Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама

Учити до краја образовања

Запуштеност српског језика у нас неизмењена је већ деценијама. Како сада ствари стоје, у вртићима се пре свихучи енглески језик. У основној школи, а поготово у средњој када сваки појединац треба да доврши своје језичко образовање, предност има књижевност. Ако се без формиране језичке културе стигне на факултет, онда је касно за било какве поправке. Нажалост, на свим факултетима обавезан је страни језик, најчешће енглески, српски се учи само на филолошком!

Лектор „Политике”

Градимир Аничић

[објављено: 08/03/2009]

Страхиња , 10/03/2009,

Био сам срећан када је пре две-три године почео са радом Језички савет и када је као резултат тог окупљања постојала барем на интернет издању рубрика ,,Језички прозор’’. Сећам се чланака професора Егона Фекете који је писао указујући на примере лошег писања у Политици. Колико ме сећање служи после око годину дана ,,Језички прозор’’ је укинут без иједне речи образложења, као да су разлози због којих је постао нестали. На несрећу српског народа то није био случај. Кроз језик неког народа се најбоље одсликава свеколико национално стање душе, промишљања о свету у коме се налази и утицајима из света са којим долази у додир.

Политика је прерасла дневне новине и разне часописе, и са преко века постојања постала је заштитни знак јавне речи у Србији. Ако вам је српски језик основно средство за рад, онда је недопустиво да читам многе чланке (поготову у делу економија) који да нису много мучни и трагични, били би урнебесно смешни. Крајње је време да се новинари и уредници вуку и за рукав ако то треба, да би нас поштедели њиховог ,,серблиша’’ и фрљања са изразима који ни на српском ни на енглеском не значе ништа. Речи као: експерт, борд, франшиза, бренд, менаџмент, билборд, стајлинг, фан, дисконт, бизнис, тендер, холдинг, медији, компанија, брокер, акциза, кластер, онлајн, сајт, фајл, софтвер, виртуелан… и много сличних из серблиша за мене су грозно смеће којим покондирене незналице покушавају да кажу нешто тобоже светско ново и недокучиво ,,што само они занју’’. То што се то ради без потребе јер на српском те речи не значе ништа, и да би се показала уображеност, нема везе, ми шамарамо по језику па шта буде. Ваљда би се онда понеко од новинара и уредника призвао свести. Ако нам је скупштина Србије мерило писмености и језикословља, зло нам се пише. Поред праве голготе којом је изложен говорни српски језик у скупштинској сали, посланицима не смета што код улазних врата не пише ни име државе Србије?!? Исто је и на згради владе?!? О осталим јавним гласилима боље да не говорим.

Не дозволите да се стандард квалитета српског језика којим се пише срозава, јер смо као народ довољно срозани и зарозани. Зашто је језички саветник Како треба писати, објављен као интерно издање само за Политику? Зар је то тајна или то може бити још једно од издања које би се могло делити или продавати. Корист би имала и Политика и српски народ. Ја сам предлагао да Политика уради и приручнике за пословну преписку, ту тек влада расуло и ради ко шта хоће и дохвати. Ако чекамо на установе које су за то најстручније, никад ништа нећемо ни дочекати. Осврните се само на цео век рада САНУ на описном српском речнику који још није прешао ни слово ,,О’’?!? Сетих се чланака Милана Мишића ,,Драги наши читаоци’’ од 8.2.09. Док он уредно шамара серблиш, ето народ све мање купује новине па као немојте да престанете да купујете наше новине…

Писање иза којег стоји добар новинарски рад: истраживање, анализе са подацима а не из ногавица, логични коментари, кључна и важна питања, добар, смисаон, богат, духовит, српски језик, нуђење производа информисања који излазе из оквира просте продаје дневних новина (видети шта и како раде друге новинске и информативне куће у свету као нпр продаја старих чланака, док је архива Политике на интернету нечитљива па је испао прави циркус) … то ће продавати ваше услуге и производе у будућности.

Маштам да могу преко пута зграде Политике да направим плакат на коме би огромним словима писало: Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама, битно је шта хоћете да саопштите и да ли ће вас сви разумети, не скривајте своје незнање покондиреношћу и речником пуним позајмљеница.

Волите, чувајте, негујте и богатите српски језик, јер он нема никог осим нас који га говоримо, пишемо и читамо. Наставите ли овако, олује ће нас развејати.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Још увек има људи који држе до себе, и не робују трендовима, модерној технологији и не желе да буду зависни

Брка нема фејс-бук

Пожелео сам да се и ја одвезем са њим у нека не тако давна времена

Славко Штимац

katarina bozic, 24/10/2008

Postovani citaoci, Citam Slavkov tekst,i pitam sebe po koji put gde mi to idemo? U svet, Evropu, do djavola?

Divan tekst,i veoma emotivan,ali zahteva mnogo odgovora. Razumem ja novu tehniku, i da mnogi ljudi koji se bave javnim poslovima, imaju svoja preduzeca treba da poseduju i mobilne i kompjutere, ali se pitam zasto gube sebe?

Divna je ta nasa plemenitost (hvala bogu jos je ima u ljudima kao Slavko), kad jos uvek mislimo na drugog pored sebe,i zelimo samoinicijativno da mu pomognemo,ali to je postalo skoro raritet,kao sto i sam autor teksta kaze Brka nema fejs-buk.

Brka nije u trendu, ali je svoj! E to me je dirnulo,da jos uvek ima ljudi koji drze do sebe, i ne robuju trendovima, modernoj tehnologiji i ne zele da budu zavisni. On ima covek mobilni telefon,ali ne najmoderniji, ne najskuplji a mozda ga je dobio i na poklon, ne zna kako se rukuje sa njim, a ipak je dobornameran i sretan sto mu je ipak neko pomogao u data momentu.

I to slucajno, nas veliki glumac koji je i sam veoma obican i ne drzi do toga da izaziva paznju gde se pojavi. Obojica su morala da se sretnu, i to nije slucajno. Mozda to nekome zvuci smesno, ali verujem da su sve ovo znakovi pored puta za sve nas, da se probudimo ako vec nismo, da zastanemo kad prelazimo most, da se pogledamo u oci i priznamo sebi gde mi to idemo, i za cim zudimo.

Dajte da sacuvamo bar malo ona vremena kad smo svi uglavnom bili slobodni, sposobni da mislimo glavom, pisemo rukom, hodamo, pesacimo, pevamo, nadamo se, i da ne zavisimo od toga koju marku mobilnog imamo, koji kompjuter, da li imamo doabr fejs-buk, da li smo u trendu i sl.

Ljudi moji, nema niceg lepseg kad nesto iscekujete, strepite i nadate se, i sto bi rekli nasi stari: Ko trazi nadje,ko ceka doceka….Ja iako zivim u nekom modernom svetu, iz inata ne zelim da robujem svemu gore navedenom, nemam mobilni, kompjuter imam polovan jer je suprug morao da ga kupi dok je studirao.

Ali, jos uvek pisem perom, saljem pisma, razglednice svojoj prijateljici u Beograd, pravim prave fotke (ne CD), i skoro stalno pevam.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)