Иритантно користи придев српски уместо евро(ср)пски

Стари српски сир у кришкама

…  „Напослетку, зашто наглашавате да је то српски сир. Да ли овиме нешто желите да поручите? Зар не мислите да је то мало претерано, да би то остале могло да повреди. Ипак, на овој пијаци се окупљају и други. Знате ли, уопште, да српски сир, као такав не постоји. Француски сиреви, то да. Али, српски, то је пренаглашено…„. Човек за тезгом шири руке: „Па, ја сам од Уба. Зато кажем да је тај сир тај сир. Нисам знао да то неког цвеља. И други нуде… свак нуди своје. Знате шта, а што се вређате, што само не пробате сир?“. …

Горан Петровић
[објављено: 31/03/2009]

Мирослав Анђелковић , 02/04/2009,

Аутору ремек дела савремене српске књижевности, фантазмагоричне “Опсаде цркве Светог Спаса“, пружам пуну подршку за непримерену дрскост да у “европској Србији“ по питању традиционалног сељачког производа овако иритантно користи придев српски уместо евро(ср)пски.

Сам Свевишњи га је изгледа навео да не помиње неодољиву (евро)српску гибаницу од нареченог сира, јер би лавина гнева евросрпских еврољубаца била далеко жешћа.

Горане, честитам на врхунском умећу!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Овако ни један народ не омаловажава свој језик као Срби

Starinske reci

Dzela-58 – 4. decembar 2007.

Pozdrav svima
i molba
– znate li neki link recnika ili knjigu-recnik sa starinskim izrazima ali da mogu od danasnjih reci koje koristimo da pronadjem starinske?
– ako ne, zamolila bih prisutne da bar napisu one reci koje znaju sa objasnjenjem.

Npr.
duvar-zid
sinija-niska okrugla drvena trpeza(sto)
natezaca-lokalni izraz (sa prostora Majevice)za izduzenu tikvu kojom se grabila voda sa izvora ili vadila rakija iz buradi.
ponjava-podna prostirka ali i prekrivac
itd.

Disco_Podrumce – 8. decembar 2007.

Ambar= pomocna zgrada gde se cuva zimnica, zito,tj. neka vrsta ostave
Salas=gradjevina od letvica ili pletenog pruca za kukuruz

Mekar (mlekar)= drvena mini-kucica za mleko i pravljenje i ostavljanje sira i kajmaka

Smok ili Beli mrs= mlecne preradjevine

Nacve=Drvena veca posuda u kojoj se mesi hleb

Dolap=komad namestaja,“ugaoni orman“-ugradjen i uglu brvnare

Legen=lavor

Karlica= drvena posuda za razlivanje mleka

Nozice=makaze

Skamlija=klupa

Bakvica=ovalna (nalik burencetu) posuda za nosenje vode sa izvora

Obramaca=drvena poluga koja se nosi na ramenu a na oba kraja ima zareze… na nju se stave dve kofe ili bakvice sa obe strane po jedna i ako se nosila voda

Zastrug=manja drvena posuda (lunch box)sa poklopcem u kojoj su cobani nosili uzinu

Ima jos puuuno…pozdrav iz Sumadije!

zmaj64 (sluzbenik) – 9. decembar 2007.

Evo neke reci koje sam cula, ali da li cu tacno potrefiti znacenje nisam sigurna. Ko zna neka me ispravi:

– kachara – kucica za alat, burad…
– chora – devojka
– vakat – vreme
– naks – baksuz – ugursuz
– djeram – bunar
– shmizla – kaciperka – devojka koja se sepuri
– chiviluk – drzac za kapute

lilu5 (domacica) – 10. decembar 2007.

plajvez-olovka
bichkija-testera
vildzan-sholja
njeknje-pre neki dan
jutre-sutra
pendzer-prozor
kodza-mnogo
lojze-vinograd
grojze-grozdje
oganj-vatra
mumuruz-kukuruz
tefter-sves ka
dzinchiki-ljute paprichice
shija-vrat…

nastavice se

Roker_s_Moravu (roker) – 10. decembar 2007.

kam da vim – daj da vidim
nemo se karate – nemojte da se svadjate
aj d“idem – ajde da idem
bez tam – bezi tamo
muvar – korov
sinor – medja, granica
kosh – ambar
kuj to kaze – ko to kaze

Ovo su neki od izraza koji se koriste u Pomoravlju to jest u mom selu, kojih sam se trenutno setio. A bice jos. Pozdrav

zmaj64 (sluzbenik) – 10. decembar 2007.

-chegovic si? – od kojih si, koje ti je prezime
-plajvaz(s) – olovka
-germa – kvasac

Setih se da i u primorskom delu Crne Gore koriste dosta reci koje vode italijansko poreklo. Bilo mi je zanimljivo slusati stare primorkinje kada se sastanu na pjaci:

– krtola – krompir
– pomidora – paradajz
– ashugaman – peskir
– pjata – tanjir
– plahta – prekrivac
– deka – cebe
– lencun – charshav
– tava – tiganj
– przun – posuda za przenje kafe
– zaluzine – roletne
fafarikula – 10. decembar 2007.

Sad sve zavisi od kraja do kraja. U Dalmaciji su se najvise koristile Talijanske rijeci, a strasno su slicne Crnogorskom rijecniku, ustvari Srbi iz Dalmacije su velikim dijelom potekli iz CG tako da to nije cudno.
Evo nekih primjera rijeci, relacija Zadar-Knin:

varenika=mlijeko
przun=zatvor
libar=knjiga
vustan=zenska suknja
chantrun=lubenica
demizhana=staklena boca opletena prucem (za vino)
bocun=boca (za vino)
stvari=menstruacija
katriga=drvena stolica
klapac=momak

http://www.benkovac.org.yu/rjeci.htm

Колико је књига написано, а још човјек није објашњен…

50. međunarondi sajam knjiga – Beograd

Konj_na_belom_princu (www.kaleidoskop.co.yu) – 21. oktobar 2005.

Ovogodišnji, jubilarni 50. Sajam knjiga trebalo bi, po najavi organizatora, da bude najambiciozniji i najuspešniji u poslednjih petnaestak godina. Verovatno se većina čitalaca seća, uz želju da to i zaboravi, silne buke i frke koja se digla oko toga ko će organizovati Sajam knjiga, pretnje paralelnim sajmovima… Na kraju se sve više-manje sleglo i preselilo u legalističke vode tako da ćemo ove godine od 25. do 31. oktobra imati priliku da proverimo da li hrabre najave imaju uporište u stvarnosti.

Snezana67 – 24. oktobar 2005.

Cao svima!

Sajam knjiga obično izbegavam, jer na njega najviše dolaze oni koji preko cele godine ne udju ni jednom u knjizaru, ali vole guzvu i vole da se promuvaju i nekog sretnu i budu vidjeni i da ih vide… Iz prethodne konstatacije iskljucujem ljude koji ne žive u BGD, ili one koji zaista nemaju novca, pa im je to jedinstvena prilika da po znatno povoljnijoj ceni ipak kupe neku knjigu.

Za Tonija mislim da je u najboljem slučaju drugorazredni pisac.
O Habjanovicki radije ne bih, kao ni o ostalima iz te svite.

Da me neko ne bi prozvao i upitao me otkuda mi legitimitet da tako ocenjujem, reci ću da sam zavrsila knjizevnost i to poodavno, da sam pisala dosta kritika, objavila dve knjige, jednu TV seriju, neke nagradice… ali, najbitnije je da sam sve, samo ne prosecan citalac i sve, samo ne „nefleksibilna“. Znaci, ne pravim podelu: vrhunska književnost – s jedne strane, smece – s druge. Upravo mislim da nama nedostaje tih tzv. prelaznih pisaca, koji su dovoljno citki i pitki za siri krug citalaca, ali cije knjige ipak nose neku vrednost, i u estetskom i u drugim smislovima. Znaci, pisci poput Remarka, Pavlicica, Kapora… „laksi, a opet dobri“. Nasa knjizevnost pati od velikih i ozbiljnih tema, megalomanija nam je valjda u nacionalnom biću. Otud bi ovakvi pisci bili vise nego dobrodosli na nasoj sceni. No, zao mi je sto ni pored najbolje volje spisateljice iz pomenute „svite“ ne mogu da stavim u ovu kategoriju pozeljnih „laksih“ pisaca. Da ne bude zabune, ne raspravljam o ukusima, već o kvalitetu. Lično, citala sam prve tri Habjanovickine knjige i dozvoljavam da to ljudima i te kako može da se dopadne, ali „dopadanje/nedopadanje“ nisu relevantne kategorije u oceni vrednosti nekog knjizevnog dela.

Zdusno podržavam predlog da bi neko poput Gorana Petrovica trebalo da otvori Sajam, ne samo zbog toga sto je Goran verovatno trenutno najbolji nas pisac, već i zbog toga sto mi imamo nekoliko zaista odličnih pisaca, koji ne mogu da se probiju na evropsku i svetsku knjizevnu scenu upravo zbog toga sto je nama draže sve sto nije naše.

Inače, mnogo su bolji i kvalitetniji ovi mini sajmovi u BGD, oko Bozica, Uskrsa i na jesen (poslednji je upravo zavrsen), koji se organizuju u Domu sindikata. Prvo, prisutni su mali izdavaci sa dobrim naslovima, dok ovi veci uglavnom ne izlazu (za njihova izdanja ionako imam clanske kartice, te tokom cele godine mogu da kupujem po znatno povoljnijim cenama). Drugo, posetilaca je ni premalo ni previse – tu ljudi stvarno dolaze zbog knjiga. Treće, popusti su veci nego na velikom sajmu.

dalmatinka01 (programer) – 24. oktobar 2005.

Draga Snežana,

I pored najbolje volje da u mom komentaru (na koji si mi ti odgovorila, a i u svim ostalim) pronadjem reč „pljuvanje“, nisam uspela u tome. Ta reč mi tako ogavno zvuci i kad se kaže i kada se napise, i mislim da joj zaista nema mesta na diskusiji Književnost.
Nešto nemam naviku da tu reč upotrebljavam ni u svakodnevnom govoru.

Drugo, bas bih voljela da mi kažeš po kom to kriterijumu pisce svrstavas u „prvorazredne“, „drugorazredne“ ili ne daj Boze, „trecerazredne“. Ne daj Boze da neko od ovih trećih „pristupi“ ovoj diskusiji pa da se nadje na tom mestu, kakvo li bi mišljenje imao o sebi. Mogla bi coveka kap da strefi. Ako mene pitas, ovo prvo.., drugo…, treće…razredno me najviše podseca na kupee u vozu, ne znam zašto.

I treće, kad kažeš Habjanovicka, ja odmah pomislim na Gospodju ministarku, ona je imala taj stil kad hoće nekog da omalovazi, da bi pokazala kako je ona od neke „vise kategorije“.
Nemoj mi zameriti, ali to mi je bila prva asocijacija..

Snezana67 – 25. oktobar 2005. u
„Pljuvanje“ je kolokvijalni izraz, kao sto znamo, a ovde je upotrebljen radi svoje ilustrativnosti i onoga što se zove jezicka ekonomija (čemu je govorni jezik uvek naklonjen). Trebalo bi da ti je to poznato.

Što se tiče moje „kategorizacije“ (prvorazredni, drugorazredni…), slazem se da su izrazi rogobatni i nesrecno odabrani, ali su barem svima razumljivi i, opet, vrlo ilustrativni. Ta mi smo na forumu, ne na odbrani magistarskog! Ili možda treba da krenem da paradiram knjizevno-teoretskim pojmovima i da me niko ne razume? Mogu i to, ali biće dosadno.

A zašto tebi toliko smeta moje prozivanje „Habjanovicke“ po njenom prezimenu (sto je, inače, sasvim u skladu sa pravopisnim normama)? Ja nisam kriva za tvoje asocijacije, zar ne? „Kicc se meri prema banalnosti svojih asocijacija“, rekao je Danilo Kis u „Casu anatomije“. Ako ti imaš takve asocijacije na njeno prezime…

Da, da ne zaboravim, „razvrstavanje“ pisaca možemo da obavimo i na ovom forumu, ali, draga moja „dalmatinko11″, ako ja treba da ti objašnjavam kriterijume vrednovanja nekog dela, šta si radila na Filoloskom?

moler ( slikar ) – 31. oktobar 2005.
28.10. 2005.
Lijepo je pisati, nečim čovjek mora da se bavi…
Tako da Snežana može i dalje da piše… može i da kritikuje… Može i da podnese kritike, na tuđ, kao i na svoj račun.
Može i da živi od pisanja, ako se to može, a ja vjerujem da može.

Pa, ipak, smatram da naše podneblje oskudjeva i oskudjevaće još više sa dobrim piscima… Ponekad zločasto mislim da će osvanuti jedan sajam knjiga, i da će se tada sve knjige u njemu zapravo – spaliti. Koliko je knjiga napisano, a još čovjek nije objašnjen, kao da svi ti opisi vode ka komplikovanju, a ne ka razmrsivanju klupka.
Našem jedinom nobelovcu je zamjereno što se malo više nije bavio čovjekom budućnosti… Opisi, opisi, opisi…
Pisao sam već o tome kako sam jednog pisca poletarca savjetovao da piše jednostavnije, da ne ulijeće u sopstvene i tuđe zamršene snove, a on mi je rekao, da jednostavno može pisati svako. Nije bio u pravu. Fali nam jednostavnost, fali nam sažetost…
Tako bih iskritikovao i jedinog živog pisca iz našeg regiona, kojeg donekle cijenim, da, bez nevolje, piše komplikovano – Milorada Pavića. Goran Petrović ga loše pokušava imitirati, a svi ostali su ispod svake kritike… :)))
Tražiti razloge pričama bez granica, uokvirenim u knjige, i raspoređenim u štandove većih ili manjih sajmova, bi bila interesantna tema.
Njome bi se zahvatili korijeni propasti civilizacije koja je ne tako davno bitisala u jednoj formi na našim prostorima, povezana masločkovom strukturom i oduvana kao vjetar na sve strane…:)))
Nakon Šekspira, sve su plagijati… Sve ljudske odnose koji postoje opisao je davni Šekspir. Ostalo su varijacije lijepe, ili manje liepe na temu…:))
Nakon Ničea, sve je laž… Ne postoji kod Ničea ništa neobjašnjeno, postoji samo nedoživljeno od strane čitaoca…
Tako da tuđe loše filmove ne bih čitao… mada sam ih sve morao iščitati da bih ovo napisao…:)))
Od pročitanog kapu skidam ( biciklističku :)) ) Koelju, Kastanedi, i Braunu, mada nisam ravodušan ni prema Harry Potteru, ahem, ahem… silencio…:))
Od naših pisaca samo Ivo Andrić, uz slaganje da je mogao malo više da izađe iz svog okruženja…
Izdvojio bih i dva pisca SF literature, a to su Asimov i Klark i njihova djela.

Naslovi Mali princ i Galeb Džonatan Livingston, su antologije, male nikad dosanjane biblije…:))

Ipak, lijepo je pisati… bolje nego fizički crnčiti, ili zijevati od 7 – 15, u nekoj firmi, ili zavisiti od nekog drugog, na bilo koji način.
Napravio bih veoma rado Snežani kritiku na njeno djelo koje ona naziva visoko književno…:)) Prije toga morao bih da ga dobijem…:)) Moraće malo i da me vuče za rukav, jer nemam puno vremena…:))
p.s.
Ne znam da li iko primjećuje kako na čitavom svijetu zapravo vlada suša dobrih djela… već dugo se na svjetskom književnom nebu nije pojavio neki filozof. Koeljo je ipak trećerazredni filozof, uz sve pohvale koje je dobio i od moje malenkosti… Ali dobro književno djelo, potkovano novom filozofskom idejom, ne postoji već dugo. Time značaj Ničea postaje od neprocjenjive vrijednosti, i vapi da ga se razumi do kraja u cilju kretanja svijeta sa mrtve tačke… ili se svijet okreće bez svojih stanovnika koji su platonovski ostali na zidovima raznih pećina…:)))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)