„Што мање видимо, што се у ужем кругу крећемо, што у мањим размерама деламо, тим смо срећнији”

Артур Шопенхауер : ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ

…

5) Једна важна страна мудрости у животу састоји се у томе да одржимо равнотежу у своме обазирању на садашњост и обазирању на будућност, те да нам једна не поквари другу. Многи живе сувише у садашњости: то су лакомислени: други, сувише у будућности: то су плашљивци и несмелице. Ретко ће ко погодити праву меру. Они који, услед тежње и наде, живе само у будућности, који гледају само напред и с нестрпљењем се журе у сусрет данима, као да тек ови имају да донесу праву срећу, а који, међутим, пуштају садашњост да прохуји а не познају је нити уживају у њој, ти мудраци, у пркос своме стармалом изразу лица, личе на оне магарце у Италији које људи гоне напред и јуре тиме што им на глави везују свежањ сена о један штап, које они једнако гледају пред носем и мисле да ће га дохватити. Јер ти људи варају себе о смислу целог живота, пошто увек живе само ad interim¹ — док не умру. У место да смо, дакле, искључиво и непрекидно забављени плановпма и бригом за будућност, или да се предајемо чежњи за прошлошћу, не бисмо требали да заборављамо да је садашњост једина стварна и једина сигурна, а да, напротив, будућност готово увек испада друкчије но што ми мислимо; да је, шта више, и прошлост била друкчија, и то тако да и једна и друга вреди мање но што нам изгледа. Јер даљина која иначе смењује предмете нашем оку, увећава их нашим мислима. Једина је садашњост истинита и извесна; она је реално испуњено време, и наше је биће искључиво у њој. Зато бисмо је требали увек удостојити ведрога пријема, дакле сваки тренутак сношљив и слободан од непосредних болова и незгода свесно уживати као такав, т. ј. не помућивати га киселим лицем, због пропалих нада у прошлости или због брига за будућност.

6) Свако ограничење ствара срећу. Што мање видимо, што се у ужем кругу крећемо, што у мањим размерама деламо, тим смо срећнији; што је све то шире и веће, тим више осећамо муке и страха. Јер с тим се умножавају и увећавају и бриге, жеље и страховања. Зато ни слепци нису тако несрећни као што нам а prori мора изгледати: то доказује благи, готово весели мир у цртама њихова лица. На томе правилу почива у неколико и то што друга половина живота испада жалоснија него прва. Јер, у току живота, хоризонт наших циљева и односа постаје све шири. У детињству је ограничен на најуже односе; у младости допире већ знатно даље; у зрело доба обухвата цео ток нашега живота, па се често шири и на најудаљеније односе, на државе и народе; у старости обухвага потомке. — Напротив, свако, па и духовно, ограничење води нас срећи. Јер, што се мање узбуђује воља, тим је мање патње, а ми знамо да је патња позитивна, а срећа само негативна. Ограниченост делокруга одузима вољи спољашње узроке за узбуђење; а ограниченост духа, унутрашње. Само, ова последња има ту рђаву страну што повлачи за собом досаду, из које после посредним путем извиру небројене патње пошто се људи, само да би се ње ослободили, лаћају свега, т.ј. траже друштво, раскош, игру. пиће и т. д., а све то повлачи само штету, пропаст и несрећу. Difficilis in otio quies.² А колико је за човечју срећу спољашња   ограниченост, у колико се може постићи, корисна, чак нужна, може се видети из тога што једина врста песништва која узима да слика срећне људе, идила, у главном их увек представља у веома скученом стању и околини.   Да нам се та ограниченост допада,   види се и по томе што ми уживамо у жанр-сликама.³ — Према томе, највећа простота  наших односа, и сама једноликост начина нашег живота, докле год не изазнва досаду, чиниће нас срећнима, јер нам најмање даје да осетимо сам живот,   и терет који је с њим скопчан: ту живот тече као поток без таласа и без вртлога. …

¹ За тренутак.

² Тежак је у доколици мир.

³ Жанр слике су  оне које представљају тихи, мирни, домаћи живот.

Извор: Српски Књижевни Гласник, књига пета

(С немачког превео Св. Предић)

Сами Срби се грабе да они постану нека „господа” али само постају криминалци

Zasto YU pati od hronicne ekonomske recesije?

Vo – Nov 21, 1998

To je pitanje na koje bih zelio da dobijem tacan odgovor!!!

Mislim da je precizno tacan odgovor nemoguc ali da se ipak nije tesko bar koliko toliko pribliziti istini.

Moje je licno misljenje da je ovakva nestabilna i teska ekonomska situacija proizvod interakcije mnostva negativnih faktora na privredu Srbije (tj. Jugoslavije). Najvazniji od tih faktora su po mom misljenju vjerovatno sljedeci:

* Brutalna komunisticka vladavina jedne partije a cesto i jednog covjeka

* Socijalisticki drustveni sistem od 2. svjetskog rata do danas.

* Finansiranje rata pocetkom devedesetih

* Neuredjeni unutrasnji posljeratni drustveni odnosi

* Propast bankraskog sistema tokom ratne krize

Sta vi mislite?

Pozdrav,    Vojvoda

PS Mislim da Srbiju bez vecih politickih prevrata ne ceka „bolja buducnost“

squiggy – Nov 23, 1998

Zdravo,

Ekonomija ne moze ista nama da radi. Ekonomija kao ‘bice’ ne postoji. Postoji ekonomija zato sto mi hocemo (ili neko drugi hoce) da postoji. Treba da se trazi lican razlog gde se problemi razvijaju. Ekonomija je nasa konstrukcija.

Do sada samo je Rusija probala da pusti kapitalisticku ekonomiju da vodi stvar. Nigde to vise nema. Svi drugi kontrolisu stvar iz njine vlade i kroz njinu kapitalisticku kalsu. Lopovi i neprijatelji su nasi problemi a ne sociajlisti i komunisti kod nas i kod Rusa. Vlada uzima stav da je normalno da se krade pa onda svi kradu. Upotrebljavaju ekonomiju i znajne o njoj za svoju korist. Pritisak od spolja rusi Srbe za politicke razloge drugih naroda. Vlada dopusta da se Srbi kinje pa onda dodju i drugi neprijatelji sa njima da to isto rade. Sami Srbi se grabe da oni postanu neka ‘gospoda’ ali samo postaju kriminalci. Neko to voljno radi.

Ljudi su problem a ne ‘ekonomija’. Oni sto to ne govore lazu gore nego oni sto kradu kroz ekonomiju.

Pozdrav od Squiggy-a

Циљ је да се технологија уздигне на што већи ниво да би се Свијест човјечанства држала на што нижем нивоу…

Awake (slikar) 05. jun 2008.

Interesantno je kako je lako obrazovati Mase da prihvate sve što im se ponudi…

Prvo, daš im ideju kroz takozvanu ‘naučnu fantastiku’ a onda polako počneš da im tu istu ideju predstavljaš kao mogućnost u realnosti u kojoj žive. Kada se priviknu na mogućnost (u ovom slučaju kloniranja) a ti ih onda ‘pitaš’ (pod navodnicima) šta misle o kloniranju?

Pa onda svi počnu da se izjašnjavaju…I prije nego li su išta rekli i shvatili o čemu se tu radi, sama ideja koja im je proturena kroz ovaj experiment je već prošla…Šta to znači?

Znači…masa je već spremna da prihvati sve što joj se nudi a više nema potrebe za ikakva pitanja…

Tako, nekakav osrednje inteligentan čovjek počne da se šepuri idejom kloniranja te se tobože nada da će i on možda imati od te ideje koristi (nadajući se besmrtnosti), te počne da brani samu ideju o kojoj on tobože zna mnogo više od drugih a ne vidi da je on, upravo on, prva žrtva propagande sistema koji mu je uspješno isprao mozak i to bez ikakvih napora.

A organizatori ideje se smiju u lice čovječanstvu poturajući mu laži ispred nosa…

A šta mislite, dok se vi odmarate a vaši klonovi rade za vas, šta li tek rade klonovi onih koji su vam tu ideju prodali?

Dok vaši klonovi počnu da rade za vas u vašoj predivnoj ‘naučnoj Fantastičnoj budućnosti’, vi ćete dragi moji prije toga raditi za one koji vam ovu ideju prodadoše…Zar misliš da ćeš im TI dragi prijatelju biti potreban u njihovoj slici PERFEKTNE budućnosti?

‘Svjetske vijesti’ ovih dana kažu da nema dovoljno hrane za čitavu zemaljsku populaciju, a TI maštaš o nekolicini klonova koji će da zamijene sve ono za što se ti danas boriš…za taj rad, za koji si TI već kloniran mnogo, mnogo ranije…znači, TI ćeš dragi prijatelju da postaneš onaj VIŠAK koji je neproduktivan, nepoželjan.

Probudi se, prijatelju…Pravi cilj kloniranja nije napredak čovječanstva, (niti da Ti imaš odmor dok klonovi rade za tebe) kao što ni bilo koji drugi ‘veliki izum nauke’ nikada do sada nije bio ništa drugo do jaram oko vrata…stvarni cilj kloniranja je besmrtnost vladara svijeta ali isto tako i potreba za idealnim VOJNIKOM-policajcem, koji neće imati straha, nit milosti…neće osjećati ljubav nit sažaljenje jer ni sam neće poznavati pripadnost čovječanstvu, pošto će biti ‘UZGAJAN’ u ‘teglama’ a ne u porodicama…

Ej, moj prijatelju, daleko će biti tvoji snovi o havajima ako se ne probudiš iz svog sna…samo može da bude kasno, jer uskoro možeš da se probudiš u nekom novom snu…hoću reći BUNILU!

++++Kloniranje je dobra stvar kad se koristi u pravilne svrhe.++++

Bravo ‘Tanjice’!

I cijepanje atoma je ‘dobra stvar’…kada se koristi u ‘pravilne svrhe’…(samo pitaj one iz Hirošime i Nagasaki-a…)

‘Tanjice’…kad odrasteš vidjet ćeš da su sve te ‘dobre stvari’ bile ‘Šarene Laži’.

Ti sebe još nazivaš ‘Tanjica’, a već misliš da si dorasla da kažeš šta je to dobra stvar za čovječanstvo…nisi TI kriva za to…’Bože, pomozi nama ostalima koji smo ignorant (u ne znanju)!’

To ti je ono: ‘Daš’ djetetu šibice u ruke i nadaš se da zna šta NE SMIJE da radi…’

Izvor: SerbianCafe.com (Дискусије)