Комплимент

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Psiholoska strana primanja komplimenata

sister 25. maj 2009.

..a bogami i davanja.

kako prihvatate komplimente o svojim sposobnostima ili svom izgledu?

svima komplimenti prijaju koliko znam i kao potvrda i kao podsticaj ali reakcije na dobijeni kompliment su razlicite u neku ruku. pitate li se koliko su iskreni i koliko su vama lično potrebni – frekventnije ili po zasluzi ili smatrate da nisu ni potrebni u bilo kom smislu?

..i, kako ih dajete drugima i zašto?

smesni_mejlovi

25. maj 2009.

Jako mi prija kompliment, u bilo kom smislu.
Zato sto znam kakav je to podstrek i osjecaj, često ga udijelim. Ne kurtoazno, već realno!
Uvijek pohvalim kada neko lijepo mirise ili uradi nešto dobro ili kaže nešto, što se meni učini, pametno! Kad se lijepo dotjera!

To takođe učinim kada je evidentno da neka osoba nema vjere u sebe!
Tako joj, mislim, barem malo, pomazem!

I sama volim kad sam down, da me neko digne komplimentom!
Prija!

Ali, nervira me ono kompimetiranje tek tako, valja se, drustveno i komunikativno je korisno!
To vi tamo po Amerikama znate!
To mi je fuj!
Plasticno!
Radi reda!

hej 25. maj 2009.

komplimente izgovaram spontano, kada mi se neshto zbilja dopadne ili prepoznam neku vrijednost.

iako, rijetko.
ne zato shto mi se rijetko neshto dopada nego shto obichno kada mi se neshto dopada u pitanju su inteligentni ljudi kojima je obichno i indirektno priznanje dovoljno.
ali se ne ustezem da izrazim ako osjetim potrebu da naglasim.

kako primam kompliment…e, to zavisi od koga je, i od situacije.
ne prijaju mi previshe javno i previshe naglasheno.
ako su diskretni i prepoznajem da su na mjestu zahvalim se na prikladan nachin i nastojim da ne dramim previhse.

preferiram suptilniji nachin izrazavanja odobravanja nego shto su direktni komplimenti. treba biti stvarno majstor u davanju komplimenata a time ne „ugroziti” onoga kome su upuceni.

sister 25. maj 2009.

zašto moras?
(osim ako nije ona cuvena: šta sve neće muskarac da kaže samo da bi kresnuo:)

inače volim one sarmantno bezobrazne napadne (obično žene) koje bez komplimenta ne pustaju da odes: e, a vidi sto sam ovo dobro uradila, jel vidis, a – šta kažeš.. (kako blesaci da ne izadjes u susret)
hehehe

da, mogla sam da ubacim i reakcije na kritiku kao kontratezu odnosa prema komplimentu.

no, evo koga zanima:

način na koji primamo komplimente direktno zavisi od načina na koji se odnosimo prema sebi.
„kompliment” je izražavanje poštovanja rečima „davanje komplimenata” znači kazati nekome nešto što mu godi, ili pak udvaranje, čestitanje, laskanje.

—
to što neki ljudi mogu, smeju, znaju da izvuku kompliment, može da govori o njima kao o izuzetno sigurnim osobama koje svoje baterije pune upravo time što su i drugi svesni njihovih kvaliteta.
neki od njih zapravo su vrlo nesigurni, ali su tokom života razvili neverovatne načine izlaženja na kraj sa sopstvenom nesigurnošću.
oni reaguju potpuno paradoksalno: sigurno, samouvereno, smelo, borbeno, dopadljivo. ko bi rekao da se iza toga krije ono drugo, strepljivo lice? neke su i zaista takvi. osobama koje ovako primaju komplimente nije teško dati ih. uvek su za njih spremni. čak ih i očekuju.

drugi tip ljudi misli da zaslužuje da u svakoj prilici bude pohvaljen, bez obzira na trud, postignuće, priliku. ako ne dobiju kompliment znaju i da se naljute. takvim osobama komplimenti se daju preko volje.

treći tip, prima komplimente sa urođenom ljupkošću. kažu „hvala”, to i misle, nemaju potrebu da izvuku još neku lepu reč. svesni su sebe, svog stanja, izgleda, trenutka u kome im neko kaže nešto lepo. prema sebi imaju realan odnos i ne možete ih prevariti ako niste iskreni.

četvrti tip, prima komplimente kao naredbu. kažete im nešto lepo, one odgovore sa „znam”. u stavu im se čita da je primanje komplimenata skoro kao nametnuta dužnosti, pa se prema njima tako i odnose. kompliment čuju mahinalno, pa na njega isto i odgovore.

peti tip, jesu oni koji na kompliment odgovaraju kao da se brane od njih. šta god lepo da im kažete oni nađu nešto kao opravdanje za to što je kod njih pohvaljeno i ne znaju šta će s tim. ne vole komplimente, ne raduju im se, „ne stoje im dobro”.
—

šta je u osnovi svega toga? način na koji smo podizani. od toga da li je odnos naših roditelja prema nama bio autentičan, topao, podržavajući, negujući, kako su postavljane granice između onoga šta se sme a šta ne, koliko se i kako izlazilo u susret našim potrebama i koliko su one uvažavane kao punopravne, zavisi i kako ćemo se odnositi prema onom što je dobro, lepo, pametno, pošteno, kreativno u nama. roditelji koji su umeli kritično i sa merom da podrže decu, razvili su u njima osećanje sigurnosti.

oni koji su umeli pre da pohvale nego da kazne, da kažu istinu o tome šta je lepo a šta ne, istaknu dobro, podrže kreativno, ne rugaju se, ne ismevaju, ne ogovaraju decu sa prijateljima, razvijaju kod svoje dece meru, samostalnost u odlučivanju, balans, osećanje jedinstvenosti, smelost, težnju ka boljem.
takvi roditelji ne podstiču zavist nego zdravu kompetitivnost, hvale pobedu, ali ne po svaku cenu, uče decu da prihvate i poraz i da se trude da idućeg puta budu bolja. deca im veruju, znaju da u njihovim rečima i postupcima nema laskanja, prevare, potrebe da se zaobiđe istina.
deca takvih roditelja znaju ko su i znaju kada im neko kaže da je toga svestan. To su osobe koje znaju da prime kompliment na adekvatan način, da u njemu uživaju i oni i onaj ko im ga daje. tek tako kompliment ima značenje lepe reči i pohvale, a ne pukog laskanja.

lapislazuli_(ne zanimam se)

26. maj 2009.

bravo sister, sjajan post!:)

McM 26. maj 2009.

sister ljubi te brother u oko pametno

sjajno

Nunki 26. maj 2009.

Šta znam Sister, uglavnom jeste tako kako si opisala.

Moj sklop licnosti se raduje svakom ko je dozivljen kao vredan, uspesan, čestit i tako dalje. Shodno, to i kažem. Spontano i sa radoscu. Nisu to komplimenti, nego jasno iskazivanje prepoznavanja kvaliteta.

Istinske komplimente [ulizivanja se gnusam] primam jednostavnim ‘hvala’.

Fishing for compliments je osobina koju najdublje prezirem. Srećom, selektivan sam u kontaktima, retko sam izlozen gluposti u bilo kojem obliku u RL.

„Нека никада не стигну да оду у природу, гледају у небо и ни случајно да не почну да се диве божијој креацији”

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Možda izvucete nešto iz ovoga

orhefey (svetska dama)

11. jun 2009.

SATANA JE POZVAO SVE DEMONE SVETA NA SVETSKU KONVENCIJU. U SVOM UVODNOM OBRAĆANJU REKAO JE SVOJOJ SATANSKOJ BRATIJI:

„NE MOŽEMO SPREČITI HRIŠĆANE DA IDU U CRKVU”
„NE MOŽEMO IH SPREČITI DA ČITAJU SVOJU BIBLIJU I TAKO OTKRIVAJU ISTINU”
„NE MOŽEMO IH ODVOJITI OD NJIHOVE VERE U SPASIOCA”
„KADA JEDNOM USPOSTAVE VEZU SA SVOJIM HRISTOM, NAŠA MOĆ NAD NJIMA BIĆE UNIŠTENA”
„ZATO, BRAĆO, PUSTIMO IH DA IDU U SVOJE CRKVE; PUSTIMO IH DA IMAJU SVOJE SLAVSKE RUČKOVE, ALI UKRADIMO NJIHOVO VREME KAKO Ne bi STIGLI DA USPOSTAVE VEZU SA ISUSOM”.
„ZATO MORATE DA URADITE SLEDEĆE: MAKISMALNO IH ODVRATITE OD RAZMIŠLJANJA I NE DOZVOLITE IM DA VEZU SA DUHOVNIM OCEM NI JEDNOG TRENUTKA TOKOM ČITAVOG DANA.”
„ALI KAKO ĆEMO TO URADITI”, ZAPITAŠE DEMONI.

OVAKO BRATIJO:
ODRŽAVAJTE IH ŠTO VIŠE U RADU, U SVEMU I SVAČEMU ŠTO JE MARGINALNO I BEZNAČAJNO, A POTPUNO OKUPIRA NJIHOV UM.
GRADITE IM SUPERMARKETE. MAMITE IH DA TROŠE PARE, DA KUPUJU, DA KUPUJU, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU, UZIMAJU KREDITE, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU. ..
TERAJTE I NJIHOVE ŽENE DA RADE ŠTO VIŠE, NEKA SE TO ZOVE EMANCIPACIJA. MUŽEVE TERAJTE DA RADE NAJMANJE 6 DO 7 DANA U NEDELJI I TO PO 10 I 12 SATI. NEKA IM ŽIVOT BEZ POSLA POSTANE PRAZAN I NEPOZNAT.
NEKA ŠTO MANJE VREMENA PROVODE SA DECOM.
NEKA IM PORODICA NIKAD NE BUDE NA OKUPU, TAKO DA IM DOM NE MOŽE BITI NIKAKVO UTOČIŠTE OD NAPORNOG RADA I MESTO ZA OPUŠTANJE I RAZMIŠLJANJE.
TOLIKO IM OKUPIRAJTE MISLI DA DEČIJE ŽELJE UOPŠTE NE STIGNU NI DA ČUJU.
POTPUNO IM ZAPOSEDNITE SVA ČULA . PODSTAKNITE IH DA SVAKI PUT KAD UDJU U AUTOMOBIL UPALE RADIO ILI CD I NAPAJAJU MOZAK STUPIDARIJAMA.
NEKA IM JE U KUĆI STALNO UKLJUČEN TV, VIDEO PLEJER, CD ILI KOMPJUTER. I POTRUDITE SE DA SVAKA PRODAVNICA I SVAKI RESTORAN IMA MUZIKU KOJA IH NEĆE DUHOVNO POVEZATI SA BOGOM.
TREBA IM POTPUNO ZAKRČITI MOZAK I SLOMITI SVAKU EVENTUALNU SPONU SA HRISTOM.
KAFIĆE NAPUNITE MAGAZINIMA I NOVINAMA SA LAKIM SADRŽAJEM.
PUNITE IM GLAVU KOJEKAKVIM VESTIMA 24 SATA DNEVNO.
NEKA SE NA SVAKOM ĆOŠKU GRADA I DUŽ PUTEVA NALAZE REKLAMNI BILBORDI, TAKO DA IM MISLI NI JEDNOG TRENUTKA NE ODLUTAJU… ZNATE VEĆ GDE.
NAPUNITE IM POŠTANSKE SANDUĆIĆE REKLAMAMA, POTROŠAČKIM KATALOZIMA I SVIM MOGUĆIM OGLASIMA SA USLUGAMA I LAŽNOM NADOM.
MAGAZINE NAPUNITE NAPIRLITANIM LEPOTICAMA, KAKVE NIGDE NE POSTOJE, TAKO DA PODSTAKNETE NJIHOVU KONSTANTNO NEZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM ŽENAMA. NEKA U MISLIMA STALNO TRAŽE IZMIŠLJENE LEPOTICE IZ FILMOVA I MAGAZINA.
ODRŽAVAJTE NJIHOVE ŽENE UMORNIM I NESPOSOBNIM ZA BILO KAKVU LJUBAV SA MUŽEVIMA.
I DAJTE IM SVAKODNEVNO GLAVOBOLJU.
I KADA SE REKREIRAJU, NEKA U TOME PRETERUJU. NEKA BESKONAČNO NADUVAVAJU I ZATEŽU SVOJE MIŠIĆE.
NEKA SE IZ TERETANA I SA DŽOGING STAZA VRAĆAJU POTPUNO ISCRPLJENI.
NEKA SVAKO VEČE IDU NA ZABAVE, KONCERTE, NEKA BULJE U TELEVIZORE, NEKA IDU U RESTORANE, DISKOTEKE, POZORIŠTA…
NEKA ŠTO VIŠE PRATE SPORT.
NEKA NIKADA NE STIGNU DA ODU U PRIRODU, GLEDAJU U NEBO I NI SLUČAJNO DA NE POČNU DA SE DIVE BOŽIJOJ KREACIJI.
NEKA IM DECA NA UŠIMA STALNO NOSE SLUŠALICE I NEKA OGLUVE OD WALKMAN-a I I-POD-a.
NEKA IM SE DECA IGRAJU PETARDAMA I NEKA SE ZAGLUPLJUJU VIDEO IGRICAMA KOJE ĆE IH NAVIĆI DA STALNO NEKOGA LOVE, UBIJAJU I NEKA IM PRST NAVIKNE DA OKIDA NA DŽOJSTIKU KAO NA OROZU.
NEKA IM DECA VOZE ROLERE I SKUTERE I SVE ONO ŠTO ĆE IH NATERATI DA SE NAVIKNU DA NOSE NA GLAVI KACIGU..
NE DAJTE IM DA SE IGRAJU SA PSIMA LUTALICAMA, MAČKAMA, MIŠEVIMA, PTICAMA , BILJKAMA I SVIM ONIM ŠTO JE KREATOR STVORIO. NEKA SE PLAŠE PASA LUTALICA, MAČAKA, MIŠEVA, MRAVA, BUBA I SVEGA OSTALOG ŠTO JE KREATOR STVORIO.
DAJTE IM DEDA MRAZA KAKO NJIHOVA DECA NIKADA Ne bi SHVATILA ŠTA JE ZAISTA BOŽIĆ.
DAJTE IM USKRŠNJEG ZEKU KAKO NIKADA Ne bi PRIČALI O USKRSNUĆU I SNAZI BEZGREŠNIH I ŽIVOTU MRTVIH.
NEKA SE DIVE AUTOMOBILIMA, MOTORIMA, JAHTAMA, AVIONIMA, KUĆAMA…
NI JEDNOG TRENUTKA IM NE DOZVOLITE DA BUDU OPUŠTENI, DA POČNU DA SAOSEĆAJU SA PRIRODOM, DA UDJU U HARMONIČAN ODNOS SA STVORITELJEM, DA SE MeđuSOBNO POMAŽU I DA POČNU DA MISLE DA JE SNAGA KREATORA U NJIMA SAMIMA, TE DA SVET MOGU KROJITI PO SOPSTVENIM ŽELJAMA I POTREBAMA.
ZAPAMTITE BRAĆO, DEMONI: NAŠA FILOZOFIJA JE DA NIJE BOG STVORIO ČOVEKA, VEĆ ČOVEK BOGA.
NE DAJTE IM DA ŽIVE PO HRISTOVOM UČENJU I BOŽIJEM ZAKONU…

… ILI JE SA NAMA GOTOVO.

Svako dobro
pozdrav
Chef

Нажалост децу васпитава ТВ, када то не ради ТВ ту је улица и кафићи а онда долази виртуелни свет…

Блеји омладина

neimar 10. maj 2009.

Srbija ne zna šta sa mladima
Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, upalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni „fejsbuk”. Ivana ne ide u pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk i obožava da predveče „izbleji” sa društvom…

Irena Radisavljević

Коментари:

Neko daleko

To je pojava, koja tek treba da se ukoreni. Onoga trenutka, kada potpuno uvedemo ‘demokratiju’ u državu, tada će narod vladati jedino svojim daljinskim upravljacima ili veb stranicama, tacnije samo onim programom sto mu se bude servirao. I šta ocekujete od mladih? U vreme Milosevica, koga već toliko krivite, ja sam na televiziji mogao cuti i pank i rok, čak i neke potpuno antirezimske stvari, koncerti takođe, a sada u ‘demokratiji’ gde je rok, gde je pank? Pa vi ste samo naucili bolje od Slobe, kako se gusi ljudska svest i to sada primenjujete, savrseniji ste i uredjeniji i podmukliji, ali ničija nije vecno gorela. Ljudi će da progledaju kad tada.

roditelj

Omladina je prepuštena „blejanju” i potrošačkom mentalitetu namerno. Što smo gluplji to se lakše nama vlada. Rastu generacije kojima će se lako manipulisati. Da li znate da u osnovnim školama popravni ispit postoji samo na papiru, ja nisam čula da je zadnjih godina iko išao na popravni. Znači iako ne uči završiće osnovnu školu. Ocene dece se na roditeljskim sastancima predaju roditeljima na papiriću da se „zaštiti” dečija privatnost. Nema sramote, neprijatnosti.. Ako neko dobije ukor ne sme se reći njegovo ime, niti to smanjenje ocene iz vladanja utiče na uspeh. Znači deca bukvalno mogu, i rade u školama šta im padne na pamet (tuku nastavnike, drugove, kradu, drogiraju se, piju…) Pretpostavljam da su ove metode preuzete iz EU, ali mislim da tamo deca nose uniforme i imaju kazne, suspenduju se određeno vreme sa nastave (oni treba da idu u školu svojom voljom, a ne zato što moraju) i tim suspendovanjem sa nastave oni to i shvate. „Blejanje” je društvo namerno organizovalo.

Josarian

Deca od 14 godina izlaze do ponoci, ali i kasnije, jer vrše pritisak na roditelje činjenicom da, ukoliko se ne uklope u taj model bivaju predmet podsmeha. Šta sutradan to dete može da radi? Pa, ništa. Do popodne spava, a onda se sprema za sledeće „blejanje”. Koje interese može da razvije? Pa, nikakve! Koja su rešenja? Bilo je pokušaja da se ograniči rad klubova i lokala PREKO RADNE NEDELJE. Sećaju se mnogi da je taj predlog jedno vreme bio vrlo aktuelan, a onda je polako izbledeo i niko ga i ne pominje. Argument protiv toga je da je Beograd grad koji živi noću i da je to deo njegovog imidža. Čak i da je to tačno, a nije, Beograd je samim tim grad koji spava danju i ne radi ništa. Na „trulom” i manje „trulom” zapadu se zna ko može u koje lokale da uđe, sa koliko godina,a škola se bavi decom. Uostalom, zašto bi deca živela drugačije?! Učlaniće se u neku stranku, završiti neku dopisnu „mega, sega, grand…” školu i biti uspešan mladi kadar… Mi smo to od njih napravili!

Goran-Zr

Na našu veliku žalost: „VAŠ ČLANAK JE ISTINIT”, a sve to vidi „VELIKI BRAT”, a zamislite nije kriv samo Sloba nego i ove nove kvazi demokrate. Sa zapada smo prihvatili sve što je loše, ako uopšte imaju išta dobro.

Nikola Fg

Izgleda da je postalo pravilo svih novinara i „novinara” za sve probleme i negativnosti kriviti Milosevica. To vazi i za ovaj clanak, a tema je bas zahvalna za analize svih vrsta. Analiza u ovom clanku je povrsna, neobjektivna i u pedagoskom smislu apsolutno amaterska. Nemam nameru da izigravam Milosevicevog advokata ali gospodo on je mrtav, a nije na vlasti 9 godina. Hoće li to biti izgovor za sve promasaje i u sledećem veku ako kao država i narod budemo postojali mada u tom pogledu nisam optimista. Poenta je da sve dobro ili loše u vaspitanju mladih generacija dolazi iz kuce /roditelja/, a skola i drustvo treba da budu samo nadogradnja. A šta se kod nas desava. Mladi se vaspitavaju „bir-festovima”, narkomanskim hepeninzima, gej paradama i tako dalje. država se ulizuje takozvanim navijacima i ne sankcionise ih i šta posle svega ocekivati. Tako nastaju samo anarho-destruktivne generacije ciji je moto „lezi hlebu da te jedem”. Takvi su sad i na vlasti i zato imamo to što imamo

www.blic.rs/_komentari.php?id=91805&mode=view
———–

Е да само блеји омладина, него блеје и новинари, а све су научили од власти која ионако ништа не зна да ради већ само да блеји да су ‘за све криви Милошевић и деведесете’ и да ће се све решити у ЕУ а дотле не липшите магарци до зелене траве…

Сам император Август није хтео носити других хаљина до оних које би му изаткале сестра и жена

О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА.

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ

Српски Књижевни Гласник, XXVII, 1911

…

Странче, нећу много да ти говорим, застани и прочитај.

Овде леже ружни остатци лепе жене,

Родитељи су јој дали име Клауднја.

Свога је мужа од срца волела.

Родила је два сина од којих је једног

Оставила на земљи, а другог је сахранила.

Лепо је говорила, отмено се кретала.

Чувала је кућу, прела вуну. Толико. Иди.

… – Затим се каже женино име („Родитељи су јој дали име Клаудија“), па се онда набр-јају њене врлине: она се хвали што је најпре „свим срцем“ волела свога мужа, затим што је лепо говорила, па онда што се отмено кретала, и најзад што је чувала кућу и прела вуну. Све ове врлине, нарочито прва и четврта, љубав и оданост према мужу и кући, опште су и заједничке коректним женама свију времена и ја овде не мислим да их истакнем као римски специјалитет. Али при свем том, неколики сјајни примери женине љубави и пожртвовања заслужују да буду нарочито споменути. У време другог триумвирата, када су удружени Октавијан, Антоније и Лепид ставили изван закона и осудили на смрт велики број најодличнијих Римљана, у тим ужасним данима тако нам је забележио један историчар показивале су се жене увек одане својим мужевима, док су их синови и сви остали, по правилу, из страха остављали. Исто је овако било и у најгорим данима јулијевске династије, за време Тиберија, Калигуле и Нерона, када су жене, како нам каже Тацит, осуђиване и за саме сузе што би их проливале на гробовима мужева, оцева и браће и тада су Римљанке предњачиле са пожртвовањем. Историчар Тацит сачувао нам је из тога времена имена неколиких жена које нису хтеле преживети своје мужеве. Петус, један угледан Римљанин, био је осуђен на смрт, јер је учествовао у завери против цара Клаудија. Било му је наређено да се сам убије. Његова жена, Арија, која се и за време истраге показала своме мужу веома одана, хтела је да с њим заједно умре. Када се у последњем тренутку Петус поколебао и изгубио хладнокрзност, дохвати Арија нож и забоде га у своје груди, па га онда извади и да Петусу сг речима: „Петусе, не боли!“

Неженство се у Спарти сматрало за недозвољено и нечасно

О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА.

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ

Српски Књижевни Гласник, XXVII, 1911

… Али је била једна грчка државица у којој су жене од најстаријих времена биле еманциповане, у најбољем смислу ове речи. То је била Спарта. Спартанци су у грчком свету живели у изузетним приликама. Они су освајачи, који су се, када су окупирали Пелопонез, нашли у средини бројно надмоћнијих непријатеља Да би одржали превласт, и да би се у опште могли одржати, морали су они да буду стално спремни на напад или одбрану, да буду, тако рећи, стално мобилисани – да стално живе војничким, логорским животом. Цело њихово васпитање, које је држава узела у своје руке, имало је једини циљ да од грађана начине поуздане војнике; државу су дакле интересовали само они њени поданици које ће моћи употребити за своју одбрану. На тај начин жене су биле прилично испале из комбинације. Њих нису обухватиле никакве веома строге уредбе, јер зато није било ни потребе, а Спартанци нису зато имали много ни времена. Жена је код Спаратанца била слободна и уживала бесконачне привилегије. Али су Спартанке биле исправне жене. Оне су као девојке биле васпитане на строг, може се рећи свиреп начин, и тако су у живот улазиле са челичном вољом и необичном моралном снагом. „Ви сте једине, рекла је нека странкиња Спартанки, које владате људима“. „То је истина одговори јој Спартанка, али ми смо и једине које рађамо људе“.

Када је Паузанија, спартански краљ, који је постао издајником своје отаџбине, био осуђен на смрт, па побегао у храм да би се спасао, прва која је подигла камен да се храм зазида и Паузанија умори глађу била је његова рођена мати. Другој једној Спартанци јави гласник да су јој свих пет синова у боју погинули. ,,Не питам те то, каже му она, него ми реци ко је победио„. Када је гласник одговорио да су победили Спартанци, Спартанка стегну срце, и окићена венцем, оде да принесе боговима жртву захвалницу. Један је опет запитао заробљену Спартанку да ли ће се добро понашати, ако је купи. „Хоћу ако ме и не купиш“, одговори му Спартанка.

Врло су интересантни и необични били спартански свадбени обичаји и у опште њихови погледи на брак и брачни живот. Младожења би морао да отме своју жену, управо, да инсценира отмицу, пошто би се претходно договорио са девојачким оцем или старатељем. Кад изврши отмицу, он невесту не би одвео у своју кућу, већ у туђу, код какве своје рођаке; ту би долазио својој жени кришом, на веома кратко време, јер је и дан и ноћ морао проводити са друговима у логору. Састанак је био обично само доцкан увече, у неосветљеној соби, тако да је млади Спартанац могао са својом женом изродити децу, а да је готово никако и не види. При свем том, он ју је као девојку морао познавати добро.

Питали Харила прича нам Плутарх зашто код њих девојке излазе у чаршију са непокривеним лицем, а жене га сакривају. „Зато, одговори Харил, што девојке треба тек да нађу мужеве, а жене да сачувају оне које већ имају“. Из ове анегдоте се види да је младић могао добро познавати девојку пре но што се реши да је узме – ситуација, дакле, сасвим друкчија но у осталом грчком свету премда су и Спартанци старога времена били још далеко од тога да знају шта је то брак из љубави.

Мираз је у Спарти био по Ликурговим законима, забрањен, „да сироте не би остала неудате, а богате да не би биле нарочито тражене, већ да би сваки гледао на карактер и бирао према девојачкој врлини„. Неженство се у Спарти сматрало за недозвољено и нечасно, а матори момци су били изложени свакојаком подсмеху и кињењима.

У Спарти су млађи веома поштовали старије, и позната је на пример анегдота, како су се у атичком позоришту, када је ушао један старац и није могао наћи места, подигли у публнци са својих седишта, да староме начине места, само Спартанци; у Спарти је дакле био ред да се пред старијим устане, па ипак се зато један младић није хтео подићи пред краљем Деркилидом који није био ожењен. „Нећу да устанем пред тобом бранио је он своје понашање – јер ти ниси родио никога који ће доцније устати преда мном“. Најзад, треба још споменути да је у Спарти постојала нека врста диандрије и полиандрије, то јест једна би жена, са одобрењем свога мужа, могла у исто време да буде и жена неког другог. …

Целокупан садржај :  О жени у Грка и Римљана

Када будемо бољи даће Бог и да нам буде боље

čovek sa severa , 18/04/2009,

Dobrota i greh ne idu zajedno. U vremenu u kome živimo previše grehova je društveno prihvatljivo i posledice toga su vidljive. Najveći neprijatelj čoveka nije ni siromaštvo, ni neuređeno društvo, ni nepravda, ni bolest… jedini čovekov iskonski neprijatelj je njegov lični greh, koji u njega unosi nemir, gnev, nezadovoljstvo, mržnju, bolest, tugu… i na kraju očajanje.

A previše grehova je u vremenu u kome živimo postalo nešto na šta se gleda sa opravdanjem, sa simpatijama. Kada se neko usprotivi gramzivosti, materijalizmu, sistemu vaspitanja koji decu uči da budu neposlušni roditeljima, promiskuitetu, hedonizmu, abortusu, razvodu, porobljavanju čoveka pomoću modernih tehnologija… on sе ustvari suprostavlja otuđenju, sebičnosti, laži, mržnji… ali takav automatski postaje izvrgnut osudi i ruglu kao zatucani kozervativac.

Kako sejemo tako i žanjemo, vlast pa i ceo sitem je samo ogledalo sveopšteg duhovnog i moralnog stanja nacije. Kada budemo bolji daće Bog i da nam bude bolje. Ne mogu da čekam na druge, već danas ću se potruditi da makar malo budem bolji nego što sam bio do sada.

Извор:  Политика Online (коментари корисника)

Aкадемик археолог Драгослав Срејовић има улицу на периферији Београда од неких 10м дужине…толико о вредностима!

danijelam

Тема поста: Re: O деци и омладини!

Послато: Уто Нов 11, 2008

Zahvaljujem na ovoj temi. Pitanje dece i omladine me zaokuplja svakodnevno obzirom da imam dva dečaka od 12 i 10 godina.

Naime, jako sam zabrinuta uticajem okoline na njih. Ponekad se plašim da će taj uticaj vremenom biti veći od onog koji kao porodica pokušavamo da imamo na njih. Bogu hvala, normalna smo porodica, koja drži do tradicionalnih vrednosti koje pokušavamo da prenesemo na njih…i tu je prva zamka…mi pričamo svoju priču, a kada se osvrnu oko sebe svuda nalaze kontra primere….

Mislim da je upravo razgovor sa njima od ključne važnosti. Naravno, argumentovano pokušavamo da pokažemo zbog čega mi imamo drugačiji stav od njih….i da ih ubedimo da je naš stav ispravan…to ponekad traje i satima….. :lol:

No, dobro….ono što je meni utisak već mesecima je ponašanje srednjoškolaca. Svakodnevno ih posmatram u autobusima na putu do posla. Pošto idem javnim prevozom na posao i to obično traje oko 30min, imam vremena da posmatram i slušam tu decu. Prvo što upada u oči je da su svi jako oskudno obučeni i zimi i leti…leti to ide do vulgarnosti a zimi…nije mi jasno kako im nije hladno…to su goli stomaci (devojčice), dekoltei….kako će takva devojka sutra da bude majka i da ima zdravo potomstvo?

drugi utisak je da ta deca ne znaju da se izražavaju….mali fond reči, pa vrte jedno te isto. Tužno je slušati o čemu pričaju naši srednjoškolci…o tome kako ne idu na prvi čas (to je super), koliko imaju jedinica (i to je super), i kako oni koji uče i misle na svoju budućnost su štreberi….

treći utisak je jedno zastrašujuće nevaspitanje i nepoštovanje starijih.

kad smo kod fonda reči….zgranuta sam vešću koju mi je suprug saopštio posle prvog roditeljskog sastanka ove godine kod starijeg sina…njegova razredna predaje književnost i rekla im je da su obavezne lektire UKINUTE i da će od sada raditi samo fragmente tekstova!

Pa ova deca ionako NIŠTA ne čitaju i to je bio jedini način da bar neku knjigu u životu pročitaju!!!!

I još nešto oko uzora našoj omladini, nešto što me je užasno iznerviralo.

Radi se o prikupljanju potpisa da se po pokojnom Milanu Mladenoviću iz Ekaterine Velike imenuje neka ulica ili trg u Beogradu.

Uz dužno poštovanje ljubiteljima ove grupe, ipak znamo ko je i kakav bio Milan Mladenović. Uz to već postoji ulica po njegovom imenu u naselju Zemun Polje. No, ova akcija na medijima je dobila VELIKI publicitet.

Samo još da dodam, pa završavam, akademik arheolog Dragoslav Srejović ima ulicu na periferiji Beograda od nekih 10m dužine…toliko o vrednostima!

Извор: Видовдан.орг (форум)

„Ко помаже родитељима у конфликтним ситуацијама?”

Ko pomaze roditeljima?

Agatakristi (istrazivac)
28. oktobar 2008.

Gledala sam jednu emisiju o akciji da batina, kao vaspitno sredstvo postane kaznjivo delo. Jesam za to, moja deca nisu bas puno batina dobili, ali poneku cusku jesu.

Razmišljajuci o toj temi, zapitala sam se:

Ko pomaze roditeljima u konfliktnim situacijama? Ko ih uci na koji način vaspitavati decu? Ako ne viknuti, cusnuti, udariti, ko im kaže kako, na koji način postici da deca funkcionisu u porodici i drustvu na zadovoljavajuci način?

NidjeVeze (SpetljanaUZivot)
28. oktobar 2008.

opet izopacene moderne teme!

mene nešto zanima sad moja mama je meni pricala kako su ucitelji tukli u njeno vrijeme kaže napravi ti katastrofu po rukicama a nekad kaže morale se prstici skupiti da bih tukli po jagodicama/nokticima!

Svabo opet kaže ko je dobivao batine to automatski prenosi i u vaspitavanje svoje djece htio ili ne on dodje do situacije gde neumije drugacije i to mu je jedina pomoć „jer je to i kod njih funkcionisalo“

Neki zestoki vjernici opet tvrde da je motka izasla iz raja i da se dijete treba vaspitavati i na taj način ako drugacije ne može. Citajuci ovo sto je dosad napisano neki nisu vaspitavani već muceni istjerati dijete od 5 godina na dvor gde cjelu noc mora provesti jeste teroristicki napad roditelja na svoje dijete koje oni uzgred ne smatraju djetetom već nešto slično kao neka „stvar“ koja se sad uzme sad izbaci!

Inače sam čula pricu gde je majka svima davala savjete kako sa djecom izaci na kraj jer je djecji psiholog dok je svoje mlatila motkom ko vola u kupusu jer sva a njena skola je bila zabadava jer njeno dijete je bilo „mimo svih“ i taj djecak je zavrsio fakultet iako je motka bila majka!

Mene sad zanima kako je u doba evo mojih roditelja motka bila svetinja čak na selima gde su moji roditelji odrasli nije te samo majka vaspitavala već SVI iz tih sela i od te djece ima i intelektualaca i fizickih radnika ALI niko od te silne djece nije krenuo mimo puta nemamo kriminalaca, mucitelja svojih familija/roditelja, ljenguza, drogerasa i raspikuca!

Danasnja djeca su nazalost od malih nogu sita! Sita u smislu zelja koje imaju i koje im se ispunjavaju! Cesto obadva roditelja rade tako da su djeca svoj gazda još ako nema komunikacije i jasno oznacenih zajednickih aktiviteta ima da ebemo jeza u ledja! Moji djecaci su dosli sa svega 4 godine iz vrtica i meni objašnjavali šta znaci riječ homoseksualac, sa 6 godina su dosli iz skole sa karticom i nekim brojem telefona gde mogu da zovu „ako se oni osjecaju drugacije“ ili ako imaju bilo kakav problem!

Najmladja majka Njemacke imala je 12 godina kad je rodila dijete! Djeca nisu djeca sto su nekad bila roditelji nisu roditelji koji su nekad bili konstalacije zivljenja nije ista prije ih je bila puna kuca tu si bili i deda i baba koji su takođe vaspitavali savjetovali i pricali danas ima mnogo samohranih majki ili oceva u velegradovima!

Jedino sto je bitno jeste svoje dijete provesti kroz jedan veoma opasan dijo zivota bez ikakvih iskusenja koji prerastu u poroke! I uz pomoć motke!

Neka dijete otplace od majke koja svome djetetu neće nazao učiniti! a ne majka od svog djeteta jer te suze ima da te do groba prate!

Kako ću ja svoju djecu odgajati to meni neće nametati zakon da li njemacki ili bilo koji drugi njihov zakon jeste za njihovu djecu i njihov mentalitet ali nikako za moj način zivota i toga usta sam ja izrasla meni ne trebaju drogeraši niti kriminalci a bogami ni majke od 12 godina.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ако схватите да је пубертет нормалан вид одрастања онда ће вам бити лакше

vinova-lozica (posmatrac) – 1. novembar 2005.

Ako shvatite da je pubertet normalan vid odrastanja i da ponasanje zavisi od čiste hemije, jer hormoni ne uspevaju da se ojednace i uspostave harmoniju, onda će vam biti lakse.

Kao drugo, dete odjednom postaje svesno svoga sazrevanja i ne ume da se sa tim najbolje nosi, takođe trazi svoje mesto u drustvu sirih razmera od uskog kruga roditelja, familije i ucionice. Pocinje da bude svesno svojih opstih stavova o drustvu oko sebe, a to nije lako odjednom postici i savladati sva pitanja, koja traže odgovor.

Šta je najbolje uraditi?

1- biti iskren sa detetom i reci mu otvoreno kako se vi osecate. Recite mu da ste tuzni, bespomocni, da ne umete da se snadjete u novoj ulozi roditelja (sto i jeste tačno), da biste želeli da ga razumete, a možda to ne izgleda uvek tako. Otvorite mu dusu i shvatite ga kao ODRASLU osobu. Oni to jako cene

2- pokazati osecanja.
Slobodno pokazite kada vam se place, kada vam se smeje, kada ste besni, kada ste srećni i imenujte svoje osecanje pred njima. Recite: „zbunjena sam tvojim ponasanjem U OVOM TRENUTKU (uvek vezite za trenutak) i mnogo sam tuzna/besna zbog toga i toga… možda ne moram da budem, ali ja se tako sada osecam… Možda si mogao da izbegnes da me rastuzis…“ Ne stidite se da pokazete svoje slabe tacke, jer oni to ionako sami vide.

3- Razgovarajte o svim temama:
Šta misli o ljubavi?
Šta misli o vama?
Kakav bi on bio kao roditelj?
Šta misli o politici?
Kakve sve nepravde postoje oko njega?
Šta je lepo u svetu? …

4- Obavezno ga pitajte nekada za savet, kao odraslu osobu.
Šta da obucete, šta bi on uradio u nekoj konkretnoj situaciji, pitajte ga da li ste dobro reagovali u nekoj prilici…Dajte mu sansu da proba da bude odrastao i da oseti da je njegovo mišljenje cenjeno kod vas.
Interesujte se za teme koje njega zanimaju: muzicke grupe, automobili, tehnika, moda. Iz toga ćete vise saznati o detetu i njegovim idejama.

Како изабрати доброг психотерапеута?

Psihoretapija

Iroquois (Harambasha) – 26. juli 2005.
Kada bismo sve ono sto nas svakodnevno (pa i duže) muci rekli nekome da li bi se bolje osecali ili bi nas opet to posle izvesnog vremena mucilo?

Da li su psihoterapije uspesne?
Kada su neuspesne i zašto?
Da li može neko da kaže nešto više o ovome?
Ima li neko savetovaliste ili psihoterapeut za mlade u Bg-u?
Da li preporucejete psihoterapiju uopste kao cin duhovnog sazrevanja ili vece obrazovanje, citanje tekstova sa interneta?

Hvala

Figaro1 – 26. juli 2005. u 20.01

Psihoterapija je odlicna stvar i može mnogo da pomogne.

Psihoterapije su uspesne u zavisnosti od toga ko ih vodi i kako ih ti prihvatis i prema njima se odnosis. Psihoterapija predstavlja rad na sebi a ne lecenje, i tu prvenstveno ti pomazes sam sebi uz pomoć strucnjaka. Dobijas gomilu zadataka, tipa da pišes dnevnik, da odgovaras na razna pitajna, da se suocavas sa cinjenicama.

Onda grupna psihoterapija, tj snaga grupe. Kada ti jedna osoba kaže nešto možeš da prihvatis a ne moras, međutim kada ti 10 osoba kaže isto , ukaze na isto to je onda ne salomiva cinjenica.

I upamti zavisi od strucnjaka.
Ali zavisi i od tebe. Ako sve prihvatis kako ti se kaže pod uslovom da je strucnjak dobar , uspeh ne može da izostane.

Italijanka20 (student) – 29. juli 2005.

Ne bih preporucila psiho-analizu nikome, jer to je već prevazidjena metoda. Najbolji lek je pozitivno razmišljanje. Preporucujem knjigu „Preziveti porodicu“ svakome ko ima neke psihicke smetnje. Ništa se ne dobija kopanjem po proslosti, znam iz iskustva. Isla sam privatno na psiho-analiticku psihoterapiju, ali sam zbog drugih stresova zavrsila na psihijatrijskoj klinici na VMA. Najbolje je razmišljati o buducnosti, a proslost ostaviti tamo gde se i nalazi.
POZDRAV

Lukrecija – 3. avgust 2005.
Psihoterapija može biti monolog sa bilo kime ukoliko si u stanju da samog sebe cujes. Mislim da je poenta upravo u tome, a ne u raznim zadacima koje dobijas od ‘strucnjaka’ (koji redovno ima otprilike isto problema kao i ti sam).

Lepota psihoterapije je cinjenici da si u stanju da se distanciras od unutrasnjeg sadrzaja onda kada ga izgovoris. Nije isto misliti nešto i to isto reci. Probaj i videces da sasvim, sasvim drugacije ZVUCI (izgovorena) misao.

Takođe, ono sto leci u terapiji je odnos terapeuta i ‘pacijenta’. To je otprilike redak, da ne kažem jedini, odnos u kome dobijas konstruktivnu kritiku bilo o kom problemu da se radi. To je odnos koji je uvek ‘za’ tebe, tog tebe koji donosi odluke kakve donosi.

Eh da, a što se tiče uloge strucnog terapeuta, ja bih ga svakako pre odabrala za svoje monologe nego nekog poznanika/nepoznanika, iz prostog razloga sto su oni istrenirani da postave prava pitanja. Uvek se uzasnem ljudi koji te povrsno ohrabruju onda kada bi prosto i jednostavno samo trebali da postave neko pitanje.

Esther – 8. avgust 2005.

Postoji previse predrasuda o psiho terapiji na našim prostorima. Jedan je primerak Italijanka. Ja bih ocekivala od osobe koja je imala problema sa nekim psiholoshim problemima (pretpostavljam iz teksta) da ima malo vise razumevanja o istim. Ili možda nisi se srela sa dobrim terapeutom.

Tvoj komentar da se svi problemi mogu rešiti ako osoba misli pozitivno je u najmanju ruku smesan i zalostan. Molim te objasni mi kako bi pozitivno razmiljanje moglo pomoći osobama sa akutnim psiholoskim poremecajima (kao napr depresija i sl) koji uz to imaju samoubilacke tendencije. Da li bi ti takve osobe poslala strucnjaku ili im rekla da misle u pozitivnom smislu i da će se sve rešiti samo od sebe ako procitaju neku self help knjigu. Ne želim da te uvredim ali to je takva glupost.

Osobe koje traže pomoć terapije često ne mogu da se nose sa problemima svakodnevnice i misle POZITIVNO o njima i zbog toga se često nalaze u bezizlaznim situacijama. Terapija im daje alate kako da se nose sa njima. Tačno je da u nekim slučajevima mi možemo sami sebi to da omogućimo ali šta raditi kad mi nismo dovoljni sami sebi a problemi se gomilaju?

Što se tiče potiskivanja problema u podvest, samo napred to je zdravo. Denial, denial, denial neki ljudi žive sa tim i ako je to uspesno za tebe za sada ne znači da će uvek biti. Nemoj me pogresno razumeti nisam ni ja za zivot u prosloti, ali treba se suociti sa svim tim sto nas tisti i onda zakljucati ta vrata našeg zivota.
Italijanka molim te nije mi bila namera da te uvrediti nicim, a možda sam zvucala grubo. Takt mi nikad nije bio jača strana.

Da odgovorim postavljacu topika. Ti ako smatras da imaš potrebu da sa nekim strucnim licem porazgovaras o sebi samo napred. To je za svaku pohvalu. Živeli bi u boljem svetu da je ljudi kao ti, koji znaju da im treba pomoć i koji nisu uplaseni da je traže.
Pozdrav.