Српско родољубље код муслимана
Преузето са:
- SerbianCafe.com (дискусије)
- SrpskaPolitika.com
Srbi muslimanske vere
Varuna (novinar)
24. мај 2009.
Srpsko rodoljublje kod muslimana nije novijeg datuma – ne odnosi se samo na 19. i 20. stoleće. Ostao je pismeni trag o Muhamedu Hevaji iz Tuzle. On je sredinom 17. stoleća pisao pesme o Srbima hrišćanske i muslimanske vere. Proročki je zaključio da će zlo zadesiti naciju ako se bude delila po religioznom šavu – ako nacija zaboravi da su muslimani i hrišćani od jednog oca i jedne majke:
“Otac jedan, jedna mati,
Prvo bi nam valja znati,
Jer ćemo se paski klati…“
Početkom 19. stoleća, jedan od prvaka muslimana u Mostaru, Ali-aga Dadić, osniva politički pokret i traži autonomiju Bosne i Hercegovine u Turskoj. Njegovi sledbenici su, podjednako, i muslimani i pravoslavni. Ovo je bilo previše za tursku vlast. Ona se uplašila žešćih zahteva Srba oba zakona u Bosni i Hercegovini, koji su mogli da se povedu za primerom Srba u Srbiji, gde je buktao Prvi srpski ustanak. Da ne bi izazvali otvorenu pobunu u BiH, Turci nisu smeli da zatvore ili pogube Ali-agu Dadića, nego su ga, tajno, otrovali.
Da su srpski intelektualci, poslednja dva veka, više brige posvećivali svojoj naciji, istorijska literatura bi bila mnogo bogatija i drukčija – svrsishodnija nacionalnim interesima. Da su se, recimo, mlade generacije muslimana, u devetnaestom i dvadesetom stoleću, vaspitavale na primeru Sinan-paše Sijerčića iz Goražda, sigurno je da hrvatska propaganda ne bi mogla da ih pridobije u onolikom broju – u kojem su se priključili fašističkim jedinicama 1941. godine. A Sinan-paša Sijerčić je, krajem 18. stoleća, činio sve da muslimanima ukaže na njihovu pripadnost srpskoj naciji. Svakako, u to vreme, bio je to opasan korak za muslimana i visokog dostojanstvenika Turske.
No, Sinan-paša se nije obazirao na opasnosti. Štitio je pravoslavne Srbe od razuzdanih turskih zulumćara, najčešće pridošlica iz ostalih krajeva Turske. Pomagao je obnavljanje pravoslavne crkve blizu Goražda – zadužbine Hercega Stefana. Sinan-paša je negovao uspomenu na svoje pravoslavne pretke. Imao je pismene zapise da su bili srpski plemići Šijerinići u srednjevekovnoj Bosni. Šijerinići su ogranak još poznatije plemićke porodice Lučića. Kad je Sinan-paša Sijerčić, kao jedan od komandanata u turskoj vojsci, krenuo protiv srpskih ustanika u Srbiji, bliskim prijateljima je rekao da bi želeo da Turci budu poraženi, pa makar i sam glavu izgubio. Želja mu je ispunjena. Srbi su pobedili na Mišaru 1806. godine, a Sinan-paša Sijerčić je, u toj bici, poginuo.[8]
Omer Skopljaković: Ž E Lj A
… Dušmane mrzi, a Srpstvo ljubi,
Tako mi sine ti bio živ,
Pane li babo u borbi ljutoj,
Osvet’ ga sine, sokole siv…
Avdo Karabegović: OH, TA LjUBIM TE…
… Tako mi pravde
Višnjega Boga
Tako mi srpskog
Imena moga…
Protivu islama,
To ništa nije,
Sin Otadžbinu,
Ljubiti smije.
Omer-beg Sulejmanpašić-Despotović: SRPSTVU
Iz mog srca, iz plamenih grudi,
Iz uzdaha, iz duše, iz snova,
Tebi Srpstvo, moja srećo draga,
Leti, evo, laka pjesma ova!…
Suza čista; suza duše moje,
Suza, što me milom bratstvu veže,
Suza vjerna ljubavi i krvi,
Tebi, Srpstvo, što me vječno steže!
Aliverić Tuzlak: ZNAM JE ŠTA SAM
… Evo pjesme, nije vješta
Al’ za svojim leti jatom.
Nemojte me više vr’jeđat’
Zovite me Srbom, bratom!
Nuridin Ibnul-Hadžer: PJESMI
Uzdiži se, pjesmo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi!
Uz gusala glase mile,
Đegod čuješ da se poje,
Tu slobodno spusti krila,
Tu ćeš naći braće moje…
Al’ međ’njima ako vidiš,
Ko te krivim okom gledi,
Tog se kloni! Izrod to je,
Tomu demon stope sl’jedi.
Uzdiži se pjemo moja,
Iz plamenih, srpskih grudi,
Smjelo leti kroz krajeve,
Đe god sl’jepi guslar gudi…
Aliverić Tuzlak: SRPSKI JEZIK
pesma protiv austrijske odluke da se srpski jezik zove “zemaljski“ – kasnije i “bošnjački“
Srpski jezik, rajski jezik –
Ne što njime zbori raja,
Već za to, što u sebi
Sve miline zvuka spaja.
Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako s’ u duši hori,
Kad nam majka, kad nam sestra,
Kad nam ljuba njime zbori.
Srpski jezik, rajski jezik –
Znaš kako nas on potresa,
Kad nam guslar njime pjeva,
Te nas diže u nebesa.
Srpski jezik, rajski jezik –
Rane vida, l’ječi bole,
Znaš kako nam duši prija
Kad nas, starci njim sokole.
Srpski jezik, rajski jezik –
Za to velim, što da krijem:
Svaki onaj Bogu gr’ješi,
Ko ga zove zemaljskijem.
Ovako veličanstvene stihove srpskom jeziku, verovatno, nije moguće pronaći u delima drugih srpskih književnika – pravoslavne ili rimokatoličke vere. …
http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/008-lat.html
steks (doktor za glavu)
25. мај 2009.
Jeremijatreci
Koliko je u Srbiji bilo dzamija do 1878?
—————————————–
Ovo mi liči na početak još jedne jalove rasprave. Nemam nameru da sporim istorijske činjenice, a još manje da nekog omalovažavam.
Ali, zanimljivo je da svako bira samo one činjenice i onaj period koji će da da težinu njegovim stavovima.
U tom svetlu, ja mogu da pitam: koliko je bilo džamija 1389-e?
Pusti to prijatelju. Nisu Srbi zvali Turke da ih ovi porobe.
Сродне теме:
Дефиниција нације у Канади је различита од дефиниције нације у Србији
D-Man (Analyst) – 26. avgust 2005.
E, moj muzikantu,
Što se tiče “svetskog standarda” koji govori šta je narod ili nacija onda ti mogu reći da gresis posto takav standard, sasvim sigurno, ne postoji. Naveo sam ti primer Kanade a mogu ti navesti još mnogo takvih primera. Jednostavno definicija nacije u Kanadi je razlicita od definicije nacije u Srbiji (ali je zato definicija “ethnic group” mnogo bliza definiciji “nacija ili narod” kod nas). Možda je bolje da kažem da reč “nationality” ne treba da prevodimo kao “nacionalnost” jer se radi o razlicitim pojmovima u Kanadi i Srbiji.
Svako ko ima kanadski pasos je po “nacionalnosti” kanadjanin a jedna (od mnogih) nacija u Srbiji su Srbi. Kanada je prepuna razlicitih etnickih grupa od kojih jednu cine Srbi.
Jedna veoma bitna stvar za nas Srbe je to što mi imamo taj status naroda (jezik, crkvu, kulturu, istoriju, veru, obicaje) za razliku od Amerikanaca ili Kanadjana koji upravo zbog nedostatka svega toga uopste i ne poznaju pojam nacije ili naroda u smislu u kom ga mi poznajemo. Zašto? Da li uopste treba da objašnjavam?
Muzikant, ti mesas pojmove nacije, vere i državljanstva. Ne možeš ti sandzackog muslimana nazvati Srbinom zato što je državljanin SCG. On je po nacionalnosti musliman (Broz im je dodelio status naroda iako je jasno da su 95% muslimana u stvari pomuhamedanjeni Srbi) ili Bosnjak (kako sami sebe prozvase preko noći a mi to prihvatismo bez ikakve rasprave), poseduje državljanstvo Srbije i Crne Gore (trenutno) a pripada islamskoj veroispovesti.
U isto vreme Srbin (nacionalnost) je takođe državljanin SCG, pripada pravoslavoj veri ili je ateista a ako živi na teritoriji Srbije onda je Srbijanac (dakle, samo kao teritorijalna odrednica). Ukoliko Srbija izadje iz zajednice sa SCG biće mnogo logicnije da ta sadasnja teritorijalna odrednica Srbijanac preraste u reč koja će predstavljati državljanstvo Srbije iako je, u duhu našeg jezika, pravilnije reci “državljanin Srbije”.
Reč Srbin (ponovo, u duhu našeg jezika) predstavlja jedan narod a ne teritorijalnu odrednicu. Reci mi, molim te, zbog čega bismo mi uopste i zvali pripadnike drugih naroda Srbima kad oni nisu Srbi. U pitanju je igra reci koju ocigledno mnogi ne razumeju a neki (pre svega Republika Hrvatska) iskoristavaju. Ukoliko u Hrvatskom pasosu postoji pitanje u vezi s državljanstvom onda bi odgovor trebao da bude: hrvatsko a ne Hrvat. …
Извор: SerbianCafe.com
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment