Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Сувише се даје пажња индивидуи, често на уштрб заједнице. А то није природни закон.

Posted in друштво, образовање, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 10 марта, 2009

Nekoliko zapazanja citajuci ovu stranicu

djede_niko – Jan 20, 2001

Za imanentnu komponentu univerzuma kako od prostih manifestacija prirodnih zakonitosti, tako do najvisih inteligentnih oblika (to ne mora biti samo covjek u ovom univerzumu) potrebna je inteligentna informacija i njen nehaoticni redosled. Njena negacija haos se iskljucuje dokazivanjem enormne entropije i malog matematickog ocekivanja za istu.

Postoje teorije koje primjenjuju teorijsku fiziku, vjerovatnocu i teoriju informacija, i koje opisuju tu neophodnost kako na nivou makroskale kosmosa tako na nivou mikroskale subatomskog svijeta, tako i neophodnosti za razvoj zivota. Diskusije oko tih teorija cu ostaviti kada budem imao vremena, a ne da raspravljam sa jednom vremenski svezanom rukom sa ljudima koji su sada dokoni.

Postavlja se pitanje „NOSIOCA“ te informacije. Termin „nosioca“ pokazuje ogranicenost nase terminologije. U hriscanstvu kazu Bozija rijec za tu informaciju. Nebih se zalijetao da je Bog stvarao covjeka po svom oblicju, jer Bog vjerovatno nije iskljucivo u 4D prostoru u kome se nalazi covjek. Anatomija covjeka je najvjerovatnije plod usavrsavanja anatomije najpametnijeg primata. Ovde bih bio oprezan i rekao da nemam ozbiljnu predstavu o tome. „Imago Dei“ ce ostati black box. Sto implicira raznovrsnost interpretacija zbog OGRANICENOSTI covjekovog uma.

Dalje, besmisleno je da se zloupotrebom predstave Adamovog rebra i Nojeve barke negira neophodnost inteligentne informacije. I za mene je ne prihvatljiva predozba o stvaranju vaseljene prema Starom Zavjetu. Bozija inteligentna informacija koja je zaista stvorila vaseljenu je za covjeka transcedentna i mislim da ce ostati neovisno od razvoja nauke (kao u Isakovoj prici o nedokucivost toplotne smrti, mada nije sve tako crno i o tome bismo diskutovati kasnije). Transcedencija nije ona kako je nakaradno upotrebljena u jednom od prethodnih topic-a.

Za mene u prici Asimova ima bitan nedostatak – zavrsetak kako ce usamljena vjestacka inteligencija obrnuti red kako je Asimov (toga je i on svjestan) ekstrapolirao na kraju (to je samo pisceva parabola koji ima potrebu da djelo zavrsi sa optimisticnom vizijom ipak ljudske kreacije-inteligentne vjestacke masine koja ga prevazilazi brzinom procesiranja i inteligencijom u dijapazonu 2020-2050 ). Taj zavrsetak je neprihvatljiv, jer ona mora imati energetsku komponentu kao svog nosioca(ona je samo produkt istog tog univerzuma).

Bozja inteligentna informacija i njeno djelovanje se manifestuje mozda sa nizom drugih univerzuma (izuzetak -postoji teorija i o simetricnim kosmosu) koji cak mogu imati potpuno druge pojavne oblike i zakonitosti, a covjek je samo mali produkt te univerzalne dinamike. Covjek postaje suvise narcisoidan razvojem tehnologije, ali ako se ZAISTA bavi naukom (a ne rutinskim poslovima na bazama podataka i odrzavanjima mreza) koja treba da dokuci ka novim zakonitostima, onda je tu mnogo komplikovanija prica i svjestan je neizvjesnosti brzine u progresu sledecih koraka. Ajnstajn je ucinio sjajne pomake u nauci u jednoj deceniji, a onda pocinje njegovo tumaranje do poslednjeg daha na stolu sa nepostignutom formulacijom objedinjene teorije polja. Neke stvari su za sad tesko dokucive i nisu stvar samo pukog statistickog predvidjanja hoce li se nesto desiti prije 2020 ili 2050.

Cak sta vise neka saznanja nece nikad biti postignuta jer nije u domenu najinteligentnijem sisaru. Covjek je suvise mali u ovoj vaseljeni ali treba da se usavrsava, bori, jer to je smisao njegove dijalektike zivota. Ta narcisoidnost i epikurski poklici panicno prizivaju nauku za formulu besmrtnosti. Suvise se daje paznja individui, cesto na ustrb zajednice. A to nije prirodni zakon.

Takodje mi je besmisleno kukanje o „nepravdama“ koju dozivljava individua. Zapadni covjek ima potrebu da svaku nepravdu posmatra individualno, ali je mnogo bitnija kompletna zajednica, drustvo, njen razvoj i opstanak. To je prirodni zakon, to je ono sto je u kodu Bozije informacije.

Samo da jos nesto dodam o vjestackoj inteligenciji,
Opasnost od vjestacke inteligencije je da ne ugrozi prirodnu inteligenciju mnogo prije potencijalne potvrde teorije toplotne smrti vaseljene. Da vjestacka inteligencija ne bude oce-ubica jos u trecem milenijumu. (jednom prilikom se moze analizirati )

(more…)

Жалосно је да родитеље забрињава религија а не неписменост наше дјеце

Posted in друштво, култура, религија, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 21 фебруара, 2009

Da li je deci potrebno versko obrazovanje

Jestira – 3. oktobar 2005.

Retko dolazim ovde, pa se izvinjavam ako je tema već bila postavljena. Odrasla sam u Titovoj Jugoslaviji i kada sam dosla u inostranstvo, iznenadila sam se da je u nekim zemljama zapadne Evrope verska nastava obavezna, samo da može da se bira iz koje religije. Meni se to dopada, jer mislim da deca treba da su upoznata sa osnovama religija, ali isto tako mislim da im ne treba nametati ni jednu religiju, ali ih treba usmeravati prema hrišćanskim religijama. Šta vi mislite o tome, da li vasa deca treba da imaju i versko obrazovanje i da li mislte da bi ono moglo da odvuce dete u „nezeljenom pravcu“?

slfsbor – 4. oktobar 2005.
Наравно да подржавам веронауку у школама. Она би по мом мишљењу требала да буде и обавезна а не као изборни предмет. Не прихватам образложење да све знамо о веронауци јер су је писали људи (! ), а не Бог. Да ли смо сигурни и да је све ово што уче деца сада, и све оно што смо ми учили као деца веродостојно и научно доказано као такво. Колико је само заблуда било у учењу кроз историју. Сам реч „веронаука “ нам каже да се ради о једној области људског постојања која не може бити подвргнута егзактној провери. Она има сасвим другу улогу и мисију. Питање је филозофско и нико на њега не може дати одговор. И поред тога оно опстаје више од 2.000 година и трајаће док постоји људски род.

-cemu strah – 4. oktobar 2005.

Ne znam šta je visak a šta manjak znanja ili poznavanja bilo čega pa tako recimo i religije. Zar zivot nije jedna velika skola? Jedno je religija a drugo je vjera. Nema nevjernika jer nasa dusa trazi svoju hranu, pa makar to bila i vjera u nevjerovanje. Obzirom da djeca nemaju domaće zadace (jer kuci zavrsavaju ono sto nisu stigli u skoli, a to stvarno ne možemo nazvati domaćim zadatkom) zašto nebi malo prošli i kroz religiju…Što se tiče opasnosti da ih ne odvuce negdje dublje,da postanu fanatici, jako je mala, jer motivacija za otkrivanjem i istrazivanjima u bilo kojem predmetu,pa tako i religiji,je zaista jako mala. Nemam straha da će mi bilo koji predmet odvuci dijete osim da će ga zaglupiti supljiranjima o slobodi, ravnopravnosti i sličnim bajkama.

Religija ih uci da budu poslusni, a skola da budu ravnopravni tako što će odluciti sami da li će uciti ili neće,da li će udariti drugo dijete ili ne, da li će ovo ili ono. Umjesto da prije upisa psiholog upozna djecu, upoznaje ih u toku skolovanja. Cista zezancija. Zalosno je da nas kao roditelje zabrinjava religija a ne nepismenost naše djece.Možda bismo trebali da odrastemo pa onda da razmišljamo o djeci. Da bismo nekoga izveli na put,trebamo utabati staze. Zato ne mislim da se krije bilo kakva opasnost krije u religiji jer ona ne uci da marihuana nije droga.

PS: Odoh malo u sirinu,ali eto…Ne možemo promijeniti svijet ali možemo sebe. Vjerovali ili ne ,religija je sastavni dio našeg zivota, jer kroz nju se ispreplice apsolutno sve i da li bili pasivni posmatraci ili ucesnici nije loše upoznati je.

Neverovatno_ (prilagodljiva devojka) – 4. oktobar 2005.

Vaspitana sam religion free i nikada nisam o tome razmišljala. Sasvim je OK imati tu mogućnost i čak i ako nismo religiozni treba postovati kulturu i tradiciju,a na zapadu je to najlakse ostvariti putem Srpske pravoslavne crkve. Rado bih djecu dala u neku takvu skolu jer ne vidim kako drugacije mogu saznati nešto više.

Ford_Prefekt – 5. oktobar 2005.

Tatin skolarac??? – 4. oktobar 2005.

A na kraju kao „obrazovanom“ coveku, gde ti je uctivost i pristojnost da prihvatis i drugaciji pogled na svet i zivot bez vredjanja.

A zašto doticni/doticna najpre sam ne prihvati studentov pogled na svet, pa mu ne pokaze kako to funkcionise na svom primeru? Covek je izneo svoje mišljenje u jednoj jedinoj prostoj recenici i nicim se ne može zakljuciti da je neuctiv i nepristojan.

Smesni smo zaista.

Ja sam lično agnostik. Naucnik sam i vise mi je nego jasno da smo vrlo smesni u svojoj samouveronosti – ubeđeni smo da puno znamo i da smo puno postigli, a u stvari pojma nemamo. Dovoljna je jedna sitnica koja se ne uklapa u ono sto ocekujemo da vidimo pa da se skroz pogubimo.

Vrlo je nepromišljeno tvrditi da Bog ne postoji. Ja duboko verujem da ga ima, ali isto tako verujem i da sicusni ljudski mozak nikad neće biti sposoban da ga shvati ukoliko ga ne pojednostavi do nivoa na koji smo navikli. Za to sluzi religija.

Religija nije zlo, ali jeste ZLOupotrebljena! Nazalost…

Deci treba da budu dostupni i naucni i verski pogled na svet, a ona će sama da rese šta je za njih ispravno.

(more…)

Спона религије и морала је природна, без обзира на то да ли постоји Бог или не (ма шта то значило)

Posted in друштво, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 18 фебруара, 2009

Šta je moral?

Dadek – 13. август 2005.

Dirkem je kazao da bi neko bio moralan iznad njega mora da postoji neko moralnije biće. On smatra da je to društvo! Ja se ne slažem sa tim, naime mislim da popjedinac u društvu može da bude moralan iako je to društvo ne moralno. Ako pod društvom smatramo naciju ili evropsko stanovništvo, svetsko, može se kazati da to društvo nije moralno, podjimo od raznih sloboda koje se pružaju različitim neiživljenim masama… Ja dakle mislim da to moralno biće koje se nalazi iznad nas jeste sam Bog!
Možemo se upustiti u raspravu?
Šta vi mislite?

Ali takođe Majklj Maršal Smit je kazao jednom: „Moral zavisi pre svega od toga da li nas neko posmatra“, sada postoje ljudi koji su moralni samo da bi „društvo“ tako mislilo, ali sa druge strane kod nekih ljudi postoji moral koji oni suprotno predhodnom iskazuju kada su sami, a kada izadju u „društvo“ postanu ne moralni, pošto kao što sam i ranije kazao „društvo“ kao više biće utiče ne mora biti moralno i tako degradira pojedinca koji bi želeo biti moralan. Ali i taj pojedinac ima težak zadatak pred sobom, da ostane moralan u ne moralnom društvu.
Stvarno bih želeo da se neko javi da ožbiljno raspravimo o ovome.

Hvala D.P.

inss – 20. avgust 2005.
Uvek sam imao problem sa filozofima, jer oni mnogo mute vodu. Ne znaju ni sami o cemu govore, ili u najmanju ruku ne govore jasno pa ih mnogi pogresno razumeju. Prvi filozof na koga sam naisao da sam mogao da razumem šta je hteo da kaže je Niče, a on i nije pravi filozof, možda je i Rasel pisao jasno ali on je plitak, neposten, doduse i duhovit.

Šta dakle znaci to da je „drustvo“ biće koje je iznad i iz koga se izvodi moral? I može li se iz Dirkemove tvrdnje zakljuciti da društvo koje je ne moralno ne može biti osnova morala. Tu se tvrdnja sa jednim smislom tumaci na deseti način a onda se izvodi zakljucak na osnovu toga. Tipican specijalitet filozofa.

Ja mislim da je Dirkemova tvrdnja donekle tacna ako se shvati na određeni način. Ali ja ne razumem šta je to „drustvo“ kao biće. To je nekakva apstrakcija. Covek, na pustom ostrvu, koga su odnegovale divlje zivotinje, ne može imati moralnu svest kakvu je mi poznajemo. Moralni kod određuje drustvo. Ako je drustvo ne moralno, ne znači da se moralni kod ne prenosi – ako jedan deo drustva krade, kradja tolerise, a narod je cinican, ne znači da je time izgubljen i standard kradje kao nečeg ne moralnog. Po meni, Dirkemova tvrdnja stoji u smislu da moral nije urođen, već određen okolnostima. Sto je istina sporno kao tvrdnja.

S druge strane, šta znači da je Bog onaj iz koga se izvodi moral. Šta je uopste Bog? Od filozofa, gori su samo teolozi. U stvari, teolozi su glavni uzor i glavni krivci za filozofska baljezganja. Ali tvrdnja da je Bog izvor morala je centralna, i ako se shvati na određeni način može možda i imati nekog smisla.

Prvo sto ova tvrdnja kazuje, je da je moral nešto apsolutno – nezavisno od drustva. Ovo je u stvari o cemu treba pricati. Jer, na osnovu toga sto je Bog apsolutan (ma šta on bio, on je nešto recimo nepromenljivo), izvodi se ovaj zakljucak, ali religiozni fanatici u stvari mare samo za taj zakljucak. Religiozni ljudi su konzervativni, a ovo je razlog. Glavni efekat religije je da cuva neke vrednosti, i to je ono sto joj se mora priznati nezavisno od toga kakvim se obrazlozenjem služe (a ona su često prilično suluda sa stanovista modernog coveka).

Drugo što se kaže je da je moralno ono sto kaže određena religija.

Ovo nisu besmislice. Pitanje se može shvatiti na sledeći način: koliko je onog u moralnom kodu zavisno od drustva a koliko ne (koliko je urođeno).

Recimo, ja mislim da je stid delom urođen.

No moja skrivena premisa je da moral treba psiholoski tumaciti. I tu se opet vracamo nazad – šta je to uopste moral? Da li je to nešto,nametnuto, ili je to nekakav osećaj (griža savesti) ili je – šta je bre uopste to?

Uz svu duznu dozu pljuvanja po religiji, moram da istaknem jednu stvar: religije, one prave, su zasnovane na ljudskoj psihologiji. Na nekim dubokim, empirijskim cinjenicama i iskustvima, koja su deo ljudske prirode. Prema tome, spona religije i morala je prirodna, bez obzira na to da li postoji Bog ili ne (ma šta to znacilo).

Извор: SerbianCafe.com (дискуије)

Сродне теме: