О српским спахијама под турском владом
ГЛАСНИК СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА
КЊИГА 69, У БЕОГРАДУ 1889
ЦРТЕ ИЗ БОСНЕ,
I.
О српским спахијама под турском владом.
Руски гроф Милорадович (1771–1825) , потомак спахијске породице Милорадовића из Херцеговине. Под његовим заповедништвом је побеђен Наполеон/француска војска код Вјазма
Осим турских спахија у Боснп, о којима се и сувише доста знаде, ми готово кроз сву епоху турске владавине налазимо имена српских „спахија“, записатих у домаћим биљешкама; као и њихове слике по манастирима, удостојених тога мјеста било као осннивачи, поновитељи, пли приложници св. храмова.
У Босни пак (а од чести и у Херцеговини) налазимо тијех спахија све до прве четврти овог столећа; а њихове потомке још и данас.
Неће бнти сувишно, ако о томе изнесемо неке податке на видик, уплетене са народњим предањима и причама.
Поред спахија (овде је све ријеч о православнима спахијама), који имадоше право на своје посједе (као Милорадовићи у Херцеговини), истичу се и други, без својих посједа, који имадоше привилегије: побирати за себе десетину у извјесним мјестима као год и турске спахије, с чиме да како бијаше скопчано неко благородство, уз почасну на то сабљу и султански „Берат.“ Такови „бератлија“, па ма и сељак био, могао је носити самур-калпак и постављен ћурак, док у вријеме „Јањичара“ и Дахија најбогатији трговци сарајевски носише дуге гуњеве неке накарадене високе капе, које посље замјенише правим „читачкама“, какве носи мирско свештенство у Србији; а од времена Омер-паше, те „читачке“ наглим кораком замијенише црвени Фесови. Ове бруке у промјени ношње не бијаше мислим ниђе у Херцеговини, а ваљда ни у Босни осим јединога Сарајева. —
По што је већим дијелом босанско-херцеговачка аристокрација примила вјеру мухамеданску ради сачувања живота, имања и племства, о чему тврде сви који писаше о пропасти Босне, мени се чини, да ти спахилуци, о којима је овдје говор, нијесу дијељени православнима из прнзнања њиховога старог племена, него за неке особите заслуге, учињене султанима и њиховим војскама у вријеме ратова, или у другим неким приликама, а таковијех је згода и сувише могло бити у вријеме Мехмеда II, бјегства двојице Арсенија, ратова између Турске и Аустрије и т. д. — Пошто је Боспа пала под Турке, ко год се није хтео потурчити, тај је постао унижена „раја“, па ма он био племић или прости сељак, те се дјеца неистурчених бољих породица лаћаше помогућству трговине и заната. Код босанских краљева налазимо у отменој служби Десисалића, а можда од исте породице у 15 и 16 вијеку налазимо у Сарајеву златаре Десисалиће,…
Спахије Милорадовићи, од којех су данашњи грофови у Русији, имају и сад у манастиру Житомишљићу свој Ферман, у коме неки султан (мислим Сулејман) вели: „давамо овај наш превисоки Ферман Милошу (Милисаву) спахији за услуге нама учињене“, и који ће Ферман мислим скоро угледати свијета у преводу. Не знајући ми ништа даље о тијем „у с л у г а м а'“, какве су и колике биле.
Милорадовића породица била је, и остаје узор благочастија и особите побожности, што свједоче и њихове задужбине и дуговремене потпоре истима, као и припознато њихово јунаштво и благородство на далеком сјеверу. У осталом, њихов ферман свједочи: да Турци нијесу бранили имућним Србима од богоданог имања подизати св. храмове, те такови манастпри и њихове земље бијаху ослобођени од свакијех дација, што свједочи још и политички корак Мехмеда II, подаривши Фрањевцима Ферман у Сутјеској покрај Бобовца. Таковијех Фермана султанских налазимо доклен су год Турци допирали у Приморју, и то како у православним тако и у латинскпм манастирима, што сам од очевидаца слушао који су их виђали (Архиман. Николајевићи и Фра Грго Мартић). Сама Крупа у Далмацији има их с бератима преко 15.
У манастиру Тројици (у Плевљима) има у препрати са потписом Воин Спахија Подблаћанин (село је Подблаће између Пљевља и Чајнича), као поновитељ, исте богомоље.
Године 1711 Бошко спахија са Гласинца (из Соколовића) поклони сарајевској цркви „Постнин тр’шдћ.“ У записнику исте цркве: „Милош Патријархов, брат спахије“, и то ће бити онај исти, који се спомиње и у 42 „Гласнику“, у споменицима од г. Новаковића. Овијех спахија било је највише дуж ријеке Дрине, почевши од Фоче, Устуколине, Горажда, Вишеграда, Мокре Горе, па онда код Лијевна и Гломача даклен све на тачкама стратегичним и планинским.
Почетком овог вијека бјеше у селу Бранковићима (рогатич. кот.) Иван спахија Блажујевић и његова три братића: Стојан и поп Остоја од једнога брата, а Коста од другога. Иван је имао спахилук у истоме селу, ђе је многобројна породнца истурчених Бранковића, те су и од ових Блажујевићи побирали за себе десетину (!?).— (После окупације исељавају се Бранковићи у Турску).
Ивану спахији изумрије све што је мушко и наком њега остаде шћер Јелка, удата после у Сарајеву, и бјеше пуница данашњега Јове Шиндића, златара. Кад Мустај-паша постаде заповједником у Сарајеву, почне прегледати спахинске „берате“, пак дође ред и на Јелку. Као женској глави одузме берат и сабљу, а пружи јој у накнаду 5 турских „игр’милука“ (до 12 Фор. у све вриједности) и свилене још материје да скроји једну дугачку „антерију.“
Примјетити ми је овдје, да право спахилука на побирање десетине важило је у мушкој лози са оца на сина — до деветог кољена; а у побочној лпнији — на браћу,
до трећег паса.
Трећи братић Иванов, Коста, имао је спахилук код Новог-Пазара, али врло мршав, пак је с великом муком побирао и оно што му је припадало. За то враћајући се једном с војске испод „Сазије“ (ишли су ваљда против Руса), он сам својевољно предаде Турцима свој берат и сабљу.
Овај поступак свједочи јасно, да су и српске спахије морале ићи на војску, и о својој брашеници, као год и турске.
Од горњега попа Остоје Блажујевића има и данас један унук, Коста, скоро ожењен у Дервенти; а син је покојнога пона Ристе Секиларије, бившег ефимера у сарајекском пољу.
Друге опет сиахије овог имена (спахићи), можда и род горњијех по што једни и други славише Васиљев-дан (1 јануара), били су најприје код Горажда и тамо имали сиахилук. Од те породице бијаху покојни сиахићи: Никола и Ристо; први као учитељ у Сарајеву, а други као трговац у Бањојлуци, ђе им још живи сестра Мара и Ристина дјеца.
У Старој Гори (рогатич. кот.) имају три брата Балчаци на својој земљи, којијех предци такође бијаху спахије. Њихова сабља, или боље рећи старински неки везени мач, одузет им је при побирању оружја после окупације. …
Сродне теме:
Od kada su Sciptari na Balkanu?
Od kada su Sciptari na Balkanu?
honeybrownale 21. avgust 2007.
Vise mi je muka da slusam Sciptare kako do besvesti ponavljaju kako su oni potomci Ilira a kako Srbi cute na ovu laz. Sciptari veruju da kad ponove laz 1000 puta da će ona postati istina.
Međutim, ono sto je manje poznato je od kada su Sciptari na Balkanu.
Da li neko može da postira navode iz literature sa hronoloskim pregledom
dolaska Sciptara na Balkan, a ne samo pozivanje na Djordja Manijaka.
Znaci:
a) Vizantijski izvori
b) srpski izvori
c) ostali izvori
„Ja jesam po rodjenju musliman, ali necu da me trpaju u isti kos sa manijacima koji su samo radi svojih interesa, sahranili stotine hiljada momaka“
Додик: Језик мржње у Парламенту БиХ
У уторак у Сарајеву и у згради Парламента БиХ, у којем се разговарало о амандману о Брчком, полепљене су плакате са порукама: „Патриотске снаге зову“, „БиХ умире“, „Четнички фашизам опет расте“, „Додик завршава оно што је Караџић почео“, „Џамије се опет за Бајрам руше“, „Не дозволи да нам издајници и фашисти комадају домовину“, „Агресија, геноцид, силовање…“
Удружене бошњачке „Патриотске снаге“, „Патриотска лига БиХ“ и радикални бошњачки интернет портали покренули су акцију постављања ових плаката у свим већим градовима ФБиХ, како би указали на погубност Прудског споразума и спречили „закуцавање задњег ексера у ‘сандук’ звани БиХ“.
Фонет
[објављено: 20/03/2009]
Fadil-sarajlija , 20/03/2009,
Ja, kao stari sarajlija, i musliman, ali nisam fanatik niti radikal, moram priznati, da na zalost Bosna sve vise i vise tone u mrak radikalnog islama, svrstavajuci je u sam vrh teroristickih zemalja. Posto mnogo putujem, ponekada me je sramota, kako nas, bosance tretiraju na granicama, aerodromima.
Pogledajte sta su uradili upravo ljudi kao Haris, Ceric, Izetbegovic od naseg nekada zaista multietnickog grada.Vehabije, umotane zene kao u Avganistanu, Iranu,, prljavstina, stranacka podobnost, islamizacija koja se ogleda na svakom koraku,iskrivlijvanje jezika, istorijskih istina, falsifikati koji postaju nova istina,strah, nesigurnost koja se uselila u svakog normalnog covjeka, i onda se pitamo, a zasto to Hrvati i Srbi kao nece sa nama??
Ko je stvorio lidere Srba i Hrvata, Covica, Dodika?? Upravo fanatici kao Silajdzic, Alija, Tihic, Ceric i drugi. Ja jesam po rodjenju musliman, ali necu da me trpaju u isti kos sa manijacima koji su samo radi svojih interesa, sahranili stotine hiljada momaka, dok oni danas imaju milione u stranim bankama u Turskoj, Iranu, Svicarskoj i ko zna gdje.
Dok penzioneri jedva prezivljavaju, vjerske vodje kao Ceric, prave palate kao Skadar na Bojani, brane hodze koje napastvuju djevojcice. A ovaj plakat je samo nastavak Alijinog cuvenog govora kada rece da je spreman zrtvovati milion tudjih sinova za suverenost Bosne, sto se to njegov Bakir ne pojavi na ratistu??
Svi bi oni da ratuju sa tudjim sinovima, dok se njihovi sepure po kockarnicama Las Vegasa ili sire u vilama u Turskoj.
Zar ne vidite sta napravise od nekada normalnog grada i republike, scjetiste lopova, kriminalaca, terorista iz cijelog svijeta, sve tyo preko nasih ledja. Alo, ko je ovde lud??
Spiridon, , 21/03/2009,
@Fadil sarajlija. Gospodine Fadile Hvala vam na iskrenosti, potpuno ste u pravu. Ja kao i mnogi medu Srbima ne radujem se nicijoj nesreci. Sigurno je da bi i sa druge straneton bio blazi i uopste lakse bi se problemi rijesavali da ne postoji tolika arogancija i napadi na RS i Srpski narod. Prica o nekakvom odcijepljenju je farsa, jednostavno Srbi ne zele da jedan takav kao Silajdzic odlucuje o njima. RS je upravno garant da nece doci do preglasavanja. U svakom slucaju sto vise ljudi i sa jedne i druge strane ukljuci mozak na nacin da prvo pociste svoju avliju stvarace se atmosvera u kojoj ce komsije moci naci rijesenja za aktuelne probleme. Primite iskren pozdrav od komsije iz Republike Srpske koji je od 92 u Njemackoj.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
„Плач блажене дивице Марије који плач исписавши српски“
Фрањевац босански Матија Дивковић штампа у Млецима 1698. књигу Наук корстиански и одмах у тој књизи на другом листу (на првој је лик матере Божије са сином) стоји:
„Плач блажене дивице Марије који плач исписавши српски, и исправивши многе ствари богословац Матија Дивковић“,
исто тако вели и на стр. 63. и 105. своје књиге исписавши сарпски.
Katolička enciklopedija (1895 g.): „Muhamedanci i Katolici BiH su Srbi”
„According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs.„
http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
- „Најчаснији међу Србима римокатоличке вере“
- DINKA RANJINE, VLASTELINA DUBROVAČKOGA PIESNI RAZLIKE.
- Антун Фабрис
- Pokret Srba rimokatolika i srpski pokret u Dubrovniku krajem XIX veka
- Deset besiedah izpisane iz knjigah Fra Matie Divkovića
За време владавине династије Обреновића ударен је темељ европске Србије
Отмица „српске Бургундије”
Без савезника, са нереформисаном војском и без новог наоружања, мала краљевина била је у могућности само да се ослони на дипломатију
Српски престолонаследник принц Ђорђе Карађорђевић обратио се окупљеном мноштву по повратку из Русије где се срео са царем Николајем II. Ватрени говор закључио је недвосмисленим покличем:
„Зато будимо спремни да своја права, ако нам их други не буду могли да заштите, бранимо и тражимо гвожђем и оловом, не питајући колики је непријатељ, него где је непријатељ!”
Чедомир Антић, историчар
[објављено: 28.09.2008]
george wordy , 28/09/2008
Кнез Михајлова улица
Ako je arhitektura olicenje istorije jednog naroda i civilizacija, posebno ornamentika fasada i procelja gradjevina, onda poznavaoci ove nauke sigurno ce uz pomoc istoricara zakljuciti da je za vreme vladavine dinastije Obrenovića udaren temelj evropske Srbije, njene unutrasnje I spoljne politike.
Poseban pecat tome je dala diplomatska aktivnost tadasnjeg dvora prema Becu. Kako to da u clanku uvazenog istoricara ta cinjenica ne bude ni spomenuta ili je i dalje nad Srbijom senka “Crne ruke”. Da li bi Austrija aneksirala Bosnu da sa vlasti nije onako surovo uklonjena dinastija Obrenovic.
Jedan italijanski pisac, upavo pise istorijski roman o majskom prevratu, pokusavajucu da da odgovor sta je to odvratilo Srbiju od puta evropske drzave sa nesagledivim posledicama I milijonskim zrtvama po sopstveni narod. Kakv se to sadomazohisticki sindrom uvukao u drustveno tkivo Srbije, da ima nepromisljene sadisticke vodje
I pokorni mazohisticki narod koji sve to podnosi. i trpi, navodno u ime pravde I Boga. Da li je to uopste izlecivo, kada se I danas od mnogih akademskih glava moze cuti, more za ovaj narod zakon je samo bic, ne zna on za bolje, kakva demokratija, to je za gospodu mi smo seljaci, pri tom se pozivajuci na reci Milosa Obrenovica, iz devetnaestog veka.
Zato ovde cveta korupcija, jer je upravo rezultat uspostavljenih sado-mazohistickih odnosa vlasti prema raji.
Tako da ce borba za zdravo drustvo u Srbiji biti teska I dugotrajna.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Сродне теме:
- Кнез Михајло (Слободан Јовановић, Српски Књижевни Гласник)
- Кнез Милошева унутрашња политика
- Њ. В. Краљ Милан I.
- Као и Дража, Апис је насамарен од страних служби…
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment