Несавршеност свештеника Христове цркве говори само то да су и они обични људи јер то су били чак и његови Апостоли

Mihovilov – Nov 27, 2002

…

Nisam u životu upoznao poštenije ljude od onih koji sebe nazivaju Jehovini svjedoci.

Imaju Mučenika u prošlom vijeku koji izvršiše zapovjed:

“ Ko tebe kamenom ti njega hljebom“

Samo u Njemačkoj je ubijeno više od 1000 ljudi iz te zajednice što nisu htjeli služiti hitleru.

Blagoslovljeni svi koji izvršiše ovu zapovjed poradi ljubavi prema Jaganjcu.

Ali reći ću ti što me je sablaznilo u njihovom tumačenju Otkrivenja.

O sebi kažu tumačeći Otkrivenje:

“ I vidjeh: zvjezda je s neba na zemlju pala i dani su joj ključi zjala bezdanova“

Tumačeći ovo oni kažu za sebe:

Mala je grupa Isusove braće provela kratko vrijeme u takvom „bezdanu“ relativne neaktivnosti, i to na kraju prv. sv. rata. …

Georgije Paleolog – Nov 28, 2002

Mihovilov tvrdi da nije sreo postenije ljude od J.S.. Pa…recimo da se na neki nacin slazem, iskustva koja imam sa njima mogla bi biti tu negde. Sta to medjutim govori? Satanina zamisao je da od Boga odvoji one koji imaju predispozicije ponavljam PREDISPOZICIJE da budu najbolji. Nevernici, gresnici i oni koju veru dozivljavaju samo formalno na nivou narodnih obicaja Satani nisu ni interesantni jer su ionako vec pod njegovom „vlascu“. Iskreni tragaoci za Bogom njegove su zrtve idealne za vrbovanje od strane slicnih pokreta koji izvrcu hriscanstvo sa opravdanjem da ga vracaju izvorima. Vrbujuci takve osobe sekta stice privid „postenosti“. Satana NIJE GLUP ako je izvor svih zala. On ne zavodi ruznim one koji traze lepo. Ne zavodi svesnim grehom one koji hoce da ociste svoju dusu. Prikazujuci sebe lepim, postenim, ocesljanim, naucenim, urednim i pristojnim jehovisti namecu usporedbu sa svestenicima nase jedine Saborne i Apostolske Crkve uz koje ovi epiteti cesto ne idu, prizivajuci reci iz Svetog pisma „…poznat cete ih po njihovim delima…“.

Nesavrsenost svestenika Hristove crkve govori samo to da su i oni obicni ljudi jer to su bili cak i njegovi Apostoli koji su svedoci celog cuda silaska Spasiteljevog pa ga je tako jedan izdao za novac ,drugi najmiliji na kome je i izgradio crkvu odrekao ga se tri puta iz straha za vlastiti zivot. Prvi je naravno zavrsio kako je zavrsio a drugi se uzneo do najvisih svetackih podviga cime je pokazano da i oni koji su ovlasteni da prenose i tumace Hristovu rec mogu svoju dusu spasiti ili ne.

Maran Ata je na pravom putu. Jehovisticki prevod Svetog pisma tzv. NWT koji je pretendovao da bude jedini tacan obican je falsifikat jer medju njegovim prevodiocima najkvalifikovaniji je odslusao samo dve godine studija starogrckog jezika o Aramejskom da ne govorim. Zasto prevoditi Sveto pismo uostalom sa Aramejskog i Starogrcxkog kada su to Bogosluzbeni jezici Pravoslavne crkve (Antiohijske i drugih).

Za „jednu dusu“ poruka da ce verujem moj prijatelj i krsteni kum mog deteta ipak Boga naci tamo gde se on i nalazi.

Vesna – Nov 28, 2002

Nevernici, gresnici i oni koju veru dozivljavaju samo formalno na nivou narodnih obicaja Satani nisu ni interesantni jer su ionako vec pod njegovom „vlascu

Georgije, u principu se slazem sa sobom.

Samo cudan je kontekst u kome ovo navodis. Naime tvrdis da su zrtve sekti upravo oni sa najboljim predispozicijama da postanu Bozji ljudi.

Hoces li time da kazes da svi oni koji ne -podlezu- sektama koji su kao sto si i ti cvrsti u svom stanovistu i ne ukljucujes neku drugu mogucnost, sotoni neinteresantni, jer su i onako vec pod njegovom vlascu?

Izvini, nemoj mi zameriti, ali ovo si ti postirao.

Paleolog – Nov 28, 2002

Ne, naravno. Ja upravo hocu da kazem da sam im i ja interesantan kao i moj kum i svi iskreni Hriscani. Neki medjutim nasednu na Sataninu laz neki ne. Neko je cvrsto utemeljen u veri a nekoga grize crv sumnje.U tome je stvar.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• Хришћанство садржи неке основне духовне мудрости које су свеважеће, и које не могу да застаре или постану превазиђене
• Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)

Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)

Šta je moral?

Dadek – 13. август 2005.

Dirkem je kazao da bi neko bio moralan iznad njega mora da postoji neko moralnije biće. On smatra da je to društvo! Ja se ne slažem sa tim, naime mislim da popjedinac u društvu može da bude moralan iako je to društvo ne moralno. Ako pod društvom smatramo naciju ili evropsko stanovništvo, svetsko, može se kazati da to društvo nije moralno, podjimo od raznih sloboda koje se pružaju različitim neiživljenim masama… Ja dakle mislim da to moralno biće koje se nalazi iznad nas jeste sam Bog!
Možemo se upustiti u raspravu?
Šta vi mislite?

Ali takođe Majklj Maršal Smit je kazao jednom: „Moral zavisi pre svega od toga da li nas neko posmatra“, sada postoje ljudi koji su moralni samo da bi „društvo“ tako mislilo, ali sa druge strane kod nekih ljudi postoji moral koji oni suprotno predhodnom iskazuju kada su sami, a kada izadju u „društvo“ postanu ne moralni, pošto kao što sam i ranije kazao „društvo“ kao više biće utiče ne mora biti moralno i tako degradira pojedinca koji bi želeo biti moralan. Ali i taj pojedinac ima težak zadatak pred sobom, da ostane moralan u ne moralnom društvu.
Stvarno bih želeo da se neko javi da ožbiljno raspravimo o ovome.

Hvala D.P.

inss – 20. avgust 2005.
Uvek sam imao problem sa filozofima, jer oni mnogo mute vodu. Ne znaju ni sami o cemu govore, ili u najmanju ruku ne govore jasno pa ih mnogi pogresno razumeju. Prvi filozof na koga sam naisao da sam mogao da razumem šta je hteo da kaže je Niče, a on i nije pravi filozof, možda je i Rasel pisao jasno ali on je plitak, neposten, doduse i duhovit.

Šta dakle znaci to da je „drustvo“ biće koje je iznad i iz koga se izvodi moral? I može li se iz Dirkemove tvrdnje zakljuciti da društvo koje je ne moralno ne može biti osnova morala. Tu se tvrdnja sa jednim smislom tumaci na deseti način a onda se izvodi zakljucak na osnovu toga. Tipican specijalitet filozofa.

Ja mislim da je Dirkemova tvrdnja donekle tacna ako se shvati na određeni način. Ali ja ne razumem šta je to „drustvo“ kao biće. To je nekakva apstrakcija. Covek, na pustom ostrvu, koga su odnegovale divlje zivotinje, ne može imati moralnu svest kakvu je mi poznajemo. Moralni kod određuje drustvo. Ako je drustvo ne moralno, ne znači da se moralni kod ne prenosi – ako jedan deo drustva krade, kradja tolerise, a narod je cinican, ne znači da je time izgubljen i standard kradje kao nečeg ne moralnog. Po meni, Dirkemova tvrdnja stoji u smislu da moral nije urođen, već određen okolnostima. Sto je istina sporno kao tvrdnja.

S druge strane, šta znači da je Bog onaj iz koga se izvodi moral. Šta je uopste Bog? Od filozofa, gori su samo teolozi. U stvari, teolozi su glavni uzor i glavni krivci za filozofska baljezganja. Ali tvrdnja da je Bog izvor morala je centralna, i ako se shvati na određeni način može možda i imati nekog smisla.

Prvo sto ova tvrdnja kazuje, je da je moral nešto apsolutno – nezavisno od drustva. Ovo je u stvari o cemu treba pricati. Jer, na osnovu toga sto je Bog apsolutan (ma šta on bio, on je nešto recimo nepromenljivo), izvodi se ovaj zakljucak, ali religiozni fanatici u stvari mare samo za taj zakljucak. Religiozni ljudi su konzervativni, a ovo je razlog. Glavni efekat religije je da cuva neke vrednosti, i to je ono sto joj se mora priznati nezavisno od toga kakvim se obrazlozenjem služe (a ona su često prilično suluda sa stanovista modernog coveka).

Drugo što se kaže je da je moralno ono sto kaže određena religija.

Ovo nisu besmislice. Pitanje se može shvatiti na sledeći način: koliko je onog u moralnom kodu zavisno od drustva a koliko ne (koliko je urođeno).

Recimo, ja mislim da je stid delom urođen.

No moja skrivena premisa je da moral treba psiholoski tumaciti. I tu se opet vracamo nazad – šta je to uopste moral? Da li je to nešto,nametnuto, ili je to nekakav osećaj (griža savesti) ili je – šta je bre uopste to?

Uz svu duznu dozu pljuvanja po religiji, moram da istaknem jednu stvar: religije, one prave, su zasnovane na ljudskoj psihologiji. Na nekim dubokim, empirijskim cinjenicama i iskustvima, koja su deo ljudske prirode. Prema tome, spona religije i morala je prirodna, bez obzira na to da li postoji Bog ili ne (ma šta to znacilo).

Извор: SerbianCafe.com (дискуије)

Сродне теме:

• Несавршеност свештеника Христове цркве говори само то да су и они обични људи јер то су били чак и његови Апостоли

Тешко да можемо да избегнемо парадигму

Samo jos rec dve o paradigmi.

paradigma – Mar 19, 2004

Svi mi prilikom izvodjenja induktivnih zakljucaka uzimamo u obzir gomilu stvari koje ne pominjemo, ali koje na osnovu svog iskustva odrazumevamo.

Problem sa licnim iskustvom je njegova ogranicenost. Mi registrujemo delic nadrazaja koji su svuda oko nas. Cak i da zanemarimo nesavrsenost obrade podataka, najveci broj uopste i ne registrujemo.

Te stvari, koje se podrazumevaju „same po sebi“ koje „svi znaju“ nazivaju se paradigma.

Covecanstvo je uvek napredovalo u svom znanju, kada je imalo prilike da se osvedoci u nepouzdanost paradigme, koja se uslovno moze nazvati i zdravim razumom.

Recimo, mada svuda oko nas ima bezbroj primera da je Zemlja okrugla, u vreme kada to nije bilo opstepoznato, najvecem broju ljudi paradigma nije dozvoljavala da pomisle tako nesto.

Pre par stotina godina nekome reci da ispod njega, nekoliko hiljada kilometara takodje stoji neko i da taj neko nije naopacke, bilo je besmisleno, jer se nikako nije uklapalo u njegovu paradigmu, u sve ono sto je on na osnovu svog licnog iskustva mogao da zakljuci.

Zato je vazno penjati se na brdo i proveravati stvari koje „svi znaju“.

Lično iskustvo je za nas od neprocenjive vrednosti, ali treba biti svestan njegovog ogranicenja. Ono je nepouzdano, jer su zakljucci koji se na osnovu licnog iskustva donose radjeni na isuvise malom uzorku da bi bili pouzdani. Mi moramo da se sluzimo njime, jer nemamo na raspolaganju nesto drugo (barem meni nije poznato da imamo) ali je potrebno da koliko god je moguce prosirujemo uzorak.

Tesko da mozemo da izbegnemo paradigmu. Samo mozemo da se trudimo da ne dozvolimo da postane dogma. Treba da budemo svesni da se nase celokupno znanje, kada se samo malo procacka, bazira na verovanju. Da ne posedujemo tu sigurnost kojoj tezimo i da je verovatno nikada necemo ni posedovati. Da cemo verovatno uvek morati da se popnemo na brdo pre nego sto mozemo da kazemo sta se iza njega nalazi i da nam to nece biti od presudne pomoci da kazemo sta je iza sledeceg. Mozda ce nam pomoci da se lakse odlucimo koje brdo sledece da izaberemo. Moje lično mišljenje je da i ta pomoc „koje brdo sledece“ nije realna. Da je sve jedno na koje brdo cemo da se popnemo. Ali dobro, neka verujemo da je bas to nase izabrano brdo vazno. Ono sto je stvarno vazno, jeste da se penjemo. Jer iza svakoga brda se moze naci puno interesantnih i lepih stvari.

Tek kada shvatimo da stvar nije u brdu i stvarima, vec u penjanju, mozda cemo biti u stanju da poletimo i vidimo sva brda odjednom.

Mozda. To je samo moja indukcija.

Jedan lep primer razmisljanja o paradigmi mozemo naci kod Hesea:

…nichts entziehts sich der Darstellung durch Worte so sehr und nichts ist doch notwendiger, der Menschen vor Augen zu stellen, als Gewisse Dinge, deren Existenz weder beweisbar noch warscheinlich ist, welche aber eben dadurch, dass fromme und gewissenhafte Menschen sie gewissermassen als seiende Dinge behandlen, dem Sein und der Moeglichkeit des Geborenwerdens um einen schritt Naeher gefuehrt werden.“

Zao mi je sto nemam originalan prevod, ali nadam se da necu puno ostetiti njegovu lepu misao:

…nista se toliko ne izmice predstavljanju recima , a ipak nista nije neophodnije, nego ljudima predociti neke stvari cije postojanje nije ni ocito ni verovatno*, ali koje upravo zahvaljujuci tome, sto su od skromnih i savesnih pojedinaca tretirane kao postojece, bivaju dovedene korak blize postojanju i mogucnosti da se rode.

*Rec „verovatno“ se odnosi na paradigmu, na „zdrav razum“, na ocekivanje koje se bazira na trenutnom iskustvu vremena u kome se zivi.

Na zalost, nemam ceo tekst ovde. Na pocetku on diskutuje o vaznosti istine za „obicnog coveka“ i vaznosti imanja vizije za „pisce istorije“. Pri tome ne misli na istoricare, zapisivace istorije, vec ljude koji su svojim otkricima istoriju pisali. Svi oni su „videli“ nesto sto njihovi savremenici jos nisu. Nepostojece stvari toga vremena tretirali su kao postojece, cime su ih priblizili korak blize postojanju.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Човек који безпоговорно верује у клетве, магију, и.т.д. престаје да се бори, препушта се судбини…

Naomi – Apr 26, 1999

Mislim da sve potice od VEROVATI ili NE VEROVATI. Znaci, stvar autosugestije. Mada, ne verujem da ima coveka, koji nema bar malu dozu sujeverja u sebi. Svakodnevno nam se dogadjaju i dobre i lose stvari, to je deo zivota. Medjutim, ukoliko imamo neku kletvu za sobom, neprijatan dogadjaj koji se desio, opavdacemo kletvom, visom silom. Covek, koji bezpogovorno veruje u kletve, magiju, i.t.d. prestaje da se bori, prepusta se sudbini, bez zelje da na nju utice.

Kletve imaju tanku granicu izmedju paganskih obicaja (narodnog verovanja) i crne magije.

Zadrzale su se i do danasnjih dana, kao deo naseg folklora. Milic od Macve je sakupio narodne kletve, i napisao pesmu:

Kletva

Usta ti se zavrat okrenula,

Guba ti se na dom rasprtila,

Obadva ti oka iscurila,

Te vranama ziva hrana bila,

Ka Zengama Srbi sto su sada.

Od sta bezala od tog ne pobegla!

Naopacke noge okrenula!

Sa pasjega korita lokala,

Oko vrata verige nosila,

…

Извор:  SerbianCafe.com (Дискусије)