Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Права „БИО“ храна се гаји у потпуно природним условима, на сунчевој светлости, из семена са самосталном могућношћу репродукције, …

Posted in Србија, здравље, земљорад, кувар by Соларић on 4 априла, 2009

Vodič za emigraciju

Kako se hranite u Americi?

Преузето са:  elitesecurity.org

Pici man @ 14.01.2008.

Čovek jednostavno razmišlja na način jednog pravog pravcatog vekovnog proizvodjača čiste i zdrave NORMALNE hrane – seljaka koji nije još podlegao „novim tehnologijama“ proizvodnje i odgovara „iz prve ruke“ što izgleda vama gradjanima koji prvo pre konzumiranja hrane čitate na kutijama iste koliko plastike i olova sadrži, … naravno da nije jasno i nikada i neće biti. Ista je priča i oko LEKOVA u toj americi gde postoje oni „zdravi“ i oni manje zdraviji iako nose identično ime ali ne iste cene … No, da se vratimo na hranu …

Znači, kako bi jeli zdravu BIO organsku hranu, moramo se latiti MOTIKE radi suzbijanja korova, formiranja guzice prema traktorskom sedištu, udisanju mirisa stajskog djubreta i naročito potrazi za zdravim semenom sa samostalnom neograničenom mogućnošću reprodukcije koje se polako gubi pod genetski modifikovanim semenima. Hmm … sa stanovišta jednog seljaka koji je ceo život koristio svoje domaće seme salate, kupusa, šargarepe, paradajza, krastavaca, krompira, kukuruza, …. jeo svoje domaće jabuke i kruške, … i svoje domaće životinje koje su primera radi nosile „domaća“ jaja hranjene domaćim kukuruzom, ječmom, pšenicom, zelenom masom … da ne govorim o sušenom mesu ili uopšte „domaćim“ svinjama koje gle čuda nemaju ni gram holesterola iako imaju više masnog nego mišićnog tkiva (i to opet naravno saznajemo iz izvora nekog stranca – nemaca koji su tako nešto ispitivali a ne od naših eminentnih gradjana kojima smeta spominjanje amerikanaca u negativnom svetlu) je zaista veoma čudno kada sada čita tekstove i žalopojke onih koji bi pre kupovine i konzumiranja hrane na njenom „pakovanju“ da pročitaju koliko ima štetnih materija ili koliko goji kako bi navodno održavali liniju ..

ghost2k3 je hteo reći da na selu i dalje hvala bogu ljudi konzumiraju dosta iz tkz. „zdrave hrane“, čak bi mogli reći konzumiramo etiketiranu „BIO“ hranu, koja se u gradovima prodaje za tri puta veću cenu (što je i normalno jer se takva hrana ne može proizvoditi u velikim količinama) i da je potpuno u pravu kada veli da njegovu babu ne može tamo neki debeli amer učiti (koji je jeli prethodno govorio kako je najbolja hrana baš u Mac-u iz razloga BRZE ZARADE, pa kada se shvatilo da to uništava organizam opet na insistiranje raznih „nevladinih i zelenih“, onda brže bolje da onu koju smo ranije odbacili kao teško proizvodivu malo ukrstimo sa tehnologijom i prodajemo kao BIO, ma da ..) kako da gaji, bere i priprema svoje šljive ma šta vi mislili o našoj poljoprivredi i „hranjenju pola Evrope“.

Jer, hraniti „pola Evrope“ nećemo moći zdravom BIO hranom ma šta lagali i govorili nama samima ili svima ostalima ili čak slušali tudja ubedjenja o tome da je moguće. „Zdrava šargarepa“ nije ona koja se od nicanja pa do berbe gaji ispod najlona, u zemlji natopljenoj veštačkim djubrivima, prskana hemijskim sredstvima ii genetski modifikovanog semena koje jeli daje mnogo veće prinose. Ako bi velike prinose, moramo se pomiriti sa time da takva hrana nije i nikada neće moći biti „BIO“ ma šta pisalo na kutiji i samoj etiketi. Prava „BIO“ hrana se gaji u potpuno prirodnim uslovima, na sunčevoj svetlosti, iz semena sa samostalnom mogućnošću reprodukcije, … i naravno, ne daje ni 30% prinosa koliko daje „nova“ BIO ili kako god želeli nazvati hranu. Kakva li je stvarno ona koja nije „BIO“ … ne želim ni da pomišljam.

Svaka čast na rezonovanju gospodine @ghost2k3 i shvatanju „problematike“:

Citat:

ghost2k3: Prvo su im punili glavu brzom hranom, nagojili ih, pa onda im sada prodaju „organsku“ hranu?! Vidim poceli i kod nas da prodaju organsko voce, jabuke?! Pa reko, a kakve su ove pored, duplo jeftinije, neorganske? Plasticne?

Pa ranije je sva hrana bila „organska“ kako vole pomodari da je zovu, pa su onda zarad brze zarade napravili „losu“ hranu, pa se sad opet vratili na organsku, ali po znatno vecim cenama …

Citat:

Andrej013ili mozda da sve ljude sa poljoprivrednog faxa prebacimo na zanat kod njegove bake pa da zivimo u zdravlju i veselju?

„Poljoprivredni faks“ je i nastao na osnovu zanata kojim se bavila „baba“ i svi ostali po poljima ove divne naše … niko na njemu nije izmislio „toplu vodu“. Na nesreću, poljoprivredni fakultet je naročito danas u službi velikih industrijskih proizvodjača koji treba da prehrane milione gladnih usta u velikim gradskim sredinama, samim tim pomogne u brzoj proizvodnji masovnih količina hrane koja brzo sazreva, duže traje do raspada(kvarenja), zbog velikih količina je vrlo jeftina i povoljna, i ne odstupa previše od one koju je proizvodila „baba“ nekada.

Na kraju svih krajeva, ultimativna težnja poljoprivrednih fakulteta i ustanova je boldovana rečenica gore koju su baš oni degradirali u misiji proizvodnje jeftine hrane, velikih prinosa i naročito važno -> biljaka otpornih na bolesti — uhhh ovo je tek za raspravu — uzmeš, modifikuješ osnovno seme sposobno za samostalnu reprodukciju koje je opstalo hiljadama godina, seme koje je dala sama priroda radi navodne zaštite od bolesti, šetočina, većeg prinosa i dobiješ JALOVI hibrid koji napadaju nove bolesti i štetočine koje su HILJADAMA puta razornije od osnovnih prirodnih bolesti koje su napadale i napadaju osnovno prirodno seme i još dobiješ seme koje samostalno dalje ne može da se razmnožava. To je uspeh poljoprivrednih fakulteta? Svaka im onda čast.

(more…)

„Након два мјесеца храњења нездравом храном два су миша убила трећег и појела га“

Posted in здравље, кувар, образовање, породица, родитељи by Соларић on 27 марта, 2009

Преузето из књиге: SJEME OBMANE, Jeffrey M. Smith

Stitt je bila uvjerena kako su mnogi problemi s kojima se suočavaju škole u Americi uzrokovani lošom prehranom. Nakon što je uspjela promijeniti ponašanje kriminalaca, vjerovala je da će utjecaj na srednjoškolce biti dječja igra.

Ona i njezin suprug Paul, biokemičar, došli su u svoju lokalnu školu s neobičnom i velikodušnom ponudom. Htjeli su izbaciti automate za prodaju sokova i prerađenu hranu i nahraniti učenike svježom, cjelovitom hranom, prateći pritom kako im se ponašanje poboljšava. A Stittovi će platiti račun. Zapravo, budući da su posjedovali tvrtku Natural Ovens, pekaru za cjelovite pekarske proizvode, njihova kompanija slat će školi svoje zdrave proizvode i zaposliti svog kuhara u školskoj kuhinji.

Uprava škole spremno je prihvatila ovu ponudu bez obveza, a čak je i očekivala neke promjene. Ono što su dobili, bilo je revolucionarno.
Škola je postala mirna, djeca su se dobro ponašala, neopravdani izostanci nisu problem, a svađe su bile rijetke. Ocjene su se popravile, a učitelji su se mogli posvetiti podučavanju umjesto da neprestano discipliniraju učenike. „Više u razredu nema ometanja niti poteškoća s ponašanjem učenika kakve sam imala prije novog programa prehrane„, kaže nastavnica Mary Bruvette.

Čak su i problematični učenici zahvaćeni ovom revolucijom.
Brojevi su impresivni. Otkad je program započeo prije pet godina, nije bilo unošenja oružja, odustajanja od škole, izbacivanja, samoubojstava, pa čak niti droga.

Jedan nastavnik iz iste škole nekoliko godina ranije proveo je sličan pokus s miševima. U jednom kavezu tri su miša jela nezdravu hranu; u drugom su tri miša jela cjelovite namirnice. Razlika između dvije grupe bila je šokantna.
Miševi koji su jeli nezdravu hranu, kaže Stitt, postali su „vrlo usamljeni i nedruželjubivi.“ Kad su stupali u interakciju, često su se tukli.
U svakom kavezu nalazila se kartonska cijev načinjena iz role papirnatih ubrusa. Miševi hranjeni nezdravom hranom poderali su svoju cijev na komadiće, dok je grupa hranjena zdravom hranom koristila svoju cijev kao spavaonicu. Činilo se da su miševi hranjeni nezdravom hranom zaboravili na svoje normalno noćno ponašanje, jer su tijekom dana toliko jurili uokolo da ih je nastavnica morala prekriti kako bi stišala buku u razredu.
Nakon dva mjeseca hranjenja nezdravom hranom dva su miša ubila trećeg i pojela ga.

http://www.naturalovens.com

http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/733/

Након овог открића човијек се запита што, заправо, једемо …

Posted in здравље by Соларић on 23 јануара, 2009


Преузето са Видовдан форума.

Након овог открића човијек се запита што, заправо, једемо: једна је Американка пуних 12 година држала McDonaldsov хамбургер – и несуђени ручак за то вријеме није се покварио.

Хамбургер десно је из 2008., хамбургер лијево је из – 1996.!

Karen Hanrahan свој је хамбургер купила 1996. године и спремила га у фрижидер. Направила је то из чисте знатижеље – како је инструкторица фитнесса и нутриционистица, жељела се увјерити у коликој су мјери McDonalds-ови производи импрегнирани конзервансима и адитивима. Слика говори више од ријечи

Помало језиви Big Mac не само да се није покварио, него уопште не показује уобичајене знакове распадање: нигдје ни трага плијесни, гљивица, трулежи, ружног мириса… Успоређен с фришким, музејски хамбургер изгледа готово једнако.

Хранити се здраво и квалитетним стварима, нити захтева посебан режим нити превише пара, већ само здраву логику

Posted in здравље, SerbianCafe by Соларић on 27 децембра, 2008

Dragan-Manhattan (Marketing)

14. jul 2008.

Nije problem u hrani nego u je problem u ljudima.
Prvi problem je taj što se prezderavaju.
Ne jedu da bi živeli nego žive da bi jeli.
Jedan od razloga je sto ima hrane u izobilju.
Kada sam dosao u Ameriku odem ja u kineski restoran i narucim rizu sa povrcem i piletinom. A oni mi daju pola pileta bukvalno i to za nekih smesnih $3-$4 i to sa besplatnom koka kolom. Kako oni prave profit nije mi jasno.
To pola pileta može da nahrani čitavu porodicu a ovde amer to smaze za rucak a za veceru isto ili slično.
Drugi razlog je emotivna glad koja je naročito izrazena kod žena.

Hrana je osim potrebe i zadovoljstvo a s obzirom da se živi pod velikim stresom , ljubavi i seksa obično ima manje nego što se prica onda ne preostaje ništa drugo nego hrana da se maksimalno zadovolje.

BG_NY (Basket-dzanki)

14. jul 2008.

Apsolutno je tacna svaka reč sto si napisao…mada i dalje stojim pri tome da smo generalno još uvek potpuno neobrazovan narod, kada je hrana, konzumiranje i kombinovanje iste i sl. u pitanju.

Jedan batak od pileta punog hormona ne može da se poredi sa celim piletom koje je konzumiralo „zdravu” hranu. Genetski modifikovana hrana izaziva promene na celijskom nivou i ostavlja „djubre” iza sebe koje ne može da se abzorbuje i razlozi. Samo smo srećni sto generalno imamo mnogo zdravije gene od prosecnih amerikanaca koji jedu konzervisana govna već 60-tak godina, ali to će i kod nas iz generacije u generaciju da se polako menja.

Kineski restorani su uz MCDonalds, Burger King i ostale, nešto najgore sto ovde postoji. Pocevsi od higijenskih uslova u kojima se hrana doprema i kuva, do MSG-a koji je u hrani, ali se sve to lepo prikriva aromama koje su nama egzoticne i koje odlično prikrivaju nedostatak ukusa samih namirnica. A kada se tome doda limenka koka-kole, koju maltene svi piju posle kineske hrane, haos…I niko se ne cudi zašto imamo „kung-fu” u stomaku naredna 2 sata, znojenje, i generalni manjak energije.

Ipak, na sve to mnogi kažu i sebe lažu…jednom se živi, neću da se odricem ničega.

Ako želiš da jedes zdravu hranu onda ćeš morati uglavnom sam da je spremas i kupujes na mestima poput „Trader Joe’s” „Whole Foods” kojih uglavom ima svuda po Americi.

Stvarno su smesni likovi koji se sprdaju na racun ovih drugih sto paze na to što unose u organizam. Neki od njih su imali sreću da su u USA stigli sa svojim zdravim „dinarsko-brdjanskim” genima i nisu se mnogo ugojili pa misle da ono sto unosis u organizam nije bitno. Nije sve u gojenju, jer tela su nam razlicita.

Unosenje „otrova” se u organizmu razlicito manifestuje kod svakoga. To je njihov izbor ali za sve postoji granica i neki će efekte sranja koja unose u organizam osetiti tek posle 20-30 godina, a neki posle 6 meseci. Sa druge strane, njihova deca će biti mnogo vise podloznija riziku. To se pre svega manifestuje ako ne kroz probleme sa kilazom onda kroz alergije i slabim imunim sistemom, astme i sl. stvari.

Hraniti se zdravo i kvalitenim stvarima, niti zahteva poseban rezim niti previse para, već samo zdravu logiku, malo samo-kontrole, slusati svoje telo kako reaguje na odredjene stvari i biti malo obavesten o tome šta se i gde unosi u organizam. Ako se posle odredjene hrane osecas kao da ćeš da puknes, spava ti se, nemas energije, bi trebala da bude svima odredejen signal da nešto nije u redu. Kod nas se smatra da je sasvim normalno da se posle neke 30-te godine svi ugojimo, jer to naravno govori da smo „zdravi” i „da se ima”, posle 40-te već pocinjemo da se „raspadamo” i da nas sve boli.

Već u 50-tim i 60-tim cepamo tablete za visok krvni pritisak, i one koja nam pomazu da skinemo kilazu bez modifikovanja ishrane i vezbi, ne možemo normalno da vezemo pertle na cipelama (koliko od velicine stomaka, toliko od ledja koja ne mogu da se saviju) i pitamo se odkuda to da inače „zdravi” ljudi umiru iznenada od infarkta u ovom dobu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

У Америци углавном људи вишег сталежа дуже живе

Posted in здравље, образовање by Соларић on 27 децембра, 2008

dejan-a (dirigent)

13. jul 2008.

Radim u zdravstvu i slobodno mogu da kažem da je slika totalno iskrivljena što se duzine zivota tiče. Ja radim u bolnici koja je okruzena sa 27 starackih domova i nasi pacijenti su od 70-100 godina stari. Ali ti velikom većinom (95%) nepokretni, na ventilatorima, vegetiraju uglavnom. I njihove godine ulaze u prosijek duzine zivota. Imaš neku bakicu od 84 koja je već 5-6 godina vegetira.

To za mene nije zivot.

U Americi uglavnom ljudi viseg staleza duže žive. Tu nema debelih, redovno se trenira, masaze, niko ne radi u fabrici, imaju se dadilje, kucne pomoćnice itd. Ne jede se u restoranima tipa lanaca kao Applebee i sl.

Kupuje se hrana u posebnim prodavnicama, pa čak i raznorazne kreme nisu markirane tipa Loreal, Este Lauder itd.
Kakva je to krema za lice na kojoj piše da ne smije da bude u kontaktu sa ocima ili da se cuva daleko od djece.

Ja ne mogu da vodim racuna o svemu tome. Pokusavam da kupujem organsku hranu, da se ne mazem raznoraznim otrvima, ne koristim stik sa aluminijumom, itd. Stres ne mogu da izbjegenem. Da li sve ovo ima neki efekat, ne znam. Vidjecemo..

Извор: Serbiancafe.com (дискусије)