Таман и да на овом свету нема лудака, увек и свако се временом опусти и почиње полако да крши правила

Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)

Hrana u zabavistu!

TanjaXYZ

28. maj 2009.

Pre neki dan sam došla u zabavište mog 4-godišnjeg sina oko 12 sati i videla čoveka koji je unosio ručak. Uneo je sanduk i na njemu 2 velike, providne plastične kese, jedna napunjena sa 20-tak šnicli, druga sa salatom od krastavaca. Tu se ja onako smrknemm ali ništa.

Sutradan počne mozak da mi radi, i pitam vaspitačicu da li im sve dolazi u plastičnim kesama, i ona mi odgovori potvrdno, znači vruću supu sipaju u kese (tamo gde je kuvaju) i šnicle, i gulaše, i krompir pire, itd, itd, i onda je odnose do zabavišta. Onda vaspitačice preruče iz te velike plastične kese u tanjire i deca jedu. Kaže vaspitačica „ALI ONI SU NAMA POKAZALI CERTIFIKAT da su te plastične kese namenjene za hranu!”

Pošto sam i sama imala loše iskustvo sa plastikom (hranila dete sa Aventovom flašicom 2 godine, nakon čega je ona povučena iz prodaje u Kanadi), hvata me jeza od pomisli da bilo kakva plastika dolazi u kontakt sa hranom koju moje dete jede. Ne znam ni koliko je higijenski jer se te kese ne peru nego dolaze direktno iz fabrike i onda se hrana sipa u njih…

Dala sam direktorici (koja je ujedno i vaspitačica) par članaka sa interneta o štetnosti plastike, ali ne znam kako dalje da se ponašam ako ona odbije da promeni firmu koja im kuva hranu. Kako biste vi reagovali? Jednog dana se probudim da možda preterujem, a drugog dana opet želim da do kraja isteram stvar…Molim vas za savet…

p.s. Živim u Nemačkoj

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

30. maj 2009.

Ima jedan savrsen „lek” za takve situacije: ako zaposleni vrtica insistiraju da je sasvim bezbedno koristiti tu plastiku u kontaktu sa vrucom hranom (da ne pricamo sto je sertifikat verovatno samo za hladnu hranu ili možda mlaku), onda im trazite da vam napismeno napisu garanciju da će snositi sve troskove sudske i troskove lecenja kao i kazne za slučaj da se vasem detetu bilo šta bilo kada desi a sto je vezano za posledice korišćenja hrane iz plastike. Da vidite kako će od jednom da promene stav!

Najcesce su ti problemi vezani za endokrin sistem, sto znaci rak testisa, kasnije rak prostate i slično… tako da sa tim nema zavitlavanja i okolevanja.

Inače ja hranu koju moja deca jedu uvek znam ko je spremio i ko je njom rukovao od početka do kraja.

Ili to, ili se covek izlaze raznorazinm rizicima pa se posle pita šta se desilo. Radio sam i sam nekada davno u restoranu gde sam video kuvare kako pljunu u hranu nekome cisto iz pakosti; i kako muve i slična gamad zavrse u salatama. A da ne pricamo sto nešto sto je palo na pod zavrsi nazad u hrani.

Koliko god vi mislili da znate kako i šta prolazi decija hrana, jako se varate. Taman i da na ovom svetu nema ludaka, uvek i svako se vremenom opusti i pocinje polako da krsi pravila sto znači da se ipak vruca hrana na kraju stavlja u kese, i da se ipak ne peru stvari kako treba, i da se na sve strane stedi i vreme i novac, a vasa deca to placaju.

Vasa deca – vasa odgovornost.

CEO (Filozof)

31. maj 2009. u

Dve najgore kombinacije za naše zdravlje: Mikrovalna pecnica i plastika (sve od plastike).

Ja sam pre 4 godine izbacila mikrovalnu iz kuce. Sve sto podgrijavam radim ili na ringli ili u rerni. Kad se desi da u svoju kancelariju ne ponesem svoj rucak ili sendvic, onda odem u obliznji restoran, nešto kao ekspres, obavezno ih pitam da mi ne podrgrejavaju hranu u mikrovalnoj, nego u rerni. Upočetku im malo bilo neobično jer ljudi većinom to ne traže od njih, ali sad su se navikli pa nekad ne moram ni da im kažem već sami urade.

Na zalost živimo u „mikrovalnom drustvu”. Hoćemo sve za 5 sekundi, a o posledicama ćemo pricati kasnije.

Nemojte ljudi da se trujete. Za gospodju sto je postavila ovu temu, ja bih samo upitala da li može nekako da odnese ona ili djete hranu od kuce, umjesto da svakodnevno jede otrov? I nije samo upitanju hrana iz kese, već i kako je to kuvano, od čega, i koliko je to hranjivo, a koliko ima masti, soli, itd.?

Ako mozete neka vam djete nosi domaću hranu. Nazalost skolske kuhinje i vrtici djecu hrane (gotovo 100%) „otrovima”.

sta-li-ja-radim-ovde(radim)

31. maj 2009.

Jolanda i ostali,

mikrotalasne pecnice su opasne zbog toga sto na neprirodan način zagrevaju hranu. One ne proizvode infracrveno zracenje ili nešto sto bismo mogli nazvati prirodnom toplotom; one u stvari menjaju svoj polaritet izuzetno brzo, sto dovodi do okretanja molekula u hrani, slično kao kada bismo vrteli magnet oko nekog magneta koji ima oblik lopte – taj magnet bi se isto tako vrteo.

Kada se molekuli vode u hrani tako zavrte, oni kroz trenje sa okolnim molekulima dovode do zagrevanja. Svi znamo šta je trenje, i sve to ima smisla i ne deluje opasno.

Međutim, kroz to trenje, dolazi do cepanja molekula tih kompleksnih jedinjenja u hrani i samim tim pojave jedinjenja koja ne postoje u prirodi. To su tzv. radioliticka jedinjenja. takva jedinjenja su otrovna za nas organizam jer jednostavno nismo nikada bili u kontaktu sa njima. Kancerogena i ko zna šta još.

Neka medicinska sestra je jednom prilikom podgrejala krv za transfuziju u mikrotalasnoj i pacijent je odmah umro. Da je to ista vrsta podgrevanja kao na sporetu to se ne bi desilo.

Jedan svajcarski naucnik je sve ovo izneo još pre 20 godina na videlo, ali su mu usta bila sudskim putem zapusena. Uz to je izgubio posao i bio izlozen popriličnim problemima i kaznama koje su tražili proizvodjaci mikrotalasnih.

Danas se isposavlja da je bio u pravu i sve mu je vraceno, kao i poprilicna odsteta. O njegovom slučaju mozete dosta toga naći na netu.

Iz tog primera se može nauciti ne samo sto-šta o mikrotalasima, već i o tome koliko je teško doći do istine kada se ona kosi sa profitima velikih korporacija.

Prijatan vam konvenkcionalno podgrejan rucak!

CEO (Filozof)

01. jun 2009.

TanjaXYZ

01. jun 2009. u 10.42 Svi mi koristimo plastične kesice za zamrzavanje hrane, za transport sa pijace, itd, nije to problem (možda ekološki jeste). Problem je sipanje vruće hrane u plastične kese. Plastika nije stabilan materijal, i od vreline se topi ili ispušta jedinjenja koja su štetna (kao što je dokazano na polikarbonatskim bebi flašicama).

Tanja u potpunosti se slazem sa tobom.

Ujedno provjerite malo onu zamrznutu hranu tj. gotova jela što se u Sjevernoj Americi popularno naziva „TV Dinner”. Nedavno je dokazano da ima kojekakve dodatke kako bi izgledala i bila ukusnija. Ti dodaci su trenutno pod zestokim ispitivanjima jer je u prvom istrazivanju dokazano da uzrokuju sterilnost, tumore, migrene, itd.

Neko je upitao cime smo se mi hranili i da ne razmazujemo svoju djecu. Nema tu šta da se dijete razmazi ako jede normalnu domaću hranu, ili bar da se tezhi ka toj normalnoj ishrani. Nismo mi jeli (bar ne do zadnjih 15 godina) nikako ili ne u danasnjim kolicinama brze hrane, preradjenih namirnica, itd. Sve je bilo mnogo zdravije i normalnije. Ogroman je problem sto je prehrambena industrija nasla način preko naših žena/domaćica kako da se obogati. Sa jedne strane im daju sve lagodnosti „brze hrane”, znaci spremanje hrane je svedeno na minimum (boze sto da se mucimo pa da same napravimo bar 5 tegli ajvara ili dzema), a sa druge strane nas bukvalno truju.

Ja lično nikad ne bih mijenjala uspomene koje imam iz kuhinje svojih baka i majke. I to isto želim za svoju djecu. Da znaju šta je prava krofna, torta, pasulj, itd. A ne ovo sve nešto vjestackog ukusa, mirisa i boje.

Pa da samo znate kako nastaje ona „baby carrot” što se skupo prodaje po Americkim i Kanadskim supermarketima nikad je ne biste kupili, a da nekazem pojeli. A tek njihovi hamburgeri. Neka hvala Srpska pljeskavica ima prednost na mom stolu.

A vi koji jedete po „Food Courts” grcki „Donair” moj vam je savjet da to nikad ne stavljate usta. Iz provjerenih izvora znam da je to cist „otrov”.

Pozdrav.

Voce i povrce je „plasticnog” izgleda, a bez ikakvog ukusa i mirisa zbog kojekakvih hormona i preparata koji se koriste da bi izgledalo tako savrseno, i da „gospodje” ne nalaze crve po jabukama, kruskama, itd. Još jedan ogroman faktor koji je bukvalno „upakovan” u tu plastiku zajedno sa vocem i povrcem je zarada i velika proizvodnja. Dok on/prodavac/država saceka sezonsku lubenicu izgubi ogroman novac, a ovako može da nam „podvali meksicku” u sred januara. Navikli su ljude da imaju i ono sto je normalno i sto nije normalno tokom čitave godine i sad je gotovo. Narod se navikao da kupi grozdze u januaru, a kakvo je i šta je sa tim vocem uradjeno nije bitno.

Moj savjet vam je ne jedite neorganske jabuke, tresnje, grozdze, breskve, kajsije, jagode, paprike, krompir, kupus, luk (crni i bijeli, zelenu salatu, spanac, mrkvu, i ne skupljajte kupine i maline po naseljenim zonama. To je puno pesticida i još kojekakvih otrova.

Najbolja razlika se uoci kad prvi put dodjete u Ameriku i probate njihovo meso, mlijeko, jaja, pa zatim voce i povrce. Pa kad sam ja prvi put ispekla jaja ili pojela kremendadlu mislila sam da ću da povratim od tog ukusa.

Sa vremenom sam pronasla prodavnice koje imaju robu sličnu ili istu kao nasu (nisu srpske (a ni od bivših država), jer ih u mojoj okolini nema) pa je sad sto puta lakse.

Ujedno imam tu sreću sto nam je kucno prijatelj naucnik bas u državnom odsjeku za hranu, vazduh, vodu, itd. On nam je dosta otvorio oci za mnoge stvari.

Pozdrav.

Što se tiče sigurnosti Orgаnske hrane to je ipak zestoko regulisano bar u sjevernoj americi. Postoji nekoliko razlicitih takoreci oznaka po kojima se zna šta je „prirodno”, šta je organsko, djelimicno organsko ili 100% organsko. Kazne su zestoke ako neko zloupotrebljava „organsku” oznaku, a taj produkt to ustvari nije.

I ja idem po farmama i kupujem neke stvari kad ih nema u prodavnici ili su jednostavno boljeg kvaliteta, a i dosta je jeftinije.

gornji komentar je upravu. Sa jedne normalne farme (znaci one što ne koristi „otrove”)sve je boljeg ukusa i mirisa. Ne moze se usporediti. Ujedno pomazete lokalnu ekonomiju i lokalne poljoprivrednike.

Pozdrav.

Људи из села побегли у Краљево или КГ, раде код којекаквих каубоја приватника

srđan, sombor , 26/04/2009,

Ovo sa sadnicama voća je tačno, samo se bojim da ne ostane mrtvo slovo na papiru.Moji roditelji su poreklom iz sela Vitkovac, opština Kraljevo, i tamo idem svake godine. Žalosno je videti koliko ljudi tamo teško živi, ili ne rade ništa, a voćnjaci se osušili i propali.

Ljudi iz sela pobegli u Kraljevo ili Kragujevac, rade kod kojekakvih kauboja privatnika, a mogli bi da ostanu u selu, da gaje voće i da budu pravi domaćini, samo kada bi država imala jasnu strategiju u voćarstvu.

Ovako, voćnjaci propadaju, a mi kukamo kako imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, a podneblje za uzgoj voća koje nam je Bog dao je neiskorišćeno. Pozdrav iz Sombora.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Наравно, хтели би здраву храну али по цени ове синтетичке и да неко други држи мотику

Hrana 21 vjeka

prana_1975 (a) – 23. mart 2007.

Možda ovo nije tema za ovu sekciju ali s obzirom koji je nivo zagadjenja hrane danas , postaje sve vise zona sumraka.
Kad udjem u prodavnicu da kupim nešto, jednostavno me prođe volja da jedem, kad vidim voce i povrce sa slojevima raznih premaza, zadnji je obično najsjajniji.
Bilo koji preradjeni proizvod ima listu dodatih komponenti od po 10 slozenih recenica.
Prirodna hrana (navodno prirodna i nemodifikovana) je po nekoliko puta skuplja od obične , i samim tim dostupna samo bogatijima.
Tu se već jasno izrazava diskriminacija i to na nivou osnovnih potreba.
Ne radi se ni o kakvim mercedesima i jaguarima.
Kad se preracuna koliko ima napustene zemlje u svijetu koja bi se isto mogla koristiti za proizvodnju hrane i kolika je stvarna potreba za kalorijama, opravdanje za genetsku modifikaciju i hemikalije uopste ne postoji.

Interesantno je da da covjek uvijek izabere tamni put do nečega jer izgleda brzi a posljedice takvog odabira će biti poprilične za buduce generacije, o kojima treba razmišljati, ili u svojoj sebičnosti vidimo samo sada?
Meni lično je sve to zalosno, i nije to samo neki sopstveni strah za zdravlje , nego ipak ova planeta treba da bude majka i nekoj buducoj djeci a mi je tako neodgovorno zloupotrebljavamo samo radi nekog privremenog profita.
Iako rezultati te zloupotrebe su svakim danim sve vidljiviji, sama priroda i zemlja se buni, kao da to i ne dolazi do ljudskog mozga.
Šta je u stvari sa nama zemljanima??

kokokokokokoda (kuvarica) – 25. mart 2007.

evo vam prva zdrava namirnica koju mozete sami da napravite i jedete skroz mirni:
1/2 integralnog psenicnog brasna
2 kasike nerafinisanog suncokretovog ulja
1 kasika jabukovog sirceta
topla voda
1/2 paketica kvasca razmeksano u malo tople vode,int.brasna,kasicica morske soli i kasicica secera od trske
2 kasike lana
2 kasike nepecenog oljustenog suncokreta
2 susama
2 kasike bundeve nepecene oljustene
2 kasike integralnih psenicnih pahuljica
kad se kvasac podigne,sipati u brasno u koje su umesane semenke,dodati ulje i sirce i vodu,mesiti i staviti da naraste na toplom 1/2 sata
opet premesiti ,da stoji 15 min
opet premesiti i staviti da se pece na 200 pola sata
nema sanse da bude loše i nezdravo
pozdrav

tu nema pomoci – 25. mart 2007.

Seoba i zivot u velikim gradovima je uzrokovana socijalnim i kulturnim (nekulturnim) elementima i tu teško da ima pomoći. Civilizacija ide svojim putem i na tom putu će gomila da zavrsi u jarku.
Za to što bi ti zeleo treba malo vise svesti od one koju formiraju reklame i televizija.
Ja znam šta je normalna hrana zato što sam odrastao na selu. One koji su rođeni u gradovima to mnogo ne zanima, bitna je kolicina i cena. Doduse ima i onih koji su u „zdravom“ fazonu ali niko od njih neće zasukati rukave i obradjivati bastu. Naravno, hteli zdravu hranu ali po ceni ove sinteticke i da neko drugi drzi motiku.
Surova realnost je da zdrava hrana realno mnogo vise kosta i mnogo se manje može proizvesti po jedinici povrsine zemljista. Ne verujem da bi se ovih 6 milijardi stanovnika planete mogli zdravo hraniti, osim ako bi proširili baste na Jupiter.
Prosecan beogradjanin misli da je on neko više stvorenje stvorene da sedi ispred kafica, telefonira i UZIVA, a da je seljake bog stvorio da rade za smesne pare i jeftino prodaju krompir na pijaci.

Zakljucak je: uzmi motiku i radi za sebe ako hoćeš, ako nećeš onda plati onoliko koliko nešto vredi, a ako ni to nećeš onda jedi sintetiku i cuti.
Uz jednu napomenu, doći će vreme kad nigde neće moći da se nadje izvorno prirodno seme.

Maverick500 (Ucenik za lovca) – 5. april 2007.

Sa tim modernim genetskim modifikacijama intenzivo se pocelo da radi za vreme nacistickog rezima u Nemackoj i Poljskoj… Mislim da je vodja toga projekta bio onaj zloglasni Dr. Josef Mengele poznat pod nazivom „Andjeo smrti“… On je hteo da napravi „savrsenoga coveka“ i sva danasnja moderna genetika temelji se na njegovim saznanjima… Cinio je svakakve uzase ljudima ali je time i pridonio medicini jer svi znamo da se za znanost mora da žrtvuje… Neki će to da osuđuju (šta i je za osudu), a neki će i da vide neku logiku u svemu tome i to je ono najgore, takva zver je i pridonela medicini sa svim tim testovima… Zanimljivo je to šta zapad i „slobodni svet“ osuđuju Mengelea za zverstva a i sami cine još gore stvari…

indijanac iz indije – 6. april 2007.

Nama u Indiji molim te lijepo zabranili proizvodnju naše domaće orginalne psenice vrste koja je bila za celijakiju i mogli su je koristiti svi sa celijakijom koji su alergicni na sve druge vrste psenice.
Da li je to vama normalno?
Imamo neku medunarodnu tvrtku koja nam daje samo sjeme nekih njihovih psenica koje nama na nasoj zemlji ne rastu i da li je to vama normalno?
Čak su nam htjeli naše drvo koje je prirodna zubna patentirati kao njihov proizvod i prodavati ga kao zapadnjacki patent. Da nije bilo naše zenske koja se bori za nasa prava upropastili bi nas do daske.

ciciivuk – 8. april 2007.

Prosecan beogradjanin misli da je on neko više stvorenje stvorene da sedi ispred kafica, telefonira i UZIVA, a da je seljake bog stvorio da rade za smesne pare i jeftino prodaju krompir na pijaci.
Zakljucak je: uzmi motiku i radi za sebe ako hoćeš, ako nećeš onda plati onoliko koliko nešto vredi, a ako ni to nećeš onda jedi sintetiku i cuti.
——————————————————————–
Potpuno se slazem sa ovim. Mi mislimo da su seljaci primitivni,a ja znam masu seljaka koji su pametniji mnogih iz grada, ali je seljacina karakterna osobina.

Ja sam iz Beograda, a prošle godine sam u martu na Bukeriji u Barseloni videla jagode, bile su krupne i socne, i toliko su mi se prijele, da sam kupila kilo. Od njih samo 3 jagode imale pravi ukus jagode, kakav ja pamtim! Ostalo sam bacila, nenavikuta na taj ukus!
Mada, i kod nas je bilo bombardovanje, i ko zna šta su sve bacali! Ali, bar za sada hrana ima ukus! Kažu, da tek za nekoliko godina, svo zracenje izlazi na povrsinu, ko zna šta su nam bacali…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сви ви који волите модерно месо, да ли сте икада прошли поред фарме у сев. Америци?

pro. – 10. oktobar 2004

Posto se ovom problematikom bavim nekoliko decenija, sumiracu za one koje mrzi da citaju sve gornje tekstove.

Prvo, statistika danas mada i ranije, se koristi da bi se dokazalo ono sto onima koji statistiku narucuju odgovara. Po toj statistici McDonalds hrana je bila savrseno zdrava dok neko nije snimio dokumentarni film i dokazao suprotno. Da li je film precizniji od statistike? Nije, ali je statistika mnogo veci lazov, ma koliko bio „precizan“ lazov.

Uzgred, nekada su u statistiku o zivotnom veku ukljucivali i mrtvo rodjenu decu, kao i onu sa SIDS  (Sudden infant death syndrome). Danas se to ne uzima u obzir, tako da nije cudo sto danas imamo iskrivljenu sliku o duzini zivota. Takodje, nekada smo imali veliku smrtnost usled nedostatka higijene; čak su i bolnice do pre malo vise od 100 godina koristile potpuno nesterilisane instrumente, a o prenosenju zaraznih bolesti zbog prljavih ruku i ostalih oblika nedostatka higijene da ne govorim. Danas je zivotni vek oslobodjen takvih problema, ali je ocigledno hrana veliki problem, sto dovodi do:

Drugo, drugi najcesci oblik raka, koji je u drasticnom porastu je upravo rak debelog creva. Uz njega je u alarmantnom porastu broj obolelih od raka dojke, prostate i testisa (ovaj poslednji do pre 100 godina maltene nije ni postojao!) gde su svi povezani sa velikim brojem estrogenskih materija u hrani i okolini: ftelati (phthalates), plastisajzeri i itd kojih ima u sminci, deterdzentima, plastici u koju se pakuje hrana i voda (ne sva) i u kojoj se podgreva hrana u mikrotalasnoj, kao i u konzervama i čak i sirevima za pizzu u americi.

Trece, nije svo meso isto. Bilo koje meso odgajano modernim nacinima, sto ukljucuje ogromnu kolicinu antibiotika, hormona, vestacke hrane, nezdrave okoline za razvoj zivotinja i td. je nezdravo. Nikakva statistika nas ne može uveriti u suprotno, ali slucajevi muske dece sa sisama (cesta pojava u juznoj americi gde je kontrola hrane i zagadjenja nikakva), umiranja od E.coli bakterije, cinjenica da mleveno meso u americkim fabrikama stoji ceo vikend pa se onda zraci da bi se pobile bakterije – sve to govori vise nego dovoljno onome ko zeli istinu.

Cetvrto, resenje postoji. Svinjetina pa i govedina nikada nisu bili dobro meso. Iz puno razloga najbolje je ne jesti ih čak i kada bi bili bez hormona i slicnog. Ali riba kao što je losos, po mogucstvu divlje uvhacen a ne odgajan u bazenima gde im se daju hemikalije koje boje meso u crveno, pastrmka, ili jagnjetina i piletina, curetina je dobro meso, naravno ako nije odgajano u fabrici.

Zitarice, narocito ako su bele (oguljene, izbeljene) nisu najbolja hrana. Sta vise, samo crne cele zitarice su zdrave, ostale je najbolje izbegavati. Divlji pirinac, braon pirinac,samolina brasno, crno brasno, kukuruz sve je to dobro, ako nije zatrovano. Kukuruz u severnoj Americi je najcesce GMO čak i kada kazu da nije; isti je slucaj i sa sojom. Ni jedan ni drugi nisu dobri za ljude a ni za zivotinje.

Povrce i sveze voce koje nije prskano je najzdravije. Postoji povrce i voce koje mora mnogo da se prska ne bi li rodilo: paprike su po tom pitanju najgore. Isto tako postoje i vrste koje ne moraju skoro uopste da se prskaju: brokoli, kelj, i slicno. Lubenice, neke vrste jabuka, ne moraju da se prskaju; jagode moraju i to mnogo pa ih je najbolje izbegavati.

Od masti samo prvo hladno cedjeno maslinovo ulje, po mogucstvu od nekog boljeg proizvodjaca a ne Carapeli koji ubere duplo manje maslina nego sto proda ulja.

Svi vi koji se kunete u moderno meso, da li ste ikada prosli pored farme u severnoj americi? Toplo preporucujem to kao instant nacin za odvikavanje od mesne navike.

Извор:  SerbianCafe.com (Дискусије)

Потрошачи не верују више тврдњама да су пестициди неопходни и да не остају у храни, врло пазе шта купују, еколошке продаваонице су препуне,…

Воће и поврће зачињено пестицидима

…Повртарство је незамисливо без употребе пестицида, али је питање на који начин је организована њихова продаја и да ли свака пољопривредна апотека (које ничу као печурке после кише) има стручњаке који произвођаче до детаља упознају са начином употребе препарата , као и последицама које може изазвати њихово неконтролисано коришћење.

Јелица Антељ

[објављено: 20/05/2008]

Marie , 24/08/2008,

„Повртарство је незамисливо без употребе пестицида“ – POVRTARSTVO JE ZAMISLIVO BEZ PESTICIDA; EKOLOSKA PROIZVODJA I PRODAJA TE HRANE JE NA ZAPADU PRIVREDNA GRANA SA 15% RASTA, dakle sa najvisim rastom!!

Ekoloski proizvedena hrana uvozi se iz celog sveta i time ove zemlje odlicno zaradjuju. Potrosaci ne veruju vise tvrdnjama da su pesticidi neophodni i da ne ostaju u hrani, vrlo paze sta kupuju, ekoloske prodavnice su prepune, ali i u svakom supermarketu ima ekoloskih proizvoda.

Netacno je, da se otrovi u prskanoj hrani posle izvesnog vremena posle prskanja potpuno raspadnu, tvrdnja kontrolora da ih „nema“ odnosi se uvek na gornju dozvoljenu granicu, a one su vrlo proizvoljne. A zabrane proizvodnje nekih pesticida, koji su vec duze bili dozvoljeni pokazuju da licenca za proizvodnju jednog pesticida malo znaci.

Pesticidi ostaju u biljkama, u zivotinjama koje ih jedu, a i u vodi, u koju ulaze. Steta da je ovo u Srbiji, bar kod gradjana, malo poznato.

U svakom slucaju je tacno da je sigurnije povrce kupovati u supermarketu, nego kod neke bakice na pijaci – na zalost!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)