Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Правосуђе у Србији, истина, с времена на време успе да се покаже и у једном сасвим неочекиваном светлу

Posted in НСПМ, Србија, друштво by Соларић on 5 јуна, 2009

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Никола Танасић
субота, 09. мај 2009.

Правда не спава, само дрема

„Нова српска политичка мисао“ пред судом! Невладина организација која се бави заштитом људских права у сувереним државама Косово, БиХ, Црној Гори, па и Србији, проценила је да је за крхку будућност демократије и грађанског друштва у региону тренутно највећа препрека „говор мржње“, чији је расадник електронско издање које управо читате.

Живот у Србији може изгледати бајно некоме ко своје време проводи по сплавовима, концертима и Ади Циганлији, али мука наступа за онога ко у „највеселијој земљи Европе“ заврши на Бироу, у болници или – пред судом. Судови су рак-рана друштва које у својој државној химни дозива Бога правде. Срби већ одавно правду могу тражити само код Бога, будући да се ова земаљска, како локална, тако и међународна, показала као спора, али недостижна. …
Горку сатиру на страну – није све тако црно. Правосуђе у Србији, истина, с времена на време успе да се покаже и у једном сасвим неочекиваном светлу – као темељно, брзо и ефикасно. Тако једва да је прошло месец дана како су новине у јавности покренуле питање имовине (више него луксузна вила и средње луксузан теренац) Чедомира Јовановића, народног посланика и страственог борца против финансијске олигархије, када је Окружни суд у Београду донео пресуду да дневник „Прес“ исплати поменутоме симболичну свотицу од нешто више од €3000, као компензацију за „страх који је његова породица претрпела“ када је у новинама прочитала како лепо живи. Приоритети су приоритети, и када је правни поредак друштва овако грубо нападнут, не часи се ни часа, реагује се одлучно, муњевито и увек у складу са законом!

„Моју сте бабу после дединог стрељања избацили на улицу са 5 малолетне деце”

Posted in Срби у расејању, друштво, повесница by Соларић on 26 маја, 2009

Коментар пренет са Политика Online

Bozidar Cosovic Javorski, 24/05/2009,

„Nebih da se „istresam“ nad jadnom i nezasticenom staricom Jovankom Broz“ – Ali nemogu da da se ne-osvrenem i prokomentarisem neke od njenih reci iz teksta. – Jovanka se zali na to kako nema penziju Titovu? J.B.Tito nije imao platu. Tacno to je deo komunisticke propagande. Nista nije imao a imao je sve. To sto su je izbacili iz kuce u Uzickoj 15. Drugarica Joka bih da zivi u tudjoj kuci i da uziva na tudjoj muci….Sta je sa tvojom kucom u Lici ? Ko tamo zivi? – Kako su se ponasali Broz i Jovanka i njihovi partizani prema nama koji to nismo bili a imali smo kuce u Valjevu, Kraljevu, Beogradu, Nisu. Koliko ste „drugarice“ Broz vi(nemislim licno vi nego vasi komunisti), familija izbacili na ulicu? Moju ste babu posle dedinog streljnja izbacili na ulicu sa 5 maloletne dece.Bez igde icega. Na Badnje vece ste ih istarali iz sopstvene kuce koja je sticana u 3 generacije. Deda je ubijen bez suda, advokata i prava na odbranu, po zakonu komunista, zakonu kolta. Tako da to sto ste vi doziveli od svojih partijasa nije nista cudno. Oni samo rade ono sta su navikli svo vreme. – Da li ste se „drugarice“ Broz zapitali kako je bilo udovici moga dede sa 5 maloletne dece na ulici. Da li im je bilo hladno. Sta su imali da pojedu? Cime da se pokriju i gde da provedu noc? Da li su se mogli skolovati ? Ne „drugarice“ Broz. Vama je bilo toplo i lepo i vama i vasim pertijasima komunistima. Vi ste to sve radili u „ime naroida“. Ni dan danas niste vratili oteto i opljackano. I dan danas zivite u tudjim kucama i vilama. Komunisticki sinovi i unuci. – Neka mi Bog oprosti ako gresim. Ali samo rekoh ono sto je istina i sto mi je na dusi. Zelim vam dug zivot „drugarice“ Broz!

Srbin III generacija proterana sa sopstevene dedovine i iz sopstvene kuce.

PS: IV generacija sve manje govori srpski jezik. Ali vama to „drugarice“ Broz nista neznaci, pa vise niste se osecali kao Srbkinja ili Srpkinja i zato niste ni borili.

Nenad , 24/05/2009,

Moze li neko da pita drugaricu iz Seste Licke pre nego sto umre gde je moj dede nestao 28. oktobra 1944. kada su ga partizani iz Seste Licke sa Vracara odveli na “razgovor“ i niko do dan-danas ne zna sta se desilo sa njim. Molio bi da mi ona to kaze jer je sve vreme rata radio u svojoj apoteci i bio farmaceut, a to vama komunistima je smetalo sve obrazovano i sa mozgom u Srbiji i jos bi je pitao zasto ne vrati kljuceve te otete Vile na Dedinju predratnim vlasnicima postenim srpskim trgovcima familije Petrovic, sta ona Licanka radi u toj otetoj Vili na Dedinju. Neka ljubitelji lika i dela njenog muza joj od njihove donacije izgrade nesto a ne stalno da otimaju sposobnim i pametnim Srbima njihovom komunistickom negativnom selekcijom. Ona je iz Like a Lika je u HRVATSKOJ a ne Srbiji, neka je oni placaju penziju jer zahvaljujuci “Sestoj Lickoj“ ta avnojska drzava danas postoji.