Порекло Црногораца, Брђана и Зећана

IG0R – 30. januar 2006.

Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински (Црна Гора 1897.) српски превод и издање Подгоричког ЦИД-а 1998.

„Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва је насељена Херцеговцим, док посљедња припојена подручја – Грахово, Бањани, Рудине [1], Никшић, дио Гацка [2], Пива, Дробњак – до недавно су била дио Херцеговине [3]. Остали крајеви Црне Горе, ако нијесу насељени из Херцеговине, онда су из подручја тога истога јужног говора, каква су Босна, Стара Србија [4] и Приморје [5]…

моје напомене
1) Опутне и Никшићке/Бијеле Рудине
2) Голија
3) Део Херцеговине су такође данашње општине Пљевља, Мојковац и Бијело Поље (или Горњи и Доњи Колашин уз Липово и Колашинска Поља, Кричак, Матаруге итд.) који су ослобођени тек 1912. неколико година након што је ова књига оригинално штампана
4) „Косово-Метохија и Македонија„ тачније: Косово, Метохија, Поморавље/Изморник, Сиринићка и Сретечка/Средачка Жупа, Лаб, Ибарски Колашин, Прекорупље итд.
5) Далмација, Херцеговачка обала од Пељешца до Конавала (бивша Дубровачка република), Бока которска, Паштровићи, Ма(х)ине, Бра(ј)ићи, Побори, Спичанска нахија и остатак зетске (барско-улцињске) обале