Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех

Лечење наркомана мора бити по стандардима СЗО

Ко обећава лако и успешно лечење наркомана лаже очајне родитеље, јер то је дуга и захтевна борба

Више од 11 килограма дроге пронашли су у недељу у поподневним сатима припадници Граничне полиције МУП-а у сарадњи са цариницима на граничном прелазу „Градина” приликом провере аутомобила „aуди А3” холандских регистарских таблица …

[објављено: 26/05/2009]

car , 26/05/2009,

narkomanija sama po sebi nije bolest, ona je pokušaj da se neko ratosilja razornih posledica osnovne bolesti. A to može biti depresija, generalizovano anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivna neuroza, različiti poremećaji ličnosti, nadolazeća šizofrenija ili jednostavno teskoba postojanja.

Čovek koji nije osetio muku duše teško može suditi o motivima koji ove ljude navode da posegnu za alternativnom realnosti. Zato i terapije koje se zasnivaju na suvom odvikavanju i skidanju sa fizičke zavisnosti i nemaju neki uspeh, jer ljudi lišeni smisla postojanja i prijatnih emocija ponovo posežu za anestezijom.

Lekar leči a vera isceljuje. Posle dvadeset godina bavljenja medicinom i doktorskih studija u Americi to je moj lični stav. A o tome što se u ovoj zemlji ništa ne zna o metodama lečenja u Rusiji i u opšte na Istoku, da li to nekoga čudi? Niti ko više ovde govori i čita ruski ili druge jezike Istoka, niti zna šta ta Civilizacija radi.

Ako niste anglosaksonac ili Jevrejin Nobelovu nagradu dobićete na kašičicu. Sve je to ogroman biznis koji odavno nema veze sa naukom.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Сродне теме:

• СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Наравно, медији истражују само када им неко одозго-намигне шта и када је време да се истражује
• Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани

Депресија је једна велика наука

Kako savladati depresiju

misael (vozac)

30. april 2009.

u krizi sam najviše u zimskom vremenu i kad sam na poslu treba mi vas savet i koju muziku je dobro slusat protiv stresa depresije hvala

Dr_Blizak (student)

02. maj 2009.

… Depresija je jedna velika nauka. Lakse je izleciti 10 psihoza nego jednu depresiju. Šta da kažem coveku ? Pocni da uzivas u zivotu malo vise , druzi se vise sa prijatnim ljudima , imaj provode svakoga dana , preokupiraj se onim što najviše volis , prouci na internetu sve sto možeš o depresiji , pocni da se svakoga dana bavis redovnom fizickom aktivnoscu , zdravo se hrani i pozitivno razmišljaj , setaj u prirodi , napuni kadu toplom vodom stavi mirisljave soli i slusalice na usi i uzivaj u muzici koju volis , čitaj knjige koje volis , ugadjaj sebi kupovinom stvari koje volis , nadji osobu s kojom ćeš biti intiman i koja će da ti bude prijatna i draga , radi sve ono sto ti jača snagu volje , idi kod psihijatra da porazgovaras i da ti prepise antidepresivnu medikamentnu terapiju. Slusaj Mocarta jer je naučno dokazano da leci…

…  Reko sam onome dole depresivnom sto pije guaranu i pravi se pametan pa trazi carobnu reč za izlecenje – covek nije samosvesni automat , covek je duhovno biće. Postoji nesvesno koje je skriveno od nas a koje je sa nama od kada smo se rodili i prati nas kroz ceo zivot. Naše emocije , radost tuga i ostalo , dolaze iz nesvesnog a to je nauka. …

BaneD (istinoslovitelj)

02. maj 2009. u 17.12

Pokusajte naći uzrok. Krecite se. Smejte se. Jedite hranu bogatu triptifanom i nezasicenim masnim kiselinama i vitaminima B grupe. Prekinite sa konzumcijom kafe i alkoholnih pica.
Preporucujem vam Mocarta Nikako Requiem Sl;usajte Vivaldija Baha Pachebela Handla.
Obratite se lekaru. Psihijatar ili iskusan lekar specijalista opste prakse mogu vam prepisati antidepresive a psiholog sprovesti odgovarajucu psihoterapiju.
Antidepresivi nisu bezlazleni lekovi. Izazvaju agresivnost, gojaznost, pospanost, gubitak seksulne zelje.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Несрећа је „заразна болест“.

Odnosi u porodici

kushke 24. mart 2009.

Kako ih poboljšati kada su katastrofa?

Mislim da dajem sve od sebe, ali u tom davanju često se samo iznerviram, dok ljudi na kraju krajeva ni ne primete da neko hoće da nešto bude bolje…

Some tip?

Thx

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

24. mart 2009.

Uvek treba početi o sebe. Ljude oko sebe ne možeš da promenis, ali sebe možeš. Ako si smorena i sve je bezveze, onda se potrudi da ti tvoj zivot bude dobar, a druge pusti da sebi organizuju zivot kako hoće. Velika vecina ljudi voli da pati i bude izbedacena, i ti tu ništa ne možeš niti treba da se mesas. Samo zato što se neko ljuti, vristi ili je depresivan, ne znači da ti treba da ih menjas ili im pomazes, jer ne bi oni bili takvi da im to na nekom nivou ne odgovara.

Jedini način da znaš šta ti stvarno srce želi je da se sa vremena na vreme odvojis od porodice i saslusas svoje zelje dok setas po parku ili gledaš omiljeni film. Onda isplaniras kako da ostvaris te zelje i radis na tome. Pocni od realno mogućih zelja, a ne od toga da ti treba 10 miliona dolara da bi kupila sebi ostrvo kod Bahama i sve će se vremenom promeniti.

Naravno, kada napravis te odluke, onda ih zapises negde, recimo u email da niko ne može da procita, i ne dozvolis da te iko pokoleba. Pitaj za savete, ali tvoje odluke su samo tvoje. Bolje je napraviti svoju grešku nego tudj uspeh.

Budi pazljiva u izboru ljudi sa kojima najviše komuniciras. Budi sto vise u kontaktu sa ljudima koji su onakvi kakva bi ti zelela da budes, a sto dalje od onih ciji zivoti ti se ne svidjaju, pa makar oni bili tvoja porodica. Nesreća je „zarazna bolest“.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

…а наде за боље, веруј ми има док је год човек или жена жив!

iciparis (profesor)

26. mart 2009.

Пријатељу Osceola,
Ако си стално тужан, безвољан, не осећаш се вољеним, већ безвредним, потиштено, болесно, да ти стално нешто или неко недостаје, вероватно си депресиван!
Бежи онда из куће и просторија напоље, шетај се сам или у друштву са неким, слушај веселу музику, одлази на весела места и избегавај старе и болесне људе и жене.
Дружи се са млађима од себе и тражи весело друштво људи и жена где све пуца од смеха и шале!
Тако ће ти бити боље, пријатније, помоћи ћеш себи да не потонеш дубље у тугу и депресију, која води само у амбис и безнађе, а наде за боље, веруј ми има док је год човек или жена жив!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Природна козметика

Prirodna kozmetika

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

RECEPTI– – 27. april 2007.

Ovo su recepti koje sam ja imam pa probajte. Naravno ako neko zna recept za neku kremu, losion, masku itd. neka obavezno napise. Pozz!

MASKA ZA MASNU KOZU
Uzmite jedno zumance, jednu kasicicu meda, kasicicu maslinovog ulja i 1 kasicicu limuna.
Sve zajedno umutiti da se dobije glatka masa, pa nanesite na dobro ocisceno lice i vrat i ostavite da deluje 20-25 minuta.
Posle toga isperite i nanesite kremu.

MASKA ZA SUVU I NORMALNU KOZU
Jedno žumance, kasicica meda i kasicica maslinovog ulja.
Sve zajedno umutiti da se dobije glatka masa, pa nanesite na dobro ocisceno lice i vrat i ostavite da deluje 20-25 minuta.
Posle toga isperite i nanesite kremu.

„Људи, ми смо жртве манијака..”

Ljudi, mi smo žrtve manijaka..

usamljeni_jahac (gonic stoke)
03. januar 2009.

Svi mi treba da unistimo svoje manijake. ako neće da se lece odda ih zapaliti. Mi hoćemo da živimo u harmoniji sa drugim ljudima i sa prirodom. Hoću da gledamu u sunce i nebo a ne u manijake koji ne silaze sa naslovnih strana svih medija…

„ dajte mi tacku oslonca, polugom ću da pomerim svet “ Tako je govorio Arhimed.

Sve sto mi treba da uradimo jeste da im ne dajemo podrsku. Svoje fantazije neka sprovode u delo SAMI: Nas neka ostave na miru.

Manijak je covek koji ne može da kontrolise svoje osecaje, koji se oseca jak , siguran i previse normalan.
Pun je energije i novih ideja koje želi ostvariti bez obzira na cenu. Zivot će ići jednim nemoguće brzim tempom koji je teško , za normalne ljude da prate. Dr Micke ih je opisao da im mozak funkcionise kao auto-put bez krivina i bez drugih vozila. Ne postoje prepreke , ne postoji kolebljivost ,samo gas. losa sosobnost rasudjivanja , ne postoji potreba za odmorom, provokativno ponasanje , i nikada ne priznavanje soje sopstvene greške su osnov na kojima pociva ta podmukla bolest. Covek koji boluje od takve vrste bolesti naziva se MANIJAK.

Desava se često da takav bolesnik u sred noći telefonira poznaniku i da prica o njegovim brilijantnim idejama. Veoma sigurno i argumentovano će objašnjavati svoje ideje ne vodeci racuna da li je to pravilno ili ne. Da li su ideje realne ili ne.
Mnogi će biti agresivni i lako se uzbudjuju , a potreba za snom će se smanjiti. U najgoroj epizodi bolesti dolazi do psihoze koja znači da pacijent halucinira i da ponekad „cuje“ glasove ili ga neko prati i prisluskuje. Trazice od drugih da ga zastite i da ima pratioce koji ću se brinuti o njegovom zivotu ili da se donesu specijalni zakoni za njegovu zastitu.

Osnovni simtomi su;
-velika energija, nema zelje za odmorom
– Euforiski , veliki , ekstremni Humor
-Mala potreba za snom
– Potreba za provokacijom
– Agrevisitet
– Nepriznavanje da je nešto greška.
– Ideje koje dostizu fantazije.

Kasnije po zavrsetku euforije dolazi period depresije. Aktivitet se naglo smanjuje , pesimizan i razocarenje . Pacijentu je teško da se koncentrise , postoji zelja za snom i zelja za samoubistvom. Razocarenje i pesimizam, ne postoji zelja niti nada.

Za nas normalne ljude je najbitnije , ako imamo Manijaka u svojoj blizini, da ne pratimo njegove EUFORICNE IDEJE koje nemaju osnovnu realnost i da shvatimo da je covek BOLESTAN.
Jer Bolesnik će često, veoma često traziti od Drugih da te njegove bolesne ideje ostvari i tako druge ljude „ uvuce “ u njegove probleme i euforicne fantazije. Ako normalan covek to primi ka srcu dolazi do samooptuzivanja ,( zašto ne može ostvariti ideju koju je zamislio bolesnik) a samooptuzivanje je prvi korak do depresije i do Bensedina.,

Da bi izbegao takav psiholoski udar bolesnika covek mora biti svestan ; Da ga je njegov Tvorac stvorio Slobodnim bicem i da je njegova duznost da umre kao slobodan covek. Sve Euforicne Ideje drugih ljudi, sumljivog mentalnog zdravlja treba da posmatra kriticki .

Manijacka potreba za provokacijom ;danas mi dozivljavamo svaki dan. Dovoljno je samo kupiti dnevnu stampu ili upaliti TV .Videcete da se taj svet bitno razlikuje od vasih nada i zelja , vaseg unutrasnjeg sveta i vasih pogleda na zivot.
Danas svi psiholozi , pre Bensedina , daju savet ljudima da ne prate „ dnevne dogadjaje , koji se odvijaju u manijackim glavama“, već da svoje misli posvete citanjem lepih knjiga ili da svoje vreme iskoriste za zivot u prirodi, miru i tisini daleko, daleko od MANIJAKA.
Ako moji saveti pomognu nekom dobrom coveku ja ću biti sretan.

Како изабрати доброг психотерапеута?

Psihoretapija

Iroquois (Harambasha) – 26. juli 2005.
Kada bismo sve ono sto nas svakodnevno (pa i duže) muci rekli nekome da li bi se bolje osecali ili bi nas opet to posle izvesnog vremena mucilo?

Da li su psihoterapije uspesne?
Kada su neuspesne i zašto?
Da li može neko da kaže nešto više o ovome?
Ima li neko savetovaliste ili psihoterapeut za mlade u Bg-u?
Da li preporucejete psihoterapiju uopste kao cin duhovnog sazrevanja ili vece obrazovanje, citanje tekstova sa interneta?

Hvala

Figaro1 – 26. juli 2005. u 20.01

Psihoterapija je odlicna stvar i može mnogo da pomogne.

Psihoterapije su uspesne u zavisnosti od toga ko ih vodi i kako ih ti prihvatis i prema njima se odnosis. Psihoterapija predstavlja rad na sebi a ne lecenje, i tu prvenstveno ti pomazes sam sebi uz pomoć strucnjaka. Dobijas gomilu zadataka, tipa da pišes dnevnik, da odgovaras na razna pitajna, da se suocavas sa cinjenicama.

Onda grupna psihoterapija, tj snaga grupe. Kada ti jedna osoba kaže nešto možeš da prihvatis a ne moras, međutim kada ti 10 osoba kaže isto , ukaze na isto to je onda ne salomiva cinjenica.

I upamti zavisi od strucnjaka.
Ali zavisi i od tebe. Ako sve prihvatis kako ti se kaže pod uslovom da je strucnjak dobar , uspeh ne može da izostane.

Italijanka20 (student) – 29. juli 2005.

Ne bih preporucila psiho-analizu nikome, jer to je već prevazidjena metoda. Najbolji lek je pozitivno razmišljanje. Preporucujem knjigu „Preziveti porodicu“ svakome ko ima neke psihicke smetnje. Ništa se ne dobija kopanjem po proslosti, znam iz iskustva. Isla sam privatno na psiho-analiticku psihoterapiju, ali sam zbog drugih stresova zavrsila na psihijatrijskoj klinici na VMA. Najbolje je razmišljati o buducnosti, a proslost ostaviti tamo gde se i nalazi.
POZDRAV

Lukrecija – 3. avgust 2005.
Psihoterapija može biti monolog sa bilo kime ukoliko si u stanju da samog sebe cujes. Mislim da je poenta upravo u tome, a ne u raznim zadacima koje dobijas od ‘strucnjaka’ (koji redovno ima otprilike isto problema kao i ti sam).

Lepota psihoterapije je cinjenici da si u stanju da se distanciras od unutrasnjeg sadrzaja onda kada ga izgovoris. Nije isto misliti nešto i to isto reci. Probaj i videces da sasvim, sasvim drugacije ZVUCI (izgovorena) misao.

Takođe, ono sto leci u terapiji je odnos terapeuta i ‘pacijenta’. To je otprilike redak, da ne kažem jedini, odnos u kome dobijas konstruktivnu kritiku bilo o kom problemu da se radi. To je odnos koji je uvek ‘za’ tebe, tog tebe koji donosi odluke kakve donosi.

Eh da, a što se tiče uloge strucnog terapeuta, ja bih ga svakako pre odabrala za svoje monologe nego nekog poznanika/nepoznanika, iz prostog razloga sto su oni istrenirani da postave prava pitanja. Uvek se uzasnem ljudi koji te povrsno ohrabruju onda kada bi prosto i jednostavno samo trebali da postave neko pitanje.

Esther – 8. avgust 2005.

Postoji previse predrasuda o psiho terapiji na našim prostorima. Jedan je primerak Italijanka. Ja bih ocekivala od osobe koja je imala problema sa nekim psiholoshim problemima (pretpostavljam iz teksta) da ima malo vise razumevanja o istim. Ili možda nisi se srela sa dobrim terapeutom.

Tvoj komentar da se svi problemi mogu rešiti ako osoba misli pozitivno je u najmanju ruku smesan i zalostan. Molim te objasni mi kako bi pozitivno razmiljanje moglo pomoći osobama sa akutnim psiholoskim poremecajima (kao napr depresija i sl) koji uz to imaju samoubilacke tendencije. Da li bi ti takve osobe poslala strucnjaku ili im rekla da misle u pozitivnom smislu i da će se sve rešiti samo od sebe ako procitaju neku self help knjigu. Ne želim da te uvredim ali to je takva glupost.

Osobe koje traže pomoć terapije često ne mogu da se nose sa problemima svakodnevnice i misle POZITIVNO o njima i zbog toga se često nalaze u bezizlaznim situacijama. Terapija im daje alate kako da se nose sa njima. Tačno je da u nekim slučajevima mi možemo sami sebi to da omogućimo ali šta raditi kad mi nismo dovoljni sami sebi a problemi se gomilaju?

Što se tiče potiskivanja problema u podvest, samo napred to je zdravo. Denial, denial, denial neki ljudi žive sa tim i ako je to uspesno za tebe za sada ne znači da će uvek biti. Nemoj me pogresno razumeti nisam ni ja za zivot u prosloti, ali treba se suociti sa svim tim sto nas tisti i onda zakljucati ta vrata našeg zivota.
Italijanka molim te nije mi bila namera da te uvrediti nicim, a možda sam zvucala grubo. Takt mi nikad nije bio jača strana.

Da odgovorim postavljacu topika. Ti ako smatras da imaš potrebu da sa nekim strucnim licem porazgovaras o sebi samo napred. To je za svaku pohvalu. Živeli bi u boljem svetu da je ljudi kao ti, koji znaju da im treba pomoć i koji nisu uplaseni da je traže.
Pozdrav.

У ствари то је лаж и самообмана да се може живети без рада и безати од самих себе, своје вере, корена и традиције

Serbian Dalailama – 9. avgust 2007.

Primecujem dve grupacije ljudi na ovim diskusijama. Prva grupa ljudi su pozitivni prema zivotu i gledaju napred, oni grabe i vide svaku promenu u drustvu, u sredini u kojoj žive dok druga grupacija stanovnistva su skroz pesimisti, depresivni i negativni, samo sto živi ne legnu u sanduke, oni su se već bez borbe unapred predali i samo kukaju li kukaju povazdan da su im livade krive i reke prave.

Ova druga grupacija smatra kukanje kao stalan posao i smenu od 07-17 casova. Postoje optimisti i pesimisti, ovi pesimisti iz Srbije stalno kukaju kako im ništa ne valje po Srbiji, ovi sa Zapada ne mogu ovde da se zadovolje gostoprimstvom i standardom koji su dobili pa je nastala neka depresivna diskusija koja se proteze na svim postovima. Niko više ne razmenjuje pozitivne vesti i na obe strane već se vodi neka leva unakrsna vredjanja nas ovamo i njih tamo.

Narod ne može da se smiri psihicno već dolazi ovde i leci svoje komplekse jedni prema drugima. Svako gleda sebe u ogledalo ali niko neće da prizna gorku istinu da je život svuda tezak. No ljudi kao ljudi žive u iluzijama i Holivudskim filmovima da je zivot tamo daleko preko bare mnogo laksi nego kuci. U stvari to je laz i samoobmana da se može živeti bez rada i bezati od samih sebe, svoje vere, korena i tradicije.

Sve se može kad se hoće, umesto da se dalje svadjamo i delimo na 2000-3000 Srba bolje bi nam bilo da se zbijemo i pomognemo da nasa srbija bude moderna evropska država i da svako od nas ide ulicom pognute glave kao Srbin. Lececi frustracije i dusevna nezadovoljstva nas ovde i njih tamo samo ćemo zavrsiti kolektivno na nekim psihijatrijama odlepljeni i na tabletama za zivce i psihu. Najbolje bi bilo da se svi malo opustimo i da pustimo neke stvari na miru ako već znamo da ne možemo ceo svet da promenimo i kontrolisemo u saci.

Oni sto su dole neka hrabro grabe napred, jebiga ne može se preko noći postici plata i standard od 2000. evra ali može se docekati bolje sutra za nasu decu. Oni sto su dosli preko bare najbolje je da prihvate ove zemlje takve kakve su da opet ne bi zavrsili zivot mladi i odlepljnei po psihitrijama. Život u tuđini, izolovan od drustva, slabi izlasci i kontakti, mrznja prema sredini i Zapadu lako može da oboli coveka od psihicne paranoje, da pocnes da sumnjas u svakoga oko sebe, to ne vodi ničemu.

Bolje bi bilo da pomognemo da se naša sela razviju i modernizuju kao i svako evrposko selo i da se niko ne stidi svojih korena i seljaka.
daj da skinemo predrasude koje nas koce i da mislimo malo drugacije.
Dalje svaka frustracija ljudi, vredjanje i loše ponasanje na poslu i salteru je licna frustracija i ljutnja uperena prema samima sebi.

Hoćemo li napred ili unazad sa pamecu i psihom. Ja sam čuo od ljudi koji su bili dole da polako ali sigurno zemlja ide u dobrom smeru, ne može preko noći ali biće nešto od nas… Najbolje da se latimo posla i zavrnemo rukave i da nešto pametno uradimo umsto da se svadjamo i dalje tonemo..
pozdrav!!

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

За знање је потребан рад, време и дисциплина

Netakticnost

Evgenija – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..

&Lunja& – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..
Ti si ovo nazvala netakticnost…moze, samo je ovo ublazen izraz za
nemoralnost…

Nepromišljenost ljude navodi na agresiju. Ostavsi sam nakon sloma, nakona gubitka, covek trazi izlaz, priblizavanje i nacin da da iskaze svoju potrebu za obracunavanjem.
Sujeta je vodic ali ne i narcizam, ne jos. Ako narcizam postoji, on ce se prvenstveno ispoljiti, tako da sve drugo nakon toga je samo uzaludno uskladjivanje. zlo i ratoborno neznanje idu jedno sa drugim. Neznanje budi porive zavisti, ljubomore, sto uslovljava taj nemir misli jer se trazi put ka samodokazivanju, a nema ga…nema na osnovu cega iz praznine da se izlije znanje.

Za znanje je potreban rad, vreme i disciplina, a ako toga nema..svaki naredni korak je samo udaranje u zid, svuda, u sebi, u okolini, stvara se osecaj odbacenosti i nesigurnosti. Umesto zelje za dokazivanjem kroz trazenje nacina za napredak, poboljsanje, u nemoci i razbijenoj svesti, radja se zlo…

Predavanje zlu je najlakse u agoniji jer obazrivosti nema. Postoji samo nebulozna teznja za ostvarivanjem svoga cilja ali ne iz ljubavi, ne iz zelje da se pokaze svoja srast za sopstvenim zivotom, vec samo da bi se preko najgorih nacina dolso do Pirove pobede.
nema rezona, duh ne postoji, ubijen je vec prvom mislju o zlu.

Moral..diskutabilno. Koliko je takva osoba imala morala? Ikada? Moral se ne gubi tek tako, moral je nesto sto se gradi kroz zivot, od deteta, teznja za raspoznavanjem u drustvu. Moral je visoka instanca, sadrzi u sebi osnovne zivotne komponenete. Ako je covek tek tako u stanju da razbije sve moralne kodekse, znaci da nikad nije bio svestan njihovog znacenja, da je trebala samo jedna iskra, pa da taj moral padne u blato. Iz blata, težak je put nazad. Svetom vlada poredak, zelja za mirom, za skladom, duhovne vrednosti su svetinja..ne bacaju se od sebe, to se cuva…

Protivrečnost mudrosti…svaki postupak koji je nagao, koji je impulsivan i koji je vodjen agresijom, rusilackim osecanjem koje je u sustini, samo destrukcija samoga sebe. A onda, zlo opet preovladava jer..kada se do te mere pomuti misao, svaki trag bice zelja za nazad ali nikada nazad ka moralu. slomljeni duh se skoro nikada ne oporavi, ostaju tragovi koji se pretvaraju u samosazaljenje. Sada moze biti reci o narcizmu. Odjednom, sve je vazno ali..i dalje ne zbog okoline, samo zbog sebe. Okretanje na sruseno i unisteno se zaboravlja. A okret znaci i spas jer ako je covek sposoban da svojim poslednjim ostacima istinski izgradi sebe, nece vise misliti na sebe, vec na druge. Mnogo je ljubavi potrebno za to.

Depersija nije stanje bolesti, depresija je svesno ubijanje zelje za boljim, a bistovanjem u boljem ali..utapanje u samozivost ne pomaze. Posotoji boje uvek, samo ga treba prihvatiti ali ako to bolje, ne donosi i dominaciju, onda nije bolje.

Kazu psiholozi, ako posmatras casu, koja puna do pola, hoces li reci da je poluprazna ili je polupuna? Posmatraces je upravo onako kako posmatras sebe…Polupuna casa je pozitivna misao, snaga za dalje ali..tako treba posmatrati tu casu jos na pocetku price, pre sloma, pre agresije, pre utapanja u zlo, pre bacanja poluprazne case.

То је већ стварно опасно када употреба нета не може да се контролише

net-ovisnica

Sanja – May 25, 2002

Jao ja vise ne znam sta da radim svaku noc isto! Celu noc provedem na internetu….osvanem ovde..i onda naravno ceo dan prespavam!!!Probala sam svasta ali nema sanse pomozi te dajte neki savet! sta da radimmmm??????

Posmatrac – May 25, 2002

Jako me zaineresovao ovaj topic pa sam pazljivo procitala i prvi i sve ostale koji su dali svoje misljenje.

Gledaj, ja jako dobro razumijem o cemu govoris jer sam prosla to isto sto i ti. Hvala Bogu pa je to proslost. Sad po nekad navece otvorim internet, nekih pola sata cisto iz zabave i odem umorna na spavanje.

Vise od godinu dana su mi oci bile konstantno mutne od gledanja u ovaj ekran. I ono sa celulitom ne shvati kao salu….tek kada sam se vidjela na jednoj slici u sorcu sokirala sam se. To je bilo otprilike nakon 8 mjeseci mog ludovanja po internetu.

Mnoge sam obaveze pocela postepeno zanemarivati i odgadjati. Prvo je bilo bezazleno pa onda sve losije. Sto je bilo i logicno. Kada bih se po nekad i nasla s prijateljima ja sam samo mislila kad cu opet za komp. Sve njihove price, sale, meni su postale glupe i stvarale mi nervozu.

Ja zapravo nisam nikad vjerovala u ovisnost o internetu a postala sam to i sama.

Moje je iskustvo da nije rijesenje ni pokvaren komp., ni prodaja komp. niti uvodjenje sebi restrikcije. Ja sam uspjela tako sto sam sjela sama sa sobom i ‘popricala’ sama sa sobom.

Pocela sam uvidjati kud me to vodi.

Natjerala sam se da nadjem posao. Bilo je to jako, jako, jako tesko. Tri puta pisem ovu istu rijec da bih pokusala docarati tu borbu koju sam vodila sama sa sobom.

Nakon kratkog vremena sam otputovala u posjetu familiji u drugu zemlju.

Nije vazno kuda, ali mislim da je jako bitno pomijeriti se na neko vrijeme u drugu sredinu.

Nakon kekih mjesec dana u tom gradu sam setala ulicom i ugledala internet cafe. Napomena , tu nisam imala komp. gdje sam boravila u kuci.

I pomislila sam da bih mogla svratiti da pregledam postu. I ustanovila da mi je zapravo mrsko, dan je bio prekrasan,,,,svasta sam jos nesto zeljela taj dana da uradim i nije mi se gubilo vrijeme. U tom casu mi se vratio film meje ovisnosti i nisam mogla vjerovati da tako osjecam.

Malo sam se bojala kako ce biti kad se vratim kuci.

Ali vratila sam se ‘otrijeznjena’. Odmah sam nasla posao, krenula jednom sedmicno u teretanu, jednom na meditaciju….zao mi je sadvremena koje gubim na internet.

Da li se salis da se bojis svoje ovisnosti ili ne ne znam…..ne znamkoliko zaista zelis da promijenis tu ludost…..ali moj prijateljski savijet ti je da uradis sve sto mozes da se toga rijesis jer to je cisto truljenje.

Ja jako dobro razumijem strah i panuku koja te uhvati pri pomisli da komp. ne radi. Uh,,,,,kad se samo sjetim.Ako ikako mozes idi nekud na neko vrijeme.

Ne znam koliko imas godina …..nadji posao, upisi neki kurs. Pocetak ce da bude jako tezak ali daj sve od sebe da istrajes. Ucijeni sama sebe. Zainteresovat ce te nesto drugo i postepeno ces sama poceti da odustajes. Zamoli neku prijateljicu da ti pomogne. Ja sam i to uradila.

Ona je znala doci i bukvalno me otijerati od komp. kao da idemo na pijacu. Kako je to meni glupo i zamorno bilo!!! Ali onda poslije predlozi da jos malo prosetamo. Pa odemo nesto pojesti jer smo ogladnile, pa sjednemo negdje na kafu. Kad bi dosla kuci nesto bih uradila po kuci i osjecala se zadovoljnije umorno.

Ali moras biti jako uporna i ne odustajati.

Zelim ti puno uspijeha