„Најчаснији међу Србима римокатоличке вјере“
Најчувенији Срби католици и њихова насеља
IG0R – 22. april 2005.
Најчаснији међу Србима католичке вере:
Никола Јуришић
Руђер Бошковић (од мајке Италијанке)
Conte (гроф) др. Медо Пуцић и његов мање чувени брат Нико Велики Пуцић
Др. Антун Пуљези
Матија Бан
Влахо Буковац
Др. Валтазар Богишић
Перо Будмани
Др. Лујо Бакотић и Игњат Бакотић
Др. Душан Баљак
Луко Зоре
Антоније Вучетић
Милан Решетар
Вице и Лујо Адамовић
Лујо Војновић
Франо Кулишић (из Сиња, политичар)
Марко Мурат
Марко Цар (вратио се Цркви мајци)
Перо Колендић
Хенрик Барић
Вид Вулетић-Вукасовић (Дубровчанин, ранији католички редовник, фратар новиц, касније етнолог, за многе породице Корчуле је пронашао православне претке)
Игњат Јоб
Ловро Павловић
Јозо и Никола Бона
Ђуро Вукотић
Стијепо Кнежевић
Иво Ћипико
Петар Касандрић
Мато Грацић
Антун Пасарић
Мато Шарић
Стјепан Стражичић
дон Јаков Групковић
Антун Вршић
Јово Метлићич
Викентије Бутијер
Мирко Трипало (политичар из Сиња, предак Мика Трипала, чини ми се деда)
Рудолф Сарделић
Никша Гради
Целестин Медовић
Иван Ђала
Никола Лепет
Ловро Монти
Нико Бартуловић
Драгутин Франасовић
Стјепан Кастрапели
Кристо Доминковић
Јосип Берса
Мароје Кабога
Антун Фабрис
Стијепо Кобасица
Др. Влахо Матијевић
Др. Игњат Бакотић
Дум Иван Стојановић
Многе нисам навео већ сам их заборавио, што случајно, што намерно, чисто да се види у каквом су броју.
Географске концентрације Срба-католика: Суботица, Сомбор и остала буњевачка насеља Бачке, Дубровник, Конавли, Цавтат, Пељешац и Стон, Корчула (посебно наглашавам Блато), Доброта, Тиват, Пераст, Прчањ, Шкаљари. Каштел код Сплита, Сињ, Врлика.
„Današnjo obćinsko vieće u Vrlici sačinjavaju 48 Srba pravoslavnih i 12 Srba katolika. Hrvatski odbor je tražio, da, naprama hrvatskog življa u ovoj krajini, u vieće bude pripušteno 17 Hrvata , a Srbima da ostane 19 viećnika s njihovim načelnikom. Srpski odbor nije na to pristao, već, iz poduljeg pregovaranja, ponudio im je 6 viećnika, ali uz uviet, da Hrvatu u svoju listu uvrste 9 između onih 12 današnjih viećnika Srba katolika.“
(Narodni list; XLIV br.50 od 24.lipnja 1905).
Лапсус, др. Игњат Бакотић је два пута наведен
Од концентрација Срба католика такође ваља навести Јањево, Летницу, Врнавоколо и Врнез. То су већински српска католичка насеља.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
ГМО соја у Србији
Aljosha 17. januar 2009.
Jahac_Magle
17. januar 2009.http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=99&clanak=19
===============================================
Jahac_Magle, hvala na ovom linku. Nisam znao da je ovaj globalistički retard, Ivana Dulić Marković stipendista Monsanta i da je kao ministar uvezla GMO soju u Srbiju!!! Evo linka do članka o tome:
Aljosha
17. januar 2009.
… Živim u Subotici. Domaći neoliberali iz DS-a su politički žrtvovali čitav jedan narod – Bunjevce, da bi ostali u dilu sa Hrvatima u Subotici. Hrvati su uslovili podršku tim strankama na severu Bačke, pritiskom na Bunjevce, one koji su još ostali nepohrvaćeni. Na taj način, odrekla ih se i matična država Srbija, jedina koju priznaju kao svoju, a u za korist hrvatskih stranaca poput Ivane Dulić Marković, koja nam je ovde dovela Antu Đapića!
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus
Pentium4 (master)
04. januar 2009.
evo napr. Brdjini preci (Bunjevci krmpcani, odnosno Vlasi katolici) su bili gastarbbajteri u Zagrebu, a izjasnjavali su se – Rasanima.
Inače su porijeklom iz jugozapadne BiH.
Реч је о службеном записнику од 13. маја 1681. године са исказима сведока, двојице Влаха Крмпоћана и једног становника Леденица, које је Дворска комора позвала да сведоче о ранијим обавезама становника Лича, Крмпота и Леденица према грофовима Зринским. Сведочећи под заклетвом пред Кристофором Зником, представником загребачке жупаније, и Кристофором Першићем, загребачким каноником, сведоци Крмпоћани су у својим генералијама навели да су Расциани, па је тако уписано и у службени записник: „Marcus Perpich de Kernpothi Rascianus” i „Stephanus Duich de dicta Kernpothi itidem Rascianus”. У време када је сведочио, Марко Прпић је био, што није без значаја, кнез крмпотски, а за сведока је био позван као представник Влаха Крмпоћана, насељених у Личу и Светом Јакову у првој половини XVII века. Прпићи су, уједно, били и најбројнији род Влаха Крмпоћана; почетком XVIII века, према истраживањима Стјепана Павичића, живело је у Личу, Крмпотама, Подгорју и Лици и Крбави 296 припадника овог рода. О поменутом Стефану Дујићу се не зна ништа поближе.
Извор: SerbianCafe (Дискусије)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment