Лагодан живот, изобиље и физички нерад су довеле до трулости ове цивилизације у свим сферама

Moderna „filozofija”

Impuls_05. maj 2009.

„Imam diplomu, dakle, postojim”.

Ili „filozofija ili papagajizam”.

Nego, da li se još uvijek na filozofskim fakultetima kod nas izucava prevodjenje i jezici?

Naravno, o razmišljanju nigdje nema rijeci ni kod nas ni drugdje. Da bi dosao do doktorata treba da ne lipses, a kad dodjes do njega, onda je on nagrada sama za sebe. Poslije toga imaš pravo da ponavljas opste prihvacene stvari, ma kako glupe bile, inače ostajes bez plate.

Međutim, ima to sve svoje zašto, hrišćanski moral zahtijeva osrednjost, tj. da svi postanu poslusni mravi u svom mravinjaku.
Treba obuciti milijarde Kineza, Indijaca i Afrikanaca, ali i evropske seljake i kauboje po Americi.

A ako bilo ko hoće mudrost, ljepotu i sreću??? Pa ko ti je rekao da se rodis? Ti si suvisan!

kockasti 05. maj 2009.

Da, lagodan zivot, izobilje i fizicki nerad su dovele do trulosti ove civilizacije u svim sferama, pa tako i u filozofiji. Skole filozofije u najboljem slučaju proizvode istoricare filozofije. Postoje još uvek mudre knjige, ali citaci gotovo vise da ne postoje.

A sa druge strane, opste obrazovanje i era hiperinformisanosti su stvorile osecaj u ljudima da mnogo znaju, pa tako danas gotovo svako nešto misli i zakljucuje i, sto je najgore, dernja se na sav glas…

Ko je zaista mudar, a ko samo misli da je takav nije mnogo važno. Jedina razlika je sto ovi prvi zaista žive ispunjen zivot i zaista umeju uzivati u njemu.

Impuls_08. maj 2009.

Svi mi protivrijecimo jedni drugima, pa stoga treba uvijek traziti komunikaciju o stvarima u kojima se možemo sloziti, jer ćemo i tada to teško postici. A oni koji smatraju da je protivrjecenje princip filozofije, oni su tek zalutali u nju.

Mudrost prema Platonu tezi harmoniji, a po svemu sudeci nijedan od svih vas ovde nije shvatio šta su umjerenost, pravicnost, hrabrost i razumnost u oku filozofa.

Protivrjecenje je stvar plebejaca, prema nacelu svakog jakog drustva. Zato i imamo klasicnu, harmonicnu muziku u doba visoke kulture.

Prema tome, kakva je rock n roll kultura?

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„Економија је писана и финансирана од стране капиталиста, што значи да је они и воде…”

Posle obrazovanja u inostranstvu?

????
26. maj 2007.

Posle obrazovanja u inostranstvu, znaci zavrshili ste neki fakultet u inostranstvu i resili ste da se vratite nazad u nasu zemlju, zeljeo bih da čujem mishljenja ljudi koji odma posle njihovog diplomiranja vratili se nazad- kako su se snashli? Jeli teško naći posao s obzirom u inostranstvu si zavrshio? Jeli to prednost ili nije? Sva iskustva kroz šta ste morali proc navedite,šta ste ovcekivali? šta vas je najviše sokiralo a i možda razocaralo? Sva mišljenja vezano za temu su prihvacena. Zahvaljujem

@#@^tiny_mce_markeramp;
02. jul 2007.

Nebi se slozila sa tobom, jer su fakulteti u instranstvu nabijeni sa glupostima, vidim da si iz danske ako se ne varam, ali u kanadi su fakulteti kao sto sam rekla, npr filozofija, isto kao kod nas što se tiče gradiva, uci se fjord i drugi jevreji, economija je pisana i finansirana od strane kapitalista, sto znači da je oni i vode, mislim ekonomiju, malo ako se cita među redovima i videti će se o cemu pricam.

Mnogo je vise sazvakano ali i uce samo sto treba, zato su jako rezervisani i limitirani po meni glupi jer su tako uceni, neznaju za vise, nikad ničemu ne prilaze kriticki kao mi, nikad se ne UPITAJU zašto ovaj zakon postoji i ko ga je pisao i zašto je tako napisan, ko je doneo ovu odluku, zašto se knjige pišu kao što se pišu itd.

Ono sto nauce, bilo da je teorija ili nešto drugo shvataju kao fakt kao istinu jer su ih ucili prvo u osnovnim skolama da je teorija istina-glupost, sto po meni nije nimalo o.k, znaci razmišljaju jako jako limitirajuce, i sto je najgore svi misle da su bolji i vise u pravu od drugih, to je bolesno, a tako ih sistem uci ove zemlje jer je sam sistem bolestan. JOS su oni i ok šta ih sve uce, da ne pricam o pederstvu i koje kakvim bolesnim ispadicama.

OH, znam, sad ćete da mi pametujete, ali sama sam ravrsila ovde po drugi put srednju skolu, naravno dosla sam iz srbije gde sam i tamo zavrsila srednju i malo fakulteta, ovde sam druga godina University of Waterloo za psihologiju, stariji student,pa tako da razumem vise od prosecnog studenta koje je 18 godina.

Samo da jedno nezaboravite, zapadni sistem je napravljen i ima jako puno umesano psihologije u svemu, da bi se bolje vladalo masom i radnicima, i oni koji zavrse fakultet je ništa drugo nego „radnik znanja„, razlika je u zaradi onaj koji ga ima i onaj koji ga nema.

Ovde sve sto postoji ništa nije slučajno nastalo a da se dobro nije razmotrilo dali će kapitalisti da imaju iz toga koju dobit.

Ovde su skole BUSINESS, i ništa vise, niko te ne mazi i ne tera i ne brine, sam investiras i gubis ako ne ucis, zato su jedne od najvecih istitucija, i sve extra placas, i kad cuju tvoj akcenat pa ako te uhvate na zub, nisu svi takvi ali ih ima, ja lično osetila, izgubis ocenu tj. investiciju, sve jedno drugo vuce, mislim ja nisam pala al mi je dao losu ocenu. itd

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Европско (западно) школство је готово исто као и наше, једино да су далеко боље опремљени

Obrazovanje u inostranstvu

hdemortsauf (skupljacica perja)

07. decembar 2008. u 23.26

Ova pitanje mi je ‘palo na pamet’ citajuci davno postavljenu temu o obrazovanju na privatnim fakultetima Srbije.

Zanima me kako vi, koji živite u Srbiji, dozivljavate i prihvatate obrazovanje onih koji se vratise iz inostranstva?

Da li vam se njihove diplome cine vrednijim?

Da ste u situaciji da zaposljavate, koga biste pre zaposlili – nekog recimo inzenjera sa nekog beogradskog fakulteta, ili recimo nemackog, ili americkog, nevažno. Pretpostavite da su osobine tih dveju licnosti jako slične..

ecolid19 (hemicar)

09. decembar 2008.

U Srbiji su se loše prihvatali ljudi sa stranim obrazovanjem, ljubomora i zavist, i onda svi krenu da kukakju kako je loše, pa ostani tamo gde si, ja bih otisao da mogu i sl.

Sad u novije vreme se uglavnom traže neki menadzeri i finansijski strucnjaci, tamo se ništa ne radi samo se uvozi i prodaje, to je opsti utisak.

Drugo za dobre poslove treba imati veze i biti u nekoj partiji da bi te pogurali, to da mogu da se hvale da su doveli stucnjaka iz inostranstva.

Trebalo bi da ljudi sa stranim diplomama i odličnim znajem engleskog i computera imaju prednost na mnogim mestima, to opet zavisi od zanimanja.

Dobri poslovi su uglavnom u BG i NS, ostalo je sumrak. Sad ja nisam tamo, ali bila sam skoro godinu pa eto da se javim jer nema nikog, ova diskusija je opustela.

Neko ministarstvo (valjda za dijasporu) je pokrenulo da se vrate strucnjaci iz inostranstva, ide preko http://poslovi.infostud.com/

Evropsko skolstvo je koncipirano vise na teorijska znanja, a praksa se stice na poslu, posto je tamo obavezan neki pripravnicki (entry level), a Srbija je posebna prica, fakulteti su loše opremljni.

Diskusije se opustele nedavno kad su moderatori postali stroziji.

Mislim da treba rascistiti pojam ZAPAD. Evropa je jedno a amerika nešto sasvim drugo.

Pošto sam radila na univerzitetima u Beogradu u Nemackoj i USA, znam razliku. Evropsko (zapadno) skolstvo je gotovo isto kao i naše, jedino da su daleko bolje opremljeni. U Nemackoj recimo može studirati samo onaj ko je zavrsio gimnaziju, sa srednjim strucnim skolama je toliko teško da i ne pomišljaju.

Americko skolstvo se mnogo razlikuje, do univerziteta je slabije od našeg, dalje je uporedivo, mada amerikanci sa zavrsenom high school (srednja skola) ne mogu studirati medicinu već moraju prvo studirati 3 godine za BS iz prirodnih nauka i tek tada upisuju studije medicine.

U Evropi se sa zavresnom srednjom skolom tj. gimnazijom odmah studira medicina. Na ovom primeru se najbolje vidi vrednost srednje skole.

Po meni je americki BS slabiji od našeg diplomoranog bilo šta od ranije sa 4 godina studija, i opet njihov MS slabiji od našeg, tek kod doktorata se izjednacava. Ali su oni daleko ispred u prakticnom radu, jer su univerziteti opremljeni sa svom mogućom opremom (vise nego u Evropi) na kojoj studenti samostalno rade, sto nije slučaj u Evropi jer tamo rade tehnicari a studenti samo interpertiraju rezultate.

Recimo diplomirani hemicar iz BG se u Nemackoj priznaje kao MS (zbog diplomskog rada)i radi se odmah doktorat, na kraju nemacki doktorat je ravan americkom, dok se u americi nasa diploma priznaje za BS (mada je bilo i izuzetaka) i radi se MS, pa tek onda doktorat, kao i kod nas. To sve pre Boljonje.

Moj je utisak da ovi na zapadu od rođenja uce da lažu i varju tj. foliraju i blefiraju, ali oni dobro znaju gde i kada sme i gde ne sme, prepredeni su i podmukli nevidjeno. Dobro ja sam starija doktorirala pre 22 godine u BG i malo sam staromodna.

Sad profesori nekad nemaju vremena i ne kontrolisu studente sto bi trebalo da rade, nekad ih nije briga, a nekad i sami to isto rade.

Čula sam da je sa patentima još gore, tj. da je lakse napraviti patent nego objaviti rad.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)