„Нека никада не стигну да оду у природу, гледају у небо и ни случајно да не почну да се диве божијој креацији”

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Možda izvucete nešto iz ovoga

orhefey (svetska dama)

11. jun 2009.

SATANA JE POZVAO SVE DEMONE SVETA NA SVETSKU KONVENCIJU. U SVOM UVODNOM OBRAĆANJU REKAO JE SVOJOJ SATANSKOJ BRATIJI:

„NE MOŽEMO SPREČITI HRIŠĆANE DA IDU U CRKVU”
„NE MOŽEMO IH SPREČITI DA ČITAJU SVOJU BIBLIJU I TAKO OTKRIVAJU ISTINU”
„NE MOŽEMO IH ODVOJITI OD NJIHOVE VERE U SPASIOCA”
„KADA JEDNOM USPOSTAVE VEZU SA SVOJIM HRISTOM, NAŠA MOĆ NAD NJIMA BIĆE UNIŠTENA”
„ZATO, BRAĆO, PUSTIMO IH DA IDU U SVOJE CRKVE; PUSTIMO IH DA IMAJU SVOJE SLAVSKE RUČKOVE, ALI UKRADIMO NJIHOVO VREME KAKO Ne bi STIGLI DA USPOSTAVE VEZU SA ISUSOM”.
„ZATO MORATE DA URADITE SLEDEĆE: MAKISMALNO IH ODVRATITE OD RAZMIŠLJANJA I NE DOZVOLITE IM DA VEZU SA DUHOVNIM OCEM NI JEDNOG TRENUTKA TOKOM ČITAVOG DANA.”
„ALI KAKO ĆEMO TO URADITI”, ZAPITAŠE DEMONI.

OVAKO BRATIJO:
ODRŽAVAJTE IH ŠTO VIŠE U RADU, U SVEMU I SVAČEMU ŠTO JE MARGINALNO I BEZNAČAJNO, A POTPUNO OKUPIRA NJIHOV UM.
GRADITE IM SUPERMARKETE. MAMITE IH DA TROŠE PARE, DA KUPUJU, DA KUPUJU, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU, UZIMAJU KREDITE, KUPUJU, TROŠE, POZAJMLJUJU. ..
TERAJTE I NJIHOVE ŽENE DA RADE ŠTO VIŠE, NEKA SE TO ZOVE EMANCIPACIJA. MUŽEVE TERAJTE DA RADE NAJMANJE 6 DO 7 DANA U NEDELJI I TO PO 10 I 12 SATI. NEKA IM ŽIVOT BEZ POSLA POSTANE PRAZAN I NEPOZNAT.
NEKA ŠTO MANJE VREMENA PROVODE SA DECOM.
NEKA IM PORODICA NIKAD NE BUDE NA OKUPU, TAKO DA IM DOM NE MOŽE BITI NIKAKVO UTOČIŠTE OD NAPORNOG RADA I MESTO ZA OPUŠTANJE I RAZMIŠLJANJE.
TOLIKO IM OKUPIRAJTE MISLI DA DEČIJE ŽELJE UOPŠTE NE STIGNU NI DA ČUJU.
POTPUNO IM ZAPOSEDNITE SVA ČULA . PODSTAKNITE IH DA SVAKI PUT KAD UDJU U AUTOMOBIL UPALE RADIO ILI CD I NAPAJAJU MOZAK STUPIDARIJAMA.
NEKA IM JE U KUĆI STALNO UKLJUČEN TV, VIDEO PLEJER, CD ILI KOMPJUTER. I POTRUDITE SE DA SVAKA PRODAVNICA I SVAKI RESTORAN IMA MUZIKU KOJA IH NEĆE DUHOVNO POVEZATI SA BOGOM.
TREBA IM POTPUNO ZAKRČITI MOZAK I SLOMITI SVAKU EVENTUALNU SPONU SA HRISTOM.
KAFIĆE NAPUNITE MAGAZINIMA I NOVINAMA SA LAKIM SADRŽAJEM.
PUNITE IM GLAVU KOJEKAKVIM VESTIMA 24 SATA DNEVNO.
NEKA SE NA SVAKOM ĆOŠKU GRADA I DUŽ PUTEVA NALAZE REKLAMNI BILBORDI, TAKO DA IM MISLI NI JEDNOG TRENUTKA NE ODLUTAJU… ZNATE VEĆ GDE.
NAPUNITE IM POŠTANSKE SANDUĆIĆE REKLAMAMA, POTROŠAČKIM KATALOZIMA I SVIM MOGUĆIM OGLASIMA SA USLUGAMA I LAŽNOM NADOM.
MAGAZINE NAPUNITE NAPIRLITANIM LEPOTICAMA, KAKVE NIGDE NE POSTOJE, TAKO DA PODSTAKNETE NJIHOVU KONSTANTNO NEZADOVOLJSTVO SOPSTVENIM ŽENAMA. NEKA U MISLIMA STALNO TRAŽE IZMIŠLJENE LEPOTICE IZ FILMOVA I MAGAZINA.
ODRŽAVAJTE NJIHOVE ŽENE UMORNIM I NESPOSOBNIM ZA BILO KAKVU LJUBAV SA MUŽEVIMA.
I DAJTE IM SVAKODNEVNO GLAVOBOLJU.
I KADA SE REKREIRAJU, NEKA U TOME PRETERUJU. NEKA BESKONAČNO NADUVAVAJU I ZATEŽU SVOJE MIŠIĆE.
NEKA SE IZ TERETANA I SA DŽOGING STAZA VRAĆAJU POTPUNO ISCRPLJENI.
NEKA SVAKO VEČE IDU NA ZABAVE, KONCERTE, NEKA BULJE U TELEVIZORE, NEKA IDU U RESTORANE, DISKOTEKE, POZORIŠTA…
NEKA ŠTO VIŠE PRATE SPORT.
NEKA NIKADA NE STIGNU DA ODU U PRIRODU, GLEDAJU U NEBO I NI SLUČAJNO DA NE POČNU DA SE DIVE BOŽIJOJ KREACIJI.
NEKA IM DECA NA UŠIMA STALNO NOSE SLUŠALICE I NEKA OGLUVE OD WALKMAN-a I I-POD-a.
NEKA IM SE DECA IGRAJU PETARDAMA I NEKA SE ZAGLUPLJUJU VIDEO IGRICAMA KOJE ĆE IH NAVIĆI DA STALNO NEKOGA LOVE, UBIJAJU I NEKA IM PRST NAVIKNE DA OKIDA NA DŽOJSTIKU KAO NA OROZU.
NEKA IM DECA VOZE ROLERE I SKUTERE I SVE ONO ŠTO ĆE IH NATERATI DA SE NAVIKNU DA NOSE NA GLAVI KACIGU..
NE DAJTE IM DA SE IGRAJU SA PSIMA LUTALICAMA, MAČKAMA, MIŠEVIMA, PTICAMA , BILJKAMA I SVIM ONIM ŠTO JE KREATOR STVORIO. NEKA SE PLAŠE PASA LUTALICA, MAČAKA, MIŠEVA, MRAVA, BUBA I SVEGA OSTALOG ŠTO JE KREATOR STVORIO.
DAJTE IM DEDA MRAZA KAKO NJIHOVA DECA NIKADA Ne bi SHVATILA ŠTA JE ZAISTA BOŽIĆ.
DAJTE IM USKRŠNJEG ZEKU KAKO NIKADA Ne bi PRIČALI O USKRSNUĆU I SNAZI BEZGREŠNIH I ŽIVOTU MRTVIH.
NEKA SE DIVE AUTOMOBILIMA, MOTORIMA, JAHTAMA, AVIONIMA, KUĆAMA…
NI JEDNOG TRENUTKA IM NE DOZVOLITE DA BUDU OPUŠTENI, DA POČNU DA SAOSEĆAJU SA PRIRODOM, DA UDJU U HARMONIČAN ODNOS SA STVORITELJEM, DA SE MeđuSOBNO POMAŽU I DA POČNU DA MISLE DA JE SNAGA KREATORA U NJIMA SAMIMA, TE DA SVET MOGU KROJITI PO SOPSTVENIM ŽELJAMA I POTREBAMA.
ZAPAMTITE BRAĆO, DEMONI: NAŠA FILOZOFIJA JE DA NIJE BOG STVORIO ČOVEKA, VEĆ ČOVEK BOGA.
NE DAJTE IM DA ŽIVE PO HRISTOVOM UČENJU I BOŽIJEM ZAKONU…

… ILI JE SA NAMA GOTOVO.

Svako dobro
pozdrav
Chef

Људски мозак је невероватно адаптиран за прикључивање групама и идеологијама

Коментар преузет са СербианКафе (дискусије)

Koja je religija..

tpacep (Tpacep)

03. april 2009.

Koja od ovih religija ima budućnost, a koje će otići u drugi plan:

1. Jednoboštvo
2. Mnogoboštvo
3. Ateizam
4. NekaNovaReligija

XIO 06. april 2009.

Evo kao ateista da odgovorim iskreno šta mislim o ovom pitanju.

Za početak, materijalizam i empirizam će definitivno pobediti. Za 50 godina izjave tipa „sveta voda je svezija i zdravija i ne kvari se”, „ove mosti su cudesne”, „ikona je proplakala”, „tokom pricesti jedemo hristovo telo i pijemo hristovu krv”, „bog je poslao ovaj zemljotres”, „homoseksualnost je bolest”, „seks pre braka je greh”, „biblija je istorijski istinita”, „apokalipsa će skoro” i ostale će biti gledane sa istom dozom respekta kao i „Elvis je ziv”, dakle nikakvom.

Ova decenija će se definitivno pamtiti kao proboj ateizma i naucnog materijalizma na veliku scenu i početak kraja religijskog literalizma (bukvalizma) tj. bukvalnog shvatanja religije. Od sada će SVAKA izjava religijska koja pretenduje da bude EMPIRIJSKA izjava biti podvrgnuta strogoj kritici. Pre samo par godina ovolika bura na Papinu izjavu u vezi upotrebe kondoma u Africi (da kondomi ne sprečavaju i smanjuju sirenje side, naravno teska budalastina) ne bi ni bila zamisliva.

Jednostavno svestenik je do sada mogao da se pravi da je veci naucnik od naucnika, psiholog od psihologa, lekar od lekara, eticar od eticara i da daje dogmatske izjave u oblastima o kojima uopste nema pojma cisto vadeci se na nekakav autoritet koji je dobio od svevisnjeg, i da ljudi to prihvate zdravo za gotovo. Tome će doći kraj. Na zapadu je maltene osim u par selektivnih oblasti (seksualnost npr.) tome već dosao kraj, a u islamu još traje, ali se sva destruktivnost toga uveliko oseca tako da verujem da će i tamo tome doći kraj u ovom veku (oni su otprilike sad tamo gde je hrišćanstvo bilo u 19. veku).

Dakle, verujem da će u ovom veku ateizam i naucni empirizam i materijalizam pobediti na tom osnovnom nivou makar se velika vecina i dalje nominalno izjasnjavala kao vernici, ali i to će opadati.

Al to naravno nije kraj price. Ta pobeda može biti vrlo pirova ako se formiraju nove religije i ideologije koje ovo zaobilaze, a cuvaju pa čak i nadjacavaju fanaticnost danasnjih sekti. Ljudski mozak je neverovatno adaptiran za prikljucivanje grupama i ideologijama, nekad čak i sumanutim i suludim. Komunizam i fasizam su odlicni primeri.

Čak i nešto tako na prvi pogled bezazlezno kao borba za ocuvanje zivotne sredine može da izrodi organizacije poput ELFa (Enviroment Liberation Front, teroristicka organizacija koja rusi i pali sve za koje nj.k.v. smatraju da ugrozavaju zivotnu sredinu). Dakle, PETA, ALF (Animal Liberation Front), veganski pokreti, pa razne anarhisticke organizacije, radikalno krilo feminizma, anti-globalisticke organiacije, i sl… svi oni su se pokazali vise nego sposobnim za radikalizam, jednoumlje, fanaticnost, pa čak i nasilje koje bi moglo biti ozbiljni pandan čak i najradikalnijem religijskom fundamentalizmu. (Studirao sam u Americi na jednom od najliberalnijih kampusa tako da znam o cemu pricam.) Tako da KO ZNA kakvi se ideoloski pokreti i tehnike kontrole uma i ljudi mogu izroditi u buducnosti.

Primecujete da nisam spomenuo religiju, bar ne još uvek. Jel to znači da u svetu materijalnog ateizma nema vise nikakvog mesta za religiju? Ne, naprotiv! Zapravo predvidjam radjanje i propagaciju takozvanih simbolickih religija. Tojest religija koje ne pretenduju da su materijalno istinite, ali koje u sebi sadrže „simboliku” koja može coveka „spiritualno zadovoljiti”, u nedostatku boljeg termina, usmeravati ka boljem i moralnije i srećnijem zivotu i sl.

Primer br.1: Lavejski Satanizam. Potpuno ateisticaan po prirodi, „Sotona” u ovom satanizmu se dozivljava ne kao stvarno prirodno ili natprirodno biće koje se bori protiv nekog stvarnog boga, nego kao „simbol” i „ideal” kome treba stremiti, u sustini ideal agresivnog i seksualno-hedonistickog individualizma i objektivizma (ovde mislim na Ayn Randovski objektivizam, ne na ono sto mi Srbi obično podrazumevamo po toj reci). Javlja se kao anti-teza hrišćanskom puritanizmu i idealu pokornosti.

Primer br.2: Moderni paganizam. Iako ima pagana koji istinski i stvarno veruju u paganska bozanstva, ima i onih koji ih dozivljavaju iskljucivo simbolicki, opet kao reakciju na hrišćanstvo, tj. ima tu i elementa svojevrsne identifikacije sa paganima kao žrtvama hrišćanske opresije.

Primer broj 3: „Pravoslavni ateizam”. Iako dosad je covek teško ovo ikad mogao javno da prizna a da ne bude žrtva podsmeha i jedne i druge strane, ovo će se u buducnosti sve vise kristalisati kao poptuno validna opcija, naročito u Srbiji koja je jedna od najmanje religioznih tradicionalno pravoslavnih zemalja. Pravoslavni ateista bi bio neko ko ne veruje u boga, ali SPC dozivljava kao potpuno validni okvir za svoj duhovni zivot, osecaj zajednista, potrebu za ritualom i sl. Naravno pravoslavni ateista tu svoju potrebu objašnjava sa cisto racionalne i naučne tacke gledista, ne sa natprirodne. Vrlo sličnu „religioznost” imaš i u dominantno ateistickim visoko-razvijenim zemljama kao Svedska i Japan gde te neverovanje u boga uopste ne sprečava da ucestvujes u religijskim ritualima i u njima nalazis sreću, spokoj, mir, utehu ili šta god.

Kako danas stvari stoje sa religijama koje mogu ovo prihvatiti? Pa, hrišćanstvo je svojim velikim delom već preslo taj put. Iskreno receno, danasnje vernike vernici od pre 500, pa čak i 100 godina uopste ne bi ni smatrali pravim vernicima. Jer koliko ja vidim od tog famoznog broja od 95% vernika u Srbiji ili koliko već samo par procenata redovno ide u Crkvu, a taj broj od 95% DEFINITIVNO zahvata ogroman broj ateista i agnostika kojima je jedina veza sa religijom to što su bili krsteni kao bebe.

Hrišćanstvo se doduse bas i ne snalazi najbolje sa tim i samo sebi puca u nogu time što se drzi nekakvih starih i arhaicnih moralnih normi koje su jedino imale smisla onda kad su se ljudi vencavali sa 15 i kad je žena bila vlasnistvo muza. Tojest, na bolji pogled ta hrišćanska moralnost i nije bas nešto previse moralna.

Znate zašto su Crkve prazne toliko prazne, sirom Evrope? Ne zbog toga sto ljudima nije lepo tamo da odu, nego sto im je mrsko da slusaju još jednu bukvicu o tome kako je spavati sa svojim deckom ili devojkom pre braka greh, ili kako je danasnji moderni svet nikad gori (jer eto ljudi ne slusaju svoje svestenike bespogovorno kao nekad, glasi poruka između redova). Na te price se samo verski fanatici loze, a njih je na duge staze sve manje.

Generalno, jednobozacke religije će imati dosta problema da se prilagode. Jer je njihova sustina ta da je bog JEDAN i MOCAN! Kako može da bude mocan kad ga sav moderni empirizam duboko pobija, a kako da bude jedan kad ne možeš ljudima vise silom da nameces šta će biti u njihovoj glavi i kako će oni da zamišljaju i uredjuju svoj duovni svet? Ovo se naročito vidi u Islamu koji je DUBOKO anti-naučan i totalitaran i ovom procesu se svim silama protivi jer on od svih monoteizama Najviše crpi iz toga da je bog jedan i mocan svoju legitimnost. Na hrišćanskom primeru se može videti da je akomodacija u izvesnoj meri moguća, ja mislim da će u globalu uticaj monoteizzma slabiti kroz naredne vekove, možda čak i do potpunog nestanka.

Sa druge strane politeizmu i nekoj vrsti animizma i New-Age spiritualizma će biti mnogo lakse da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ono sto je ranije bio nedostatak, razjedinjenost, sad će biti prednost, jer je mnogo lakse od sve te gomile bozanstava od kojih nijedno ne pretenduje na apsolutnu moc skinuti breme empirijskog delovanja. Zapravo budizam je već ateisticka religija, dok hinduizam pretenduje da je ateizam njegov deo. Čak se i najvatreniji racionalisti poput cuvenog ateiste Sem Herisa, autora knjige „The End of Faith”, mogu upecati u vrzino kolo da smatraju da npr. „budizam nije religija” i da „ima tu nečeg dobrog”. Ipak, nije sve tako ruzicasto. Sve istocnjacke religije su za sad anti-empirijske i sadrže usebi GOMILU iskaza i „cinjenica ” o ovom svetu koje jednostavno nisu istinite kao npr. reinkarnacija, vecno trajanje svemira i sl..

Dakle, proces „de-empirizacije” neće ići lako (hej izmislio sam novu reč!). Kad običan seljak ode kod svog svestenika, gurua, ili kog već i plati mu za ritual on obično ocekuje EMPIRIJSKE rezultate, da mu rodi godina i sl. Takođe, da se ne lažemo, istocnjacke religije su TESKA tamnica uma (u poredjenju sa kim Islam, dezurni bauk Evropljana nekad lici na malu macu), koje su propagirale i dozvoljavale neljudske kastinske sisteme zahvaljujuci najzlokobnijoj ideji ikada nastaloj u istoriji covecanstva: principu karme. Ali zahvaljujuci sposobnosti ovih religija za absorpcijom novih ideja i prilagodjavanju proces de-empirizacije će čini mi se proteci mnogo lakse, a kad na to dodamo i Hindu nacionalizam, Ateisticki Hinduizam možda jednog dana postane pokretac privrednog napretka Indije (koja već grabi ka statusu super-sile) i ideoloska sila na koju treba racunati.

„Цела Србија је затвор”

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Srbija je zatvor

понедељак, 25 мај 2009

Nema razloga porediti Zapadni sistem i sistem koji Zapad podrzava u Srbiji. Jer to su dva razlicita sistema; jedan je demokratija za unutrasnju upotrebu, funkcionalna, do odredjene mere cak i postena, a drugo je okupacioni mars ka kolonijalizmu najcrnjeg oblika (Edward Said, trece poglavlje ‘Culture & Imperialism‘).

Komentar iz Politike (Sremica), ako je tacan, zvuci jezivo. Cak i da nije istinit, toliko mnogo isecaka iz srpske stvarnosti upucuje na totalni polom, ekonomski, duhovni, moralni, pod vlascu DS i njenih satelita, potpomognutih spolja.

Jedini put je jacanje Svetosavskog duha i religioznog pokreta (ne partije!) koji ce zemlju vratiti na put duhovne obnove. Ne znam da li je u Srbiji tako nesto izvodljivo. Velimirovicev Bogomoljacki pokret je pred rat u Srbiji imao 1% na izborima. Ali promocija privatne inicijative, zadrugarstva, proizvodnje, kaomi podsticanje patriotizma i duhovnosti nisu samo potpuno onemogucene od strane DS. One su i zabranjene.

Dok ovo pisem, jedan mladic koji je na dan bajdenove posete citao molitvu u centru grada, sedi u zatvoru. Za utehu, izmedju njega i drugih gradjana Srbije nema mnogo razlike. Cela Srbija je zatvor.

У хришћанској вери, може да нађе себе врхунски интелектуалац али и једна неука бакица

Преузето са: SerbianCafe.com (дискусије)

Kerherven (Martketingash)

12. maj 2009.

…tokom mog bivštvovanja na ovoj diskusiji, moji licni stavovi su takođe evoluirali zahvaljujuci konstantnom prilivu novih informacija za koje vjerujem da su relevantne i istinite

jedno od kljucnih pitanja je bilo vezano za religiju, ili jedan religiozni pravac kome sam bar po rođenju pripadao

nije mi bilo jasno kako i zašto nešto takvo postoji, u stanju je da izazove takve patnje i bijedu, i nema nikakvo uporiste u niti zdravom razumu niti istoriji

danas sam pogledao film koji u najmanju ruku podvlaci sve te moje dileme,

http://www.youtube.com/watch?v=P1XdakIvhO8&feature=related

te sam danas vise nego ikad ubijedjen da mogu reci – HrišćaNSTVO JE LAZ

Zao mi je ako nekoga ovo vrijedja, ili smatrate da je ovo preagresivno, ali kontradikcija često stvara svijest o postojanju nečega, a to neminovno vodi do istine koja bi trebalo da mijenja svijet na bolje

profesore Hugenot, u jednom djelicu filma , u pozadini,imate sliku dionisija razpetog na krstu – kada to vidite, da li zaista mozete nastaviti vjerovati na način koji ste preznetovali prethodnih godina ovdje?

hugenot1 (Profesor)

12. maj 2009.

Pomoz’ Bog Kerhervern!
Već smo videli film ZEITGEIST na forumu religija jer nasi dezurni ateisti: Freelance, Kum i Slobodan Strelac No 2 su se potrudili da nam to pokazu. Ako želiš , možeš i ti tamo da se ukljucis…
Inače, posto sam se bavio komparativnom religijom, uvek obracamo paznju vise na razlike nego na sličnosti. cinjenica je da ćeš naći u drugim religijama ljude koji umiru na krstu, čak ćeš naći i vaskrsenje u drugim religijama.
Inače, u početku nije bio krst simbol hrišćanstva nego jedan ACROSTIC kada svako prvo slovo svake reci u jednoj recenici spojis dobijes jednu novu reč. Na grckom je to Isus Hristos, Nas Gospod i Spasitelj i kada uzimas prvo slovo, dobijes IHTUS a to na grckom znaci RIBA. Riba je bila simbol prvih hrišćana, i dan danas možeš da vidis ovaj simbol na nekim kolima u SAD…
Kasnije je Krst postao simbol i postao je zvanicni simbol u vremenu vladavine Konstantina.
Katolicki krst ima Isusa na njemu dok su Pravoslavni protestanski krstovi prazni, a to oznacava da Hristos nije ostao na krstu, nego je vaskrsnuo.
To je u stvari Osnova hrišćanstva – vaskrsenje – tu sve stoji i sve pada. Kao sto Apostol Pavle kaže: Ako Hristos nije vaskrsnuo, uzalud vasa vera…
Sada, kako ću ja dokazem vaskrsenje? Da li postoje NAUCNI dokazi?
Kao sto sam rekao na religiji mogu samo da se pozivam na iskustvo, na dozivljaj. Ali nauka smatra da su nasa iskustva subjektivne pojave, a ne cinjenice. Uostalom, i druge religije imaju „ iskustva”.
I druge religije imaju „vaskrsenje”. Ali pravo pitanje je uvek ne da li verujemo u pakao, u andjele, u Svetu Sabornu Crkvu, nego da li je Hristos vaksrsnuo. Ako jeste – onda hrišćanstvo nije laz.
Ako nije, to čak nije ni laz nego glupost, bajka.
Iz iskustva i iz diskusija, znam da moje iskustvo vaskrslog Hrista nije ljudima dokaz da to jeste istina. Blez Paskal, koga često citiram je pisao: „ Ima dovoljno tame za one koji ne žele da vide i dovoljno svellosti zao ne koji žele da vide”. On dalje govori o „tragacima”, samo takvi ljudi će moći da iskuse Boga. Ko živi svoj mali zivot bez da istrazuje, bez da postavlja pitanja, ko je zadovoljan platom i da može da gleda TV uvece i da ide na utakmicu u nedelju, taj verovatno neće nikada doziveti Boga. Tragaci su ljudi jednog drugog kova, nisu zadovoljni novcem, seksom, materijalnim stvarima,nisu zadovoljni karijerom, nego stalno traže SMISAO.
Avgustin ( on prvi) je rekao da je naše srce u obliku praznine i tu prazninu samo Bog može da ispuni…I dan danas ljudi pokusvaju da ispune tu prazninu odmorom na Havajima, zenskama, kvalitetnom travom iz Holandije, plazma televizijom, pornografijom, BMW kolima M5, i tako dalje a praznina opstaje…

njezna_zverka (manitanje)

12. maj 2009.

kako zanimljivo profesor pishe.
svidja mi se objashnjenje.

probisvijet (siromah)

20. maj 2009.

Drago mi je da je ova tema izdvojena. Sumnja i odricanje hrišćanstva je poput zrna pijeska koji je usao u bisernu skoljku i smeta joj, a skoljka ima izuzetan odgovor na takav napad koji vremenom biva vidljiviji. Uzmimo matematiku za primjer. Brojevi šta su i da li postoje, vidimo li broj jedan ili pet, ili samo vjerujemo da su tu oko nas i da stoje ni na cemu? Opet znamo da svijet pociva na brojevima pocevsi od fascinantnih proporcija spiralne skoljke nautilus u moru, pa do beskrajnih prostora Univerzuma ciju velicanstvenu tisinu krasi melodija muzike sfera. A Gospod zna tačan broj zrnaca pijeska na dnu okeana! Nebo, Njegov Hram, On krunise zvijezdama poput dijademe.

http://www.youtube.com/watch?v=d2Liptt5Re4

benin (student)

21. maj 2009.

Prosvetljenje (ucenik)

Sustina vecere, ako tako možemo reci, jeste njegovo poredjenje tela sa hlebom i vina sa krvlju. Na to sam mislio kada pomenuh veceru.
To je „detalj” koji je jako bitan, ali to je mogao samo Jovan „da izbaci”, jer je znao za sustinu Hrista Isusa i znao je da on ne može izreci tako nešto. On ne oslanja svoje ucenje na kultove iz proslosti.

Ono sto je Isus prosao ne može da prođe običan covek, tako da poredjenje sa običnim covekom (bar za mene) ne stoji. Delo izvrseno na Golgoti prevazilazi mogućnost bilo kog coveka na ovoj planeti. To sto mi vidimo njegov zivot kroz reci Biblije može da lici na zivot običnog coveka, ali je u sustini daleko od toga.
JAsno kaže:„Ja sam odozgo a vi odozdo..”

Sa takvim bicima nema poredjenja sem da vidimo fizicko telo slično, po spoljasnjoj formi, bilo kom drugom.
Ukloniti Princa tame iz nevidljivih regija ove planete zahteva nešto više sposobnosti no sto mi ,obični ljudi,imamo – ma koliko se trudili.
Nas „maksimum” je da spoznamo duhovnu iskru u nasem sopstvu i nju prepoznamo kao našeg Zivog Boga. No, to nije nešto sto je za podcenjivanje…niposto.

Savrsen Bog, odnosno Bog u telu coveka, takođe nije nov termin niti pripada samo Hrišćanstvu. To je termin koji od najranijih vremena postoji u Indiji i oni upotrebaljavaju reč Avatar. Bog koji se inkarnirao u telu coveka. Najpoznatiji u redu avatara je Krishna. Milijardu Hindusa veruje da je on sin Boziji, odnosno sam Bog u telu coveka. On je takođe cinio cuda. Treba znati da je on prvi izustio recenicu „Ja sam Put,Istina i Zivot”, ono sto ćemo kasnije naći kod Hrista Isusa. Takođe je izveo transformaciju svog tela ispred Ardjune, njegovog ucenika, te je ovaj video njegovu pravu kosmicku formu. Nešto tako i Isus je izveo ..znaš i sam već gde i kada.

Ko je u pravu a ko u krivu ? Veruju jedni a veruju i drugi..Interesantna situacija.

Treba razluciti autenticno ucenje Sinova Bozijih od tradicija koje se provlace hiljadama godina od kontinenta do kontinenta. Čak u davna vremena u Africkom plemenu Dogona imaš pricu o raspecu i uskrsnucu njihovog uzvisenog bica koje se zvalo Nomo.
Autenticno ucenje covek može otkriti samo kroz sebe. Tamo treba da ceka odgovore a ne olako da se vezuje za termine razno raznih knjiga tako nevesto napisanih. Pravo ucenje se uvek i samo prenosi usmeno. No taj glas će svako cuti u sebi u vreme kada bude spreman i ociscen od miliona predrasuda.

Sve je u nama još uvek otpor.

Iskren pozdrav

benin (student)

23. maj 2009.

ISUS HRIST je oduvek OVDE…NIKDA NIJE OTISAO…
ON ZIVI U VECNOM SADA…Ocekivati ga u buducnosti je najveca zamka od svih…Posmtarajte um kada živi sada i kada nešto ocekuje u buducnosti.
Treba razluciti ta dva stanja i biće sve mnogo jasnije,zašto je neko umesto VECNOG SADA u kome jeste Hrist na suptilan način prebacio sve u OBECANJE.

Pogledajte ovo..početak Jevandjelja po Jovanu:

„U početku bese Reč i Reč bese u Boga i Bog bese Reč..”

Procitajte sada tu recenicu na ovaj način:

U Pocetku je Reč i Reč je u Bogu i Bog je REC…

Prijatelji..REC može da samo da bude u VECNOM SADA i niti u jednom drugom trenutku kao sto je buduscnost ili proslost..iluzije našeg Uma.
U tom istom stanju je Hrist. Tu je ..blizi je nama nego nas dah.

Obecanje je anestetik…Hrist je dosao da probudi a ne da živi u buducnosti…

Iksren pozdrav

Prosvetljenje (ucenik)

23. maj 2009.

Па у томе и јесте суштина, Христос јесте Логос.

Benin (student)

23. maj 2009.

…sustina je u VECNOM SADA…

Probisvijet (siromah)

23. maj 2009.

…koje mi ne vidimo zbog iluzije vremena. Mi živimo u nizoj stvarnosti i kao sto iz polumraka gotske katedrale gledamo u svijetlo koje kroz vitraz Ruze dolazi spolja, tako samo naslucujemo ljepotu vise stvarnosti, vjecnog sada, gdje vlada savrsenstvo odnosa. Zbog ovog savrsenog sklada odnosa se Hristos nikada ne smije, jer nema grca u Njemu, nego sve Njegove emocije su u savrsenoj harmoniji – stanju prosvijetljenja? (Izvinite što se ubacujem u vas izuzetno zanimljiv razgovor)

Prosvetljenje (ucenik)

23. maj 2009.

Нема потребе за извињавањем, сви смо овде да размењујемо мишљења и свако је добродошао да се придружи разговору.

Слажем се да Бог живи у вечитом сада. Време је категорија пролазности и пропадљивости.

hugenot1 (Profesor)

24. maj 2009.

Benin, Prosvetljenje, Probisvjet, Spasicu,Pomoz’ Bog !
Benin,
Nije to bas „ocekivanje u buducnosti”. Pravilan glagolski oblik nije
„Jesus will come” nego „ Jesus is coming” ( present continuous) u smislu da je u toku dolazenja. „ Isus dolazi”. Ipak to menja stvar.
Inače, pokusavam da te pratim ali vidis, jedna velika razlika između klasicnog hrišćanstva i tvog vidjenja stvari je to da u hrišćanskoj veri, može da nadje sebe vrhunski intelektualac kao sto je moj mladji brat , na primer, ali i jedna neuka bakica, koje ne ume da objasni ni da tumaci veru ali veruje…jednostavno.
Zamisli sada bakicu koja cita tebe, da li će da cita do kraja ili će da dize ruke? Da li će da razume?
To je inače šta je Crkva zamerila ranim gnosticima – da samo jedan saka upucenih može da prodre u tajne – dok običan narod je iskljucen. Ja bih rekao da klasicno hrišćanstvo je upuceno običnim ljudima.

benin (student)

24. maj 2009.

Hugenot (profesor)

Bog ti pomogao

Prijatelj Akomoguja jasno piše u svom iskazu -VREME JE DA DODJES – znaci jedan stav iscekivanja.Da ne pominjemo njegovo iscekivanje i dizanje mrtvih… Takođe reč Maranatha ima razne prevode, ali da sada ne dužimo o tome, jer kako rece treba pisati za sve.

Slazem se ja da je Vera osnov Puta, Vera prozeta Ljubavlju u suprotnom to je samo jedno mrtvo nasledje, mentalna konstrukcija koju nasledismo od predaka naroda u kome smo rođeni. Lepota Duhovnog Puta i jeste u tome sto je otvoren za bilo koju osobu na kugli zemaljskoj. Napisah ja, ranije, da je to otovreno za coveka bilo koje delatnosti te zaista ne trazi bilo kakave intelektualne visine. Setimo se otkrovenja koje su dosle Jakobu Bemeu, znamo da je bi obucar ceo svoj zivot. Zaista ne stojim na tom mestu gde bih i najmanjim delom mozga pomislio da je Put za odabrane. Sinovi Boziji dolaze za sve. NA kraju Isus je lepo rekao da dok nismo kao deca teško ćemo uci u Kraljevstvo Bozije.
No ovde se povela rasprava o nekim terminima i pogledima na zivot i delo Hrista Isusa i na iskustva koja su vezana za isti. Pa kada već postoji mogućnost da se iznese i takva vrsta teksta, rekoh sebi …pisi.

Svako dobro

Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех

Лечење наркомана мора бити по стандардима СЗО

Ко обећава лако и успешно лечење наркомана лаже очајне родитеље, јер то је дуга и захтевна борба

Више од 11 килограма дроге пронашли су у недељу у поподневним сатима припадници Граничне полиције МУП-а у сарадњи са цариницима на граничном прелазу „Градина” приликом провере аутомобила „aуди А3” холандских регистарских таблица …

[објављено: 26/05/2009]

car , 26/05/2009,

narkomanija sama po sebi nije bolest, ona je pokušaj da se neko ratosilja razornih posledica osnovne bolesti. A to može biti depresija, generalizovano anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivna neuroza, različiti poremećaji ličnosti, nadolazeća šizofrenija ili jednostavno teskoba postojanja.

Čovek koji nije osetio muku duše teško može suditi o motivima koji ove ljude navode da posegnu za alternativnom realnosti. Zato i terapije koje se zasnivaju na suvom odvikavanju i skidanju sa fizičke zavisnosti i nemaju neki uspeh, jer ljudi lišeni smisla postojanja i prijatnih emocija ponovo posežu za anestezijom.

Lekar leči a vera isceljuje. Posle dvadeset godina bavljenja medicinom i doktorskih studija u Americi to je moj lični stav. A o tome što se u ovoj zemlji ništa ne zna o metodama lečenja u Rusiji i u opšte na Istoku, da li to nekoga čudi? Niti ko više ovde govori i čita ruski ili druge jezike Istoka, niti zna šta ta Civilizacija radi.

Ako niste anglosaksonac ili Jevrejin Nobelovu nagradu dobićete na kašičicu. Sve je to ogroman biznis koji odavno nema veze sa naukom.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Сродне теме:

• СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Наравно, медији истражују само када им неко одозго-намигне шта и када је време да се истражује
• Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани

„Геј популацију су инструментизовали, злоупотребили и наметнули као легитимну мету,…”

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Политички коректни текстови

Ненад Дукић
петак, 15. мај 2009.

Већ дуже време се шири кампања у многим медијима како у Србији хара фашизам и неонацизам. Та кампања је условила и доношење Предлога закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја од стране ЛСВ.

…У Србији је и инвазија политички коректних текстова. Као пример тог коректног говора у коме се ми приказујемо као нетолерантно, затворено, заостало, недемократско друштво јесте и јучерашња промоција књиге „Бити геј у Србији” у Палати федерације, под покровитељством Министарства за рад и људска права.

…Чему све ово? Зашто Министарство за рад не финансира студију о лошем положају жена, на пример, у породици и на радним местима, или студију о насиљу у породици, о сексуалном искоришћавању деце, о проблемима наркоманије, алкохолизма у многим домовима? …

Maja

петак, 15 мај 2009

… Pre nesto jace od godinu dana, uletela sam kao slobodan covek direktno u Orvelov roman, sok je bio gadan s obzirom da nije u pitanju knjiga nego realnost. I sad trazim, tumarajuci po zivotu i netu, gde su moji istomisljenici a potencionalne zrtve ove totalitarne azdaje. NSPM sam nasla i tu mi je lepo. Ima i u drugim drzavama, i to je utesno.
Znaci, dok sam ziva, ucicu i vaspitavacu svoju decu onako kako su mene moji ucili i vaspitavali. Zato im nikad, necu reci da je Gay OK….nikad.
Nikad im necu reci da imaju sva prava ovog sveta. Pravo dolazi posle ispunjenih obaveza. I jos mnogo toga cu im utuvljavati u glavu svesna da je sve to moje vrlo pogresno tj. sasvim suprotno od politicki korektnog misljenja.
Nikad ih necu upisati na gradjansko u skoli. A iako nisam neki vernik (dete komunista), moracu da ih vise priblizim Crkvi i veri jer eto ispade da je to jedini izlaz pod ovom demokratijom. …

… da dodam.. nije tesko pisati politicki korektne tesktove kada se oni dobro placaju od strane NVO i njihovih satelita u Vladi.Zato mislim da masa autora takvih tekstova, knjiga, filmova..i ne misli to sto pise, pare su glavni motiv.

субота, 16 мај 2009 00:43

мачак, онај прави

@klea

Одлично запажање! Додао бих да су поменуту популацију инструментизовали, злоупотребили и наметнули као легитимну мету, према којој неки проценат (оправдно) незадовољних треба да каналише своје акције, енергију, мисли итд.

То је још једна „цигла у зиду“, део подмуклог спиновања и психолошког рата. Прави непријатељ (узалуд) крије лик, иза бирократског одљуђеног инстументарија, безличних инситуција бесмислених назива. Нема завере. Само начини владавине, системи и процедуре, разрађивани и потврђивани годинама.Немам проблем са геј заједницом, као што сте лепо објаснили у Вашем коментару , али моју жену више нервира ОРКА и пси луталице због којих свакога дана, пролазећи центром града , доживи озбиљан стрес. Не зато што је „мачка, она права“, него зато што гледа како ОРКИНА деца уједају нашу децу, наше људе, кидишу на колица са нашим бебама… Ето још једног моћног извора страха, манипулације и свакодневног понижења.Списак наметнутих фобија, страхова и траума, које подноси просечан Србин је забрињавајуће дуг.Али су фитиљи све краћи…

Несавршеност свештеника Христове цркве говори само то да су и они обични људи јер то су били чак и његови Апостоли

Mihovilov – Nov 27, 2002

…

Nisam u životu upoznao poštenije ljude od onih koji sebe nazivaju Jehovini svjedoci.

Imaju Mučenika u prošlom vijeku koji izvršiše zapovjed:

“ Ko tebe kamenom ti njega hljebom“

Samo u Njemačkoj je ubijeno više od 1000 ljudi iz te zajednice što nisu htjeli služiti hitleru.

Blagoslovljeni svi koji izvršiše ovu zapovjed poradi ljubavi prema Jaganjcu.

Ali reći ću ti što me je sablaznilo u njihovom tumačenju Otkrivenja.

O sebi kažu tumačeći Otkrivenje:

“ I vidjeh: zvjezda je s neba na zemlju pala i dani su joj ključi zjala bezdanova“

Tumačeći ovo oni kažu za sebe:

Mala je grupa Isusove braće provela kratko vrijeme u takvom „bezdanu“ relativne neaktivnosti, i to na kraju prv. sv. rata. …

Georgije Paleolog – Nov 28, 2002

Mihovilov tvrdi da nije sreo postenije ljude od J.S.. Pa…recimo da se na neki nacin slazem, iskustva koja imam sa njima mogla bi biti tu negde. Sta to medjutim govori? Satanina zamisao je da od Boga odvoji one koji imaju predispozicije ponavljam PREDISPOZICIJE da budu najbolji. Nevernici, gresnici i oni koju veru dozivljavaju samo formalno na nivou narodnih obicaja Satani nisu ni interesantni jer su ionako vec pod njegovom „vlascu“. Iskreni tragaoci za Bogom njegove su zrtve idealne za vrbovanje od strane slicnih pokreta koji izvrcu hriscanstvo sa opravdanjem da ga vracaju izvorima. Vrbujuci takve osobe sekta stice privid „postenosti“. Satana NIJE GLUP ako je izvor svih zala. On ne zavodi ruznim one koji traze lepo. Ne zavodi svesnim grehom one koji hoce da ociste svoju dusu. Prikazujuci sebe lepim, postenim, ocesljanim, naucenim, urednim i pristojnim jehovisti namecu usporedbu sa svestenicima nase jedine Saborne i Apostolske Crkve uz koje ovi epiteti cesto ne idu, prizivajuci reci iz Svetog pisma „…poznat cete ih po njihovim delima…“.

Nesavrsenost svestenika Hristove crkve govori samo to da su i oni obicni ljudi jer to su bili cak i njegovi Apostoli koji su svedoci celog cuda silaska Spasiteljevog pa ga je tako jedan izdao za novac ,drugi najmiliji na kome je i izgradio crkvu odrekao ga se tri puta iz straha za vlastiti zivot. Prvi je naravno zavrsio kako je zavrsio a drugi se uzneo do najvisih svetackih podviga cime je pokazano da i oni koji su ovlasteni da prenose i tumace Hristovu rec mogu svoju dusu spasiti ili ne.

Maran Ata je na pravom putu. Jehovisticki prevod Svetog pisma tzv. NWT koji je pretendovao da bude jedini tacan obican je falsifikat jer medju njegovim prevodiocima najkvalifikovaniji je odslusao samo dve godine studija starogrckog jezika o Aramejskom da ne govorim. Zasto prevoditi Sveto pismo uostalom sa Aramejskog i Starogrcxkog kada su to Bogosluzbeni jezici Pravoslavne crkve (Antiohijske i drugih).

Za „jednu dusu“ poruka da ce verujem moj prijatelj i krsteni kum mog deteta ipak Boga naci tamo gde se on i nalazi.

Vesna – Nov 28, 2002

Nevernici, gresnici i oni koju veru dozivljavaju samo formalno na nivou narodnih obicaja Satani nisu ni interesantni jer su ionako vec pod njegovom „vlascu

Georgije, u principu se slazem sa sobom.

Samo cudan je kontekst u kome ovo navodis. Naime tvrdis da su zrtve sekti upravo oni sa najboljim predispozicijama da postanu Bozji ljudi.

Hoces li time da kazes da svi oni koji ne -podlezu- sektama koji su kao sto si i ti cvrsti u svom stanovistu i ne ukljucujes neku drugu mogucnost, sotoni neinteresantni, jer su i onako vec pod njegovom vlascu?

Izvini, nemoj mi zameriti, ali ovo si ti postirao.

Paleolog – Nov 28, 2002

Ne, naravno. Ja upravo hocu da kazem da sam im i ja interesantan kao i moj kum i svi iskreni Hriscani. Neki medjutim nasednu na Sataninu laz neki ne. Neko je cvrsto utemeljen u veri a nekoga grize crv sumnje.U tome je stvar.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• Хришћанство садржи неке основне духовне мудрости које су свеважеће, и које не могу да застаре или постану превазиђене
• Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)

Свет је упао у живо блато јер је игнорисао централни семафор а то је – МОРАЛ

Верујем – не верујем

(Никола Ојданић)

… Ако питање вере покушамо да раздвојимо од религије, као што љубав не можемо раздвојити од пријатељства, онда се, наравно, може веровати у све. Основна одлика садашњег времена је, међутим, одсуство вере у оно што афирмишу свете књиге и све религије на овом свету. Солидарност, милосрђе, праштање, љубав за ближњег и слабијег, представљају анахронизме каквима се данас подсмевају многи, а највише они који би тек требало нешто да науче у животу. Верује се у оно што је супротно хришћанској религији која успешно одолева тржишту већ две хиљаде година. Не верује се у морал и поштење, не верује се у образовање, у љубав и пријатељство, не верује се у прошлост, још мање у будућност.

Христ је васкрснуо да би нам дао наду, да не бисмо упали у безнађе. Кад се човек окрене око себе, међутим, 2000 година након Христа, види безнађе на сваком кораку. Индивидуализам, искључивост, нескромност вребају нас иза сваког ћошка наших дивљих насеља и неплански саграђених квартова у постмодернистичким паланкама које себе воле да зову градовима. Васкрс 2009. дочекујемо са надом да ће нас мимоићи пошаст која је већ захватила добар део света.

… Српском друштву на почетку века, у рају транзиције на брдовитом Балкану, потребна је пре свега морална обнова, истинска вера у доброту, важност личног примера и осећај одговорности, па тек онда велики кредити и упутства са истока и запада. Кад будемо бољи људи, биће успешније и наше друштво.

Књижевник

Радоман Кањевац

[објављено: 17/04/2009]

Mil de Bakrus, 17/04/2009,

Ево, овакви текстови су нам потребни и овакви људи. Јер нема нам спаса, ни нама, ни глобално, ако се бар већина не пробуди и, одговорније и праведније не ангажује а, најпре, политичари и они који нам организују живот. Цео свет је ушао у живо блато, одакле можемо изаћи само смирени и напуњени надом и вером. Свет је упао у живо блато јер је игнорисао централни семафор а то је – МОРАЛ. Грешка је и што се десет Божјих (ја бих рекао библијских или Мојсијевих) заповести не поштују, управо, као саобраћајни путокази. Јер не могу да нашкоде али могу да помогну.

Извор:  Политика Online (коментари корисника)

Савонарола је био свечано спаљен усред Флоренције, уз клицање једне махните гомиле, која ни сама није знала шта јој је тај човек управо крив

М А К И А В Е Л И

Слободан Јовановић

…

Надахнућа за своје политичке списе Макиавели је могао добити или од политичких догађаја свога доба, или од књига које је читао.

Међу политичким догађајима његова доба, два су нарочито оставила дубок утисак на његове савременике. Један је појава Фра Ђиролама Савонароле у Флоренцији; а други, војно-политичка радња Чезара Борџије у Ромањи. Појава Савонаролина оставила је Макиавелија прилично хладна, докле је случај Борџијин, годинама, изазивао све нова и нова размишљања у њему. И једно и друго врло је карактеристично за Макиавелнја.

*

Савонарола је био један халуцинирани калуђер. Он је веровао да су његови савременици превршили меру грехова, и да ће Господ, ако се брже боље не покају, пустити на њих страшне казне, – глад, помор, рат. Он је говорио у великом стилу библијских пророка, као да се тек тргао из једног сна у коме је видео будућност са свима њеним ужасима. Његова предсказивања нису била просте реторске фигуре. Он је одиста имао предосећања и привиђења, – и то предосећања и привиђења од којих су се бар нека обистинила. Тај религиозни проповедник био је човек великих способности: у исто време, богословски писац, политички агитатор, велики говорник за народ, законодавац, итд.; али поред свега тога, у њему је било и једно зрно лудила, нешто ненормално и патолошко, нешто што опомиње на сомнамбулу.

Онакви калуђери који су позивали свет на кајање, нису били ретка појава у средњем веку. Али у Ренесансу, у Флоренцији под Медичима, Савонарола је већ изгледао један анахронизам. Ипак зато, њему је било суђено да игра већу улогу него ма који од његових претходника. Своју мисију он је био схватио врло дубоко. Он се није ограничио на проповеди противу опште покварености. Он је хтео да чупа зло из корена. По његовом уверењу, за општу поквареност била је крива сама католичка црква. Папе из Ренесанса са својим неморалниим животом давали су саблажњив пример и осталоме сцету: грех се био залегао у самој столици св. Петра, и одатле ширио као зараза. И пре Савонароле било је говора да треба цркву реформисати: али све се свршавало тиме што би се установио нов монашкн ред, који је строжом моралном дисциплином гледао да оживи старе хришћанске врлине. Савонарола је хтео да ту строжу моралну дисциплину проводе кроз целу католичку цркву, да је целу преуреди по примеру доминиканског или францисканског реда. Тада је, под именом Александра VI. седео на папском престолу Шпанац Родериго Борџија, без сумње најпокваренији од свих папа у Ренесансу. Из тог разлога Савонаролина агитација прво је добила значај једног личног напада на Папу. – н Савонарола почео изгледати човек који проповеда бунт противу папске власти. Да је Савонарола био обичан калуђер, који нема ослонца ван зидина свога манастира, Александар VI лако би био изишао с њиме на крај. Али, после пада Медича, Савонарола је био посгао у Флоренцији политичка личносг прввога реда. У том тренутку он се импровизовао народним трибуном, постао популаран код флорентинског пука, и као потпун господар политичке ситуације дао Републици онакав устав какав је он хтео. Иза Савонароле стајала је цела Флоренција, која је одушевљено сносила његову моралну диктатуру. Двобој између Родерига Борџије и Ћиролама Савонароле имао је да се бије у тој вароши, а не на другом месту. Или ће Папа успети да одвоји Флоренцију од побуњеног Фратра, – и онда овај није ништа опаснији но један обичан отпадннк; или ће фратар остати господар Флоренције, – и онда Папа нема противу себе само једног човека него целу једну државу. Ствар се свршила тиме што је Савонарола изгубио земљиште у самој Флоренцији. Ово је било готово неизбежно. Свој политички утнцај у тој вароши Савонарола је сматрао само као средство за извођење једног религиозног препорођаја. Он је хтео да промени нарави и обичаје у Флоренцији; да њен народ научи животу простом и побожном; да њену државу уреди као једно манастирско братство. Тако би се добила једна мистична република, престоница свију хришћанских врлина, – новн Јерусалим према Риму, који је већ био постао нови Вавилон. Он је био успео довести Флорентинце у једну моралну екстазу, – и док је та екстаза трајала, он је могао правити с њима све могуће религиозно-педагошке огледе. Али моралне су екстазе ретко кад дуга века; после готово хистеричног одушевљења за његовом науком, код Флорентинаца је брзо наступила реакција. Сада, њима је Савонарола био као мора тежак; тај калуђер бацао је тамну сенку на цео њихов живот; са својим клетвама, страшним предсказивањима и суморним проповедима, он им није давао да слободно дишу ни да уживају овај свет. Републиканска је партија такође била охладнела према њему; она се радо користила његовим утицајем на масу кад је требало засновати републику, али она није имала ни мало воље да на ову политичку реформу надовеже још и једну религиозну реформу. Под тнм промењеним приликама, Папа је имао само да захтева Савонаролину главу па да је и добије. После једног намештеног суђења, и пошто је прошао кроз тортуру, Савонарола је био свечано спаљен усред Флоренције, уз клицање једне махните гомиле, која ни сама није знала шта јој је тај човек управо крив.

Савонарола је био права апостолска природа, једна од оних ретких личности које су у стању да се целе, – не само умом већ свом душом, – уживе у један морални идеал. Његову моралну величину, његову велику и трагичну душевност, осетио је мање више сваки ко је с њиме дошао у додир. Не само да је маса ишла за њим као зачарана, него најинтересантнији људи међу његовим савременицима подлегали су његовој тајанственој моћи. Уметници фра Бартоломео, Дела Робиа, Лоренцо ди Креди, Сандро Ботичели, сам Микел Анџело били су под његовим утицајем. Неки су од њих постали сасвим други људи пошто су њега познали, – и никада се неће моћи знати колико је у своје фреске у Сикстинској Капели Микел Анџело унео Савонародине душе. Али не само ове упечатљиве уметничке душе, него и људи који иначе изгледају најдаљи од Савонароле и његовог хришћанског мистицизма, људи паганске културе, учени хуманисти, као Мареилио Фичино и Пико дела Мирандола, нису могли а да се не диве Савонароли. Пико је рекао да је сав дрхтао, и да му се коса дизала на глави, кад је слушао фратра… Најзад, политичари, као Карло VIII и Лоренцо Медичи, осећали су се нелагодно пред Савонаролом; они су разумели да у том човеку има нешто необично и велико, што измиче њиховој политичкој вештини и њиховој политичкој моћи: да се у њему крије једна невидљива снага, један демон, противу кога се они не могу борити својом војском ни својом дипломатијом.

Врло је карактеристично за Макиавелија да на њега Савонарола није имао никаква маха. Макиавели је био сувише паметан да не увиди да је то један редак и велики човек. Али оно што је у њему било највеће, његову моралну величину, он није осећао. Он је чуо његове проповеди, али, како изгледа, без дрхтања и без дизања косе на глави. Јер, после тога, он пише о Савонароли као о једном вештом, врло вештом диалектичару, али који се, иначе, повија за ветром, и није велики љубитељ истине. Укратко, софист, опортунист, и по мало варалица! Ово је речено у једном приватном писму, тако рећи, под непосредним утисцима. Макиавели је тада био млад човек: доцније, у зрелим годинама, он се враћа на Савонаролу у својим „Расматрањима“ и у свом „Владаоцу„. У „Расматрањима“ замера он Савонароли што није поштовао један закон за који је сам тражио да се изда. На другом опет месту  сажаљева, га што није успео  да изазове  покољ својих   противника. Он је уверен да је Савонарола на то циљао, и да је својим проповедима једнако дражио свет противу својих противника, али његови следбеници нису разумели његове мигове. У   »Владаоцу«   он   објашњује   да  је   Савонарола   пропао стога  што   је   био   »ненаоружан пророк«.   Успевају  само они реформатори   који су у стању  да своје реформе наметну силом, реформатори као Мојсије, Кир, Тезеј и Ромул, који   шире   нове идеје,   идући на челу једне   војске,   као »пророци наоружани«. Савонарола је ишао напред голорук; дејствовао само речју, хтео да се држи оном вером коју је људима  уливао. И зато, чим је једног дана та вера стала слабити, он се срушио као идол с ногама од иловаче. Ове рефлексије, саме по себи,   нису нетачне,   али је уопште погрешно то гледиште на које се Макиавели ставља кад говори о Савонароли. Он га не цени као апостола већ као политичара, – и онда се само пита зашто тај  човек, који је толико узбудио своје савременике,   ипак није постигао никакав  трајни политички   успех.   Посматрати Савонаролу с тог чисто политичког   гледишта,   значи   бити слеп  за оно што је главно код њега,   за његову моралну мисију. У политичком смислу Савонарола је одиста пропао, јер је на крају крајева дочекао да га спале у тој Републици којој је он дао устав. Али његов прави позив није био да постане   диктатор Флорентинске   Републике!  Његов је прави позив био да изазове потрес у души својих савременика,  да пробуди  савест у њима,  да их повуче собом на виши  морални ниво, па  ма,  на   крају  крајева,  морао тај покушај и главом платити… Замерати њему што није био  „наоружани пророк«,  што није поклао своје противнике, и што није мачем ширио своје идеје, има исто толико смисла колико замерати Исусу што је ушао у Јерусалим са дванаест апостола а не са четом војника,   и што   није побио фарисеје, пре него су они њега разапели.

Велика морална криза коју је савонаролина појава изазвала у Флоренцији, није се Макиавелија ни дотакла. Његова душа није била обогаћена никаквим новим осећајем: у њој није забујало ништа необично. Једино, његов ум био је обогаћен једним политичким искуством више. Из трагедије Савонаролине Макиавели је извео ту поуку, да се чисто моралним утицајем не може створити ништа трајно, и да овим светом влада мач а не вера. И за цело, такав коментар још никада нико није написао на живот једног апостола и мученика!

(Наставиће се.)

СЛОБОДАН   ЈОВАНОВИЋ.

Извор: Српски Књижевни Гласник

Ако нас живот не светли у облику добрих и истински милосрдних дела, постаћемо неупотребљиви у духовном смислу за своју околину и друштво уопсте

Živa Biblija najjače svedočanstvo

lionac (istrazivac)

06. april 2009.

Zivot bozjih sledbenika na najbolji način pokazuje njihovim bliznjima kakav je Bog. Ako to (praksa) izneveri,onda su sve diskusije oko vere zvono koje u prazno zvoni i praporac koji dosadno zvekece.

Fibljanima poslanica 2

12. Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
2 Кор. 2:9

13. Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
Јевр. 13:21

14. Све чините без вике и премишљања.

15. Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету.

Na jednom drugom mestu stoji: Da vide vasa dobra dela i slave Boga na nebesima.

»Jer umreste i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos, život vaš, onda ćete se i vi s njime javiti u slavi.« (Kološanima 3,4.5)

Ako nas zivot ne svetli u obliku dobrih i istinski milosrdnih dela, postacemo neupotrebljivi u duhovnom smislu za svoju okolinu i drustvo uopste. Hristos je rekao: »Vi ste so zemlji, ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti nizašto, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze!« (Matej 5,13)

Sa druge strane, ako je Hristov Duh u nama, postacemo ljudi koji će odrazavati slavu svoga Gospoda. Čak će i najveci neprijatelji morati da priznaju da su oni koji ispovedaju veru Hristovu, vedre, plementie i strpljive osobe, uvek spremne da cuju poziv za pomoć i odgovore na njega bez premišljanja u obimu koji je u njihovoj moći.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)