Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Солон је атињанима саветовао да се не задужују претерано

Преузето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Sunovrat neo-kapitalizma.

Trucko (sociolog)

20. jun 2009.

povratak marxiszmu?

…Prijee 20-tak godina padom Berlinskog zida , raspadom Sovjetske imperije i tranzicijom zemalja koje se tretirale kao „komunisticke” ka novom sistemu neo-kapitalizma ( opaska ! komunisticke države nikada nisu ni postojale a niti sistem koji bi se mogao okaratkerisati kao „komunisticki”, jer ako znamo bar osnove marxsizma , znamo da je komunizam zavrsni stadij razvoja besklasna drustva ,neka vrsta utopije slobodne zajednice ljudskih bica oslobodjenih privatna vlasnistva i potrebe za njim što se naravno nigdje ni priblizno nije ostvarilo) uz fanfare nastupilo nastupilo je novo doba na cijeloj planeti , nazvano; „globalizacija” te neo-liberalno vidjenje ekonomije dobilo je zamah , uz pojednostavljeno vidjenje ; „ kapitalizam je pobijedio !”, deregulacija trzista uz svjetsku razmijenu robe i novca koja je razbila sve državne barijere ( integritet i konkurenciju lokalnih ekonomija ?) te explozivni razvoj elektronskih komunikacija ( web, internet , mobilna telefonija ) i USA kao jedina preostala imperija te brz uspon novih ekonomskih divova ( Indija ,Kina , Brazil a u zadnjih 8 godina i probudjena Rusija ) navelo je na zakljucak da je doista dosao kraj „politicke” historije ( po Fukojami ) i da je planeta krenula u razdoblje properiteta
i sada ? naravno , ovih dana i laici primjecuju da je demagogija , snažna propaganda korporacijskih medija uz pranje mozga masovnom industrijom zabave za mase ( kablovske i satelitske TV , industrija video-igara , zatrpavanje inerneta spamom i komercijalnim smecem ) itekao izmanipulisala realne rezultate ovih promjena jer maske padaju !

proizvod „ pobjede neo-liberarne ekonomije” ili „kapitalizma” ima tragican rezultat u sveopstoj nesigurnosti ( egzistencijalnoj , ekonomskoj , moralnoj ?) propast srednje klase , neravomjerno bogacenje 1% populacije na planeti ( oko 1200 milijardera na planeti NOVA BURZOAZIJA ) te stalnim ratnim konfiktima i ratnim zaristima ,( raspad Jugoslavije , je takođe žrtva tih procesa ) sve veca policijsko-obavjestajna kontrola gradjana i u zemljama koje se smatraju „demokratskim” ( video-nadzorni sistemi na svakom cosku , uvodjenje bio-pasosa i ID kartica , snažno jacanje bezbjedonosnoga i vojnoga aparata , NATO koji je trebao biti dezintegrisan kao i Sovjetski savez , jer je i bio stvoren kao mjera ODBRANE od sovjeta , a danas je vojna sila OKUPACIJE i nametanja volje mocnih i jači je nego ikada !) sistem bez ikavih nacela koje bi se navodile po principima etike , morala , humanosti , suradnje i kooperacije među ljudima jer sa jedinom ;„ideologijom profita” i sistem je u raspadu
tehnoloski i lažni ekonomski razvoj nije pratio razvoj ljudske svijesti i novih ideja za rijesavanje problema sa kojima se suocavamo , zagadjenje , energetski resursi na izmaku , i dalje 2,5 milijarde siromasnih , nacionalni i međureligijski konflikti koje se ticu sviju nas , jer nema sklonista , nema države ( osim možda skandinavskih djelimicno , možda ?) koje ovi procesi raspada neće teško pogoditi
povratak marxstistickoj ideji ? i stvaranje prostora za nove ideje ili samo borba za opstanak bez ikave idejne vodilje ?simpozijum delirijum

Bio je i pravi i totalni krah berze u Americi 1929-te godine. Mnogi su počinili samoubistva, mnogi osiromašili ili bankrotirali preko noći, banke propale, država u rasulu. Samo su otišli stari bogataši, došli novi. I sve opet polako po starom. Sve i da se ponovi totalni krah berze kao onda… ništa se bitno promjeniti neće. Pa već je bilo jednom, imaju iskustva, mnogi znaju šta će i kako će, i kako će na kraju profitirati i postati novi bogatuni, ili ostati stari sa zlatom.

Gilbert (informaticar)

22. jun 2009

Sada je u stvari i pitanje da li se može objaviti ili možda nagovestiti propast kapitalizma. Postojalo je i ranije dosta ovakvih kriza i krahova.
Mišljenja su da neo-liberalni kapitalizam ne može vise opstati kao takav, već da će ga zameniti neka kombinacija državnog kapitalizma. Vlade razvijenih zemalja negiraju ovakav scenario i tvrde da su intervencionisticke mere privremenog karaktera.

Ja bih prihvatio tezu da je sistem propao usled prevelikih, neopravdanih rizika. Globalizacija ekonomije, a posebno bankarskog sistema imala je dodatni negativan efekat. Bankarski sistem se povezao na svetskom nivou, tako da su postojali ogromni bankarski sistemi koji su plasirali sredstva uz neopravdan rizik. Postojanje tako velikog sistema omogućavao je da ovi rizici uglavnom ostanu neprimeceni, ali je upravo zbog toga i doslo do velike eksplozije. Da su banke bile manje i da su pucale pojedinacno stvar bi bila mnogo ociglednija i manjeg intenziteta. Svemu su kumovali i takozvani eksperti koji su uveravali u stalan rast, dok je stvar isla u pravcu gde je danas. Sa druge strane nemojmo zaboraviti i uticaj stanovnistva koje je konstantno trosilo vise nego sto je moglo realno da se zaradi. Naravno, bez kreditne politike kakva je bila to ne bi bilo izvodljivo.
Mnogo se toga baziralo na ocekivanjima. A ocekivanja nose rizike. Još i ako su neopravdana… Sredstva su takođe sve vise plasirana u spekulacije a manje u realni sektor.

Iako ima nagovestaja (naročito u Evropi) da će se preci na nekakav „humani kapitalizam” ja se plasim da će se stvar nastaviti po starom, posle čega možemo ocekivati još veću krizu.

Dobro si pomenuo da su tu i bezbednosni izazovi. Ja bih rekao da cela situacija izaziva i veliko nepoverenje gradjana sa kojima će vlade razvijenih zemalja morati da se nose u narednom periodu.

Konzumerizam je poseban problem i ne znam kako bi se tu moglo uticati na ljude da ne vezuju svoju sreću u zivotu pretezno za to koliko mogu da potrose. Mislim da se ta stvar mora resavati individualno, kroz pronalazenje drugih izvora zadovoljstva svakog pojedinca i razvijanju same svesti o tome koliko zaista možemo trositi na globalnom nivou (ovo je već možda i prilično istroseno). U svakom slučaju neki kolaps, mnogo veci od ovoga, oduzeo bi nam mogućnost da trosimo kao sada.

Uvek će ostati pitanje da li je marksizam zaista ono sto je u praksi pokusano da se sprovede u komunistickim zemljama. Onda je i u pitanju da li marksizmu treba dati drugu sansu sadrzano i pitanje – da li je to druga ili prva (prava) sansa? Razmišljao sam o Marksu i vremenu u kome je živeo, kao i kako je živeo. Iznedrio je jednu humanisticku teoriju i insistirao je da se ona mora sprovesti u praksi. Ali i on je sam živeo na ivici egzistencije. Nije imao čak dovoljno da prehrani porodicu. Koliko se i to njegovo stanje projektovalo na to da svet u tom momentu vidi na taj način – Otudjenje coveka od coveka, otudjenje coveka od samog sebe, obezvredjenost ljudskog sveta…
Moje je mišljenje da možda određeni elementi anarhizma imaju veću sansu da stupe na scenu u ovom momentu kao jedna alternativna opcija.
Treba pratiti i kako će se razvijati narodni, levicarski rezimi u Latinskoj Americi.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009. u 20.58

Gillbert..no coment.

da,
1929 godine i toga crnoga utorka ( ako se ne varam ) USA berza jeste krahirala , kao i cjelokupna svjetska ekonomija , i šta se desilo u hiperinlacijskoj njemackoj toga vremena ? 1933 pojavio se hitler ! u Sovjetskom savezu je bio staljin i znamo šta je bilo poslije; svjetski rat !

No-1 22. jun 2009.

..Dal’ sam u pravu…?

Bit ćemo „opredeljeni” i „razvrstani” ( rasno, religiozno ,nacionalno i svakako ) sve dok ne skontamo da nas iste muke prate , svi mi , na planeti , i sistem nepravde i jeste ! jeste nepravedan. Prezivljavajuci uz MTV i kablovske televizije , jeftinu pivu i masovnu zabavu , internet spam , video igre bez buducnosti koje nas ubijaju u pojam
a vreme jeste za budjenje! jer ? sistem je propao!

Wakan 22. jun 2009.

Ovo je samo pokusaj da se uspostavi novo moderno robovlasnicko drustvo u kome će covek raditi za vodu i hleba i da odplati dazbine državi. Solon je atinjanima savetovao da se ne zaduzuju pretеrano jer na taj način, zbog nemogućnosti da otplate dugove, rizikuju da postanu robovi. Danasnja situacija je upravo to. Moderan covek je prezaduzen, samim tim pripada banci. Kao sto covek koristi volove koji će raditi za njega, tako i banke zajedno sa politicarima koriste narod. Od svog rada covek ima najmanju korist.

Model „upesnog coveka” je serviran bas zbog toga sto mnogo veću korist od njega imaju banka i država, dok model „neuspesnog coveka” je za one od kojih banka i država nemaju nikakvu korist, pa još mora i socijalku da im placaju, zamisli kakav bezobrazluk. zbog toga su u americi dosli do genijalnog rešenja i pune zatvore svakodnevno u kojima hteo ili ne moras da radis i placaju ih dva dolara na sat, cisto da ne bude dzabe i da mogu da kažu kako su zatvorenici placeni za svoj rad.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009.

Na zalost, ja nisam primjetio da stanovnici Amerike usmjeravaju bijes tamo gdje treba. Za sada su zabrinuti samo cinjenicom kako će otplatiti basnoslovne kredite koje su podigli u doba „blagostanja” i da li će ostati bez posla…a ne razmišljaju o tome da ih država pljacka konstantno kroz zdravstvo, obrazovanje i da to traje godinama. Vjerujem da je potrebna kriza većih razmjera da shvate da problem kapitalistickog drustva danas nije cinjenica da ne možeš da platis dijetetu fakultet jer se raspala banka na Wall Street-u, nego da taj fakultet ne trebaš placati uopste.

Wakan 22. jun 2009.

Trucko, sve sam to rekao, samo ti to „na zalost nisi primjetio”

trucko (sociolog)

22. jun 2009.

hm,kako mislis da nisam?

Gilbert (informaticar)

23. jun 2009.

Solon je dobro savetovao ljude da se ne zaduzuju i taj savet vazi i danas. Ali njegov savet istovremeno znaci i da zaduzivanje zavisi prvenstveno od samih ljudi iz čega proizilazi da su oni sami krivi ako su se zaduzili i da će snositi i posledice toga.
Kao sto nacionalna ekonomija mora voditi racuna da racionalno trosi ono sto proizvodi, a da proizvodi ono sto je potrebno, tako i domaćinstvo mora trositi ono sa cime raspolaze, ne zaduzujuci se preko mere i napredujuci na realnim osnovama, a ne na nerealnim ocekivanjima.
U Americi ljudi koji su prezaduzeni mogu proglasiti bankrot. Kako će proćizavisi od države u kojoj žive i sudije, ali uglavnom sudija u tom slučaju ostavlja doticnom za hranu, stanovanje i odevanje, dok ostatak zarade ide poveriocima. To je u svakom slučaju jedan mali deo njegovog duga i tim takozvanim reprogramiranjem banke su na gubitku. To je opet posledica preterano rizicnih plasmana.
Drugi je slučaj sa hipotekarnim kreditima, kada ljudi ostaju bez kuce, ali kuce koja nije njihova. Opet je banka na steti jer od prodaje kuce, čija je cena visestruko pala, ne može da nadoknadi glavnicu.
Na kraju država krpi bankarski sistem i industriju koja je sa njim srasla da ne bi doslo do lancanog gubljenja radnih mesta.
I tu imamo efekat da su u stvari izgubili oni koji su se odgovorno ponasali. Oni koji nisu prekomerno trosili. Jer je iz zajednickog novca pokriveno nečije neodgovorno ponasanje.
Mislim da je stvar daleko od toga da smo na hlebu i vodi.

Slazem se, međutim, da postoji produbljeni jaz između razvijenih i nerazvijenih zemalja. To je možda i posledica toga sto su se zemlje zapada razvijale dugi niz godina i sticale bogatstvo koje i danas drže u vidu naprednih tehnologija. Siromasne ekonomije nemaju sansu u ovoj utakmici koju neo-liberali predstavljaju kao fer. Fer je isto toliko kao kada se takmice sportisti od kojih su jedni imali kompletne visinske pripreme, a drugi sedeli u zatvorenom prostoru. Male ekonomije su u ovoj neravnopravnoj situaciji prinudjene da se oslanjaju uglavnom na prirodna bogatstva, gde opet uglavnom bogati diktiraju uslove. Globalizacijom su stvorene i multinacionalne kompanije za koje granice državnih ekonomija uopste ne postoje. One su sada u stanju da diktiraju uslove siromasnim državama. Tako vlade razvijenih zemalja više ne moraju da se bave problemom bilateralnih odnosa, već prosipaju price u sirenju demokratije i ljudskih prava.

Americka kultura se i bazira na neprikosnovenom pravu privatne svojine. I na tome da zaradjeno pripada onome ko je i zaradio. Zato kod mnogih Amerikanaca i postoji otpor prema socijalnim programima, jer to vide kao uzimanje onoga sto je neko zaradio. Zdravstveni sistem je takođe baziran na ekonomskim osnovama. Tu i lezi problem jer je ovo oblast u kojoj mora vladati solidarnost. Jer, neko će zdravstvene usluge morati da koristi na dnevnoj osnovi, dok neko drugi neće posetiti doktora 20 godina. U tom slučaju njihov sistem dovodi do toga da onaj koji je duže bolestan bude finansijski ruiniran, a neretko i u nemogućnosti da plati lecenje.

U svakom slučaju treba skloniti ove koji su doveli do ove situacije i sto je još vaznije skloniti takvo razmišljanje.
Alternative jesu dobrodosle.
Kad smo već kod toga – ima li neko od vas neke alternativne ideje?

No-1 25. jun 2009.

Recimo, zašto je Yuga bila neophodna da se sprijeci izlaz komnistcke rusije na topla mora. kada vise nije imala svrhu postojanja, ta balkan socijalsticka tvorevina je samu sebe i unistila.

Mido (penzioner)

25. jun 2009.

Današnji mladi moraju znati i poznavati istoriju „kako bismo sačuvali ono što je postignuto, kako ne bismo postali žrtve revizionista bilo kojih boja.”

Advertisements

После парада другу Титу синови пионира организују параде педера

Posted in Србија, друштво, култура, политика, породица, SerbianCafe by Соларић on јун 23, 2009

Преузето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Педерску параду у Србији организује власт

neimar 13. jun 2009.

и нико други ако сте имали имали сумње у то.

‘Парада поноса’ је све само не за понос.
Ради се о крајње перфидној манипулацији нормалних људи од стране народу наметнутих *о**в***х елита у којој ненормално постаје ‘нормално’ у којој власт народу натура тотално стране концепте а све у име глобализације „културе” која негира породицу, традицију и хришћанство.

//Čiplić : Beograd i Srbija spremni za Paradu ponosa

Међународни Радио Србија
Beograd i Srbija su spremni za „Paradu ponosa”, izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, dodajući da resorno ministarstvo i Vlada Srbije neće na neki poseban način pomagati i promovisati gej paradu.Čiplić je Tanjugu izjavio da je tolerancija, koja prema njegovim rečima i dalje nedostaje Srbiji, zaživela u dovoljnoj meri da bi „Parada ponosa” bila organizovana i prošla bez ekscesa.

mostro (junior member)

13. jun 2009.

Pa narodu treba postaviti problem koji će da resava i o kome će da prica da se nebi resavalo gde su nestale pare od kredita i privatizacije i kako je ko od tajkuna za dzabe kupio bogatstvo.
Naravno da sve to radi usrana vlast.

com_au_13. jun 2009.

zavisi od toga ko to finansira; ako su se ljudi „porezali”, svako ka’nuo po neku kintu, zašto da ne, neka paradiraju koliko im je volja, homoseksualnost se ne prenosi paradiranjem, ali ako je to organizovano i finansirano iz inostranstva ili iz poreskih para, e onda bi bilo mesta onome sto pricas.

neimar 13. jun 2009.

Ма каквог иностранства. То педери на власти који не смеју да се експонирају својој бази приређују парти да виде да их нису заборавили.

Онај други већи а ћутљиви нормални део на власти мисли да тиме доказује своје ‘европејство’ а доказују једино глупост.

На власти је либерални фашизам који намеће диктатуром апсолутно све – стандарде, ‘културу’ па и границе држава како видимо.

Наравно да се нормалнима при томе импутира да су ‘радикали’ и остали ‘заостали назадњаци’ да би се прикрила чињеница да је на власти радикална левица која има корене у раном фашизму.

После парада другу Титу синови пионира организују параде педера.

usamljeni_jahac (gonic stoke)

13. jun 2009.

Neimar; sad će ti ovde dobiti ocenu-5 zato što si protiv pedera. Ja sam jedno pisao protiv pedera a podržavao rezerviste da dobiju dnevnice i dobio sam ocenu-6 . Mislim da ne postoji nanja ocena. Pola dana sam bio tuzan i razmišljo sam da li sam ja normalan ili pederi. Neko je nenormalan.
P:S
Svaki pametan i normalan covek zna da je seksualnost intimna stvar svakog coveka sa kojom se ne treba paradirati. To je provokacija nas normalnih,

dulebg (posmatrach)

13. jun 2009.

Па баш нисам сигуран да смо као народ довољно толерантни:

– покушајте у Београду да некога наговорите да нешто своје изгуби, у корист Срба са Косова, да не помињемо Србе из Далмације, РС, расејања – па ћете видети гневне реакције, излив агресије и нетолеранције.

neimar 13. jun 2009.

Дуле ми јесмо нетолерантан народ, али зато смо и преживели – досад.

Погледајте шта се дешава толерантним Французима и Холанђанима. Појешће их исламисти.

Одређена доза нетолеранције је потребна за опстанак и као таква је природна јер природа се постарала да све превише толерантне врсте које нису показивале зубе пропадну.

А иначе промоцију толеранције би најбоље одрадили челници ове власти, пре свега председник Тадић и потпредседник Ђелић кад би стали на чело ‘параде поноса’ и тиме показали Европи и свету ‘право лице Србије’.

Тако се бори за ‘толеранцију’ а не позадинском организацијом.

Dragan-Manhattan (Marketing)

13. jun 2009.

Sve to dolazi iz Amerike i Engleske,zemlje proleterske.
Originalna „parada ponosa” gay pride parade je bila odrzana u Njujorku nakon što su dobili po repu pa je policija intervenisala i grad im je onda obecao „paradu” da ih utesi i od tada se organizuje tradicionalno svake godine i to na Vidovdan !
Najbolji deo parade je kada lezbijke dodju na Harli Dejvidson motorima,„dykes on bykes” dajks on bajks :)
Ima akrepa kao Elen Degenerik sa TV ali ima i dobrih i to stvarno doooobrih !:)

Сродне теме:

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Америчка олигархија урушава Америку и свет

Jocko4 (observer-analist)

19. jun 2009. u 18.36

Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.

Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.

„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.

Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.

Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.

Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.

Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.

Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.

MilojkoTheGreat,

Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.

Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.

Milojko i Kipe,

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.

Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.

Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.

Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.

Због чега се Војводина, која је превелика, централизује а остала Србија регионализује ?

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on јун 17, 2009

Коментари пренети са Нова Српска Политичка Мисао

Децентрализована и ефикасна Србија

Чедомир Јовановић

субота, 06. јун 2009.

(Политика, 06.06.2009)

КОМЕНТАРИ:

Јозеф К.

3 субота, 06 јун 2009

Све и да овај човек, од данас, па још сто наредних година, говори само оно са чиме бих се могао слагати – не бих му веровао! И не мислим да у мом ставу према њему има нешто погрешно! Не, напротив – то је тек разумни опрез и ништа више. Кад би он био „мањи католик од Папе“, мањи војвођанин од њих самих, кад не би био инжењер туђих душа и „хирург који преобликује Србију“ можда бих и рекао: млад је човек, требало би му дати шансу. А овако: шанса њему – пропаст нама! Жалосно је што он и његови и не траже шансу од мене и осталих грађана, овде у фингираној демократији. За њих се нађе начина, па наметљива асоцијација на просећени апсолутизам и не изгледа претерано. Уз то, и „сила бога не моли“, а они су њена претходница. Пример је Република Српска; замислите тамошњег Чеду (ипак, извините – немојте га ни замишљати)!
И када каже: „Што се ЛДП-а тиче, процес децентрализације заправо је механизам за суштинску демократизацију друштва. Он мора брзо да доведе до већег непосредног учешћа грађана у доношењу одлука“ – то је светла страна, а тамна? ЛДП без ње није! ЛДП да жели више демократије?! Шупља прича за наивне!
Зато: „треба се чувати Данајаца и кад ти дарове доносе„!

Млади Џедај

субота, 06 јун 2009

Ништа од овога није тачно. Србији не треба федерализација (како је Јовановић зове, „децентрализација“), не постоји ни једна корист од тога, само штета. Напротив, Србији треба јака централна власт, као у Русији, да брани национални интерес, уједини народ и контролише олигархе. Јовановић се залаже за ово не из убеђења, него из личне користи. Можда није свестан, али овај план пректично значи уништење Србије као независне државе. Да ли он то не зна или га није брига?

Много тога „смрди“ у овој идеји. Мени она делује као покушај „коначног решења“ европских и америчких глобалиста за Србију, исцепкај земљу, уништи заједничке институције, нагласи регионалне, верске и националне разлике – завади па владај.

Тај ЛДП ми је мистерија, како ти људи не виде да раде на штету земље у којој живе. Или, ако виде, како живе са тим. Баш због те антидржавне и ненародне политике не прелазе 7% на изборима.

Jovanovic – strucnjak za regionalizaciju?!

субота, 06 јун 2009

1. Zbog cega se Srbija regionalizuje, a Vojvodina, koja je prevelika, centralizuje?

2. Molim citaoce da navedu argumente i kvalifikacije Jovanovica za pisanje i objavljivanje ovog teksta. Da li su ovo novi politicki ‘strucnjaci’ u Srbiji??!!

3. Za sta je Jovanovic strucan? Znaci: Ne kontekst, ne politicka funkcija, vec radna biografija, kvalifikacije i disciplina, pa onda odgovor u dve reci (Za ekonomiju, za pravo, za reziju, za dramaturgiju). Samo u dve reci.

Ala

субота, 06 јун 2009

Srbiji treba Parlament u kome sede obrazovni,ozbiljni i radni ljudi koji ce da stite sve prerogative drzave zapisane Ustavom.
Interesantno je da javni tuzilac,sudije ustavnog suda nisu ni analizirale protivustavne (protivnarodne) stavove LDp i njenog vodje.
Srbija je mala i jedva samoodrziva drzava-potrebno je ucvrstiti poverenje i saradnju naroda i vlasti,insistirati na zakonima ,proizvodnji i izvozu,zastiti prestale namenske industrije,jacanju skolstva i ukupnog obrazovanja gradjana.
U bilo kojoj zapadnoj drzavi,ne samo sest ministara kao u GB, vec bi cela vlada, sa sve predsednikom letela,da postoji ovakav parlamentarac koji zivi u luksuzu nepoznatog porekla. A Ministarstvo pravde cuti?!Poreska uprava cuti?!A gone sirotinju sto prodaje snale po ulicama!
Ceda, Pajtic, Drinjakovic, Comic , Canak, Ostojic su pravi reprezenti aktuelne vlasti.
Potrebno je da gradjani cele teritorije budu reprezentovani (kao u anglo-saksonskim parlamentima) i imaju pravo na ucesce u razvoju drzave; kao i odgovornost, sto se cesto potiskuje u drugi plan.
U istorijskom momentu prezivljavanja nacije ove „strucnjake“ treba ostaviti da se izgradjuju i obrazuju uz rad. Samo neznaje velikih razmera,opijenost spanskim serijam moze da podrzi slicne likove.
I Djindjic je odstranio i njega i Bebu-zasto?
Bilo bi dobro da smo saznali.
Cedo,ostavi nas!

MILAN

субота, 06 јун 2009

On samo otvara usta a govori Latinka Perović.

Ко су ти млади људи пуни мржње?

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on јун 8, 2009

Преузето са Нова Српска Политичка Мисао

Општа места и љупке разлике

Слободан Антонић

субота, 06. јун 2009.

Пошто сам већ писао о доста наших „људскоправашких“ НВО, помислио сам да не би било лоше да поближе упознам и Иницијативу. Отишао сам на њихов сајт и прво што сам спазио било је да је њихова приступна страница на енглеском. Као језици су још постојали албански и извесан „БХС“ језик?! „Да политичке ли коректности!“, помислио сам. „Не само да им је матерњи језик од другостепене важности, већ је и он назван тачно онако како се зове у Хашком трибуналу“!

Прегледавши њихове мрежне странице, као и изјаве и интервјуе њиховог „председника и оснивача“[1] Андреја Носова, препознао сам готово сва општа места нашег „грађанистичког“ НВО сектора. Али, такође сам сусрео и неке љупке и пикантне специфичности, по којима сматрам да ову НВО заиста вреди упамтити.

У општа места, рецимо, спадају залагање за ментални инжењеринг, рад на промени националног идентитета, усађивање у Србе идеје колективне кривице, подршка албанским сецесионистима на Косову, антирусизам, отворена пропаганда у прилог ЛДП-а, као и залагање за идеолошку чистку и административне забране према „националистима“. …

„Недавно истраживање“, каже такође Носов, „показало је да би грађани Србије најрадије волели да се представе Европи не својим савременим достигнућима, него својом традицијом, што заправо показује да смо ми дубоко закопани у питање нашег идентитета“[5]. Е па тај идентитет, у који смо ми „дубоко закопани“ треба променити, пре свега кроз усађивање идеје колективне кривице, што треба да нас отргне од наше митске прошлости: Србији је неопходно суочавање с прошлошћу. То је питање свих питања. …

Можда свима нама, пре ступања у државну службу, треба узети писмену изјаву о томе какав је наш став према „српској злочиначкој прошлости“? А од оних који су већ запослени треба тражити да се појединачно изјашњавају о пресудама Хашког трибунала – као некад о Резолуцији ИБ? …

Ту је и отворена подршка ЛДП-у, као јединој истинској еврореформистичкој и денацификаторској странци.“Ако ме питате шта је алтернатива“, каже Носов, „односно да ли је у Србији има, видим је једино око Либерално-демократске партије. У тим људима видим потенцијал“[14]. Отуда, ваљда, и Носов прихвата ЛДП-овско залагање за идеолошку чистку српских институиција: „Дубоко верујем да на је неопходна `гвоздена метла` (…)То није питање лустрације, то је питање хигијене!“[15]. Али, ако „хигијена“ не помогне, ту су и добре старе административне забране. Јер, како лепо вели Носов, „или ћемо ми почети да забрањујемо њих, или ће они да забрањују нас“![16]

Једино решење, по Носову, јесте да млади људи (попут њега) преузму власт. „Шта политичка елита код себе треба да промени? Ја не верујем да се Војислав Коштуница може променити. Не верујем да се неки људи који су уз њега, од САНУ па надаље, могу мењати. Залажем се за генерацијску револуцију. Нове генерације имаће другачији однос према свему“[18]. Дакле, пошто се изврши „усађивање истинских друштвених вредности младима“, тако препарирана омладина треба да изврши „генерацијску револуцију“ и доведе до „другачијег односа према свему“. Свака сличност са маоистичком Културном револуцијом је, наравно, случајна.

И још нешто: кад Носов и остали преузму власт, уместо о проблемима Срба на Косову, бринућемо, као и сав нормалан свет, о проблемима тамошње геј и лезбо попупалције, јер, како то лепо вели Носов, „иако сви у Србији виде Србе као најугроженију заједницу на Косову, мислим да су онде угроженије сексуалне мањине“[22]. Ето, и ти Чеси. Потпали су под утицај српске националистичке пропаганде, па снимају потресне документарне филмове о српској деци на Косову. Много боље би било да се концентришу на праве проблеме и сниме који документарац о патњама намучених косоварских гејева и лезбијки – ни Оскар им не може измаћи![23]

Ако нисте знали, ова НВО „запошљава више од 30 људи[24], са канцеларијама у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду… Донатори ове НВО су, према њиховом сајту, амбасаде САД, Британије, Холандије и Немачке, Косовска фондација за отворено друштво, Амерички институт за мир, представништво САД у Приштини и још много других фондација и амбасада[25].

Ова НВО је, наизглед, мали зупчаник. Али око ње је много других зупчаника и са њима, добро ужлебљена и спрегнута, она више није ни мала, ни слабашна, већ моћна и неумољива. Очигледно, по садашљем понашању те машине и њених зупчаника, изгледа да смо сви ми, који имамо неодговарајуће („неусађене“) вредности, сада на реду. Да ли ће нас здробити и самлети, или ћемо ту машину заглавити и њене зупчанике сломити, питање је које се изгледа управо у наше време решава. Није први пут да су велике и моћне машине у Србији зарибале и стале. Хоћемо ли ову машину зауставити? Или ћемо заиста дозволити да будемо самлевени?

Darko10

недеља, 07 јун 2009

Toliko toga je vec receno o nevladinim organizacijama tako da njihovo delovanje nije nepoznato i nije narocito potrebno komentarisati njihove stavove i zalaganja,uostalom takvi stavovi su bili zvanicna politika bivse Jugoslavije od 1945 god.
Svima je vec jasno da se,takve organizacije koje se kriju pod paravanom zastite ljudskih prava,bave svakakvim radnjama a najmanje zastitom ljudskih prava. Kao dominantno podrucije njihovog delovanja javlja se zvanincna politika Republike Srbije ali samo u onim aspektima gde su vitalno ugrozeni srpski nacionalni interesi ili postoji opasnost da se tako nesto dogodi.A zajednicko svima njima je to da se u tom delovanju gotovo iskljucivo nalaze na stanovistu koje je u suprotnosti sa nacionalnim interesima nase zemlje.
Medjutim ono sto mene brine,kao gradjanina ove zemlje, jeste pasivnost „druge strane“,tj.srpskih patriotskih organizacija i nacionalno svesnih ljudi u nasoj zemlji. Jer svaka akcija srpski orijentisanih organizacija je ustvari reakcija na delovanje „zastitnika ljudskih prava“.

Naime,apsolutna kontrola nad medijima,finansiska nadmoc,nicim izazvan status“svetih krava“ koje ove organizacije imaju u nasoj zemlji,ne sme da bude opravdanje da se borba za srpske nacionalne interese ne vodi jos bolje i organizovanije. Naravno pod borbom smatram neposrednu komunikaciju sa ljudima,organizovanje tribina,akcija,pisanje tekstova i svega ostalog sto bi doprinelo da do ljudi dodje i misljenje koje odudara od onoga sto svakodnevno gledamo i citamo u Srbiji.
Mada mi se isto tako cini da svaka rec izgovorena od strane predstavnika ili clanova raznih organizacija za „zastitu“ljudskih prava automatski stvara jos deset nacionalno opredeljenih Srba!
U skladu sa tim-samo neka tuze!!!

симонида

13 недеља, 07 јун 2009

г-дине Антонићу,после овог вашег текста, а наслућивала сам да НВО управо такву политику воде и да их финансијски помажу СВИ, неко мање неко више, које сте Ви поменули, предосећала сам да је то ЈЕЗИВО шта нам раде, али после овог Вашег текста остала сам НЕМА!

није ни чудо да је ПОЛИТИКА променила концепцију, највероватније по савету ИНИЦИЈАТИВЕ МЛАДИХ, јер Ви не припадате том и ТАКВОМ менталном склопу који може да се мења! опростите, једноставно сам шокирана, и не налазим речи да опишем и дам право име тим младим људима који су у тој ИНИЦИЈАТИВИ младих – НВО!да ли је могуће да се такви једноставно шире територијом наше СРБИЈЕ? ко су ти млади људи пуни мржње? једноставно, мозак ми је стао! нисам спремна више ни реч да напишем! Боже, шта нам све раде!

Стева Надрљански

Иницијатива младих за тзв. људска права је један од најгротескнијих и најтупавијих видова удруживања, али овде све пролази. Дубоко сам убеђен да бих, ако се удружим са два-три вечита студента, две уседелице што шетају керове и три никотинизиране тетке – уз јавно декларисање о ономе што је „комифо“ и што није (Сребреница, корпорација звана ЛГБТ, црква) – убрзо решио проблем од чега ћу да живим.
Изеш га, овако морам да радим.

„Капејуловска олигархија и даље у грађанском друштву види свог непријатеља”

Posted in Uncategorized by Соларић on јун 6, 2009

Коментар преузет са Политика Онлајн (коментари корисника)

george wordy , 20/05/2009,

Postkom. IE drzave Varsavskog pakta vulgarnom socijalizmu staljinisticko boljevistickog tipa pristupile su kao malignom drustveno ekon. tkivu , nastojeci da ga nakon pada berlinskog zida sto pre odstrane i izvrse sveukupnu sanaciju drustva, koja i pored svih napora i neide bas kako se ocekivalo, najbolji je primer Istocna Nemacka.

Postkom. Srbija svoj samoupravni socijalizam evrokomun. orjentacije , kao mogucnost pluralizma, unutar jednopartijskog sistema jos uvek smatra demokratskom tekovinom. Dok postkomun. drzave VP nastoje da zanove svoja gradjanska drustva na tekovinama demokratije pre nametnutog socijalizma, u postkomun. Srbiji pod navodnim promenama institucije drzave okostvajau etatisticko birokratskim snagama koje guse bilo kakve sustinske promene.

Pojedini kolumnisti Politike navodnim analzama pokusavaju da minimiziraju okostavanje kapejulovske birokratije koja se namece kao „gradjanska elita“, a njen vrh Jovo Bakic naziva mladom oligarhijom, koju poredi sa „Zapadnim Oligarhijama“ kapitalizma.

Prva je stekla moc unutar piramidalne partijske hijerarhije,utemeljene na nacionalizaciji, konfiskaciji,i raskidom sa tradicijom srpskog drustva dok je druga stvarana na osnovu ekonomske, politicke moci i tradicije zapodnoevropskih drustava.

Kapejulovska oligarhija i dalje u gradjanskom drustvu vidi svog neprijatelja i sve ce uciniti da ne budu doneseni zakoni za njegovu revitalizaciju. Najretrogradnije snage unutar kapejulovske oligarhije jesu komitetski kadrovi organa zastite naroda koji bi razvojem gradjanskog drustva u Srbiji izgubile svoju uzurpiranu moc. Te snage su padom berlinskog zida proizvele Seselja i Draskovica, cija su delovanja bila usmerena ka diskreditovanju predratovskog srpskog gradjanskog drustva u nameri da ga prikazu u najgorem nacionalistickom , sovinistickom , iredentistickom svetlu, kao nastavak direktiva kominterne.

„Цела Србија је затвор”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, економија, политика, религија by Соларић on мај 27, 2009

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Srbija je zatvor

понедељак, 25 мај 2009

Nema razloga porediti Zapadni sistem i sistem koji Zapad podrzava u Srbiji. Jer to su dva razlicita sistema; jedan je demokratija za unutrasnju upotrebu, funkcionalna, do odredjene mere cak i postena, a drugo je okupacioni mars ka kolonijalizmu najcrnjeg oblika (Edward Said, trece poglavlje ‘Culture & Imperialism‘).

Komentar iz Politike (Sremica), ako je tacan, zvuci jezivo. Cak i da nije istinit, toliko mnogo isecaka iz srpske stvarnosti upucuje na totalni polom, ekonomski, duhovni, moralni, pod vlascu DS i njenih satelita, potpomognutih spolja.

Jedini put je jacanje Svetosavskog duha i religioznog pokreta (ne partije!) koji ce zemlju vratiti na put duhovne obnove. Ne znam da li je u Srbiji tako nesto izvodljivo. Velimirovicev Bogomoljacki pokret je pred rat u Srbiji imao 1% na izborima. Ali promocija privatne inicijative, zadrugarstva, proizvodnje, kaomi podsticanje patriotizma i duhovnosti nisu samo potpuno onemogucene od strane DS. One su i zabranjene.

Dok ovo pisem, jedan mladic koji je na dan bajdenove posete citao molitvu u centru grada, sedi u zatvoru. Za utehu, izmedju njega i drugih gradjana Srbije nema mnogo razlike. Cela Srbija je zatvor.

Плутократија у којој постоји једно „уједињење новца и власти”

Posted in друштво, политика, SerbianCafe by Соларић on мај 21, 2009

УСА немају демократски систем**

maliperica1 (ing)

05. maj 2009.

Kevin Phillips, политички саветник Ричарда Никсона и његов главни стратег, књижевни аутор и публициста дефинисао је УСА као плутократију у којој постоји једно уједињење новца и власти.

У Радовима и књигама задњих десетак година са пуно прецизности је предвидео крах и његове узроке међу којима није поштедео утицај сталешких динстија и владајућих породица на овај негативни развој.

или другим речима, самопроглашење једног система у историјским дубоким променама звати демократијом или се на њега некритички позивати као демократски систем владавине права је кривљење реалности посебно у стварању спољнополитичког утицаја који је превасходно гледати кроз унутрашње интересе спреге капитала и власти.

S_r_n_a_ 05. maj 2009.

A šta će im?

To je nacija individualnog karaktera.

Ne treba im niko…

samo živi…samo jede…samo igra drustvene igre…samo gleda tv.

Proklinju i ona tri clana porodice…ne mogu ih ocima vidjeti za vrijeme odredjenih praznika…

neimar 05. maj 2009.

Ни у својим почецима ни у уставу амерички систем није замишљен као ‘демократија’, чак се та реч не појављује у правном систему ни у јавности све до краја 19. века. Оригинално је замишљен као ‘република’ тј. владавина јавности да не кажемо народа да се не би бркало са комунизмом.

Добра идеја и почетак али као и све ствари подложна кварењу и корупцији.

Временом је прерастао у плутократију тј. олигархију која је задржала привид демократског избора.

Данас и тај привид почиње да бледи.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Уништавање српског језика је постала нека врста спортског такмичења псеудо-политичара и псеудо-интелектуалаца

Posted in Србија, друштво, политика by Соларић on мај 11, 2009

Ђелић: Пут ка одрживом развоју

БЕОГРАД – Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да Србија троши три пута више енергије од богатих земаља Европе, а само пет одсто отпада у Београду се рециклира, тако да је пред Србијом огроман посао да успостави процес одрживог развоја.

Ђелић је у изјави новинарима на Калемегдану, где је обележен Дан одрживог развоја, подсетио да је Влада Србије у мају прошле године усвојила Националну стратегију одрживог развоја, у марту је усвојен Акциони план, „који се сада претвара у реалност кроз буџете свих министарстава, града Београда и локалних самоуправа”.

Танјуг

[објављено: 10/05/2009]

Dragoslav, 10/05/2009,

Djelic je zavrsio skolu u Francuskoj pa je mogao da prevede pravilno „Développement durable“. Održivi razvoj ne znaci nista ni na srpskom, ni na francuskom. ni na bilo kojem jeziku. Tacan prevod je TRAJNI RAZVOJ„.

Unistavanje srpskog jezika je postala neka vrsta sportskog takmicenja pseudo-politicara i pseudo- intelektualaca. „Trajni razvoj“ je aktuelno, jedna od glavnih tema, pred EU izbore. Kad, sto se tice Djelica, on bi zbilja mogao da odrzivo prikoci.

srbija nezaustavljivo tone, 10/05/2009,

Prvo smece koje narod treba da pocisti je komunisticka garnitura na vlasti koja se kamuflira kao demokratska. Nakon toga treba nacionalizovati od njih pokradenu imovinu. Napokon treba izvsiti restituciju od komunista nacionalizovane imovine i vratiti je starim vlasnicima, jer oni su za razliku od komunistickih lopova tu svoju imovinu stekli posteno. Tek tada ce Srbija biti spremna za razvoj.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Онда остаје само стрпљив и упоран рад у одржавању независних медија

Posted in НСПМ, Србија, друштво, интернет, медији by Соларић on мај 3, 2009

Ех, те деведесете…

Слободан Антонић

среда, 15. април 2009.

Наша политичка елита је, према рачуници Млађана Ковачевића, од 2000. године на овамо, проћердала 62 милијарде евра (21 милијарде долара новог ино-дуга, 26 милијарди од дознака наших радника из иностранства и око 15 милијарди долара од приватизације), а да привреда данас није у много бољем стању него што је била 2000. Штавише, наша је индустријска производња још увек нижа него 1998. године! Паре су завршиле у џеповима домаћих тајкуна и страних банкара и произвођача, уз корупциону провизију која се за поједине „еврореформске“ политичаре мерила износима од неколико милиона евра на годишњем нивоу! Оно што су, деведесетих, са нашу „патриотску“ политичко-шпекулантску елиту били рат и санкције, то су, очигледно, ових година, за нашу „еврореформску“ политичко-шпекулантску елиту били приватизација и „транзиција“.

…Тиме долазимо и до треће сличности између Србије деведесетих и ове данас – до готово потпуног медијског монопола. … Чак и у медијима намењеним образованијем слоју, након најновије „медијске реформе“ и приватизације, све мање сте у прилици да прочитате нешто што одудара од уобичајене „ЕУ нема алтернативу“-гњаваже. Значај контролисаних медија је не само у томе што прикривају грешке власти, већ још више у томе што затомљују сваку позитивну алтернативу.

Контролисани медији не само да умањују неспособност владајуће политичке, економске и културне елите. Они остављају медијски „невидљивим“ талентоване и образоване актере из под-елите (или контра-елите) друштва.

… Пошто смо деведесте већ искусили, имамо барем представу о томе како се излази из овог зачараног круга. Један елемент за промену свакако да је дужа, дубока криза. Она подстиче људе да се више не задовољавају уобичајеним медијским матрицама објашњења, већ их тера да трагају за алтернативним решењима. Та потрага публике за новим одговорима јача независне медије, где такве одговоре публика једино и може наћи, као што и у њима долази до постепене кристализације позитивне алтернативе. Када, међутим, лаж владајуће идеологије дође у тој мери у раскорак са истином окружујуће стварности, владајућа елита бива све више исмевана и куђена, чак и од своје ближе околине, те стога губи самопоуздање. Тако на неким од избора опозиција ипак успева да освоји више гласова него што власт може да украде (буквално, или медијски). Тада се догађа преокрет и контра-елита постаје владајућа. …

Dragan K. среда, 15 април 2009

Zaista se divim moćima propagande da pola od glasaća koja gleda sve ovo sto i autor opisuje,i dalje podrzava isto stanje i iste partije koje su najodgovornije za to stanje. Mnogi,sto se tice odlucivanja, nalaze se u pat poziciji,jer opozicija isto deluje konfuzno i nesigurno,i nije garant da moze bolje. Postavlja se pitanje, dali Srbi u ovom momentu imaju jake moralne licnosti,nepotkupljive i sposobne da povuku u pravom smeru svoj narod,dali su isti sposobni da se organizuju , prezentiraju svoje ideje i izadju na glasacko bojno polje. Mislim da su materijalna sretstva samo opravdanje za neaktivnost ,iako ne negiram njihovu vrednost. Ova zapadna demokratija je i tako zamisljena da bogati imaju vece sanse da se docepaju vlasti,da kao vlasnici medija peru sistematski mozak,eto skoro polovini glasaca i da ti glasaci skoro nemaju nikakvu mogucnost da smene,iako gledaju katastrofalne rezultate,takvu na prevaru izabranu vlast.

Gde je izlaz od ove lazne demokratije? Ako se otstrani nasilje kao metod posle kojeg skoro po pravilu dolaze jos gori vec ovencani“slavom“oslobodioci, onda ostaje samo strpljiv i uporan rad u odrzavanju nezavisnih medija,koja bi trebalo da budu pod kontrolom sto sireg broja ljudi,kako bi se izbeglo lako prodavanje istih, glasaci bi trebalo da budu aktivniji i da oformljuju svoje nevladine organizacije, i tako zdruzeni imali bi vecu moc uticaja a i bili bi zasticeniji nego pojedinci. Svi bi morali da trazimo nacina da ovo sto se dogadja bide jednom prekinuto. Izvinjavam se na latinicu koja mi je strana ali neznam kako kompjuter da mi pise cirilicu.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао