Теорија завере је етикета која има за циљ да дискредитује, омаловажи и исмеје све људе критичког духа

Пренето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Gordana BG, 29/05/2009,

Tekst cenjene Zorice Tomic je vrlo prijatno iznenadjenje. Problem o kojem govori je sto se terminu teorija zavere uglavnom daje negativna konotacija, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja i ismevanja onih koji uoce zavere. Teorija zavere je etiketa koja ima za cilj da diskredituje, omalovaži i ismeje sve ljude kritičkog duha koji nisu priklonjeni „zvaničnim“ i neprikosnovenim istinama koju namece neka interesna grupa kao u ovom slucaju multimilioneri, svetskih medija, zvanič nog diskursa „istine“ vodećih svetskih država(US) i država uopšte. Time se želi postici cilj da se stvori „poslušna masa“ koja će samo da veruje u „zvanične istine“ bez ikakvog razmišljanja i preispitivanja. Tako se prikrivaju laži, obmane i prevare tih istih Garanta Istine.

I u Srbiji je ovo sve vise prisutno, jer cim se neko kritičkog i slobodnog duha „usudi“ i drzne da dovede nesto u sumnju svojom analizom na osnovu relevantnih č injenica i argumenata, ili na osnovu događaja i fakata, odmah se tu nadje neki Garant Istine da mu u nedostatku kontra argumenata prilepi etiketu „teoreticara zavere“. Laznu temu pomenutog sastanka bogatuna pokriva elitizam hitlerovskog tipa. A elitizam svake vrste je u osnovi negativna pojava iako ga svako društvo na svetu poseduje. U Srbiji negativne konotacije istog daleko su štetnije od onoga što imamo priliku da vidimo u savremenim evropskim i svetskim društvima. Ne kažem da je u svetu situacija bolja, ali i kod nas je na površinu isplivala snalažljivo nemoralna interesna grupa ljudi, koji olako shvataju prave ljudske vrednosti i vrline, čime degradiraju suštinu ljudskog postojanja.

U bogatom svetu vidimo da je cilj veštački stvorene, globalne ekonomske krize višestruk, a glavni cilj je reforma ekonomskog i bankarskog sistema i njihova apsolutna kontrola. Stvar je vrlo prosta, osmislite problem za koji unapred imate rešenje, napravite haos, zatim se pojavljujete kao spasilac.

Они увек нападају особу када не могу да нападну аргументе

Смисао антиевропских сила у Србији

Лорна Штрбац
уторак, 31. март 2009.

…

Ови покушаји да се релативизује подела на европске и антиевропске странке су такође дошли до изражаја у његовом гласању за ССП. На овај начин Томислав Николић би извукао СРС из антиевропске и антизападне позиције. То значи да би превео 2.150.000. гласача на страну културних, образованих, писмених грађана Србије, те би једним потезом нестала сва она стока, безуби, неписмени дивљаци, зли људи. Сви би одједанпут имали зубе и постали људи. Но, ко би онда био објекат искључивања и понижавања? То не смеју бити националне мањине, жене, деца, хомосексуалци. С друге стране, конкуренција међу Европејцима би се повећала за два милиона нових Европејаца заинтересованих за пројекте евроинтеграционих процеса и “модернизације“. Узбуна. Катастрофа. Шта радити? Нешто треба хитно урадити. Безуби су неопходни. Мрак је нужан. Угасите брзо светло. …

2. Ако је циљ спољне политике чланство у ЕУ и ако се до тог циља долази спровођењем процеса европеизације, потребно је дефинисати актере овог процеса односно условно речено европеизаторе. Пошто два милиона гласача СРС сматрају антиевропејцима, они у старту испадају из овог процеса. Дакле, преостаје Друга Србија (која иде 300 година испред свог времена), идеолози алтернативног политичког система и алтернативне државе, постдржаве која је уствари преузела ингеренције некадашње модерне демократске државе. Ову постдржаву чине добрим делом невладине организације. Но, проблем са овим организацијама се не тиче само финансирања, нити њиховог идеолошког апарата. Проблем је и кадар, недовољно образован, који свим унутарполитичким проблемима, спољној политици, па и еврореформским процесима приступа на формалан начин. Формалност њихових приступа произилази из типа њиховог знања и врсте институционалних односа у којима се налазе, прожетих високим степеном ауторитарности, која се манифестује од њиховог понашања па до њиховог мишљења. Начин њиховог поимања света, људи, земље, политике, економије, културе, уметности је утемељен на унапред дефинисаним “истинама“, на строгом детерминистичком обрасцу и непромењивим каузалним односима у којима нема места ни за милиметар одступања. Ако нас они демократизују, модернизују и европеизују, онда тешко нама.

Што се тиче безубих антиевропејаца, они ће и даље постојати, ствараће их социјална криза, али и чиниоци који немају везе са овом кризом. Ствараће их и владајуће и опозиционе странке. Социјална несигурност ће преовладавати у редовима анти-Европејаца, а социјална сигурност у редовима Европејаца. …

Смисао антиевропски сила, мада не једини је индиректна легитимација европских сила чије постојање је ствар историјске нужности, прагматизма, геополитичких околности. Пошто антиевропске силе индиректно легитимишу европски, историјски нужан пут, њихово постојање је од епохалног значаја. …

Decency

Zaista dobar tekst gdjo Strbac. Pretpostavljam da ce Vas napadati, ali oni uvek napadaju osobu kada ne mogu da napadnu argumente. To je slika liberalnog Dorijana Greja koji vlada (upravlja) Srbijom o kojoj pisete. Ruzna slika koju ste zaista sjajno dekonstruisali.

Nadajmo se da se od naroda dostavljaca, dojavljaca, imitatora i tuzibaba Srbi polako, temeljno transformisu u narod radnih, disciplinovanih, sposobnih i samouverenih boraca za slobodu.

Ljudi koji se ne bave ruzenjem sopstvenog naroda zato sto se boje postenog rada. Englezi za to imaju sjajan izraz: Decency. Postoji li ekvivalent u novosrpskom ili je to jedina engleska rec koju demokratske vodje uporno izbegavaju?

Izvor:  Нова Српска Политичка Мисао

У супротном неби се деценијама исељавали у друге земље у којима има реда и поретка

baresh (zanatlija)
25. februar 2009. u 10.49

„Kod nas su malo poremecene vrednosti i ima se jako pogresna predstava o zapadu sve dok se ne ode i proba.“

Ova recenica od postavljaca teme, potstakla me je na komentar.

Pocetkom sezdesetih pohadjao sam i zavrsio turisticko-ugostiteljsku
skolu u BG,u vremenu kada se još uvek znao nekakav red i poredak.
Ovo zahvaljujuci tadasnjim generacijama koje su stekle radno-moralne
i ostale vrednosti u prethodnoj drustvenoj zajednici.
Reč je o strucnim nastavnicima i ostalim kadrovima koji su imali sasvim drugaciji pristup prema radu, obavezama istog, moralu i ostalim
vrednostima jedne zajednice koja je tada trajala – funkcionisala.

Moji strucni nastavnici bili su uglavnom srednjeg ili starijeg doba,
sa radnim iskustvom iz evropskih metropola, sto podrazumeva strucnost
i znanje dva-tri ili vise svetskih jezika.
Po zavrsetku skole, cekalo me zaposlenje u firmi ciji sam bio stipendist. Ova firma je bila poznata sa poslovanjem, gde su zaposleni osim plate primali tkzv. „viskove“,ravne prosecim primanjima, ali je to nazalost trajalo kratko. Ovo sam saznao od osoblja firme kada sam poceo raditi posle skolovanja.

Šta se dogodilo: direktor je bio covek „starog kova“, koji je često
dolazio pola sata pred početak radnog vremena, i pratio dolazak zaposlenih koje pocinje u 6 ujutro. Zakasnjenje nije tolerisano, osim
u izuzetnim slučajevima, sto je uticalo na smanjenje prihoda doticnog u procentima. Ovo je bila javna tajna i trn u oku gradskom komitetu.
Isti su hteli da ova firma prihvati u svoje okrilje drugu koja je bankrotirala, sto podrazumeva i gubitke. Kada se ovaj usprotivio imajuci podrsku zaposlenih, onda mu „drugovi“ isceniraju skandal, o cemu se na veliko pricalo u javnosti. Naime bio je „zenskaros“, i pojavilo se na sudu nekoliko pripadnica lepseg pola razlicitih zanimanja gde nije postedjena ni starija cistacica.

U toku pritvora, na njegovo mesto postave coveka od poverenja, pripoje drugu firmu, i od tada firma nije imala nekadasnjih viskova.
Posle vise meseci sudskog procesa gde su dokazane lazne izjave, isti bude oslobodjen optuzbe i ode daleko u drugu firmu.
Ovo je samo jedan u nizu primera kako i pod kojim okolnostima i uslovima je nastajala nova zajednica ciji smo savremenici svedoci.

Zavrsetkom radnog veka ove generacije„stare skole“, krajem sezdesetih
i polovinom sedamdesetih, iscezle su i vrednosti jedne zajednice koja
se kasnije sama od sebe raspala. Po onoj narodnoj: „Zlo radjenje – gotovo sudjenje.
Pocetkom sedamdesetih otisao sam sa porodicom u iseljenje. Nije mi
trebalo mnogo vremena za prilagodjavanje, jer sam već imao stecene
radne navike ne birajuci poslove u početku.
U posete odlazimo prosecno svake četvrte godine,uglavnom zbog poseta uzoj rodbini, prijateljima i znamenitostima kojih ima na svakom koraku.

P.S.,razlog mojeg javljanja je da napomenem da sam poznavao i drugacijeg našeg coveka, cije se vrednosti nisu mnogo razlikovale od drugih evropskih naroda, na koje smo hteli ili ne upuceni i zavisni. U suprotnom nebi se decenijama masovno iseljavali u druge zemlje u kojima ima reda i poretka.“

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Јер данашња празноглава маса, производ не купује због производа већ много више због рекламе и паковања

Београд за покојнике

Ето ризика који сам малопре споменуо! Наиме, неједном сам био у прилици да чујем или прочитам како је Тирнанић „плаћеник Војиног ДСС-а“?! Јасно да нико није безгрешан, али треба ли млађе генерације читалаца да га памте искључиво по текстовима пуним вицкастих политичких каламбура? А човек је име и славу стекао као врхунски есејиста који је, с много проницљивости и хумора, писао о најразноврснијим културолошким феноменима и уметничким артефактима.

Зоран Ћирић

[објављено: 24/01/2009]

čovek sa severa , 24/01/2009,

Ako neko zasmeta moćnicima današnjeg vremena, ima da na kraju bude ogađen i rođenoj majci, pa makar da je svetac i da iz mrtvih podiže. Srbija se već godinama nalazi u teškim problemima, uzrok tih problema je političko-ekonomska nomenkalatura.

Ta „elita“ nije zajednica utemeljena na zajedničkim idejama i interesima, već širok skup samoživih jedinki koji sve što rade i promovišu, rade i promovišu iz nekog ličnog interesa.

Srbija je za njih odavno prestala da bude subjekat, već samo objekat u kome žive neki građani, a pojedinačni interesi građana su jedino moralno vredni delanja, a pošto su oni kao pojedinci isto tako građani, onda je sasvim prirodno da tu „opštu“ borbu primenjeju sistematski, od sebe ka drugima (šta pretekne).

Naravno da su sredstva ovake „elite“ laž, licemerje, krađa… sve ono što kod normalnog čoveka izaziva osećaj stida, ali i revolta.

Pošto je bara mala, a mnogo krokodila, između sebe se najčešće razračunavaju verbalnom pljuvačinom, iznošenjem prljavog veša, novinskim člancima i komentarima, tv emisijama… I manje više sve što kažu jedni o drugima je uglavnom istina.

Аli kada se pronađe neko kome Srbija nije rezervna otadžbina, neko ko čak i nema rezervnu otadžbinu, neko kome novac i moć nisu jedino merilo vrednosti i smisao života, neko ko se uzdiže iznad banalnosti propagiranog načina života, neko ko svoje delanje zasniva na duboku utemeljenim duhovnim načelima. Onda on smeta svima!

Ne možete ga optužiti da je lopov, ali možete danima pisati o tome kako njegov ministar nije na vreme se iselio iz stana, dok u Srbiji se kradu fabrike, hiljade hektara zemlje i sl. I tako osuđujući ga svaki dan, za sve i svašta, jer danas se greh i nevinost mere i dokazuje brojem reči ili dužinom tv priloga, a ne trezvenim sagledavanjem istine.

Tako se kod naroda i sa njegovom pojavom pokušava izazvati ona mučnina koju nam je stvorio neko drugi. Jer današnja praznoglava masa, proizvod ne kupuje zbog proizvoda već mnogo više zbog reklame i pakovanja.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Ако хоћете да чујете невиђену глупост, питајте људе на Западу шта мисле о Русији

Криза под гасом

Ни 24 сата није требало да прође па да живот поново демантује једног од српских званичника. Још се ни олово није осушило на новинској хартији са изјавом генералног директора „Србија гаса” Душана Бајатовића „да за сада нема разлога за бригу”, а Србија је почела да се тресе од зиме јер је пресушио гасовод из Русије.

Миша Бркић

[објављено: 07/01/2009]

ilajdza amerikanac, 08/01/2009,

U jednoj svojoj izjavi za zapadne medije, slavni ruski umetnik Ilja Glazunov, na pitanje novinara sta misli o zapadnoj javnosti i njenoj eliti, je rekao …ako hocete da cujete nevidjenu glupost, pitajte ljude na Zapadu sta misle o Rusiji; ovo se dogodilo u vreme Jeljcina.

Na zalost postojanje trajanja osecaja visokog nivoa diskvalifikacije jedne velike nacije sa svim svojim vrednostima, tradicijom, kulturom, geopolitickim vaznostima i znacenjima, energetskim potencijalima i resursima, nastavljaju se nesmetanom zestinom.

Ovo se pre svega odnosi na „strasnu bestiju (javno mnjenje po Comskom), ali nikako na finansijsko-biznis zajednicu Zapada koja sasvim dobro uocava drasticne razlike postojanja SSSR i danasnje Rusuje, koja apsolutno nema nikakve veze iz vremena „crvenog djavola Istoka“.

Dakle, samo je mali broj poslovne elite Zapada uspeo da partnerski shvati velicinu i znacaj i pravi smisao saradnje s politcko ekonomski edefinisanom Rusijom Putina i Medvedeva.

Zato nije ni cudo sto se autor, boraveci i radeci na ovim prostorima, a idejno poklonik doktrine neoliberalnog nihilizma, uklapa u zapadni forma mentis, kao totalno neobjektivan ekonomski analiticar (Vocie of America) koristi krajnje karikaturalnim stilom izvestavanja (i ne samo u ovom tekstu) za jednog „dobrog poznavaoca prilika“.

Autor se mnogo ne uzbudjuje sto su mu clanci sa veoma niskim nivom objasnjavackih vrednosti lisenih svih predpostavki cinjenicnih potvrda.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)