„Нема више те њихове великодушности, те њихове скандинавксе хуманости”

Dolaze crni dani za sve

DalaiLama(bolnicar)

08. decembar 2008.

Dobro Vece svima! Nekada su se bogate države smejale drugim slabijim i manje ekonomski razvijenim država. Evo doslo je to vreme da mecka zaigra i pred njihovim vratima. Svaki dan jedna po jedna firma puca, radnici ostaju bez posla, biće vise kradja, nervoze, stresa, ubistva i otimacine. Doci će uskoro to vreme da će sami ljudi da se polako pakuju i beze u svoje maticne države odakle su potekli.

Ovo mi mirise polako na 1930 a scenario je već vidjen. Domaćin će u besu da okrivi sve strance i emigrante za svoju nesrecu i nezaposlenost pa će ili milom ili silom da sve oteraju svojim kucama. Nekada je bilo izvolite kod nas a sutra biće, idite kuci nema posla ni za domaće. Puca Svedska, Danska, Amerika.

Radnička prava su sve manja, socijalna i zdravstvena zaštita sve bednija a direktorima firmi se samo još vise povecavaju plate. Ceo svet je u govnima, nasi Srbi mogu da se odmore i utese, Švedska je već odavno rekla zbogom pameti… Nemacka ekonomija grca u nezaposlenosti.

Ova kriza će da potraje najmanje još 20-30 godina, biće isto da li živis u srbiji ili engleskoj, beda i tamo i ovamo.. Ostajte u toj srbiji jer ovde nema vise hleba za nikoga. ovo je tek početak, koliko će još samo ljudi da otpuste, kad će ti ljudi ponovo da se zaposle, a ni ovi prethodni nisu nasli posao…

nema vise te njihove velikodusnosti, te njihove skandinavkse humanosti.

Preko noćise stvari izmenile. Nema vise osecaja ni empatije prema nezaposlenima, bolesnima, na svemu država i politicari hoće da ustede pa tako danas čitam da će bolesnima od raka da ukinu lecenje da bi država ustedela lovu od 37 miliona. Neće ni ovde dugo ovako, biće kuku lele i po svedskoj, svaki drugi je mlad covek bez posla, policija je nemocna, svako vece ode po jedna prodavnica kao iz hobija…nema stigli su nas nacisto, nekad imam osecaj da živim u rumuniji a ne svedskoj..

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Три године организације Срби за Србе

SZSBeograd (Humanitarni rad)

27. novembar 2008.

Данас се навршавају тачно три године од када је група младих људи, одвојена даљином али не и срцем од мајке матице, започела рад Хуманитране организације Срби за Србе.

Случајно или намерно у време када је почињао Божићни пост. Три године нису дуг период у људском битисању, али су сасвим довољне да се од заборава отргну и међу Србе врате заборављене речи: племенитост, широкогрудост, дарежљивост, милосрђе, великодушност, човекољубље, братољубље, добротвор …

На тим речима смо окупљали Србе широм света, дубоко свесни Андриђеве изреке “да нам живот враћа само оно што дајемо другима, и мудрости наших светих отаца који су племенитост сматрали врховном људском врлином.“

Ми смо поменуте хришћанске врлине својим личним примером и конкретним делом поново вратили у јавни живот, градећи нашу организацију на темељима поштења и транспарентности. Учинили смо нешто што се пре три године чинило немогућим и невероватним.

Тврдичлук је корен свих зала, празна прича је недовољна, ћутање и затварање очију је опасно. Чистој и непоквареној души је потребно племенито дело. Само на тај начин, кроз акцију братољубља, човек може потврдити своје чојство, и наћи свој мир. И никако другачије.

Зар у животу није најважнија љубав, и пре свега, љубав према сиромашним, страдајућим, и унесрећеним. Ништа није угодно Богу као милосрђе, јер je тa особинa својственa Њему.

Несебично давати од себе другима, трудити се без личне користи – подстицати људе око себе да развијају добро у њима – то је племенитост. Највиши облик племенитости је жртвовање себе за добробит другог, и то пре него тај други пружи руку за помоћ. Племенитост кроз жртву постаје светост.

За ове три године смо пронашли и евидентирали преко 200 породица са петоро и више деце, нашим донацијама помогли смо директно 40 породица са преко 350 деце, народне кухиње на Косову и Метохији, старе, болесне, инвалиде.

Друге породице су добиле помоћ од државних органа или других удружења, али велики број породица остављен је на милост и немилост суморној садашњници и људској небризи.

Истовремено смо се трудили да текстовима на нашем сајту подигнемо свест и активирамо аларме у друштву због тешког социјалног стања у коме живе српске вишечлане породице широм Балкана.

Ширили смо свест о проблему беле куге, указивали са каквим се животним проблемима свакодневно сусрећу од свих напуштене мајке хероине, износили став да те породице морају бити адекватно награђене од стране државе, а не кажњаване.

Наш крајњи циљ јесте да им помогнемо да дођу у ситуацију да се самостално изборе за своју децу и њихову будућност, пошто социјална давања и новчана помоћ дају само краткорочне резултате.

У Србији данас преко 120 хиљада деце живи гладно или у тешкој неимаштини, а 60 хиљада деце у гету са бодљикавом жицом кога су прогласили „државом”, и то у духовном и световном срцу Србије.

У тренутку кад нам у сусрет стиже тешка економска криза која ће угрозити управо најсиромашнији слој становништва, не штедиме се. Проверимо себе колико смо дорасли немањичкој и котроманићкој круни, слави и традицији.

Помозимо ту невину децу у матици и српским земљама окружења која су на ивици опстанка. Не само због њих, већ због свог националног достојанства и порекла. Једино нам њих не могу отети ни империјализам, ни глобализам, ни хегемонизам, нити било која мрачна „светска” сила.

Имали смо у ове три године низ препреке, проблема, али нисмо поклекли, одустали, нити се предали. Наша највећа награда биће искрен дечији осмех, потврда да сав труд, време, енергију и новац које смо уложили није узалудно потрошен.

Позивамо Вас да нам се придружите и подржите, да наставимо борбу за лепшу будућност српске деце и њихових породица.

ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ!

Скупштина Хуманитарне организације Срби за Србе

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

www.srbizasrbe.org