Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Пример „живог” упознавања није јемство, да ће неко са неким остати

Posted in друштво, интернет, култура, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 30 априла, 2009

Можда Жене Знају Одговор!

FOCUS (Ing.) – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Cesto se ljudi sukobljavaju da bi se zblizili. Ponekad jedna strana nemoze odoleti drugoj zbog necega sto joj se kod nje dopalo.

Internet je fiktivna realnost ali zna itekako zbliziti ljude.

Desavale su mi se licno vrlo burne avanture zahvaljujuci internetu ali su po pravilu kratko trajale a ja sam opet po pravilu bio taj koji je odlazio mada po prirodi nisam takva osoba. Zasto? Neznam ali iskustvo mi govori da je medju zenama koje na ovaj nacin „varaju“ muzeve najvise onih iz tzv „Visokih krugova“, doktorke, kcerke generala, zene iz ministarstava, direktorke banaka,..u obicnom zivotu bas zadovoljne i one koje imaju sve.

Druga i to vrlo upadljiva stvar je da zene druge nacionalnosti imaju izrazenu zelju da dozive takvu avanturu. „Nikad to nisam radila sa Srbinom“ kaze Muslimanka ili Hrvatica npr.

I treca grupa koja kaze: „Zelela sam da probam kako to izgleda i da mi kazes kakva sam ustvari“

Kako objasniti ovu cinjenice koje su bar mene sto se tice 100% istinite!

FACTER – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Za nekoga sa ganc novim nikom, (koji usto pretenduje na analizu), ostao si defocusiran kod pitanja – sta je glavna dilema topika:

1. Slazete li se da se zene po pitanju flerta ponasaju drugacije od muskaraca?,

ili

2. Da li vi vidite kakav sam ja *ebach?

(more…)

Кад би се дијете могло рађати са 18 г., онда породица и не би имала толики утицај на њега

Posted in медији, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 28 априла, 2009

Stav prema popularnosti

judita – Aug 06, 2002

sto je za vas trenutno „in“ u svijetu?

do koje mjere covjek moze dozvoliti uticaj tako necega na vlastiti život, a da se ne utopi u iluziji?

volim ljude koji znaju smiriti druge.

moja tema je ustvari vec ona poznata; koliko zapad programira naše zivote.

koji su slojevi ljudi najvise pod uticajem?

kao npr.:

homoseksualci su in, znaci hajde ako vec nemozemo postati jedan od, da barem osudimo druge i proglasimo ih ogranicenima.

razvodi i veze s ogromnim gapom medju godinama su isto in,

pa ako smo pripadnici takve grupe -onda smo sigurno pametni.

a ako ne, onda rastegnimo svoj mozak toliko da uspijemo opet, osuditi one koji nisu za takvo misljenje.

tolerisimo sve, jer sto vise stvari uspije nas stomak provariti to smo pametniji…

i onda, sto se vise prave „nedodirljivi“ ovdje to su vise cool.

uopce vas ne zanimaju tudja misljenja, niti druge osobe ali ipak provodite vrijeme ovdje 24 sata,

da ne pricamo kako je duhovitost izvan svake nade usporedjujuci s ostalim forumima. jedino ima duhovitost na silu, u toj dozi da se covjek umori citajuci,

kako onda da imam nekakvo misljenje o svom intelektu, skomu, kad, i da je bio extra high, uz ovakav tretman definitivno bi se razvijao u suprotnom pravcu…

glupo je uopce sto covjek moze stvoriti naviku samo da nesto intenzivno i konstantno radi…

nekad mislim, bolje ipak da pijem ili pusim, tu naviku barem nosis svagdje sa sobom, pa mozes i birati drustvo

a kad bolje razmislim, mrzim ljude koji mjenjaju sve, bez obzira, samo ako im se nesto ne svidja…

ranx – Aug 07, 2002

dzudit, ti ne postavljash pitanja u poslednje vreme, niti teme za diskusiju – nego pljujesh. svet, nas, cak i ovaj forum (kao da ne znas kakav je, ko da si od juce ovde), zivotne stilove ljudi sa koima imas malo/nimalo kontakta (zato i pljujes, jer ih ne poznajesh kao ljude, nego gledash sa strane)

ne znam uostalom zashto te toliko pogadjaju stvari na koje imash malo uticaja, koje su van tvoje interesne zone, i koje su obichne i u sushtini bezazlene. ne vidim da se jedish zbog buduceg nedostatka vode na planeti, a imash decu i ona ce ziveti u tom i takvom svetu, ili zbog ratova, zagadjenja. nego ti razvodi prave problem, isto kao da su se juche ppojavili…moja baba se razvela, odmah posle II sv. rata. mozda je to tada bilo neshto neobichno, na balkanu, ali danas…

razvod ti se stalno vraca kao tema – da li se on pojavljuje kao mogucnost, u svom zivotu?

skomu! – Aug 07, 2002

Judita,

imas moje simpatije zbog te svoje iskrenosti.

A da tvoji sadasnji tekstovi…nekako odisu time, kao da ti je vise pun k…ofer neke tolerancije prema svemu nenormalnom, po nekim nasim shvatanjima.tj.da sve te stvari prihvatati kao normalne. I da se sve te nenormalnosti, smatraju trendom ljudskog napretka, slobode, savremenih shvatanja….

A sto se tice pedera…Mislim da je to nenormalno,ali neka se pederišu koliko hoce…ali neka im se zabrani odgajanje djece, jer tako stvraju predispozicije da im djeca ne budu ono sto bi trebala biti. Jer mnoge stvari se dobiju u porodici... A i musko i zernsko se razlikuju….tako da se djetetu,koje odrasta uz mamu i tatu, moze pruziti mnogo kvalitetnije odrastanje, nego kad odrasta uz dva oca ili dve mame.

A sto se tice razvoda, evo malo stasitike.U RS je od kraj rata sklopljeno 47 000 brakova,a razvelo se 4500 parova. A statistika, da se izmjeri sreca u brakovima, jos nije izmisljena.

pozdrav

judita – Aug 07, 2002

ne sjecam se ranx da sam ja potezala pitanje tvog zivota i rastave ili cega vec, sto ti predstavlja problem u mom iznosenju misljenja,

nadam se da ces shvatiti da bi to trebalo biti obostrano.

skomu, ti bas mozes dobro upravljati svojim zivotom, imas nekakav tip to share?

ranx – Aug 07, 2002

pa nisam ni ja potezala MOJ razvod, i ne shvatam uopshte lichno tvoje postove. evo da ti kazem, moj razvod je toliko daleko iza mene, potpuno jasan, ja sam se bez ikakve sumnje razvela i nikad se nisam pokajala, ili posuimnjala u tu odluku, da ta tema uopshte za mene nema vishe nikakvu vaznost.

ti prichash o tome kako su razvodi sada „in“, i pominjesh da ti to smeta, ja to ne vidim tako – niko se ne razvodi zato shto je to moderno, valjda toliko znamo.

pitala sam te zashto te ta tema odjednom toliko (i na taj nachin,unapred odbijajuci) zanima, da li i sama pomishljash na razvod, pa se u tebi neke stvari sada „lome“? dakle, pitala sam bez ikakve zadnje misli. moze bit da sam skroz promashila, ali tvoje raspolozenje je, blago recheno – nadrkano, a koliko te znamo, to mora imati nemki uzrok.

ja pitala, a ti to shvati kako hocesh, znash i umesh.

skomu, samo neko ko (pogreshno) smatra da se heteroseksualnost uchi, kao kakanje u noshu ili upotreba viljushke, misli da ce deca koja odrastu sa homoseksualnim roditeljima imaju vece shanse da postanu homoseksualna i sama. ono shto ce verovatno postati je – tolerantnija prema tom izboru. tolerancija je ono shto se uchi, kao upotreba viljushke. vidim, ti si josh na prstima.

ne pada ti na pamet da su homoseksualci uglavnom odrasli sa heteroseksualnim roditeljima? gde nauchishe „da se pederishu koliko vole“, onda?

P&Z neke od stvari – Aug 07, 2002

Ono sto je „in“ u svijetu tj ono cime smo bombardovani svakodnevno putem medija je svakako vecim djelom fabrikovano u Americi.

Trenutno je in za mlade djevojke Jenifer Lopez i mala Britni.

Djevojcurci i mlade djevojke se satrase da oponasaju ove dvije da li govorom da li mimikom ili nacinom odjevanja.

Ide dotle da su neke potrazile hirurga koji bi mogao da izvede hirursku intervenciju na njihovim kukovima kojim bi ih napravio nizim i sirim,kao kod J.Lo

Britni pepsi girl prosto plijeni svojom neviniscu koju neumorno reklamira pri tom se odjeva ko ulicarka.

Prosto da pozelis da radjas sinove.

Za razvode ne znam da li su in , cesta su pojava ali mislim se niko ne razvodi iz trenda, mozda velike zvijezde koje i onako ne znaju sta ce od sebe.

Ne znam u cemu je bio problem te je bilo tesko razumjeti pitanje.

Pitanje je jasno sta je popularno u svijetu i kako to na vas utice?

Relativno prosto pitanje…

Jeste brzi kada treba nekom drugom da se uspostavi dijagnoza.

Boze sacuvaj…

Razvodi nisu in u smislu da su popularni kao neki trend oni su in jer je najlakse pribjeci razvodu umjesto se suociti sa tekucim problemom.

Danasnje generacije ne trepe puno to je u neku ruku dobro a u neku nije

jer se kaze u dobru i u zlu

zar ne?

Sto bi reko nas narod na muci se poznaju junaci.

No svaki brak prica za sebe.

ne bih rekla da je Juditi pun k…. svega.

Malo je ne sigurna i to je sve,ono sa nekom opreznoscu pristupa napadu,nasrni Judita svom zestinom pokazi zube…

judita – Aug 07, 2002

ranx, nije mi uopce palo na pamet da ces sad opisivati zasto si se rastala etc. jer me to nije zanimalo definitivno!

mozda je i dobro da si to napravila jer si ocito bila ocajna da to napises s obzirom da su neki (ne ja) to naveli kao primjer. vidim jer nisi ni procitala moj komentar nego si vec dala odgovor -na pitanje koje ja nisam postavila.

sto se tice razvoda braka, to je ono sto je oko nas, svaki dan,

zamisli da ti stojis a da se sve oko tebe rusi, ne bi razmisljala o tome?

zasto je to cudno sto mi to prvo padne na pamet?! ne mora znaciti ako netko spominje razvod -da odmah misli na tebe.

p&z, pravo da ti kazem, nadala sam se obicnim odgovorima kao sto si ti sad navela…a pretvorilo se u pravu nocnu moru…

skomu! – Aug 07, 2002

ranx,

aj’ nemoj trabunjati kao obicno. pokusacu sad da ovo napisem, i zaista sam lud sto bez veze gubim vrijeme i na ovim diskusijama a pogotovo na dijalog sa tobom.

Da li je tacno da je homoseksualnost djelomicno i genetski naslijedjena, ne znam.

Ali znam da odrastanje u nekoj porodici ima najveci znacaj na formiranje neke osobe.

Toleranciju treba odobravati, ali ne na nacin da ugrozava druge. A homoseksualni parovi će ugrožavati druge osobe, tj.djecu koju će odgajati. Dijete je dijete i ono ne moze u detinjstvu shvatiti neke stvari…dijete treba ljubav…djetetu su roditelji uzor...osobe koje ih usmjeravaju na zivotni put…dijete ne moze ni zamisliti da mu roditelji vode ljubav…dijete je krhko, njezno u svakom pogledu…i sve zivotne stvari postepeno treba da shvata.A odrastajuci uz dva oca, od samog pocetka on je na pogresnom zivotnom kolosjeku. I to ce uticati na neke njegove zivotne stavove.Nikad mu nece moci pruziti dva oca, ili dvije mame…ono sto mu mogu pruziti otac i majka. A sto bude vise homoseksualnih pravo sa djecom, bice i vise potencijalnih kandidata za homseksualnost ili neke nenormalnosti.

Ti brkas neke stvari u zivotu u vezi tolerancije.Ako se uskrati pravo na djecu homoseksualnim parovima,mentalno retardiranim parovima…to nije uskracivanje njihovih prava,nego je to zastita trecih osoba,tj.njihovog moguceg potomstva.Sve sto neko radi, a ne ugrozava druge osobe, je dopusteno.

Ovako, ja ti citavo vrijeme zelim ukazati na veliki uticaj porodice na nase stavove, karakter..I uglavnom iz tog perioda vucemo neke skrivene ili otvoreno sklonosti, prema zivotu, prema drugim ljudi, prema drugom polu, izboru naseg partnera u vezi…

Ne mogu vise stalno o istom pricati. Kad bi se dijete moglo radjati sa 18 godina, kad je vec koliko toliko sazrelo, onda porodica i ne bi imala toliki uticaj na njega. Ali tako se ne radja.

eto, a sad ti misli da porodica nema uticaj na dijete i da dijete neovisno od nje formira svoju licnost u mladosti a kasnije u zivotu radikalno koriguje.

judita – Aug 07, 2002

skomu, ti si jedan od rijetkih cije misljenje ja uvazavam (iako sto dublje to je sve veci gap), i ne bi se lijepo osjecala da se ti ne javljas.

to nije ni opravdanje ni razlog, ali drugo nista nemam da ti kazem utjesno u vezi tvog „trosenja vremena na ovakve gluposti“ kad si ti svu svoju strategiju vec razradio i definirao ;)

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Доста материала за интроспективу

Posted in SerbianCafe by Соларић on 28 априла, 2009

Mazohizam?Nesigurnost?

Pariz – Sep 25, 2002

Molim vase misljenje.

Imam tipa, koji je napokon najblize necem sta sam oduvek zelela. Divan je. Sexualni zivot nam je uzbudljiv, mastovit. Cesto fantaziram o trojki, on, ja i jos jedna zena.  Nedavno smo i imali prvu trojku i bilo je sjajno. Medjutim, posto smo u potraznji za novom ribom za trojku, moja mastanja su pocela da budu agresivna i samo-destruktivna.

Naime, cesto pocnem erotsko mastanje, koje nakon nekog vremena predje u jedno psihicko mucenje/maltretiranje mene. Naime, u mojoj masti, oni se ljube, on je voli vise od mene, oni mi se smeju, ona je zgodnija/inteligentnija od mene, on me napusta radi nje, itd.

Samopouzdanje je jedna stvar koja mi nikad nije nedostajala u zivotu. Ili mozda ja samo tako mislim….

Cak se i pojavila u nasem zivotu jedna zena, koja je fantasticno zgodna i izuzetno inetligentna. I sama pomisao na nju me dovodi do ludila od ljubomore (iako mi se zena svidja kao osoba). (Ovde moram da napomenem da uopce nisam ljubomorne naravi u RL, dapace, totalno sam lezerna)

Zasto imam ovakva mazohisticka maštanja, zasto fantaziram o takvim groznim prizorima, kad mi je i stalo do njega i njemu do mene. Od kud ta zelja/podsvesna da budem tako povredena? Kao da uzivam u tom prizoru, gde ostajem sama.

Srna – Sep 26, 2002

Devojko , nemoj se uvrediti ali kako si mogla podneti tako nesto?

Znas li sta ja mislim. Mislim da si strasno nesrecna sto si uopste dozvolila da budete „trojka„. Sada znas kakav je i da hoce i moze i zeli negog „van tebe“…i zato si nesrecna. Ako zelis pazljivo me saslusaj.

Sexualno zadovoljenje nema veze sa istinskom srecom i istinskom ljubavi. Govorim iz licnog aspekta. Zato ne experimentisi necim sto nije dato za experimentisanje nego za nesto zaista mnogo lepse od pukog erotskog nagona…

Pozdrav i puno srece.

Obozavam Pariz – Sep 26, 2002

Slusaj, fantazije i erotsko maštanje su jedno a realnost nesto sasvim drugo. U VECINI slucajeva je bolje da gore navedeno ostane u glavi cime je i uzbudjenje tokom sexa vece, nego da se to ostvari u praxi. Vidis sta se desava kod tebe: pocela si da gubis samopouzdanje. Znas zasto? Zato sto si ga videla sa drugom, videla si da je srecan, da je ljubi, da mu ona „odgovara“ koliko i ti. Ako tako nastavis, ako se ta treca zenska pocne menjati, gotova si. Mislim sama sa sobom, poludeces od ljubomore. Ne mogu nista za njega da kazem ali mogu za tebe, zensko si kao i ja. Ako si iskrena priznaces sebi da je jedna od najcescih i najvecih zenskih fantazija da budu sa vise muskaraca u isto vreme. Ovo vecina nas nikada ne uradi. Zasto? Zato sto u podsvesti poznajemo sebe dovoljno da moze da ne bi mogle da zivimo sa tim sto smo uradile. I zato to uvek ostaje samo u nasim glavama. Emocije su nam slaba strana, nismo masine kao muskarci.

Pariz – Sep 26, 2002

Najlepsa hvala na vasem misljenju.

Dosta materijala za introspektivu.

Pozdrav.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Исповјест једне Иване

Posted in књижевност, породица, SerbianCafe by Соларић on 21 априла, 2009

Umjece zivljenja-Emosionalni vampir

Nord-Eu (Inzenjer)

16. april 2009. u 11.52

Zašto dobre djevojke padaju na loše momke ?

Ispovjest jedne Ivane

Uvjek su mi govorili da sam najljepsa sve od osnovne skole pa do zavrsetka fakulteta.
Naravno da mi je prijalo, a i vodila sam racuna i o svojoj glavi i o svom tijelu.
Bila sam dobra ucenica, zatim i odličan student pa sam i faklutet zavrsila prije roka.
Usput sam zavrsila i nekoliko kurseva koji nam u zivotu pocesto zatrebaju poput plesne skole savremenih plesova, zatim kurs kuvanja, sivenja, a nadjuze sam ostala u svijetu mode. Naime zavrsila sam manekensku skolu i napravila nekoliko reklama za poznate firme. Dozivjela sam da je jednom reklamnim panoom na kojem sam reklamirala neke kupace kostime bila oblijepljena cijela zemlja. Ono sto sam od tamo ponijela me je ucvrstilo u mojoj ljepoti. Naime znala sam kako da hodam i kako da prepoznam osobe koje me „gutaju pogledima“
Muskarci su mi se od ranih godina udvarali ali niko nije bio toliko hrabar da mi zaista ponudi ljubav jer su valda svi mislili da nemaju sanse zbog toga sto sam prelijepa. Desavalo mi se mnogo puta da sam mrzila svoju ljepotu jer me izdvajala i bacala u samocu.

Onda sam srela njega. Sada bi mogla slobodno reci GADA ali tada je to izgledalo sasvim drugacije.Nije bio lijep, makar po mjerilima koje sam ja imala. Nije bio ni obrazovan ni izbliza kao ja. Nije imao ni neku imovinu, usvari nije imao ništa. Bio je drzak i bezobrazan. Ali imao je nešto na šta su padale sve žene. A ja sam bla ustvari samo žena. Imao je aroganciju, grandioznost, sveznanje, znao je da omalovazi ženu kada je najranjivija, naprosto je za to imao osjecaj. Dolazio je u otmene restorane, druzio se sa najfacama iz svijeta mode, sporta, kulture…Bio je naprosto muskarac iz romana.
Pridavao je sebi samovaznost, superiornost, nedodirljivost…a to je kod žena izazivalo neku cudnu potrebu da mu dokazu da je ukrotiv.
Tako se desilo i meni. Iz nekog razloga se sve cesce pojavljivao na mjestima gdje sam i ja izlazila. Sve dok mi se nije jednom istinski narugao i rekao u lice ali vrlo pristojno kako sam izuzetno lijepa osim sto bi trebalo da kosom prekrijem te klempave usi. I još da se nada da ću sutra navratiti drugacije pocesljana kako bi mogla sjesti sa njim za sto i popiti pice.
Ne znam zašto ali sam ubrzo otisla kuci i dobar sat u ogledalu posmatrala svoje usi.
Bilo kako bilo sutradan sam sa kosom preko usiju otisla i sjedili smo sami za istim stolom….LJEPOTICA I ZVIJER.
Da mnogo ne tupim uzeli smo se poslije nepunih pola godine i on je bio zaljubljeni junak našeg doba. Jas am odmah pocela da radim a on je sjedio kod kuce jer nije ni imao nikakvog zanata. I bez zanata je ipak znao sve, o cemu god da se pricalo on je bio gore a svi drugi ispod. Tražio je da ja potvrdjujem koliko je u pravu.
Od mojih para i sa mojim pristankom je kupovao najelegantniju odjecu, odlazio i bez mene u elitne restorane. Kada se vise nije moglo prodala sam nekoliko hektara zemlje sa imanjem koje sam naslijedila za debele pare koje smo stavili na racun u banci na njegovo ime jer me on silno volio.
Cijelo vrijeme mi je NUDIO NADU U BOLJU BUDUCNOST koja je izgledala sasvim realna ali nikada nije stigla.
Pocela sam da se pitam da li je sve bas tako kako on govori i radi.
Trpjela sam i cekala da će se ipak transformisati u muza vrijednog mene.
Djecu nije iz nekih razloga želio ubjedjujuci me da za to imamo vremena i da ove prve godine treba da osvetimo sebi. Smatrala sam to tako normalnim.
Sve je vremenom preslo u njegove ruke a ja sam dobijala samo pregrst lijepih rijeci a kada bi pomenula da bi i on trebao da nešto pocne da radi odmah je odgovarao da će se on promijeniti i da će ubrzo nas zivot postati bajka za oboje.
Tako dotjeran i na visini postao je predmet interesovanja mnogih žena sto mi je sa jedne strane imponovalo dok sam sa druge strane bila bijesna jer to sam usvari sve ja stvorila.
Uzivala sam u davanju a on u uzimanju. Nisam bila svjesna cinjenice da se mi žene osjecamo vrijednijima KADA DAJEMO.
Takav kakav je bio vjerovao je cvrsto da je bolji od ostalih, najveci romanticar koji nikada nije zaboravio uzeti pare – moje jer svojih nije imao i kupiti mi ono sto je znao da volim. Docekivao me sa cvijecem, donosio ga čak I u moje preduzece, kupovao nakit…sve. Ne mogu da kažem dam mu se nisam divila ali sve do momenta kada sam pomislila da je to od mojih para.

Jednog dana mi je rekao dam u je dosadilo da živi ovako I da želi da se razvedemo.
Ukocila sam se. Ali sam ubrzo dosla ksebi kada mi je rekao da smo mi dva svijeta i da on pored mene nikada neće biti dobar muž jer on i nema zanimanja a ja sam ipak postala za ovih nekoliko godina neko važan u banci u kojoj sam radila.
Bilo mi je logicno to što govori jer je ispalo da se još i brine za mene i u tako teskim trenutcima i da mi želi dobro.
Razveli smo se sporazumno kao najbolji prijatelji. Jas am bila bez djece, još uvjek mlada, imala dobar posao i gomilu udvaraca a ostala sam bez nekoliko godina zivota, imovine koju sam dobro unovcila a koju je on procerdao, i ostala bez povjenja u ljude.

Pozlije samo sedam dana sam slučajno svratila u restoran gdje mi je prisao i vidjela ga za stolom sa zenom, pravom pravcatom ljepoticom koju je teatralno obasipao paznjom.
Pravio se da me nikada u zivotu nije sreo.

Poslije sam citala o „bolesti“ koja se zove Narcisoidnost ali koju niko ne umije izlijeciti, a čak kažu da je u neku ruku i potrebna i da spada u nekakvu prirodnu selekciju.

Da, ja se zovem Ivana i imam 32 godine. Poslednje dvije godine cesce odlazim kod tetke na selo i pomazem komsiji Milovanu da muze krave, sakuplja sijeno i pece rakiju. Milovan je zavrsio ekonomski fakultet ali nije tražio posla već je postao farmer i ima dovoljno svega osim čini mi se ljubavi.
Jednom me je slučajno zagrlio i ja sam gledajuci u njegovih 20 krava osjetila da mi Bog vraca imanje koje mi je onaj klosar procerdo.
Svadba nam je u Junu.

(more…)

Најбитније је да верујемо у то да она постоји и све се дешава „само“.

Posted in Срби у расејању, књижевност, породица, филозофија by Соларић on 14 априла, 2009

Mišljenje od iskusnijih

milos25 (knjigovodja)

18. februar 2009.

Pa ovako , u vezi sam već godinu i 7 meseci .
Veza je super , slazemo se znam da me voli , ali nekako ne mogu da predjem preko nekih stvari iz njene proslosti . Nikako da predjem preko toga sto je bila sa jednim tipom koji nije naše vere (crncom) skoro god dana . Mislim da nije uredu da se zavlacim i da je lažem da je sve ok kada nikako ne mogu da predjem preko toga . Nekako zaboravim na sve i pokusam ali uvek mi dodje to na kraju i srusi mi se sve .

Ako neko može da mi kaže neka slična iskustva ili ja možda previse razmišljam o glupostima koja su proslost .
Interesuje me mišljenje i sa muske i zenske strane .

hvala i pozdrav !

Anja-Maza (umetnik)

23. februar 2009.

Eh da, da se vratimo malo.
Postavljac teme rece da ne može da predje preko nekih stvari iz proslosti svoje devojke.

Strasna je stvar kada se nema snage u sebi da se predje preko neke predrasude ili da se slomi svoja sopstvena sujeta, iako se procitaju mnoge knjige i uspesno analiziraju mnoge stvari, steknu razne diplome…
I Ajnstajn je govorio da je teze razbiti atom nego ljudsku predrasudu, zar ne?

Iako covek vidi da mu se to lomi o vrat, on i dalje srlja u losem pravcu.

A tako malo treba da se ide boljim putem, da se misli lepse, da se ponudi osmeh umesto grimase, da se oseti sreća, pruzi sreća ili ljubav umesto mrznje, da se otvore vidici…

Kao što se oduvek govorilo: Coveka uvek samo slamka deli od ponora ili od uspeha ali: PREMA SVECU I TROPAR , i za kraj , ne treba se ljutiti ili zbacivati krivicu na Boga kad ne uspemo u svojim zivotima, jer: Niko nije kriv, COVEK JE IPAK SAMO, SAM KOVAC SVOJE SrećE.Ali…mnogima će to , nazalost, ostati lekcija zbog koje će ponovo guliti klupe u nekom drugom zivotu, sve dok ne nauce.
U tome i lezi razlika između svih nas.

Mi se delimo na one koji žele da uce i one koji umišljeno smatraju da SVE ZNAJU. Ja znam da ne znam sve i želim da ucim, a vi gde ste?

placam turu sada za sve :))

Živeli!

)

Pre nego sto ponovo popijemo, imam potrebu da kažem još nešto:

Sreća je oduvek bila i biće, nazalost , trn u oku onoga kome « izgleda » nedokuciva.
Kažem « izgleda » jer nikome nije nedokuciva , samo sto ljudi vole da tako veruju, nazalost po njih.

SVAKO ZASLUZUJE NAJBOLJE.

Ljubav se ne traži, ona se nalazi i kada se najmanje nadamo tome. Najbitnije je da verujemo u to da ona postoji i sve se desava „samo“. Kada verujemo da ona postoji, onda smo i sposobni da je prepoznamo kada se pojavi. U suprotnom, nasa licna ogorcenost i tvrdoglavost nam ne daju da samima sebi učinimo uslugu-opustimo se i uzivamo u svakom danu koji nam život donosi, kao da je poslednji- „CARPE DIEM“. Zaboravimo u svom egoizmu da svaki novi dan treba da se Slavi, i onako ogrezli u zavist, sebicluk, pakost i mrznju, i ne vidimo da nam se to samo vraca lošim.

Cudna je ljudska priroda nema šta.
Toliko prepucavanja i „pametovanja“, pobijanja tudje sreće, kritike tudje sreće, osuda drugih…borba sa predrasudama, trazenje nekog identiteta, lecenje svojih kompleksa na drugima i td…
Cemu?
Samo zato, jer se ne podnosi svoja sopstvena sudbina pa čak ni njena senka. Umesto da se radi na poboljsanju svega toga.
A tako je lako preci na drugu stranu, ostaviti tu , „ivicu“ na kojoj vlada samo adrenalin, i koja nam sluzi samo kao opravdanje za nas licni neuspeh.

I kada se nikome ne sugerise ništa, već se samo iznose mišljena, mnogi se osete PROZVANIM i pogodjenim. Dokaz, da nešto ne stima i da postoji neki kompleks. To prepoznavanje je pozitivno, jer ga, tada, tako prepoznatog, treba i razbijati.

Cuveni apsurd: „Da, ja volim „ivicu„ a u sustini, ceznem za SrećOM. “ Ne postoji covek koji ne cezne za srećom, postoji samo onaj koji, iz neke svoje ogorcenosti, ne želi to da prizna!

Minodora,

vama niko nije rekao da morate da volite moje,„cvjetne proplanke“, a još manje da oni „treba da budu“ sreća za vas. Time sto svoju sreću delim sa drugima (a pri tom sam na Romanticnom Kutku gde se o tome i piše, jel’), želim samo da učinim da ove diskusije budu obasjane i „suncem“, pozitivnom energijom. Zar je to greh po vama? Zar takve ljude, treba odmah „na lomacu“? Zar može nekome da ne bude drago kada cuje da LJUBAV ipak postoji? Po meni to može samo negativnoj osobi koja je na dnu svih dna (odmah da kažem da ne mislim na vas već uopsteno, da se ne bi osetili pogodjenom). Ja, takvoj osobi, želim da pomognem, bas time sto pricam o ljubavi, a i polazim od toga da oni koji pišu na RK ,ipak, su ljudi koji ceznu za toplinom Ljubavi, inače bi pisali na Politici, Filozofiji, Igrama bez granica ili ko zna gde već.
Dakle, pre ću o „cvjetnim proplancima“ nego o mrznji. O njoj neću i ne želim. To bi bilo kao da pocnem da pricam o djavolu a obozavam Hrista.  Zlu ne želim da dam prednost ni na koji način.

Drago mi je što se pratili mene i Polara na diskusijama, ali zar zbog toga, niste bas vi, utoliko vise bolje plasirani da vidite da moji „cvjetni proplanci“ zaista imaju jako prijatnu bazu? :)

Ja se izvinjavam ako sam bilo cime u gore pisanom, pokusala da vama „nametnem“ svoju „cvjetnu stazu“. To mi ni u kom slučaju nije bila namera, jer ja ne namecem ljudima ništa, samo mogu da pricam o tome, prvenstveno zbog same sebe, mada čak i u nadi da prenesem nešto dobro, ako može, a ako ne…Boze moj, svako je kovac svoje sreće, zar ne ?
U svakom slučaju, draže mi je da sirim pozitivnost nego egocentrizam, zaveru, zavist i mrznju, što se može, nazalost, cesce sresti kao i sto sami znate.

Svako dobro vam želim :)

Tura za sve , pa da nastavimo sa diskusijom

živeli!!!

Minodora (kustos)

24. februar 2009.

Ањи,
Хвала на разумијевању, човјек којешта каже ту и тамо.
А, пиће, па ко је још одбио пиће?

Наредну туру плаћам туђим стиховима:

Важно је, можда, и то да знамо:
човјек је жељен – тек ако жели,
и ако себе целог дамо
-тек тада можемо бити цели.

Сазнаћемо – тек ако кажемо
речи искрене, истоветне.
И само онда кад и ми тражимо
моћи ће неко и нас да сретне.
м.а.

Minodora,

čestitam na izboru stihova :))

…i jedna pesma… jedna, sada, moja USLIŠENA MOLITVA. Kada sam je pisala , duboko sam verovala da će doći ljubav i da će imati njegove oci…
Sada saljem svima onima kojima je potrebna još uvek. Verujte mi da ova pali :)

MOLITVA

Evo pred Tobom sada molim i klecim
Za noc svoju ne zalim se sada
Hoću samo da ovaj bol izlecim
I da mi se vrati i najmanja nada.

Pomiluj me miloscu svojom
Svetlost svoju po meni prospi
Dusu moju zali Svetom kapi kojom
I dozvoli da svo zlo,zauvek, u mojoj blizini zaspi.

Oprostaj molim suzom ovom
Za sve greške koje nesvesna pocinih
Za sve sne koje ukrasih bolom
I sve tvoje znake sto u proslosti zanemarih.

Molim te Oce, moje izvinjenje primi
Neka sve tuge nestanu sada
U novu Ljubav, sada mene ovako poniznu vini
I daj joj krila i moc da ne umre nikada.

Amin

Anja
A.M.M.T.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Жена – постоји ли начин да те опишем ?

Posted in Срби у расејању, књижевност, породица, SerbianCafe by Соларић on 2 марта, 2009

Ženo…

SrboPeuljanac (Sanjar)
28. februar 2009. u 08.43

Trudim se da nađem neki ljepši, patetičniji naziv za tebe.
A baš ne treba…riječ Žena je više od riječi.
I Bog sami je tako govorio.

Žena.

Postoji li način da te opišem ?

Svašta sam vidio u životu, i smrt, i rađanje, bolesti pa i divne sreće…
Gledam u našu bebu.
Čeznem za njenim glasom svaki minut mog života i možda bi to trebali biti najsrećniji trenuci ovog kratkotrajnog života…

Razapni me sada, ali nisu.
Za malu, skoro neprimjetnu nijansu, ali je ipak tu…

Najsrećniji sam kada vidim tebe.
Svaki put.

Zaboraviće čovjek na mater svoju, i na oca svoga, i na sva blaga ovog svijeta…i otiće ka ženi…i biće dvoje jedno…

Uvijek, cijeli život moj sam vjerovao u te Božije riječi…mada ljudi ne vjeruju, čak i sada me ponekad ubješuju da to nije tako…hiljade i hiljade teorije mi govore zažto to nije tako.

I baš me briga.
Ja znam da je tako…jer sam našao tebe…ili ti mene, nije važno…

Moja duša živi u tebi.

Moj otac je govorio da mu je život predugačak…a meni je stvarno prekratak.
Za tebe nijedno vrijeme nije dovoljno…

Koračam ovim putevima uspravan, srećan i ponosan…

Jer znam tebe.

Ženo.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Јер туђим препознавањем буди се осећај још веће љубави

Posted in друштво, књижевност, породица, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 23 фебруара, 2009

Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate

Raskuchin – Dec 30, 2003

..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?

I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.

Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, nikada nisam bila sa strancem u vezi i nikada necu biti. Lazni princip i hipokrizija, po sistemu, „da te ubijem, da ti pokazem koliko te volim, pa izvini“, pa opet sve iz pocetka, nije mi fah. Govorim o ubistvu duha, kulture, sto ne tolerisem ni u u cemu, ne samo u vezi. Koliko mozes da strancu otkrijes deo sebe? Onoliko koliko je u stanju da njegova ogranicenost primi. Sto znaci, koliko je neko sposoban da postuje kuture drugih nacija.

Biti sa nekim u vezi, ma kakvoj, znaci pre svega poverenje u samog sebe, zatim, poverenje u osobu sa kojom si…sva natezanja su samoubistvo. Ne tolerisem ni malo, hiljade laznih izvinjenja, mucna objasnjavanja, jer izvinjenje je samo jedno, bas kao i poverenje.

Sve ostalo..je samo pateticna komedija nakon toga. No, neko voli da bude zrtva, ce na silu „argumentovati“ sa svih strana.
Svako otvaranje je ulazak necije duse u dusu, u dno licnosti, sa svim malim i velikim stvarima, koje cine jednu osobu. Lako se uniste i rane te dubine, jer je to nesto sto svako nosi sa sobom, svuda, bilo kad je sam, bilo kad je sa nekim.

Zamisli da te neko voli i kaze da te voli..ali..ti sa tom osobom ne mozes dalje, iz bilo kog razloga…pa pocne prvo lagano objasnjenje, pa rasprava, pa tako u krug, do kulminacije mrznje, najtezih reci…

Ostaje se sam i porazen, u lavirintu iz koga nema izlaza. Iskreno prihvatanje razlicitosti, kapaciteta percepcije osecanja je ono sto vezu cini stabilnom. Ljudi nisu uvek spremni na ove male ali jako bitne stvari, jer misle da im nesto pripada…to je onda posesivnost, a covek nije stvar da nekome „pripada“ ili ne pripada. Svaki je osecaj samo sloboda, bilo da se daje ili da se prima i ne traziti, jos manje zahtevati da se neko nekom potcini, na bilo koji nacin.

Raskuchin – Dec 30, 2003

U vezi tvog zadnjeg pasusa, &Lunjo&..

Mislim da je za stabilnu vezu nadasve neophodno postovati „zivotni prostor“ voljene osobe. Pod tim mislim zakonitosti njenog ili njegovog postojanja, ne pokusavati „mjenjati“ partnera, na silu mu predlagati neke aktivnosti ako mu se radi nesto drugo, ne kresati grane licnosti ma u kom se pravcu razvijale, bitna je harmonija rogova u vreci, ako je to uopste moguce postici.

&Lunja& – Dec 30, 2003

Raskucine, pravilno si shvatio moje izlaganje. ZIVOTNI I DUHOVNI PROSTOR, e da su ova slova jos malo veca, ne bi dovoljno izrazila koliko je to vazno.
Siju bi zavrnula nekome da me sprecava da pisem, da citam, da se bavim stvarima koje ispoljavalju moju licnost. Majku mu vraziju, pa valjda se zato u nekog i zaljubiš, zato sto TO vidis kod njega prvo, takav ti dodje u zivot. I onda, posle cile mile, dodji da ti stavim lanac i koliko ti ja odredim, tol’ko ces da setas…Nije nego.
Drugo, prošlost se ne da izbirisati – covek dodje oformljen, sa svojom porodicom iza, prijateljima, prethodnim ljubavima…I sta sada? Gumicu u ruke i brisi sve, ama bas sve..E ti ja takvu ljubav, da ne kazem sta…

Najvise me ispunjava da vidim nekog sebi dragog da radi ono sto voli..da ga upijam bas takvog, da postajem deo njega jer primam u sebe njemu najdragocenije. Zamisli kada bi svi pisci morali da prestanu da pisu jer su im zene ljubomorne, da svako prekine sve svoje i radi ono sto mu drugi komaduje, otima, zahteva na silu ili cak usovljava ili ucenjuje ili – ili, biraj, ako nije kao ja kazem, ubicu te u pojam.

Tek kada taj neko, ko ti je drag, izaziva tudju paznju, postovanje, pa i divljenje, ineteresovanje, onda znas da vredi. Covek nikada sam za sebe ne moze da kaze da vredi, moze..ali to je onda samo mrva od istine.
Jer tudjim prepoznavanjem budi se osecaj jos vece ljubavi, da od svih na svetu, izabran si bas ti, da ti se da ono najdublje, najintimnije osecanje i poverenje, da neko sa tobom deli zivot ali da postoji i dalje, onakav kakav jeste, dajuci i tebi osecaj, da ti njegovo prisustvo da snage da izadjes u svet i da ti pokazes da si pravi par.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Много је важније бити вољен него волети

Posted in друштво, SerbianCafe by Соларић on 13 фебруара, 2009

Sta je unistilo ovaj svet

H_O_T_M_A_N – Jun 12, 2001 17:48

Posle dugog razmisljanja, citanja kojekakvih gluposti na diskusijama, svadji oko vere, religije i nacija, ustanovio sam da je ovaj svet unistila ljubav koja ne postoji.

Ljubav ocigledno ne postoji na ovome svetu, to mogu i da dokazem.

Iz dana u dan je sve veca mrzja medju nama,  zasto pa zato sto nemamo ni malo ljubavi.

Ne znamo da volimo ono sto nam je priroda dala, sto nam je neko dobrotu podario.

Ta ljubav se javlja samo u nekim trenucima ali primetio sam da se brze izgori nego sto se pojavi.

Stvar je u tome sto je i ovaj svet unistila nasa vera.

Delimo se na vernike, burzuje i siromahe, pametne i glupe.

Niko na ovome svetu nije zahvalan sto mu je neko neku dobrotu podario.

Svako radi protiv svakoga, a ljubav se javlja u nekim slucajnostima i brzo odladi.

Mislim da ovaj svet, mi sami, netreba da ivimo na ovome svetu jer ga samo unistavamo.

Covek nije usavrsio svoj mozak, svoj um, zato se i desavaju ratovi, svadje i ostale stvari.

Koliko sam primetio, niko na ovome svetu ne zna da voli ono sto stvarno i treba da voli.

Osobe koje znam, sve te osobe vole ljude koji su kreteni, koji se boje istine i koji samo lazu.

Zasto????????

Gde je Ljubav na ovome svetu.

Gledam samo kako devojke muskarcima i muskarci devojkama govore kako ga/je vole.

Svaka devojka prica kako ne moze da zivi bes tog muskarca, a posle nekih dva meseca ga ispljuje i kaze da ga nikada nije ni volela.

Zasto devojke toliko seru.

Ne razumem zasto onda te osobe i postoje na ovome svetu.

Ne znju da vole i takve osobe bih trebali da otklonimo sa ove planete,jer bas zbog takvih osoba se radjaju njihovi potomci.

Tako ih i vaspitaju.

Sramota???????

Kolko ce jos da seru.

Bliznakinja – Jun 17, 2001 18:46

Mislim da smo mi daleko od ljubavi u svakom pogledu. Pre svega suvise smo zauzeti materijanim u svakom pogledu da bi mogli i malo da se pozabavimo iskrenoscu. Cak i kada smo obdareni prirodnom zeljom za tim necim istinitim sto ce objasniti zasto postojimo (sto verujem da je na kraju ljubav) okrecemo se filozofiji koja jos vise komplikuje stvar. Ako zaista volis ne moze niko to da ti oduzme. Najvece bogatstvo je samo u sebu, u osecaju. I ako zaista osecas da te prozima ljubav, znas da si dovoljno pocastvovan samim tim i ne ocekujes ljubav za uzvrat. Ozbiljno, koliko ljudi znate da su zaista voleli a kamoli da ih je neko voleo isto tako i toliko nazad. Skapirala sam da sto vise imamo to smo dalje od istinitog, univerzalnog osecaja koji je jedini moguci nacin da prozivimo ovaj zivot bez pitanja kao zasto, kako, koliko……..
Ljubav, u stvari taj tako prosti ali uzviseni osecaj je dar koji se gubi u danasnjem svetu sve vise. Njemu tezimo, ali sve smo dalji….. Mozda imam prednost sto znam, kapiram ali da li sam toliko jednostavna, toliko na kraju uzviseno prostodusna da ne ocekujem nista za uzvrat? Ne znam. Jos uvek zelim nesto za uzvrat…..
I sta onda da ocekujem od drugih? Ljubav je nesto sto svi znamo na neki nacin, ali ta uzvisenost – mozemo li zaista da je dosegnemo? iskreno, licno, nisam bas sigurna iako bih zelela da verujem…….

Dawsa – Jun 20, 2001 21:11

Hotmane, Hotmane.

Kako je zajebano kad srce zaboli i shvatis da je ova planeta sranje, ali nastavis da furas stari fazon i prepremis sebi omcicu oko vrata.

Obrati paznju genije. Ova planeta je ‘ebeni pakao i ako to shvatis dobro ti je krenulo. Ljubavi ima, ali je moras naci. ako je ne nadjes, ne znaci da je nije ni bilo nego da nisi dovoljno dobro trazio. Ljubav je ljubav i ne podrazumeva reci „volim te“ ili „umro bih bez tebe“. A naravno da je nije lako naci, ali je najveci problem kada umislis da si je nasao, e tu se placa na mostu, a kasnije i na cupriji.

Smisao ove planete i jeste u davanju, a ne u uzimanju. Kada to shvatis prakticno, a ne samo teoretski krenuces putem kojim se redje ide.

Jos par reci, da li ti je palo na pamet da svoju ljubav ponudis nekoj koja ce to ceniti a ne onima koje su za tebe neuhvatljive? Mnogo je vaznije biti voljen nego voleti.

kada shvatis da ti izmedju ljubavi i pozude biras pozudu i kada pozuda prestane ti pljujes po ljubavi, bice ti jasno da nisi bas cist.

Jos malko gluposti koje mozes da uradis, svakoj narednoj devojci se naplati za ono sto te je neka druga povredila u proslosti jer ces jedino tako biti siguran da ti nema spasa.

Razmisli da posle svake veze postanes jos bolji prema zenama ma koliko neke od njih bile zle. Patices 1000 puta, ali ce se jedna naci koja ce to umeti da ceni i to je „trica“ Hotmane, ista ona kao sto je Sale Djordjevic zabio Hrvatima. Sve prethodne ce biti nevazne, sve buduce … njih vise nece biti. Naci ces svoj mir.

missy – Jun 26, 2001 07:49

Bliznakinja, materijalnost cesto biva samo izgovor za neiskrenost.

Marija, mozda ste se trebali koji put posvaditi (mozda ne bi te 2 rijeci shvatao tako tragicno)…

Sta je ljubav? To nije samo osjecanje koje gajimo prema suprotnom (ili manje suprotnom) polu. Voljeti mozemo sve ljude s kojima cesto dolazimo u dodir.
Ljubav treba davati, da, a ne uzimati i ako se kojim slucajem desi da mi nismo vise u (ljubavnom) kontaktu s tom osobom volimo i dalje. Nemojmo gaziti po svom ponosu i dostojanstvu. Kad nam neko kaze da vise ne zeli da nas vidi, znaci bila je u pitanju tek zaljubljenost, postujmo to. Ali voljeti mozemo i dalje. Ljudi cesto nismo svjesni da imamo „srce“ veliko za sve ljude koje srecemo za zivota. U meni je djelic svake moje ljubavi, svi su ostavili trag i ucinili me boljim covjekom, jer sam odabrala TAJ put.

pozdrav svima

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Апсурд технолошког развоја

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on 31 јануара, 2009


ecolid19 (hemicar)

26. avgust 2007.

Ima mnogo vise, mnogi nikad nisu ni bili u evidenciji nezaposlenih.
Znam dva doktora hemije 50+ koji isto kao i ja već godinama ne rade ništa, nisu prijavljeni na biro, jedna je u inostranstvu sa stalnim boravkom domaćica, drugi u BG sa americkim doktoratom i postocom. Nekada smo zajedno radili u BG i svi mi redovno konkurisemo i ništa.

U vreme Djindjiceve vlade vise stotina istrazivaca je odpusteno sa beogradskog univerziteta zbog specijalizacija u inostranstvu, sve magistri i doktori, većinom mladji.
A na visokoskolskim ustanovama u Srbiji se dobija zaposlenje samo preko teskih veza. Beogradski univerzitet (fakulteti i instituti) imaju oko 30-40% viska zaposlenih, rad se ne može se uporediti sa zapadom. Nasoj idustriji takvi kadrovi nisu potrebni jer nemaju istrazivanje i razvoj, rade po stranim licencama.

No na zapadu situacija nije ništa bolja, SVUGDE SE TRAžE SAMO MLADI, kako u americi tako isto je i u EU. Čak ni doktorati sa najelitnijih univerziteta danas nisu vise garancija za miran i bezbedan radni vek. Imam jednog kolegu iz generacije u inostranstvu koji je sa doktoratom i postdocom sa Harvarda i 16 godina u elitnoj industriji dobio otkaz pre neku godinu, nije nasao posao u tom ogromnon gradu, morao je da se preseli u provinciju, u manju firmu i na slabiji posao.

Univerzitetima u svetu su potrebni magistranti i doktoranti da jeftino odrade mnoga naucna istrazivanja, a šta će oni posle to nikog nije briga. Ima dosta onih koji godinama rade neke postdoktorate, ali posao nikako da dobiju.

Idustrija mnogo bira, može, za svako visokostrucno radno mesto konkurise vise stotina kandidata iz celog sveta. Ako traže sa iskustvom onda industrijsko i usko strucno, i ne primaju ništa manje od odnog sto traže, često se vise puta obnavljaju isti konkursi, tarze se svakojaki uski najaktuelniji profili. A kad se posle reorganizuje vrlo lako se odpustaju radnici, i zaposljavaju neki mladi novi profili. Na primer Pfizer odpusta 10.000 radnika, vise R&D se zatvara.

Sa vrlo brzim tehnoloskim razvojem (kompjuterizacija), vremena su se drasticno promenila, tako strucni profili i iskustva brzo zastarevaju, mada zvanicno diplome važe. Mladi za penzije i stari za posao. Apsurd tehnoloskog razvoja. Sto je vise obrazovanje i uzi strucni profil utoliko je teze naći posao. Teško se dobija prilika za neku manju prekvalifikaciju ili usavrsavanje zbog ogromne konkurencije, samo preko teske, teske veze.

Recimo hemija je prolazna svugde u svetu bez problema, ali se puno traže novi profili: life science ili medicinal chemistry (mesavina hemije, farmacije i biohemije), zatim material science (hemija, ficika hemija i tehnologija), biotehnologija i još uze strucniji. Toga nije bilo u moje vreme, radila sam za dve oblasti ali samo deo, ne sve sto ti novi doktoranti rade.

Ja sam gotovo digla ruke od svoje profesije i strucnosti, dosta mi svega, 25 godina u nauci i to nikom ne treba, ali je nesreca da zbog tereta diploma i radnog iskustva ne mogu dobiti ni najobičniji posao gde se trazi samo srednja strucna sprema. Ako precutim iskustvo pitanje je sa mojim godina šta sam dosada radila, a preporuke od predhodnih poslodavaca? Nema nekog izbora. Muka mi je od svega.

To je moje vidjenje prirodnih i sličnih primenjenih nauka.

Eto ja nisam kao student ništa drugo radila osim studirala, zavrsila sam za 4 godine 10 semestra i sa 30 doktorirala, nisam imala potrebe ali ni vremena.
Sad odem u neku prodavnicu da se prijavim za prodavacicu, pa mi kažu veliki je nedostatak da uopste nemate nikakvog iskustva u prodaji (retail) u velika strucnost!? i ja ne dobijam, NE MOGU DA DOBIJEM BILO KAKAV POSAO, a prijavljujem se za sve moguće, verovatno ni za čistacu me ne bi primili jer nemam iskustva u toj oblasti ili zato što nisam u stanju da dizem terete od 10-20kg svakodnevno, i nemam preporuku i vezu. Pa ja treba od nečeg da živim, ja već 2 godine ništa ne zaradjujem.

DIPLOME I AKADEMSKO RADNO ISKUSTVO SU OGROMAN HEDIKEP ZA DOBIJANJE ObičnOG POSLA, a o ponizenju da ne govorim.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Било која веза која се не заснива на искрености не може бити дуготрајна

Posted in друштво, SerbianCafe by Соларић on 21 јануара, 2009

Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate
Raskuchin – Dec 30, 2003

..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?

I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.

Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?

sofija2 (filozof) – Jan 05, 2004

Bilo koja veza koja se ne zasniva na iskrenosti nikada ne moze biti dugotrajna, niti se moze progresivno razvijati. Magicno osecanje zaljubljenosti neminovno mora doziveti svoju promenu. Kakva ce ta promena biti zavisi od ljudi i njihovog ponasanja u samom odnosu.

Jedino veza koja je zasnovana na iskrenosti samim tim i poverenju moze da odoli raznim poteskocama u toku zajednickog zivota. Medjusobno postovanje je osnova svake uspesne veze. Ono se moze postici samo kroz plemenita, nesebicna i velikodusna dela i ponasanje ljudi.

Da bi covek mogao ostvariti sklad sa drugim ljudima, on ga najpre mora ostvariti u samom sebi.  Zbog toga je neophodno angazovanje svakog coveka na svome sopstvenom razvoju. To se moze postici samo kroz stalnu i iskrenu analizu svih svojih misli, zelja, osecanja i nagona, tako sto ce se uvek odabrati „glas“ savesti ili najvisi i najplemenitiji glas, a savladati nizi i sebicni.
Na taj nacin covek razvija unutrasnji smisao i lepotu duha kroz koju stice ne samo svoje vlastito postovanje,vec isto tako i postovanje svega oko sebe. To mu takodje omogucuje da lakse procenjuje sustinske od pojavnih vrednosti, te da na taj nacin uvek pravi mudar izbor.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)