Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створило масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу

baresh (zanatlija)

30. mart 2009.

..

Овако нешто памтим када се калило наше ново друштво. Било је то педесетих минулог века, када су сатирали „кулака“ (читај сељака) који је служио као симбол поруге (сељачина) пружајући најжешћи отпор насиљу тадашњег времена.

Мој најстарији брат преко ноћи постаје скојевац и добија посао у државној служби. Потом се жени и ствара породицу. Највећи део прихода за опстанак, била је храна по коју је долазио сваких седам дана на бициклу.

Варошица у којој је радио, била је неких 20-ак км. од села, па му мајка спреми: пасуљ, кромпир, јаја, суво месо, пекмеза, ракије…и да не набрајам, а он никада да донесе ни паковање кафе или било чега у знак пажње.Када је почео правити кућу, мајка на пијаци нешто прода и да му новаца, а он јој и негледајући је прокоментарише: зар само оволико?

Мајка каже: немам више, ниси ти САМ. А нас било петоро деце…!

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створила масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу. А тек како је људска машта узнапредовала кад се почело одлазити у З.Европу, тј.печалбу, а потом у трајно исељење, да не помињемо. Бата Иранац описује нас општенито (генерално) па према томе не бих рекао да си неки од ређих изузетака, судечи по твојим коментарима.

П.С. пре неколико година приликом посете завичају, снимио сам на траку са једне градске зграде овакав графит: „Боље динар у хладу него два на раду„. Када сам опет ишао прошле године, исти графит и даље постоји.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Полиција мора да буде истренирана да се понаша по прописима а не дивљачки

Протести због убиства Зарића

БЕОГРАД – Полиција је током протеста у центру Београда због погибије Ђорђа Зарића, кога је током интервенције убио полицајац, привела 17 особа, од којих су њих 10 малолетници.

Бета

[објављено: 22/03/2009]

Zorica Andjelkovic, 22/03/2009,

Zilim da vam javim da sam ja bila ocevidac veceras sa mojom cerkom kada je policija jurila te mlade demonstrante. Jednoga mladica su stigli tu ispred nas oborili ga na plocnik i petorica milicionera su ga nemilosrdno tukli pendrecima. Ocigledno je bilo da su iskaljivali bes na tom nesrecnom decaku jer su njega uspeli da stignu. Tako stravicno ponasanje ja nikada nisam o sada videla. To dete je mogao da bude sin bilo koga od nas. Policija mora da bude istrenirana da se ponasa po propisima a ne divljacki. Gledajuci ovo , ja sam se setila kako je policija u SAD tukla Rodney King-a sto je bilo uhvaceno na kameri. Ovo je prevazislo sve vrste divljastva. Ako cemo da se igramo demokratije onda moramo i da prihvatimo slobodne demonstracije, u protivnom mi prelazimo u diktaturu vladajuce klase a ta klasa kao sto je vec vidjeno nije jos uvek polozila ispite moralnog i odgovornog vodjenja drzave.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Укратко, критеријум ИСТИНЕ је ПЛАСИРАНИ КРЕДИТ

КОЈА СУ СРПСКА ПРАВА

Да ли је просечном грађанину ове земље важније право на политичко удруживање од права на рад и права на здравствено осигурање?

Мирослав Лазански

[објављено: 13/12/2008]

Ceda Bradic, 13/12/2008, 09:09

(1) Koja su PRAVA VALUTA? Sledi nepreciznost u prvom delu podnaslova: „Да ли је просечном грађанину ове земље “ Taj termin ne postoji.

Prosecan covek ne moze da otme deo teritorije drzave i uspostavi marionetski sistem. Prosecan covek ne preti ubistvom ljudima, koji zele da stanuju u svojim kucama ili stanovima. Prosecan covek nikome ne skrnavi grobove. Prosecan covek nikoga ne prisiljava da zivi u enklavama. Prosecnog coveka ne stiti NATO i EULEKS od samog sebe. Prosecan covek ne obezvredjuje vrednost tudjeg ulozenog rada, rada kojeg covek ispoljava niti sputava coveka da afirmise sopstvene radne i ljudske kvalitete. Prosecan covek ne moze DA UBIJE COVEKA! A, ne moze ni da PLANIRA MASOVNO UBISTVO, pa to pravda terminom KOLATERALNA ŠTETA! Shvatamo li? epoha 21 vek, rejon Beograda ili Pristine, nije vazno!

Dokle god tako nesto postoji u nasoj EPOHI i prostoru, nemoguce je govoriti o ljudskim pravima. Govori se o PRAVIMA UZURPATORA LJUDSKIH PRAVA. Njihove aktivnosti imaju dva efekta: obezvredjivanje LJUDIMA vrednog i SPRECAVANJE (onemogućavanje) LJUDIMA da izraze svoje vrednosti – radne i moralne. Ocigledno, postupci idiota.

Idiotizam se izrazava u neshvatanju (navedenih) efekta tih aktivnosti bez obzira, sto se, po nekada radi o veoma obrazovanim pojedincima ili grupama. Ali, bez PRIHVACENIH MORALNIH REGULATORA, RAZUM ne moze da ceni sta raditi a sta ne, pa se takve osobe ponasaju NE_RAZUMNO (BEZ_umno), Tekst ukazuje na ovaj fenomen i kako se ispoljava ali, sadrzi nenamernu gresku: tekst je namenjen normalnimm LJUDIMA pa ne moze da identifikuje koren, fenomen: SAMOZAVANA (SAMO-DATA) PRAVA UZURPATORA ljudskih prava. Ispoljavanje (nacin, oblici) su u prvom delu (paragrafu) teksta g Lazanskog.

Диктатуру пролетаријата је замијенила диктатура „цивилног друштва“..

Мирјана Бобић-Мојсиловић

Јазавац пред судом

Зашто ово пишем? Зато што сам пре два дана, случајно, на Интернету, на сајту Б92 пронашла овај позив: „Комитет правника за људска права – YUCOM позива вас да присуствујете суђењу по тужби Александра Тијанића против YUCOM-а …

… Позив је упућен, очигледно, слушаоцима ове радио-станице, посетиоцима сајта Б92, и грађанству које верује да је Биљана Ковачевић-Вучо, са својом борбом против Тијанића, у праву.

Зашто се грађани позивају на једно приватно суђење, ако не да би својим присуством, бројношћу, коментарима, а могуће и неком бурном речју, повиком или увредом показали на суду на чијој су страни?

Bianca , 29/01/2009,

Poznate metode. Diktaturu proletarijata je zamijenila diktatura „civilnog drustva“, koje je nadlezno za sprovodjenje kulturne revolucije u ime demokracije, ljudskih prava i drugih vrlina. To je globalna prica, ciji se neslavni kraj vec sluti.

Kakav kredibilitet uziva jedan Kasparov u Rusiji, ciji je jedini politicki potez izlazak na prometnu ulicu, da zaustavlja promet dok ga policajci odvuku. I onda se smjeska za CNN, sa obaveznim plakatima na Engleskom.

Ti borci za demokraciju imaju samo jednu svrhu: da donesu nered, nerazumjevanje i sukob medju ljudima. Da pojacaju politicke tenzije, i da se ne obracaju na nikakve granice moralnog, postenog i casnog ponasanja. Kao i u Jazavcu na sudu, ova „zemljana“ vlada je slijepa i gluha na izazove koje takvi huskaci predstavljaju za drustvo. Tako da danas Srbija ima i Evropu i Kosovo, samo jos mora nauciti kako da bude zahvalna.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

База привреде и друштва лежи у онима који умеју, знају и могу да стварају реални друштвени производ

Бећарска економија

Arandjel (moler) 21. januar 2009.

Економска политика

Светска економска криза као алиби
Јован Б. Душанић

уторак, 20. јануар 2009.

– Сведоци смо озбиљне светске економске депресије, кризе либерализма и краха тржишног фундаментализма. Да ли наша управљачка елита има адекватне одговоре на изазове са којима се суочавамо ?

Пре свега, историја нас подсећа да глобализација у којој живимо на прелазу ХХ и ХХI века није прва глобализација. Светска привреда се чак брже повезивала крајем XIX и почетком XX столећа, када се сматрало да капитализам делује као слободна тржишна привреда у којој ништа не спречава развитак производних снага и у којем понуда сама ствара тражњу и осигурава равнотежу. Велика економска криза 30-их година прошлог века је распршила илузију либералног капитализма о функционисање „невидљиве руке” тржишта. Данашња глобализација се од претходне – од пре једног столећа – разликује, пре свега, по превласти финансијске над реалном привредом.

maliperica1 (ing) 21. januar 2009.

Profesor je u debelom u pravu…

dobar deo dobre kriticke analize.

***

ali, baza privrede i drustva lezi u onima koji umeju, znaju i mogu da stvaraju realni drustveni proizvod i njegovu ukupnu osnovu.

ta baza je nestala, čak i svest o njoj.

***

taj noseci vitalni deo svakog drustva se ne stvara nikakvim akcionizmom, kratkorocnim intervencionizmom i aktivizmom.

1. Ne radi se u celom sistemu o nikakvom LIBERALIZMU pogotovu ne u smislu dogmatike koja mu je godinama pripisivana. Već o kompleksnom diktatu. (Preduslov liberalzma jeste usvajanje zajednickih sloboda i zajednickih osnova obavezujuceg pravnog sistema. Neimanje nikakvih obaveza i pravo na realnu i povrsnu manipulaciju nije nikakakav liberalizam, već prinuda iza koje se krije realna diktatura.

2. Period tkzv. liberalizma druge polovine 19 veka je prekopiran na ovo vreme i posledice će mu biti verovatno ako ne iste ono u sadrzaju po covecanstvo veoma slične.

3. I opet bez zelje za provociranjem. Iza svih fasada i svih tragedija sa kraja 80ih. je tekao u svojoj biti isti proces. Oni netransparetni delovi dogovaranja i obecavanja iza poverljivih fasada su sustinsko ogledalo gazenja elementranih demokratskih principa i slobode. One demokratije i slobode u svakom pogledu koja postoji kao cilj koji treba pokriti i onemogućiti.

Iza fraza se radi u realnosti stvarnih procesa o diktaturi Haosa koji se krije iza umeca igranjem jakim emocijama i egzistencijalnim strahovima – gradjana, naroda, manjinskih grupa … i njihovim nadama … – ovo je sustina POLITIKE, a ne da svako ko je u javnom zivotu zna sve o monetarizmu, MMFu ili SB. itd.

veoma važna poruka za sve o kojoj je vredno zamiliti se bez obzira na sve razlike:

citat SPC bozicna poslanica

Поред тога, данас је човечанство веома забринутозапочетом суровом економском кризом. Најчешће се, међутим, превиђа да та криза нијесамо економска него је много дубља и сложенија. Зар није чудо да се она јавља првенственокод најбогатијих: најуплашенији су управо они који су најимућнији. Њихова незајажљива похлепа за новцем и уживањима, претерана потрошња природних и материјалних добара,рађа неуравнотеженост људских односа, односа према најдубљој тајни живота и односапрема свеукупној творевини. Што значи: иза економске кризе се скрива духовна и моралнакриза, и тиме криза саме човечности. Са правом је казано да је економска криза повезанаи са политичком кризом; као и то да непоштовање међународних права и игнорисање Повеље Уједињених нација о људским правима – као и гажење правде уопште, рађају политичку кризу, а ова економскукризу и финансијски хаос. Ради властољубља и економских интереса, гази се правои правда, Божија и људска. Какве су последице стављања економских и глобалносебичнихинтереса моћника овога света изнад правде и људских права, најбоље се види на трагичномслучају наше земље и српског народа, а и других земаља и народа у савременом свету.

Нови хедонистичко-утилитаристички митови, постављанина пиједестал божанства и пропагирани свим модерним средствима, највише данас угрожавајуоне најневиније и најнеотпорније: децу и омладину. Дрога и разврат, свођење животана инстинкт и задовољење похоте тела, похоте очију и гордости живота (ср. 1. Јн2,16), плод су тих прастарих митова обучених у ново примамљиво рухо.

http://www.spc.rs/sr/bozicna_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_1

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Проблем је у томе што ДЕМАГОГ, међутим, крши ДЕМОКРАТИЈУ

Динкић либералнији од Рена

Једностраном применом Прелазног споразума одмах би појефтинили сир, јаја, кромпир, грашак, маслине, шећер, говеда, свиње, живина, уз смањење царина на аутомобиле

А. Николић

[објављено: 18/09/2008.]

EURES , 18/09/2008

Ukoliko neko laskanjem,prevarama,govornickim metodama i laznim obecanjima pokusava da se ucvrsti na vlasti koju je stekao, nauka njega onda nazove DEMAGOGOM.

Ukoliko ja kao individua poverujem u ove demagoske sposobnosti govornika onda bi mene trebalo i naucno i narodski nazvati MALOUMNIM. Problem je u tome sto demagog, medjutim, krsi DEMOKRATIJU.

Ukoliko se ne varam u Srbiji vlada posredna (predstavnicka) demokratija jer o drzavnim poslovima brine skupstina narodnih poslanika, koje je nas narod izabrao na duzi ili kraci rok; Time je ovo shvatanje ostro suprostavlja demokratiju diktaturi i ne prihvata tumacenje da je svaka demokratija u stvari diktatura one DRUSTVENE KLASE koja tu demokratiju propisuje i organizuje.

Nazalost kao obican gradjanin, sve vise imam utisak da u nasoj lepoj Srbiji vlada upravo demokratska diktatura jedne klase koja je izgubila svaku realnost sa zivotom, dogadjajima i zeljama naroda.

Vlast u Srbiji, otudjena od naroda, ponasa se isto onako kao i francuska kraljica Marija Antoaneta, koja je u predvecerje francuske revolucije (1789) bila upozorena da narod nema hleba, a lakonski odgovorila: „Neka narod onda jede kolace“.

Svi znamo kako je pomenuta kraljica zavrsila. Na giljotini.

P.S. Molim da se ova moja poslednja recenica ne shvati kao pretnja, vec konstatacija!!!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Podrzavam one koji shvacaju da su u Americi pobjedili BIRACI

Bianca , 05/11/2008,

Podrzavam one koji shvacaju da su u Americi pobjedili BIRACI. To je jedina, i najvaznija prica. Svatko tko zivi u Americi zna da bez glasaca evropskog porijekla, nitko u Americi ne moze postati predsjednik.

Americki glasaci, za razliku od nezrelog Srpskog glasackog tijela, znaju da imaju samo jednu polugu za mirnu promjenu vlasti: glasanje za OPOZICIJU, bez obzira na sve moguce razlike koje postoje izmedju svojih licnih stavova i stavova te opozicije. To je jedini nacin. Licno, vecina ljudi koji shvacaju situaciju na Balkanu, znaju jako dobro da je Obamin tim okruzen „clintonistama“, i da ce on morati naci mjesto za njih u svojoj administraciji.

Zasto glasati za opoziciju? Da bi se smaknuli sa vlasti, jasno i glasno, oni koji su neuspjesno vodili zemlju zadnjih osam godina. Tako da su od malih poljoprivrednika u Iovi, pa do polu-progresivene, i polu-paleokonzervative Virginije — odbili ustolicenu garnituru. McCain je predstavljao tu garnituru, i to mu je zapecatilo sudbinu. Kada se vlast mijenja, tresu se mnoge fotelje. Tu novi Predsjednik moze naci prostora za kretanje. Istina je da se Americka politika ne mijenja korijenito, ali i suptilne promjene bi znacile pomak.

Sto me uvijek iznenadjuje o Srpskom biracu je nedostatak razumjevanja kako „demokracija“ funkcionira. Demokracija je samo djelomicno o idejama, ali najvise o moci. Promjena na vlasti kroz promjenu moci je jedini nacin da se vlast „kazni“ i da se drugima da sansa. Vlast uvijek pokusava opisati opoziciju kao „riskantnu“, „neprovjerenu“, „neiskusnu“, itd. To je nacin na koji se strah od nepoznatog koristi u demokraciji. Ali iskusni biraci znaju da je katkada to najbolji lijek. Nova vlast ce sprovesti neke promjene, dok ce stara vlast promisliti o svojim greskama.

U Srbiji to osnovno pravilo nije bilo jasno biracima na zadnjim izborima. Srpski glasaci su odibli opoziciju vise puta, bacajuci je u krizu. To je put u jednopartijsku diktaturu u ime „demokracije“.

Извор: „Ново лице историје“ Политика Online (коментари корисника)