У супротном неби се деценијама исељавали у друге земље у којима има реда и поретка

baresh (zanatlija)
25. februar 2009. u 10.49

„Kod nas su malo poremecene vrednosti i ima se jako pogresna predstava o zapadu sve dok se ne ode i proba.“

Ova recenica od postavljaca teme, potstakla me je na komentar.

Pocetkom sezdesetih pohadjao sam i zavrsio turisticko-ugostiteljsku
skolu u BG,u vremenu kada se još uvek znao nekakav red i poredak.
Ovo zahvaljujuci tadasnjim generacijama koje su stekle radno-moralne
i ostale vrednosti u prethodnoj drustvenoj zajednici.
Reč je o strucnim nastavnicima i ostalim kadrovima koji su imali sasvim drugaciji pristup prema radu, obavezama istog, moralu i ostalim
vrednostima jedne zajednice koja je tada trajala – funkcionisala.

Moji strucni nastavnici bili su uglavnom srednjeg ili starijeg doba,
sa radnim iskustvom iz evropskih metropola, sto podrazumeva strucnost
i znanje dva-tri ili vise svetskih jezika.
Po zavrsetku skole, cekalo me zaposlenje u firmi ciji sam bio stipendist. Ova firma je bila poznata sa poslovanjem, gde su zaposleni osim plate primali tkzv. „viskove“,ravne prosecim primanjima, ali je to nazalost trajalo kratko. Ovo sam saznao od osoblja firme kada sam poceo raditi posle skolovanja.

Šta se dogodilo: direktor je bio covek „starog kova“, koji je često
dolazio pola sata pred početak radnog vremena, i pratio dolazak zaposlenih koje pocinje u 6 ujutro. Zakasnjenje nije tolerisano, osim
u izuzetnim slučajevima, sto je uticalo na smanjenje prihoda doticnog u procentima. Ovo je bila javna tajna i trn u oku gradskom komitetu.
Isti su hteli da ova firma prihvati u svoje okrilje drugu koja je bankrotirala, sto podrazumeva i gubitke. Kada se ovaj usprotivio imajuci podrsku zaposlenih, onda mu „drugovi“ isceniraju skandal, o cemu se na veliko pricalo u javnosti. Naime bio je „zenskaros“, i pojavilo se na sudu nekoliko pripadnica lepseg pola razlicitih zanimanja gde nije postedjena ni starija cistacica.

U toku pritvora, na njegovo mesto postave coveka od poverenja, pripoje drugu firmu, i od tada firma nije imala nekadasnjih viskova.
Posle vise meseci sudskog procesa gde su dokazane lazne izjave, isti bude oslobodjen optuzbe i ode daleko u drugu firmu.
Ovo je samo jedan u nizu primera kako i pod kojim okolnostima i uslovima je nastajala nova zajednica ciji smo savremenici svedoci.

Zavrsetkom radnog veka ove generacije„stare skole“, krajem sezdesetih
i polovinom sedamdesetih, iscezle su i vrednosti jedne zajednice koja
se kasnije sama od sebe raspala. Po onoj narodnoj: „Zlo radjenje – gotovo sudjenje.
Pocetkom sedamdesetih otisao sam sa porodicom u iseljenje. Nije mi
trebalo mnogo vremena za prilagodjavanje, jer sam već imao stecene
radne navike ne birajuci poslove u početku.
U posete odlazimo prosecno svake četvrte godine,uglavnom zbog poseta uzoj rodbini, prijateljima i znamenitostima kojih ima na svakom koraku.

P.S.,razlog mojeg javljanja je da napomenem da sam poznavao i drugacijeg našeg coveka, cije se vrednosti nisu mnogo razlikovale od drugih evropskih naroda, na koje smo hteli ili ne upuceni i zavisni. U suprotnom nebi se decenijama masovno iseljavali u druge zemlje u kojima ima reda i poretka.“

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Укратко, критеријум ИСТИНЕ је ПЛАСИРАНИ КРЕДИТ

КОЈА СУ СРПСКА ПРАВА

Да ли је просечном грађанину ове земље важније право на политичко удруживање од права на рад и права на здравствено осигурање?

Мирослав Лазански

[објављено: 13/12/2008]

Ceda Bradic, 13/12/2008, 09:09

(1) Koja su PRAVA VALUTA? Sledi nepreciznost u prvom delu podnaslova: „Да ли је просечном грађанину ове земље “ Taj termin ne postoji.

Prosecan covek ne moze da otme deo teritorije drzave i uspostavi marionetski sistem. Prosecan covek ne preti ubistvom ljudima, koji zele da stanuju u svojim kucama ili stanovima. Prosecan covek nikome ne skrnavi grobove. Prosecan covek nikoga ne prisiljava da zivi u enklavama. Prosecnog coveka ne stiti NATO i EULEKS od samog sebe. Prosecan covek ne obezvredjuje vrednost tudjeg ulozenog rada, rada kojeg covek ispoljava niti sputava coveka da afirmise sopstvene radne i ljudske kvalitete. Prosecan covek ne moze DA UBIJE COVEKA! A, ne moze ni da PLANIRA MASOVNO UBISTVO, pa to pravda terminom KOLATERALNA ŠTETA! Shvatamo li? epoha 21 vek, rejon Beograda ili Pristine, nije vazno!

Dokle god tako nesto postoji u nasoj EPOHI i prostoru, nemoguce je govoriti o ljudskim pravima. Govori se o PRAVIMA UZURPATORA LJUDSKIH PRAVA. Njihove aktivnosti imaju dva efekta: obezvredjivanje LJUDIMA vrednog i SPRECAVANJE (onemogućavanje) LJUDIMA da izraze svoje vrednosti – radne i moralne. Ocigledno, postupci idiota.

Idiotizam se izrazava u neshvatanju (navedenih) efekta tih aktivnosti bez obzira, sto se, po nekada radi o veoma obrazovanim pojedincima ili grupama. Ali, bez PRIHVACENIH MORALNIH REGULATORA, RAZUM ne moze da ceni sta raditi a sta ne, pa se takve osobe ponasaju NE_RAZUMNO (BEZ_umno), Tekst ukazuje na ovaj fenomen i kako se ispoljava ali, sadrzi nenamernu gresku: tekst je namenjen normalnimm LJUDIMA pa ne moze da identifikuje koren, fenomen: SAMOZAVANA (SAMO-DATA) PRAVA UZURPATORA ljudskih prava. Ispoljavanje (nacin, oblici) su u prvom delu (paragrafu) teksta g Lazanskog.

Истина=интерес, и она се намеће ујутро, за ручак, после ручка и све до починка

Tito je bio najveci Srbin dvadesetog veka

prof_Gale (manager) – 16. септембар 2004. у 02.14

Neki se doduse neće sloziti sa naslovom ali tako ti je to u biti.
Nikada Srbi nisu doziveli veci prosperitet nego za vreme vladavine druga Marsala. Sve pre i desetak godina posle Titove smrti je jad i beda, nepismenost, tuberkoloza, sifilis , prljavstina, blato.
Danas se Srbija vraca na vreme pre Tita. Rudnici Englezima i Francuzima, sve sto vredi belosvetskom oloshu i bagri a ono sto preostane to domacim mangupima i novim „demokratama“ tipa karic i drugari.
Tito je takve po kratkom postupku posle oslobodjenja a rudnici rudarima i narodu, zemlja seljacima i fabrike radnicima.
Toliko.

Sezanne (profesor) – 16. септембар 2004. у 02.53

Naravno da su za Brozovo vreme pojedini Srbi doziveli izvesni prosperitet.

Oni nepismeni, neokupani, vasljivi, smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminalci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni, sa sirom medju zubima, bezkrupolozni, ulizice i ostala gamad i olos, doziveli su izvestan napredak u fizickom izgledu. Oni su se okupali (u tudjim stanovima), istrebili su vasaka, opismenili se (nedovoljno), a i dalje su se bavili lopovlukom, denunciranjem, ljigavili, i dalje su ostali neradnici i neznalice (ali oni misle da im je to vrlina), oprali su zube, i sada kada im je Brozovina konacno nestala, oni tako glupi, neradni, slabo pismeni nisu ni za sta, već samo mogu da klepecu ovako na Internetu.

Mnogi od njih su uspeli da odu na Zapad zahvaljujuci pljuvanju po sopstvenom narodu (sto im je inace genetska osobina jer su i njihovi ocevi kod Broza pljuvali po sopstvenom narodu) i tamo sad zive na osnovu socijalne pomoci, jer ni za šta nisu sposobni da rade.

Secam se kako je izvesni biznismen Majkic javno govorio da je Miki Savicevic, koji je bio u Zenevi, trazio od njega da mu pozajmi za avionsku kartu da bi posle pobede DOS-a mogao da dosje u zemlju.(Savicevic to nije nikada demantovao).

Kako to da ako je bio toliki svetski priznat strucnjak za spoljnu trgovinu i govorio toliko jezika, nije mogao da nadje posao, kako takvog strucnjaka „svetskog glasa“ na Zapadu niko nije zeleo da ima u svojoj firmi, već je morao da zivi od bedne socijalne pomoci, pa da ni jednu avionsku kartu nije mogao da plati. Samo smo mi takve neznalice i glupake mogli da uzdignemo u nekakve „svetski priznate ljude“. I posle nam je cudno sto smo dosli na ovakve grane.

Pa kako i da nam bude bolje, kada su ti vasljivi i neoprani svu srpsku inteligenciju za vreme Broza proterali iz zemlje i čak šta vise je ubijali po svetu. To su bile vagabunde i to su i ostali. Kada u bilo kojem selu Like, Krajine, Bosne i Crne Gore pitate šta je pre rata bio taj i taj uvazeni komunista, seljani vam kao iz topa kazu: „Sta je bio?. Propalica i neradnik, eto to je bio“. Ne vredi im sada busanje u prsa jer ljudi ih znaju ko je ko i od koga je ko potekao.

Interesantan topic – 16. септембар 2004. у 04.06

Citam ovo sto napisa „Sezanne“ pa se malo prisetim moga pokojnog oca koji je bio dete „nepozeljnog“ u vreme Tita.
Naime moj pokojni deda imao je fabriku pre rata, pa kad dodje Broz, rece nije to Marko vise tvoje to je nase narodno.
I upravo sredinom sedamdesetih kada sam uspevao da razumem i razlikujem kapitalizam od komunizma moj pokojni otac mi je upravo nesto slicno rekao. Da ne gubim vreme on je govorio bas ovako kao što je napisao „Sezanne“.

„““Sezanne (profesor) – 16. септембар 2004. у 02.53
Naravno da su za Brozovo vreme pojedini Srbi doziveli izvesni prosperitet. Oni nepismeni, neokupani, vasljivi, smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminaslci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni,sa sirom medju zubima, bezkrupolozni, ulizice i ostala gamad i olos, doziveli si izvestan napredak u fizickom izgledu. „

MEDJUTIM JA TRECA GENERACIJA ODLUCIO SAM DA „NE VOLIM TITA“. POBEGAO SAM NA ZAPAD SA UVERENJEM DA JE TAMO SVE SASVIM MNOGO DRUGACIJE, POSTENIJE, KONKRETNIJE, DA NEMA NEPISMENIH, LOPOVA, LJIGAVACA, DA NEMA POTKUPLJIVIH, ZAVIDNIH ZLOBNIH, GRAMZIVIH I BESKRUPOLOZNIH.

NA MOJU A I NA ZALOST NASEG DANASNJEG „DEMOKRATSKOG“ PODMLADKA STVARI SU UPRAVO SUPROTNE OD MOG OCEKIVANJA.
ZELIM TAKODJE RECI PRE NEGO STO CITAOCI POCNU ANALIZIRATI RAZLOGE MOG PISANJA I DOVODJENJA U VEZU SA MOJIM USPEHOM ILI NEUSPEHOM NA ZAPADU, DA SAM JA SA ASPEKTA MATERIJALNIH VREDNOSTI USPEO. A MOJ USPEH SE OGLEDA U STECENOM KAPITALU KOJI MI ZOBEZBEDJUJE MOGUCNOST ODLASKA U MIROVINU SA 40 GODINA STAROSTI.

NEGO DA SE VRATIM ZAPADNIM „DEMOKRATSKIM“ PRILIKAMA.
LAZE SE ITO PERFIDNO, KONTINUIRANO, BESKRUPOLOZNO, SYSTEMTASKI SA JEDNIM JEDINIM CILJEM DA SE NARODNE MASE „UBEDE“ U „ISPRAVNOST“ DONESENIH ODLUKA.
LJUDIMA SE STRAHOVITO MANIPULISE, „IMPUTIRALI SU NAM PRVO OVDE STRAH OD KOMUNIZMA KAO NECEG ABNORMALNOG LJUDOZDERSKOG, PRIMITOVNOG NASILNOG“.
I TAKO JE TO SVE ISLO DO MOMENTA UKIDANJA ISTOG PRE SVEGA U ISTOCNOM BLOKU A ONDA SU NAS BESKRUPULOZNO I BEREZERVNO „UVALILI“ U STRAH OD TERORIZMA.
I TAKO „DRNDAJU“ PO NAMA DANIMA DA SU I MOJA DECA POCELA DA PRICAJU O TOME I TESKO DA IH NEKO UBEDI DA POSTOJI I DRUGACIJE MISLJENJE POGLED NA REDOSLED DOGADJAJA.

A SVE SE TO DA BUDEMO ISKRENI RADI ISKLJUCIVO ZBOG JEDNOG MALOG PROBLEMA ZVANI „INTERES“.
U CILJU TOG „MALOG PROBLEMA “ DOLAZE DO IZRAZAJA „smrdljivi, ljigavi, potkupljivi, pokvareni, lopovi, kriminaslci, neradnici, zavidni, zlobni, gramzivi, nasilni,sa sirom medju zubima, bezkrupolozni“.
TO SU ISTI ONI KOJI KAO I ONI ZA VREME KOMUNIZMA IMAJU SAMO JEDAN CILJ DA SE STO RECE MARX DOCEPAJU TUDJEG RADA.
TO SU ISTI ONI KOJI „OTIMAJU“ U RUKAVICAMA, SMEJU SE SA ZAROM PREKO LICA, PSIHICKI TE SILUJU I UBEDJUJU DA DRUGACIJE NE MOZE BITI.

TAJ SVET NE PREZA OD UBIJANJA, SVRGAVANJA REZIMA, PODKUPLJIVANJA ISTIH, BOMBADOVANJA NEPOSLUSNIH, INPUTIRANJA MONSTRUIZMA NEPOSLUSNIM I NEPODOBNIM. TAJ SVET JE PODKUPLJIV, PREVARANTSKI I BESKRUPOLOZAN. BIRA RAZNE METODE OD LAZI, POLUISTINE, DIREKTNE PREVARE, KAMUFLAZNE PREVARE A SVE U JEDNOM CILJU DA SE DOCEPA TUDJEG BOGASTVA.
TV STANICE JAVNO MJENJE SVE JE KONTROLISANO. ISTINA JE IZGUBILA, POBEDIO JE INTERES.

ISTINA = INTERES I ONA SE NAMECE UJUTRU, ZA RUCAK POSLE RUCKA I SVE DO POCINKA. „ISTINA“ JE STROGO KONTROLISANA IZ JEDNOG CENTRA MOCI ZA KOJI SU SE ODLUCILI „VELIKI“ DA IH PREZENTUJE (RECIMO ROJTER JE TAJ KOJI INFORMISE SVET I IMA ZA CILJ DA OBICAN COVEK SAZNA SAMO „ISTINU I ISTINU“) A ONDA KADA NEKO U TOM LANCU ISKRIMINISANIH LAZI POCNE DA SUMNJA U REALNOST KAMPANJE DOLAZI DO „ZABORAVA“ STIM DA JE TO VISE NEBITNO JER JE KRAJNJI CILJ POSTIGNUT.

DA JA NE BIH VISE ZAMARAO VAS SA OVIM DOVOLJNO JE DA ANALIZIRATE „IRAQ“ KOJI JE „IMAO ORUZJE ZA MASOVNO UNISTENJE“ KOJE OPET NEGDE IZGUBILO U MEDJUVREMENU ALI JE CILJ OSTVAREN BAR PRIVIDNO I DA CE 25 % SVETSKE NAFTE PRIPASTI „DEMOKRATAMA“ A NE „PRLJAVIM I NEPISMENIM DOMORODCIMA SA BLISKOG ISTOKA“.

E SAD KO RAZUME SHVATIT CE RAZLIKU IZMEDJU TITA , SA NJIM I BEZ NJEGA.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Јер данашња празноглава маса, производ не купује због производа већ много више због рекламе и паковања

Београд за покојнике

Ето ризика који сам малопре споменуо! Наиме, неједном сам био у прилици да чујем или прочитам како је Тирнанић „плаћеник Војиног ДСС-а“?! Јасно да нико није безгрешан, али треба ли млађе генерације читалаца да га памте искључиво по текстовима пуним вицкастих политичких каламбура? А човек је име и славу стекао као врхунски есејиста који је, с много проницљивости и хумора, писао о најразноврснијим културолошким феноменима и уметничким артефактима.

Зоран Ћирић

[објављено: 24/01/2009]

čovek sa severa , 24/01/2009,

Ako neko zasmeta moćnicima današnjeg vremena, ima da na kraju bude ogađen i rođenoj majci, pa makar da je svetac i da iz mrtvih podiže. Srbija se već godinama nalazi u teškim problemima, uzrok tih problema je političko-ekonomska nomenkalatura.

Ta „elita“ nije zajednica utemeljena na zajedničkim idejama i interesima, već širok skup samoživih jedinki koji sve što rade i promovišu, rade i promovišu iz nekog ličnog interesa.

Srbija je za njih odavno prestala da bude subjekat, već samo objekat u kome žive neki građani, a pojedinačni interesi građana su jedino moralno vredni delanja, a pošto su oni kao pojedinci isto tako građani, onda je sasvim prirodno da tu „opštu“ borbu primenjeju sistematski, od sebe ka drugima (šta pretekne).

Naravno da su sredstva ovake „elite“ laž, licemerje, krađa… sve ono što kod normalnog čoveka izaziva osećaj stida, ali i revolta.

Pošto je bara mala, a mnogo krokodila, između sebe se najčešće razračunavaju verbalnom pljuvačinom, iznošenjem prljavog veša, novinskim člancima i komentarima, tv emisijama… I manje više sve što kažu jedni o drugima je uglavnom istina.

Аli kada se pronađe neko kome Srbija nije rezervna otadžbina, neko ko čak i nema rezervnu otadžbinu, neko kome novac i moć nisu jedino merilo vrednosti i smisao života, neko ko se uzdiže iznad banalnosti propagiranog načina života, neko ko svoje delanje zasniva na duboku utemeljenim duhovnim načelima. Onda on smeta svima!

Ne možete ga optužiti da je lopov, ali možete danima pisati o tome kako njegov ministar nije na vreme se iselio iz stana, dok u Srbiji se kradu fabrike, hiljade hektara zemlje i sl. I tako osuđujući ga svaki dan, za sve i svašta, jer danas se greh i nevinost mere i dokazuje brojem reči ili dužinom tv priloga, a ne trezvenim sagledavanjem istine.

Tako se kod naroda i sa njegovom pojavom pokušava izazvati ona mučnina koju nam je stvorio neko drugi. Jer današnja praznoglava masa, proizvod ne kupuje zbog proizvoda već mnogo više zbog reklame i pakovanja.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Богатим појединцима одговарају непросвећене масе

To be or not to be – 29. april 2007.

Rabitu, ..

Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.

Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.

Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.

Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.

Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.

Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.

Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.

Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.

Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.

Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.

Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.

Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.

Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.

Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.

SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.

Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.

Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom.  Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.

Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.

Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.

Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању

Труднице Србије без помоћи

Многе будуће мајке, због егзистенцијалних разлога, не користе боловање да не би примале само 65 одсто плате

Марија Којадиновић из Параћина, иако у шестом месецу трудноће, свакога дана одлази на посао и испуњава своје радне задатке, као и пре него што је остала у другом стању. Један од кључних разлога због којег је одлучила да не користи трудничко боловање, током којег се исплаћује 65 одсто личног дохотка, јесте плата.

Б. Малиш

[објављено: 23/01/2009]

Саша Петровић, 23/01/2009,

У вези са овим текстом постоје две неоспорне чињенице. ПРВА је да наша држава још увек не схвата да смо ми Срби народ који све брже нестаје. Није нам потребан никакав рат, за највише 50 година бићемо мањина у својој собственој земљи.

Уместо да држава предузме радикалне мере у циљу заустављања беле куге и подстицаја народног прираштаја у виду повластица и финансијских стимуланса за мајке, она приповеда младима бајке о Европи и „лагодном“ животу који нас тамо очекује. Питате се откуд новац! Погледајте само колико неудатих девојака и неожењених младића који троше своју младост седећи до јутра у мрачним и загушљивим кафићима.

Нису од користи ни Богу ни народу, већ себе трују алкохолом, дуваном и чак наркотицима.

Када би држава на такве ударила порезе, они би се удали оженили, мајке са децом би имале извор прихода и било би много више рада а мање туча и убистава по кафанама. Брат ми живи у Америци и сећам се када је причао да се тамо уопште не исплати бити момак: осигурање за ауто и кућу је скупље,а порез је много већи. Ово није случај само у Америци него у многим другим земљама.

ДРУГА неоспорна чињеницаје да сиромаштво није узрок пада наталитета. Сваки демограф и социјални аналитичар ће вам то потврдити. Погледајте на најсиромашније земље у свету – имају највећи наталитет. Узрок је морални пад у коме се налази наш народ. Код нас влада крајњи индивидуализам и егоистички хедонизам.

Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању. Док се духовно не подигнемо и не вратимо се оним вредностима које су красиле нашу државу не тако давно (на почетку 20 века), нема нам напретка.

Неки се питају: па шта ми обични људи можемо да учинимо?! Контактирајте ваше народне посланике телефоном, писмом, лично и тражите од њих да се заложе за измену закона. Није Београд једино место где може да се живи и ради. Много је и премного неораних њива и запуштених воћњака по Србији. Није хлеб на калдрми ни слађи ни јефтинији!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Било која веза која се не заснива на искрености не може бити дуготрајна

Koje djelove svoje licnosti ne ispoljavate
Raskuchin – Dec 30, 2003

..kada ste u emotivnoj vezi sa strancima i strankinjama (ljudima koji ne pricaju vas jezik)?

I kada smo u vezi sa nekim ko prica nas vlastiti jezik, ponesto, poneki dio duse, duha, poriva, perverzija, ukusa, ideja, sklonosti ostaje neispoljen jer naslutimo da partner/ka to ne bi razumio/la.

Kako stoje stvari dakle, kada ste u vezi sa nekim ko ne prica vas jezik i vasa kultura i vidjenje zivota im je strana ? Sta tu sve mora da otpadne i da ceka u mracnim coskovima potencijalnosti, koji vasi slojevi i djelovi ? Ili ste bas u takvim vezama otkrili neku posebnu, novu bliskost, ili su se u tim vezama pokazale neke vama dotad neznane dimenzije ?

sofija2 (filozof) – Jan 05, 2004

Bilo koja veza koja se ne zasniva na iskrenosti nikada ne moze biti dugotrajna, niti se moze progresivno razvijati. Magicno osecanje zaljubljenosti neminovno mora doziveti svoju promenu. Kakva ce ta promena biti zavisi od ljudi i njihovog ponasanja u samom odnosu.

Jedino veza koja je zasnovana na iskrenosti samim tim i poverenju moze da odoli raznim poteskocama u toku zajednickog zivota. Medjusobno postovanje je osnova svake uspesne veze. Ono se moze postici samo kroz plemenita, nesebicna i velikodusna dela i ponasanje ljudi.

Da bi covek mogao ostvariti sklad sa drugim ljudima, on ga najpre mora ostvariti u samom sebi.  Zbog toga je neophodno angazovanje svakog coveka na svome sopstvenom razvoju. To se moze postici samo kroz stalnu i iskrenu analizu svih svojih misli, zelja, osecanja i nagona, tako sto ce se uvek odabrati „glas“ savesti ili najvisi i najplemenitiji glas, a savladati nizi i sebicni.
Na taj nacin covek razvija unutrasnji smisao i lepotu duha kroz koju stice ne samo svoje vlastito postovanje,vec isto tako i postovanje svega oko sebe. To mu takodje omogucuje da lakse procenjuje sustinske od pojavnih vrednosti, te da na taj nacin uvek pravi mudar izbor.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Ако је некоме стало до свог народа минимум што може да испоштује је да научи језик

Prestolonaslednik i princeza

zvezdica_Danica (hip-hop dancer)

07. januar 2009. u 18.01

kako su proveli Bozic?

http://www.royalfamily.org/index_cir.html

Bezier (inzenjer)

07. januar 2009

Pa sinoć za badnje vece u crkvi Vaskrsenja Hristovog u Cikagu bese i Blagojevic . Setio se svojih Srba kad mu je zagustilo do nokata i onda ide pored nas i pozdravlja se sa većinom i samo vice:„ kako si ? kako si ? i ništa vise.

Tako i Aca Gica , govore najmanje po dva jezika ali nijedan nije srpski. Pa kako može biti srpski monarh i da vlada Srbijom ako ne zna jezik svoj maternji . Onda vise i te sluzbe u našim crkvama na teritoriji USA , sluzba se otegne u nedogled dok se sve obavi na dva jezika.

Smucilo mi se vise ta upotreba engleskog u nasoj crkvi i prestacu i da idem u nasu crkvu ( barem u USA ) ukoliko ne krenu da samo koriste staroslovenski jezik i naravno srpski.

Ako je nekome stalo do svog naroda ( ovo se odnosi na Acu Gicu) minimum sto može da ispostuje je da nauci jezik. U mome rodnom selu odakle poticem ima jako puno gastarbajtera ( dakako najviše ih je u Nemackoj, Austriji, Francuskoj ) i nekoliko momaka je pozenilo strankinje i kansije se vratilo da žive u Srbiju . Sve odreda ”snajke„ govore fantasticno srpski jezik . Sve .

Na tu temu sam nekoliko puta pricao sa Francuskinjom ( Deniz) inače suprugom moga jako dobrog druga Mikija , kada boravim kod kuce i zajedno sesiti nasmejemo ( i narugamo) Aci Gici kad ga vidimo na TV-u da hoće nešto da kaže na srpskom . Mislim ajde što se smejem ja , ali Deniz koja inače pored Francuskog govori savrseno i engleski i koristi se Nemackim , mi kaže :” Nenade , pa ne mogu da zamislim vas Srbe da imate vladara ovakvog kao ovaj Karadjordjevic , koji nije u stanju ni srpski da nauci kako treba , a Srbin je poreklom.

Ja volim moga Mikija,  decu sam mu rodila, volim Srbiju i Srbe i na kraju dosla sam da živim u Srbiju , napustila svoju Francusku , i najmanje sto mogu da učinim prema coveku kojeg volim je da naucim jezik kojim on govori . „ Iako naravno drugar Miki , odlično govori Francuski .

Inače srpski kojim se sluzi Deniz je skoro nimalo losiji nego moj ( a meni je maternji jezik ) , a svako poredjenje sa debilom Acomje bezmisleno. Uz to ima i nekoliko snajki Ruskinja , ali njima je ipak bilo lakse nauciti srpski zbog Slovenskog porekla.

Inače žena mog drugog prijatelja sa kojim sam odrastao i koji je bio poznat sportista , je za samo 10 godina braka ( danas su sretno rastavljeni i žive u okolini Ciriha ) tako dobro naucila srpskida je to neverovatno . I dan danas kad se prilikom mojih poseta Cirihu vidimo , komuniciramo na srpskom i njen srpski je fenomenalan iako ga ne govori već puno deceniju , skoro . Dakako ona je naucila srpski prilikom letnjih vikenda ( od po mesec , mesec i po ) provodeci ih u Srbiji sa familijom svog supruga ( tada ) .

Inače radi se o jednoj poznatoj Nemackoj atleticarki , pali bi u nesvest kad biste čuli kojoj. Identitet ipak zadržavam , zbog nje.

Toliko o jezicima . Aca Gica je ipak de..l koji ne zasluzuje da bude na celu Srbije i niti on može spasiti Srbiju.

Srbiju može samo spasiti ”cudo„ ako se dogodi a to je da se narod sabere u svojim glavicama i zaboravi laži i slatke reci EU i okrene

REDU

RADU

DISCIPLINI

POSTOVANJU ZAKONA

POKAJANJU

POSTOVANJU STARIJEG

LJUBLJENJU BLIZNJEG

STEDNJI

RACIONALIZACIJI

i tako dalje .

Ne zaboravite Aca Gica nije carobnjak .”

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Пропаст Византије је порука западној Европи

Lavovic

11. decembar 2008

Поука оца Тихона

(Н. Коцић)

Откако је 31. јануара први пут приказан на програму руске државне телевизије, документарни филм „Пропаст империје – византијска поука” не престаје да узбуђује јавност у највећој земљи на свету. Ускомешали су се и многи духови ван њених граница. Не без разлога. „Пропаст империје – византијска поука” у основи се бави успоном и падом хиљадугодишњег царства, али, истовремено, и на не много скривен начин, говори о свему што се дешава у данашњој Русији, о проблемима са којима се она суочава, али и онима који јој се свакодневно намећу од стране такозваног Запада. Није стога чудно што је судбина Византије готово преко ноћи прерасла оквире средњошколских уџбеника и постала незаобилазна тема разговора свугде – од научних института и телевизијских дебата, до подземне железнице и фризерских салона…

iciparis (profesor)

11. decembar 2008.

Uzalud se svadjate i pokusavate nemoguće:

-ispravljati greške ili

-ponistavati uspehe istoriskih vojskovodja i careva!

Rastko Nemanjic je duhovni poglavar koji je putovao po istocnim hrišćanskim državama srednjega veka i sklapao mir sa duhovnim-crkvenim vlastima, koje su u to vreme krunisale Evropske i istocno-hrišćanske careve.

On je pripremao duhovno odlazak Stefana Nemanje sa prestola i primopredaju srpskog srednjevekovnog prestola, dok su se njegova dva brata (kao i danasnji Srbi, ) borila za prevlast (presto-krunu).

Stefan Nemanja je ocenivsi propadanje Vizantije, napravio kao veliki vojskovodja i svaki ujedinitelj, pokusao za zivota, da ujedini rasturene srpske državice na Balkanu u jednu veću hrišćansku i snazniju državu, poput Vizantije.

Dakle: Vizantija mu sluzi kao u z o r , u stvaranju nacionalnih država -zupa :Raska, Zeta, Duklja, Hum…kojima je na celu car ili kralj.

Sveti Sava je duhovno, u ime Hrista Spasitelja putovao i mirio zavadjene vojskovodje i otudjene srpske zupane, od svojih podanika Zecana, Dukljana, Rascijana, Humljana, Kotorana…

Za sve sto je radio i kao misionar postupao, Sveti Sava je iza svojih postupaka imao odobrenje rimskih poglavara i Konstantinopoljskih Patrijarha!

Propast Vizantije je poruka i Zapadnoj Evropi, Ujedinjenim Americkim Državama, Engleskom Komonveltu, da je propast imperije neizbezna kad nestanu duhovne vrednosti jedne ogromne ljudske zajednice koja živi na zajednickom državnom prostoru, pod istim barjakom, pod istim najvisim Zakonom-Ustavom, pod istim amblemima i vodjenoj istim geslom.

Npr. u Francuskoj: Liberté-Egalite-Fraternite, kod Srba: Samo Sloga Srbe Spasava…itd

Kada se iznevere duhovna gesla-devize, pocinje propast državnosti i raspad države i imperije.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Од нечега се мора почети па таман то нешто било ништа…

Комесари

М. Бобић-Мојсиловић

[објављено: 14/11/2008]

http://www.mirjanabm.com

Spiridon , 15/11/2008,

Javljam se iz srca EU gde zivim vec 16 godina…Istina je da drustvo u kojem zivim ima odredene prednosti (ali i mane..) u odnosu na nase drustvo i sistem..kao i sve drugo u zivotu napred navedena cinjenica ima i svoje zasto i kako..

Civilizacijske norme i kolektivna svest su na vecoj razini i ta cinjenica sama po sebi isto tako ima svoju pred istoriju…Ono sto je najznacajnije sustinski svodi se na onu tako jednostavnu filozofsku „U SE I U SVOJE KLJUSE“

Pragmaticni nemci krecu uvek od lokalnog ka globalnom…od mikro ka makro ne obratno i ne suprotno i zahvaljujuci tom redosledu i metodici nemaju mnogih dilema sa kojim se mi srecemo i vrtimo u krug. Ovim navedenim zelim reci da daleko vise paznje rada i truda moramo uloziti u svom dvoristu, svojoj ulici, kvartu, gradu…

Zvuci sasavo i banalno ali cela istina i polemika za i protiv EU je manje vazna od toga dali cemo ili ne pozdraviti komsiju u prolazu, dali cemo podariti osmeh nekom u nasem dvoristu, dali nas haustor ima osvetlenje, ispravne saltere, da li mozemo da se organizujemo i zajedno da okrecimo nas ulaz..zbog nas samih..zbog nase dece..

Ljudi pocnimo da zivimo sada i odma, daj mo lep primer jer se dobro vraca dobrim..jer kolektivni duh nase ulice zavisi i od nas samih...Svaki dan uraditi nesto lepo, dobro i korisno bez obzira koliko je to malo znaci jednoga dana prizvati i privuci nesto znacajno i krupno u svoj zivot…

Secam se prvog postavljenog zadatka pred sebe…ovde u srcu Evrope koji je glasio zaraditi za jelo..i sobu..veoma tezak i ambicion plan sa obzirom na nepoznavanje jezika i ljudi koji bi mi mogli pomoci..Posle ispunjenog zadatka sledece je bilo kupiti jednu kosulju i tako redom jedno po jedno resavati..

Od necega se mora poceti pa taman to nesto bilo nista..Cilj ovog javljanja svakako nije prica o tome sta sam i koliko stekao vec spoznaja o tome sta je bitno a sta manje..Uvek i uvek probajmo prije svega misliti i delovati lokalno jer nemozemo nista ocekivati na globalnom planu ako neradimo lokalno…

Извор: Политика Online (коментари корисника)