Лепота је нешто што се емитује и ДОЖИВЉАВА а не нешто што се мери

Nunki – 31. август 2004.

Izucavanja pokazuju da privlacni studenti/studentkinje dobijaju vise ocene, lepim pacijentima lekari ukazuju vecu licnu paznju, lepi kriminalci dobijaju lakse kazne nego manje privlacni osudjenici.

Ruzna istina je da neprivlacni pripadnici nase ljudske zajednice zaradjuju 5-10% manje od prosecno izgledajucih, dok ovi opet zaradjuju 3-8% manje od onih koji su vidjeni od okoline kao lepi. Ovo su vam zapadne statistike, ne neki ‘iskrivljeni’ i ‘poremeceni u vrednostima’ svetovi tranzicionih drustava.

Dimenzije takodje igraju znacajnu ulogu. Visoki ljudi zaradjuju znatno vise, tokom svog radnog veka, nego njihove nize kolege. U proseku, po jednom istrazivanju, na svaka tri centimetra visine, dodajte USD 780 godisnje, u startu karijere.

Debele zene su daleko vise izlozene nezaposlenosti, a i ako nadju posao, zaradjuju bitno manje od njihovih normalno izgledajucih koleginica.

Sto me je podsetilo na situaciju u liftu, nema sat: jedna beba je netremice gledala u mene. Odredjena izucavanja su pokazala da čak i bebe intenzivnije i duze posmatraju lepa lica. :p

„Lepi muškarci i žene se po pravilu dozivljavaju kao talentovaniji, prijatniji, ljubazniji i inteligentiniji nego oni koji to nisu. Kontrolisana istrazivanja pokazuju da ljudi radije pomazu privlacnim osobama, istog ili suprotnog pola – stoga sto imaju potrebu da budu prihvaceni ili voljeni od lepih ljudi.“

Ovoliko, da nacnemo temu…

morgana (kradem Bogu dane) – 31. август 2004.

Nunki u pravu si. Ne znam gde si nasao ove teze, ali da stoje istina je. Eto, ja iskljucivo zaposljavam lepe i oku ugodne sluzbenike. Radila je kod mene jedna zena, visoka, punija, cetrdesetih godina. U uredu je primeceno da klijenti ne zele da s njom komuniciraju već da iskljucivo traze da razgovaraju s lepsim mada ne i mladjim zenama. Neki nisu hteli ni da ih usluzi moj sluzbenik koji je bio malo debeljuskast i procelav. Otkako je ovo dvoje otislo zaposljavam samo oku ugodne zene i muskarce. Da ne skodi poslu. Mozete da sad udarite po meni da sam estetosovinista al neka. Dok je lepote meni posao cveta!

Morinake – 31. август 2004.

I zavisi koliko i kako neko lepotu zeli da iskoristi, uopste, u malim stvarima.

I da li zeli.

Mislim da je to mac sa dve ostrice.

Andrić je govorio o lepoti zene, kao o nekoj vrsti tereta, ne mogu se sad setiti…sta je tacno rekao.

Imam jednu prijateljicu, ona je prelepa, mislim da vise ima problema nego nekih prednosti.

morgana (kradem Bogu dane) – 31. август 2004.

Pa jeste, cinjenice su! Imam licnog iskustva i znam da je sve šta si napisao istina. Ko ne veruje neka se udeblja pa vidi sam. Kad ja licno moram da obavim neki posao umesto mojih sluzbenika, ako je vazan klijent, uredim se kao za svecanost i uspeh nikada ne izostane. Oku ugodna vanjština je veoma dobra za poslove. Sta mislis koliko ruznih ovde na forumu ima muda iskreno i sebi i nama priznati da su nezaposleni zbog izgleda? Da se razumemo, ne pricam ja o kvalifikacijama nego iskljucivo o izgledu.

Sporki (sve i svasta) – 31. август 2004.

Odlicna tema sa kojom mozes otici u nedogled. Netko rece, dvosjekli mac – istina, drugi vele – bolje prolaze i opet istina.
Mislim da je sve u stvari posljedica necijeg samopoštovanja. Mozete naci malo majne zgodnu/og ali duhovitiju, pametniju, srdacniju osobu, pa vas ona privuce umjesto neke ljepotice/potana.
A kakvi smo sa nasim self-confident, to je već drugi «padez». Mislim da u tome grmu lezi zec, i ako ga hocete istjerati, trebali bi vjerovati da mozete to i uciniti…

Sporki

morgana (kradem Bogu dane) – 31. август 2004.

Da li bi neko hteo da mu poslove vodi ovakva:
http://www.dropdeadugly.com/dp/uglypics/1-77.jpg
Bez obzira na pamet i kvalifikacije. Koliko bi ljudi rado suradjivalo i poveravalo svoj novac nekome ko ovako izgleda?

*Adrijana – 31. август 2004.

Morgana, samo moram nesto da ti ispricam ..mislim ovdje u Americi ,ljudi su navikli na svakakav izgled ,vise ih zanima stvarno nacin na koji razmisljas i pozitivno razmišljanje ,ali da ne tupim ,htjela sam ovo da kazem .
Prvi moj posao ,ovdje kada sam se zaposlila i sada trebam ja da upoznam seficu i ocekujem sada neku ‘licnost’,kad prilazi mi zenica srednjih godina sa trajnom ,kao nekada sto su nase zene imale ,onako punacka,na njoj sarena dugacka suknjica ,naocale ..
Mislim ,izgled koji stvarno ne obecava mnogo .
Ali ,dovoljno je samo par rijeci da razmjenis sa njom i da vidis da se iza svega toga krije vrijednost i da ovdje nije kao kod nas da se po izgledu moglo lako provaliti ko je ko .
Tj .sad mogu i ja njih da provalim ,ali su druge jedinice mjerenja nego kod nas .

Nunki – 31. август 2004.

Drzomo se teme.

Uprkos rezultatima raznih istrazivanja, ima medju najuspesnijim ljudima sveta, u najbojem slucaju, primeraka koji recimo uz svu dobru volju za ocenjivanjem, izgledaju sasvim prosecno.

Dobro, pa kako se ovo onda uklapa u sva ta silna istrazivanja?

Navodno, privlačnost nije samo u fizičkoj lepoti, nego u tome ‘kako se nosis’, kako ‘isijavas’ energiju…

Hocu da kazem, „mlitav“ i pasivan, a prirodno lep, nije u prednosti u odnosu na prosecnog energicnog…

Naime, svako može da uveca svoju privlacnost spram drugih, ako se potrudi da, krajnje uprosceno opisano: gleda sagovorniku u oci, ponasa se prirodno i kontrolisano, bude pristojno obucen i ume da saslusa sagovornika, bez prekidanja i tako dalje.

Dabome i „kako se nosimo“ (sto puta smo ovde pisali o neverbalnom, da ne drvim sto prvi put), dakle, uvucen stomak, uspravan polozaj, visoko uzdignuta glava…osmeh. I, eto vam, prosecno izgledajucim, kljuc pristupa ka privelegovanim, od prirode privilegovanim…

Na mufte je najsladje, sto bi rekli Rusi, premda oni to kazu daleko sarmantnije. :)

Пар ствари о дијетама, тренинзима, здравом животу

Par stvari o dijetama, treninzima, zdravom zivotu.

OUTSIDER (Muzički Kritičar)

20. novembar 2008. u 19.33

Već duže vremena nisam bio na ovim diskusijama ali citajuci topike ispod odlucio sam da podelim neka svoja mišljenja sa vama koji pokusavate skinuti visak kilograma. U toku mog pisanja verovatno ću zvucati strog prema nekima mada mi to nije namera, tako da nadam se neću povrediti ničije mišljenje.

Primetio sam da dosta ljudi pokusava skinuti taj visak kilograma kroz ponekad rigorozne dijete ili koristeci se nacinima s kojima se ne bih slozio. Razlog tome je da bi se osecali bolje, zdravije, lepse. Mada verujem da je estetika ta koja je verovatno glavni razlog za skidanje kilograma mnogima pa ta lista verovatno ide obrnutim redom od Lepseg ka Boljem pa Zdravijem.

Prvo, najbolje bi bilo nikad ne doći u situaciju da se i razmišlja o dijetama. Drugim rečima, problem treba saseci u korenu dok visak od par kilograma nije presao u desetine tj. u nekim slučajevima i nekoliko desetina viska kilograma koji sad već postaju nemogući za skidanje.

Drugo, ako smo već dosli u situaciju da nam se tako nešto desi onda trebamo shvatiti jednu stvar da ti kilogrami ako su dosli nisu za jednu noć. Dakle, ne možemo ocekivati da ćemo ih skinuti za par dana ili čak par nedelja. Imao sam jednog prijatelja koji je hteo da se resi oko 20kg i zamislio je da to može da učini za mesec dana. Ipak isao je u teretanu 4 meseca i uspeo je u tome, ali je ocekivao da će izgledati kao na slikama magazina pa se malo razocarao i za manje od mesec dana povratio je svih 20kg + još nekoliko extra (Jo-Jo efekat). Odmah je naglasio da vise nikad neće trenirati posto smatra da je to sve glupost!

Iskreno, slazem se jer smatram da neko ko se odlucio za trening mora da razmišlja da mu je to sad postao način zivota a ne nešto što se čini prvi i zadnji put. To je ono sto me dovodi na sledeću tacku a to je da sama dijeta pogotovo ako je gladovanje u pitanju uzrokuje cisto gubljenje vremena i može imati vise loših posledica na zdravlje (kako fizicko tako i mentalno) nego da niste ništa ni pokusali. ‘Naglasavam’ da čak ako pazite šta jedete i dosta ste uporni u tome mozete postici samo odredjene rezultate koji se ne mogu meriti onima pomesane odredjenom dozom fizickog napora da ne kažem treniranjem.

Mi kao ljudi nismo stvoreni da sedimo dugo u jednom mestu nego bi trebali da se krecemo. Sto vise to cinimo to je prenos energije kroz nas bolji i laksi a samim tim ono sto jedemo i ono sto cinimo je ono sto nas pravi ljudima kakvim smo.

‘Ova tela koja su nam data trebaju da služe nama a ne da mi služimo njima’

Dalje, čak i ako se hranimo zdravom hranom (sto lično podrazumevam pravom Dijetom) i bavimo sportom ili nekom vrstom aktivnoscu opet sve postaje nevažno ako nam Um, Zelja i Volja nisu na mestu. Moramo shvatiti da sve ono sto radimo ‘danas’ imace posledice na ‘sutra’ i s toga ako smo svesni promena na njih možemo uticati pre nego sto izmaknu kontroli.

Dakle, kad mi neko kaže kao sto sam procitao dole da nema volje da posveti makar 15-30 minuta sebi na dan, dodje mi da mu kažem svasta! Radio sam u fabrici fizicki posao 12-13 sati na dan, od 6 Navece do 6 Ujutro i naterao sam sebe da bar 3 puta nedeljno posle posla odem u teretanu 45-60 minuta. Nekad nisam uspevao u tome, bilo je dana kad bih odlucio da je bolje da odem da spavam al’ zato sledeći dan ili dan posle toga bih nadoknadio trening. Neko ko sedi u kancelariji za kompjuterom samo 8 sati na dan i kaže da nema vremena za fizicku aktivnost? Toj osobi je to potrebnije vise nego meni jer ja se ipak na poslu krecem.. trenutno dok ovo pišem bas mi se ne ide da odradim svoj trening jer treniram od svoje 10 godine a sad mi je 28 pa nije ni cudo sto mi se ponekad sve to gadi.. međutim, kad zavrsim s pisanjem ima da se sutnem u dupe sto bi rekao ovaj kanadjanin i odradim minimum od 45 minuta u teretani. Zašto to ipak radim i gde nalazim motivaciju? Pa objasnicu u par kratkih crta jer ovaj text postaje već previse dugacak..

Zar nije dobar osecaj kad možeš da ustrcis uz jedno 100-tinjak stepenica onako nonsalantno a da se ni ne zadises? Kažem ovo posto znam neke koji se popnu uz 10 i hoće da ispuste dusu..

Kad možeš da odes na plazu ko covek i ne razmišljas ni u jednom momentu kako te je sramota i hoće li neko da prokomentarise tvoj viseci stomak ili visak sala na pojedinim delovima tela..

Kad nemas problema sa snom, spavanjem i kad ustanes ujutro, ne treba ti ni kafa ni cigara i imaš neki mir a osecas se fizicki superiorno u odnosu na druge ljude i potpuno si bez stresa jer znaš da si ga prethodni dan izbacio potpuno iz sebe.

Osecas se sigurnije, jače i vise verujes samom sebi..

To su samo od nekih razloga..

Ne znam šta da vam kažem ljudi, sem da pokusavajuci doći do zdravstvenog ili fizickog savrsenstva lakim ili laksim kratkorocnim nacinima u mnogim slučajevima ne pali.

„No pain, No gain“

Ako je ovaj text makar jednu osobu naveo na razmišljanje onda smatram da sam obavio svoj posao za danas.. pozdrav!

dobro je, naveo sam na razmišljanje vise ljudi nego sto sam ocekivao :)

ОВА ЕКОНОМСКО-ФИНАЦИЈСКА КРИЗА КОЈА ЈЕ ЗАХВАТИЛА ЦЕО СВЕТ ЈЕ ДЕЛО ОВИХ ‘УМНИХ“ ЕКСПЕРАТА „у борби против дебљине”.

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

Obrad Gazdic, 17/12/2008,

Citamo da je veoma veliki porast debelih ljudi odnosno zena i muskaraca. To je, prica se,izazvalo zabrinusy kod ekonomista, vlasnika firmi, politicara i velikih kompanija. Zabrinutost zbog toga sto je tim ugrozena produktivnost rada i time i profit.

Guzati,trbusasti,sisati, sve teze i teze u procesu proizvodnje izvode pojedine radne operacije i tim smanjuju produktivnost. I pored raznih akcija u borbi protiv debljine nije se uspelo. Zbog tog „modnim kreatorima“ poveren je taj zadatakk borbe protiv debljine.Ni to ne uspeva.

Sad je ta uloga poverena ekonomistima,bankarima.Oni su izgleda jedini uspeti borbi protiv debljine. Kao intelegentni ljudi, eksperti svog posla nasli su resenje; GLADOVANJE NARODA.Godinama su to pripremali.

Ostace bez novca taj debeli narod i na hrani ce morati da stedi.

OVA EKONOMSKO-FINACIJSKA KRIZA KOJA JE ZAHVATILA CEO SVET JE DELO OVIH ‘UMNIH“ EKSPERATA „u borbi protiv debljine.“POSTENO i USPESNO URADISE OVAJ SVOJ POSAO“

Boze sacuvaj,drugih uzroka i razloga ovoj najvecoj krizi od kako svet postoji nema.

„To su posteni i humani ljudi koji su do ovog doveli“!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Хранити се здраво и квалитетним стварима, нити захтева посебан режим нити превише пара, већ само здраву логику

Dragan-Manhattan (Marketing)

14. jul 2008.

Nije problem u hrani nego u je problem u ljudima.
Prvi problem je taj što se prezderavaju.
Ne jedu da bi živeli nego žive da bi jeli.
Jedan od razloga je sto ima hrane u izobilju.
Kada sam dosao u Ameriku odem ja u kineski restoran i narucim rizu sa povrcem i piletinom. A oni mi daju pola pileta bukvalno i to za nekih smesnih $3-$4 i to sa besplatnom koka kolom. Kako oni prave profit nije mi jasno.
To pola pileta može da nahrani čitavu porodicu a ovde amer to smaze za rucak a za veceru isto ili slično.
Drugi razlog je emotivna glad koja je naročito izrazena kod žena.

Hrana je osim potrebe i zadovoljstvo a s obzirom da se živi pod velikim stresom , ljubavi i seksa obično ima manje nego što se prica onda ne preostaje ništa drugo nego hrana da se maksimalno zadovolje.

BG_NY (Basket-dzanki)

14. jul 2008.

Apsolutno je tacna svaka reč sto si napisao…mada i dalje stojim pri tome da smo generalno još uvek potpuno neobrazovan narod, kada je hrana, konzumiranje i kombinovanje iste i sl. u pitanju.

Jedan batak od pileta punog hormona ne može da se poredi sa celim piletom koje je konzumiralo „zdravu” hranu. Genetski modifikovana hrana izaziva promene na celijskom nivou i ostavlja „djubre” iza sebe koje ne može da se abzorbuje i razlozi. Samo smo srećni sto generalno imamo mnogo zdravije gene od prosecnih amerikanaca koji jedu konzervisana govna već 60-tak godina, ali to će i kod nas iz generacije u generaciju da se polako menja.

Kineski restorani su uz MCDonalds, Burger King i ostale, nešto najgore sto ovde postoji. Pocevsi od higijenskih uslova u kojima se hrana doprema i kuva, do MSG-a koji je u hrani, ali se sve to lepo prikriva aromama koje su nama egzoticne i koje odlično prikrivaju nedostatak ukusa samih namirnica. A kada se tome doda limenka koka-kole, koju maltene svi piju posle kineske hrane, haos…I niko se ne cudi zašto imamo „kung-fu” u stomaku naredna 2 sata, znojenje, i generalni manjak energije.

Ipak, na sve to mnogi kažu i sebe lažu…jednom se živi, neću da se odricem ničega.

Ako želiš da jedes zdravu hranu onda ćeš morati uglavnom sam da je spremas i kupujes na mestima poput „Trader Joe’s” „Whole Foods” kojih uglavom ima svuda po Americi.

Stvarno su smesni likovi koji se sprdaju na racun ovih drugih sto paze na to što unose u organizam. Neki od njih su imali sreću da su u USA stigli sa svojim zdravim „dinarsko-brdjanskim” genima i nisu se mnogo ugojili pa misle da ono sto unosis u organizam nije bitno. Nije sve u gojenju, jer tela su nam razlicita.

Unosenje „otrova” se u organizmu razlicito manifestuje kod svakoga. To je njihov izbor ali za sve postoji granica i neki će efekte sranja koja unose u organizam osetiti tek posle 20-30 godina, a neki posle 6 meseci. Sa druge strane, njihova deca će biti mnogo vise podloznija riziku. To se pre svega manifestuje ako ne kroz probleme sa kilazom onda kroz alergije i slabim imunim sistemom, astme i sl. stvari.

Hraniti se zdravo i kvalitenim stvarima, niti zahteva poseban rezim niti previse para, već samo zdravu logiku, malo samo-kontrole, slusati svoje telo kako reaguje na odredjene stvari i biti malo obavesten o tome šta se i gde unosi u organizam. Ako se posle odredjene hrane osecas kao da ćeš da puknes, spava ti se, nemas energije, bi trebala da bude svima odredejen signal da nešto nije u redu. Kod nas se smatra da je sasvim normalno da se posle neke 30-te godine svi ugojimo, jer to naravno govori da smo „zdravi” i „da se ima”, posle 40-te već pocinjemo da se „raspadamo” i da nas sve boli.

Već u 50-tim i 60-tim cepamo tablete za visok krvni pritisak, i one koja nam pomazu da skinemo kilazu bez modifikovanja ishrane i vezbi, ne možemo normalno da vezemo pertle na cipelama (koliko od velicine stomaka, toliko od ledja koja ne mogu da se saviju) i pitamo se odkuda to da inače „zdravi” ljudi umiru iznenada od infarkta u ovom dobu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

У Америци углавном људи вишег сталежа дуже живе

dejan-a (dirigent)

13. jul 2008.

Radim u zdravstvu i slobodno mogu da kažem da je slika totalno iskrivljena što se duzine zivota tiče. Ja radim u bolnici koja je okruzena sa 27 starackih domova i nasi pacijenti su od 70-100 godina stari. Ali ti velikom većinom (95%) nepokretni, na ventilatorima, vegetiraju uglavnom. I njihove godine ulaze u prosijek duzine zivota. Imaš neku bakicu od 84 koja je već 5-6 godina vegetira.

To za mene nije zivot.

U Americi uglavnom ljudi viseg staleza duže žive. Tu nema debelih, redovno se trenira, masaze, niko ne radi u fabrici, imaju se dadilje, kucne pomoćnice itd. Ne jede se u restoranima tipa lanaca kao Applebee i sl.

Kupuje se hrana u posebnim prodavnicama, pa čak i raznorazne kreme nisu markirane tipa Loreal, Este Lauder itd.
Kakva je to krema za lice na kojoj piše da ne smije da bude u kontaktu sa ocima ili da se cuva daleko od djece.

Ja ne mogu da vodim racuna o svemu tome. Pokusavam da kupujem organsku hranu, da se ne mazem raznoraznim otrvima, ne koristim stik sa aluminijumom, itd. Stres ne mogu da izbjegenem. Da li sve ovo ima neki efekat, ne znam. Vidjecemo..

Извор: Serbiancafe.com (дискусије)

Различити људи имају различито мишљење и тако под „здравом исхраном” не подразумевају исто

Zdrava ishrana

MBee (artist)

27. maj 2008. u 10.56

Čitam sve ove recepte… ma voda mi na usta ide… ali vecina je nezdrava. Mi koji živimo u S. Americi moramo dobro da pazimo šta jedemo da nebi nakvasali kao Amerikanci. Inače, ja pokusavam da se hranim zdravo, znaci bez soli, secera, brasna, bijele rize, maslaca, sira, krompira itd. Šta nam ostaje: sirovo ili kratko bareno povrce, belo meso na raznju, riba, braon riza… neke zitarice…hm…ima li još nešto?

ecolid19 (hemicar)

30. maj 2008.

O hrani se dosta raspravljalo na Fitnesu u okviru dijeta, a i na Zdravlju.
Ima tu da je americka hrana nezdrava i losa i neukusna, masna je zasecerena, kalorijske bombe, ogromna pakovanja i porcije, a ne zasiti nego navlaci na još, jako malo corbaste hrane, voca i povrca. I nema se kud ili da nosis od kuce ili da jedes svo to neukusno masno djubre, a uz sve to malo kretanja, pa steres, i rezultat je vidljiv.

Što se kretanja tiče ovde u NYC se dosta hoda, nema mesta za parkiranje i vrlo je skupo.Ali je nesreca u americi da su im naseljena mesta tako napravljena, sa velikim razdaljinama da se bez automobila teško može živeti, jedino u bas velikim gradovima.

Ono sto je do nedavno bilo izuzetno nezdravo su trans masti, to su neprirodni sastojci u maragarinu i biljnim mastima (gori od svinjske masti) koji potpomazu stvaranje naslaga u krvnim sudovima i nastanak arteroskleroze, drugo je holesterol iz jaja i masnih mesnih i mlecnih preradjevina.

Nazalost takav način zivota stize i u Evropu, gde ima sve vise gojaznih, ali još uvek ni blizu kao u Americi.Njihov način zivota je najnehumaniji i najgori.

HOLESTEROL I MASTI

Holesterol je prirodni proizvod, steroidni alkohol, koji nastje kao i masne kiseline biosintezom iz acetil koenzima A (acetlCoA) u svim živim organizmima, nalazi se u celijkoj membrani, ali pre svega kod zivotinjskih vrsta i coveka, najviše prisutan u jetri mozgu, kicmenoj mozdini, masti, kozi i kod prtica zumance od jajeta. Ne rastvra se u vodi već u mastima. Znatno manje se javlja u biljkama, biljke imaju razne fitosterole za koje je nadjeno da snizavaju nivo holesterola, margarin Becel u Nemackoj. Tako sve zivotinjske masti sadrže male kolicine holesterola, i zbog toga su bile proglasene nezdravim.

U biljnim uljima gotovo da nema holesterola.
Inače prirodne masti i ulja su smesa raznih triglicerida (estri glicerina i visih masnih kiselina od C8 do C18) zasicenih i nezasicenih, ali kod masti preovladjuju zasicene masne kiseline (palmitinska i stearinska), a kod ulja nezasicne masne kiseline (oleinska) .

Trigliceridi sa pretezno zasicenim masnim kiselinama su cvrste supstance zbog kompaktnog pakovanja molekula, dugacki cik-čak lanci. Nezasicene masne kiseline u uljima imaju većinom dvogubu vezu u cis konformaciji, sto daje krivinu ugljovodonicnom lancu, pa se ti molekuli ne pakuju tako dobro, te su na sobnoj temperaturi tecni. Trans konformacija dvogube veze zdržava cick čak niz i vrlo konmpaktno pakovanje molekula pa su ovi izomeri cvrste supstance visoke tacke omeksavanja.

Na ovom linku ima slika i detaljna objašnjenja:

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

Biljna ulja nemaju holesterola ali su tecna i nezgodna za mnoge upotrebe u kulinarstvu. Da bi se dobile biljne masti i margarin koje nemaju holesterola vrsi se hidrogenizacija biljnih ulja.

Hidrogenizacijom ulja se dobijaju trigliceridi kod kojih su sve masne kiseline potpuno zasicene, sto im daje dosta visoku tacku omeksavanja (tvrdja su, voskasta). Pošto je to nezgodno, i da bi se to izbeglo hidrogenizacija se ne vrsi do kraja, već parcijalno, jedan deo nezasicenih masnih kiselina prelazi u zasicene, a ostatak se pod rekcionim uslovima izomerizuje iz cis u trans-kiseline posto su one stabilnije, tako se dobija jedna bas losa kombinacija, sa zasicenim i trans masnim kiselinama, i nešto manje korisnih cis-nezasicenih masnih kiselina. Margarinu se još dodaje ulje da bi bio meksi te vitamini A,D, i E kao antioksidat.

Postoji VELIKA DILEMA šta je korisnije prirodne masti sa malim kolicinama trans-masti i holesterola ili biljne masti i margarin bez holesterola ali sa velikom kolicinom TRANS-MASTI ZA KOJE JE DOKAZANO DA SU STETNE, JER SE TALOZE NA KRVNIM SUDOVIMA, POVECAVAJU NIVO LDL holesterola i pospesuju aterosklerozu. Buter ima dosta zasicenih masti i 2-5% trans masti i dosta holesterola 33mg u kasicici. Margarin nema holesterola, manje zasicenih masti ali može imati veliki procenat trans-masti. TREBA OBRATITI PAZNJU NA DEKLARACIJU O SASTAVU KOD KUPOVINE MARGARINA I BILJNIH MASTI ima raznih vrsta. Zasada je to samo u americi naglaseno.

FDA preporucuje zdravim ljudima da ne konzumiraju dnevno vise od 200mg holesterola, te 10-15 g zasicenih masti i sto manje trans-masti.

Evo primera radi napisacu priblizni sastav nekih najcescih PRIRODNIH MASTI, ono sto mi je pri ruci.

Govedji loj: zasicene masne kiseline 55-65%, nezasicene 35-35%
Maslac: zasicene masne kiseline 45-55%, nezasicene 28-49%
Kokos: zasicene 85-92%, nezasicene 6-12%
Kukuruz: zasicene 11-16%; nezasicene 75-98%
Salo (svinjsko): zasicene 38-47%; nezasicene 48-65%
Maslina: zasicene 8-25% ; nezasicene 58-98% (oleinska)
Palm: zasicene 34-60% ; nezasicene 42-63%
Kikiriki: zasicene 15-27% ; nezasicene 57-95%
Soja: zasicene 10-18% ; nezasicene 75-95%
Bakalar jetra: zasicene 9-20% ; nezasicene 70-98%
Lan: zasicene 10-20% ; nezasicene 65-97% (polinezsicene provladjuju)

Od zasicenih masnih kiselina koje idu od C8 do C18 preovladjuju kod svih vrsta C16(palmitinska), a slede C14 (miristinska) i C18 (stearinska), uvek je paran broj.
A kod nezasicenih masnih kiselina koje idu od C16 do C20 preovladjuje kod svih vrsta C18, oleinska kiselina, sa cis dvogubom vezom,slede C18 dienske kiseline (linolna). Trans- nezasicenih masnih kiselina ima 2-5%.
Masti sa polinezasicenim masnim kiselinama sa cis-dvogubim vezama nalaze se u ribljem ulju i lanenom ulju.

Osim ovoga prirodne masti i ulja sadrže vitamine rastvorne u mastima A , D, E i još mnoge druge supstance u tragovima.
Maslinovo ulje je vrlo zdravo za ishranu zbog velikog procenta sis-nezasicene masne kiseline (oleinska), ali ga ima u razlicitim kvalitetima zavisno od tehnologije prozvodnje. Extra virgin oil je najbolji kvalitet (hladno presovano ulje).

http://en.wikipedia.org/wiki/Olive_oil

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

http://en.wikipedia.org/wiki/Margarine

E tako je nauka utvrdila da su trans masti iz margarina odprilike stetnije od holesterola iz prirodnih masti (svinjsa i buter). I sto je najlepse to nije ništa novo, to se zna već nekih 50 godina, a trovani smo „zdravim” margarinom, koliko li smo toga pojeli, sva idustijska hrana (slatkisi) su pravljeni s tim. Sad kad su u americi stigli rezultati te ishrane, oni su zabranili trans masti, shvatili su da je veca steta nego korist, slično kao sa duvanom.

Neko moje razmišljanje je drzati se prirodnog, voditi racuna, ja nisam fanatik, gurman sam i tako balansiram.

Cimet regulise nivo secera u krvi i pojacava produkciju insulina kao i nivo holesterola i to snizava LDL (stetan).
Procitajte ovo:

http://www.thyroid-info.com/articles/cinnamon.htm
http://www.whfoods.com/genpage.php?tname=foodspice&dbid=68
http://en.wikipedia.org/wiki/Cinnamon

Pored emotinal eating, prejedanja od nervoze do gladi se dolazi sa losom hranom.
Glad dolazi zbog pada secera u krvi. Naime ko jede hranu sa dosta ugljenih hidrata onda se po inerciji luci vise insulina i nivo secera pada na minimum i to daje osecaj gladi, i to vuce na slatko, da bi se naravno podigao novo secera, sto opet kratko traje.
Taj zacarani krug se može preseci sa proteinskom ishranom, tj. Atkins dijetom, koja može biti manje vise rigorozna. Ili dijeta sa naizmenicnim porcijama proteinska , pa ugljeni hidrati.

Osecaj gladi i prejedanje je jedna vrsta zavisnosti od zadovoljstava, isto kao i duvan, alkohol ili droga, jer se u mozgu aktiviraju isti receptori.
Mozete procitati i ovaj naucni clanak:

http://www.sciencenews.org/articles/20050903/bob10.asp

Dijeta je ishrana za bolesne ljude, i nazalost takvih je danas sve vise: di…etes, poviseni lipidi u krvi, povisen pritisak, bubrezna slabost, osetljiva jetra, alergije, da i gojaznost kao bolest, i to ne samo kod starijih nego već i kod mladjih ponekad već oko 30-te.
Takvi ljudi po preporuci lekara moraju da jedu specificnu hranu, koja se drugacije priprema.
No i ti ljudi imaju pravo da jedu ukusnu hranu, pa su im potrebni odgovarajuci recepti.

Sva hrana koja ima dozvolu da može da se konzumira je zdrava sad zavisi od nas šta će mo da jedemo i koliko će mo da jedemo.
————————–
Upravo ovo nije tačno.

Eto opisala sam gore na primeru MARGARINA, da su nam godinama svi pricali da je to zdravo, zdravije od svinjske masti i butera, a sad ispalo da je gore, ili barem isto, naravno kad sadrzi neprironi satojak.
Kafa bez kofeina je isto proglasavana boljom od obične, dok posle nauka nije utvrdila da je gora od prirodne kafe.
Pa kontraverzni zasladjivaci, napitci i slatkisi bez secera, gde se još uvek prelama da je bolje jer nema kalorije do onoga da su vestacki zasladjivaci kancerogeni i kozna šta još. Istina je da nema boljih vestackih zasladjivaca od postojecih. Samo još da dodam da je saharin koji je bio proglasen kancerogenim rehabilitovan kao neskodljiv, bila je greška u ispitivanju.
Pa čak i voda iz vodovoda se proglasava zatrovanom i preporucuje flasirana voda, sto je opet diskutabilno.
Još i da pomenem gomilu raznih dodataka sa E oznakom, od koji su neki povuceni sa trzista, na listu dodati novi, prica se okolo da su stetni, čak i kancerogeni i sl.

Nauka menja svoje mišljenje o mnogim stvarima.

Lično smatram da se treba drzati najprirodnijeg nacina ishrane, onako starinski, te izbegavati industrijsku hranu i preradjevine.

I sve su to namirnice koje imaju dozvolu i nalaze se na trzistu, a diskutabilno je da li je uredu i koliko se može toga konzumirati, i ko kolike potrebe ima.

Drugo reč diet u engleskom i reč dijeta na srpskom bas i nemaju uvek isti smisao i upotrebu u govoru.

Evo još moram da dodam, pre oko 15 godina su otkriveni lekovi statini koji blokiraju biosintezu holesterola, lepo, ali nekako u isto vreme je spustena granica max dozvoljenog za holesterol u krvi sa 260mg/dl na 200mg/dl, sad moje koleginice koje ceo zivot rade u tim biohemijskim laboratorijama tvrde da nema teorije da osoba starija 50+ ili naročito 60+, ima tu novu nizu vrednost, i ljudi se ubijaju sa dijetama bez zivotinjskih masti i bez jaja, i ništa, da vrednost je nedostizna bez tih novih lekova, Zašto je to tako? i Šta je normalna vrednost?

Još da dodam da savremeni zivot nam je doneo tri vrste dozvoljene hrane, tj. osnovnih namirnica:

1. Obična hrana, za koju se prica da je zatrovana
2. Organska hrana (organic food), obelezena sertifikatom, bez hemijei bez gentskih modifikacija
3. Genetski modifikovana hrana, sa manje hemije,trebalo bi da je isto obelezena, još uvek diskutabilna u nauci ali legalno na trzistu

I šta je sad zdrava hrana, pa nije teško pogoditi, ono sto je najskuplje, organska. Ona prva vrsta pa zavisi od namirnice, a treca ko zna, videce se jednog dana. Možda nisam u pravu.

MBee, ne postoji definicija zdrave ishrane, može se samo reci šta su zdrave namirnice.

Zato je i doslo do toliko zabuna. Ono sto zdravstveni radnici preporucuju je BALANSIRANA I RAZNOVRSNA ISHRANA, da bi se obezbedili svi potrebni hranljivi sastojci. Svaka jednolicna ishrana je stetna.
Procitajte onaj link Nutrition.Razliciti ljudi imaju razlicito mišljenje i tako pod „zdravom ishranom” ne podrazumevaju isto.

Što se pripreme hrane tiče nema nikakvih preporuka, možda da se ne kuva i ne maltretira suvise dugo. Dimljeno ne treba jesti previse često.
Zagorelo ne valja.

Ja ne mislim da se kinezi zdravo hrane niti da žive duže od nas, i sto bih ja njih imitirala. Uzgred azijati imaju 80% laktoza intoleranciju, zbog toga ne koriste mleko i mlecne proizvode, pa su orjentisani na soju, i puno koriste natrijum-glutamat koga ima u Vegeti.
Ne mislim da je Vegeta stetna, diskutabilna je, može se povremeno koristiti.
Ne mislim da treba jesti sve sirovo, ima i takvih ljudi.
Ne mislim da su vegetarijanska ili makrobioticka ishrana zdrava, naročito ne vegan, ne bih nikad mogla tako da se hranim.

Ja ne mislim da je pohovano i zaprska stetno, može ponekad sto da ne, treba ishrana da bude raznovrsna, ali ne svakodnevno.
Može i belo brasno i secer, ali ne uvek, bolji je crni hleb.
Ne mislim da je so u ishranni stetna, stavise je korisna, ja imam nizak pritisak i treba mi bas dobro slana hrana.

Jaja su vrlo zdrava namirnica, bas to zumance i ne treba živeti bez toga, za one sa povisenim holesterolom se preporucuje 4-6 jaja nedeljno.
Neko smatra da ne treba jesti presna jaja zbog zaraze, neko bas tvrdi da je to zdravo.
A za zdrave namirnice treba imati svoju kucu sa bastom i onda imaš većinu bez ili sa minimumom hemije. Ja sam tako živela 43 godine svog zivota, do pre 8 godina.

Gore sam napisala šta je zvanicno stetno, a do nedavno je masovno korisceno, u Srbiji još uvek, biljna mast sa trans mastima, jer je neprirodno, to je ipak nešto sto kod mnogi svakodnevno tokom celog zivota konzumiraju.

Evo da preporucim jednu interesantnu knjigu:
Foods that fight cancer (Preventing cancer through diet), od Richard Beliveau i Denis Gringras, ima na Amazon.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)