„Другој Србији” НСПМ смета као политички противник и дискредитују овај сајт већ годинама

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Предлог за размишљање

Теофил Панчић

четвртак, 02. јул 2009.

(Време, 02.07.2009)

Није требало да ме вучете за језик, али кад већ јесте – ко вам је крив! Дакле, још једном: форуми, блогови, коментари… Тек да видимо где смо тачно с том ствари, какво нам је пролазно време.

Видех на сајту НСПМ да је Антонић Слободан, сав пресрећан и тријумфалан, на „душманском“ сајту Е-новина открио неколико уистину расних и кристално чистих груменова фашистоидног „говора мржње“ у најчистијем могућем стању, а које су испод једног иначе коректног ауторског текста екскрементирали читаоци-коментатори. Што редакцију, дакако, не аболира: тај-тамо-неко ко анонимно брабоња има елементарно људско право да буде дегенерик, али ти немаш право да његова болесна иживљавања учиниш јавним! Одговорност је, у том смислу, увек на конкретном професионалцу – никада на анонимном аматеру.

…

SFX

петак, 03 јул 2009

Predlog je los. Pre sest godina sam napisao kriticko pismo (kritikujuci spoljnu politiku jedne zemlje umesane u balkanske ali i druge sukobe), beogradskom nedeljniku. Tekst je malo skracen, otupljena mu je kriticka ostrica, a onda sam poceo da dobijam pretece e-mailove sa adrese jedne srpske institucije. Ne potpisujem se imenom i prezimenom niti nameravam, jer to nigde u svetu nije praksa. A u Srbiji, ne izmisljamo toplu vodu. Usput, nisam rekao koji je nedeljnik bio u pitanju, niti smatram novinare ovog nedeljnika direktno odgovornim za ono sto se desilo. Ali, moracete da priznate, ne mirise lepo.

Ovo je za neke prijatno iznenadjenje. Za mene samo prvi tekst Teofila Pancica sa kojim nemam velikih, velikih problema. Ne slazem se sa bilo kakvim nivelisanjem civilizacijskog nivoa E-novina i ovog sajta. Ovde se postuju najosnovnije norme civilizacijskog ponasanja. E-novine moraju na sud zbog poziva na rat i nedostatka pristojne moderacije. Ukoliko urednici pod pritiskom uvedu predstavljanje punim imenom i prezimenom prestacu da citam komentare i shvaticu to kao jos jednu pobedu druge Srbije.

Drugoj Srbiji NSPM smeta kao politicki protivnik i diskredituju ovaj sajt vec godinama. Vreme je tu uvek igralo neku (makar i posrednu, cinicnu – Iljf i Petrov) ulogu, sto se vidi i po tonu tekstova Zarkovica i Pancica. Tu je uvek prisutna nostalgija za starim vremenima koja se ne vracaju. To sto vidimo promenu tona, ili strategije na sajtu B92, ali i u Vremenu, pokazuje da se u dramaturgiji ne treba kloniti stereotipa. Cak i onih za koje je pokojni irski pisac rekao da su stari kao planine.

‘Vremena se menjaju, Viktorija.’

Стева Надрљански

9 петак, 03 јул 2009

Све би то било лепо кад аутор овог текста сам не би био протагониста најгорег говора мржње, што свако од нас може лако документовати. Антологију његових грозних увреда на рачун „Другог“ (на чије се безусловно поштовање истовремено обавезно позивао!) може превазићи само Луковићева. Није ли могао Панчић и раније да подигне свој – у свом идеолошком кругу – утицајни глас против простаклука? Зар је могуће да једно тако, хм, осетљиво биће то не примети? Могуће, јер што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу: „нама“ је дозвољен простаклук јер служи светлим циљевима, а „вама“ није, јер је ваш простаклук одраз вашег стања. Ако Антонић није принципијелан зато што презентује анонимни коментаторски отпад са сајтова који себе сматрају за светлост света (а тиме само указује на невероватно лицемерје), где је досад била та принципијелност Панчићу па да распали по нискостима појединих својих идеолошких јарана, од којих нико није анониман? Е, у том случају би морао да удари и по себи – морао би приметити да је он сам генератор „хејт спича“, узор онима који га упражњавају – а та уметност код нас баш и не цвета, најмање управо код оних који имају некакав месијански синдром.
Уосталом, не треба ни помињати да се Панчићу његова принципијелност не би напрасно пробудила да управо Антонић није обелоданио ове позиве на убијање Срба објављене у једном од медијских центара ове религијске удруге, нити би ти позиви били обрисани. Сад је за то већ касно.
А што се тиче (не)анонимности коментарисања, то је питање које се на концу може тицати једино тужиоца; за све нас остале битно је нешто друго, нешто од суштинске важности: да схватимо да и са „друге стране“ стоји Човек као и сам што сам.

O ovome nema pregovora

13 петак, 03 јул 2009

Zar ce se rathohuskacki tekstovi i pozivi na linc na jednom drugosrbijanskom sajtu koristiti kao izgovor da svi koji ostavljaju komentare na preostala dva i po slobodna sajta u Srbiji zavrse u policijskim tefterima?! Ovo je zaista uvredljivo. Posle Zarkovica koji relativizuje gadosti i pozive na ubijanje u Novom Sadu, javio se i Pancic sa ‘originalnim’ predlogom da se svi registrujemo na uvid organima u sluzbi vladajuceg rezima. Pa ce onda organi da odluce koji komentator je za krivicno gonjenje, kao sto to odlucuju, prilicno ‘nepristrasno’ vec godinama.

To prakticno znaci da ce prvi ljudi koji ce zaista biti gonjeni zbog komentara, biti osobe sa NSPM, dok ce za E-novine biti rezervisani termini tipa ‘bizarnosti’.  …

Ala

18 петак, 03 јул 2009

Teofil,Lukovic,B.Pavicevic,N.Kandic,Vuco,O.Beckovic,Zarkovic,Cheda -menjaju frizuru ali cud nikako.
Moderator je odgovorni urednik sajta. Jos davno sam zahtevala da B92 za svaku smenu napise ime i prezime moderatora.To nije ucinjeno.Za sve gadosti i neistine ,znaci odgovoran je glavni urednik-nije mi poznato da je ikada bio osudjen za neistine.
Kao sto je B.Srbljanovic morala da bude optuzena za gadosti na svome blogu, bas kao i Lukovic i Pancic.
Mozda NSPM ne zna imena ucesnika u diskusiji,ali budite sigurni da onaj kod koga su serveri to lako dokuci.

Теорија завере је етикета која има за циљ да дискредитује, омаловажи и исмеје све људе критичког духа

Пренето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Gordana BG, 29/05/2009,

Tekst cenjene Zorice Tomic je vrlo prijatno iznenadjenje. Problem o kojem govori je sto se terminu teorija zavere uglavnom daje negativna konotacija, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja i ismevanja onih koji uoce zavere. Teorija zavere je etiketa koja ima za cilj da diskredituje, omalovaži i ismeje sve ljude kritičkog duha koji nisu priklonjeni „zvaničnim“ i neprikosnovenim istinama koju namece neka interesna grupa kao u ovom slucaju multimilioneri, svetskih medija, zvanič nog diskursa „istine“ vodećih svetskih država(US) i država uopšte. Time se želi postici cilj da se stvori „poslušna masa“ koja će samo da veruje u „zvanične istine“ bez ikakvog razmišljanja i preispitivanja. Tako se prikrivaju laži, obmane i prevare tih istih Garanta Istine.

I u Srbiji je ovo sve vise prisutno, jer cim se neko kritičkog i slobodnog duha „usudi“ i drzne da dovede nesto u sumnju svojom analizom na osnovu relevantnih č injenica i argumenata, ili na osnovu događaja i fakata, odmah se tu nadje neki Garant Istine da mu u nedostatku kontra argumenata prilepi etiketu „teoreticara zavere“. Laznu temu pomenutog sastanka bogatuna pokriva elitizam hitlerovskog tipa. A elitizam svake vrste je u osnovi negativna pojava iako ga svako društvo na svetu poseduje. U Srbiji negativne konotacije istog daleko su štetnije od onoga što imamo priliku da vidimo u savremenim evropskim i svetskim društvima. Ne kažem da je u svetu situacija bolja, ali i kod nas je na površinu isplivala snalažljivo nemoralna interesna grupa ljudi, koji olako shvataju prave ljudske vrednosti i vrline, čime degradiraju suštinu ljudskog postojanja.

U bogatom svetu vidimo da je cilj veštački stvorene, globalne ekonomske krize višestruk, a glavni cilj je reforma ekonomskog i bankarskog sistema i njihova apsolutna kontrola. Stvar je vrlo prosta, osmislite problem za koji unapred imate rešenje, napravite haos, zatim se pojavljujete kao spasilac.

Они увек нападају особу када не могу да нападну аргументе

Смисао антиевропских сила у Србији

Лорна Штрбац
уторак, 31. март 2009.

…

Ови покушаји да се релативизује подела на европске и антиевропске странке су такође дошли до изражаја у његовом гласању за ССП. На овај начин Томислав Николић би извукао СРС из антиевропске и антизападне позиције. То значи да би превео 2.150.000. гласача на страну културних, образованих, писмених грађана Србије, те би једним потезом нестала сва она стока, безуби, неписмени дивљаци, зли људи. Сви би одједанпут имали зубе и постали људи. Но, ко би онда био објекат искључивања и понижавања? То не смеју бити националне мањине, жене, деца, хомосексуалци. С друге стране, конкуренција међу Европејцима би се повећала за два милиона нових Европејаца заинтересованих за пројекте евроинтеграционих процеса и “модернизације“. Узбуна. Катастрофа. Шта радити? Нешто треба хитно урадити. Безуби су неопходни. Мрак је нужан. Угасите брзо светло. …

2. Ако је циљ спољне политике чланство у ЕУ и ако се до тог циља долази спровођењем процеса европеизације, потребно је дефинисати актере овог процеса односно условно речено европеизаторе. Пошто два милиона гласача СРС сматрају антиевропејцима, они у старту испадају из овог процеса. Дакле, преостаје Друга Србија (која иде 300 година испред свог времена), идеолози алтернативног политичког система и алтернативне државе, постдржаве која је уствари преузела ингеренције некадашње модерне демократске државе. Ову постдржаву чине добрим делом невладине организације. Но, проблем са овим организацијама се не тиче само финансирања, нити њиховог идеолошког апарата. Проблем је и кадар, недовољно образован, који свим унутарполитичким проблемима, спољној политици, па и еврореформским процесима приступа на формалан начин. Формалност њихових приступа произилази из типа њиховог знања и врсте институционалних односа у којима се налазе, прожетих високим степеном ауторитарности, која се манифестује од њиховог понашања па до њиховог мишљења. Начин њиховог поимања света, људи, земље, политике, економије, културе, уметности је утемељен на унапред дефинисаним “истинама“, на строгом детерминистичком обрасцу и непромењивим каузалним односима у којима нема места ни за милиметар одступања. Ако нас они демократизују, модернизују и европеизују, онда тешко нама.

Што се тиче безубих антиевропејаца, они ће и даље постојати, ствараће их социјална криза, али и чиниоци који немају везе са овом кризом. Ствараће их и владајуће и опозиционе странке. Социјална несигурност ће преовладавати у редовима анти-Европејаца, а социјална сигурност у редовима Европејаца. …

Смисао антиевропски сила, мада не једини је индиректна легитимација европских сила чије постојање је ствар историјске нужности, прагматизма, геополитичких околности. Пошто антиевропске силе индиректно легитимишу европски, историјски нужан пут, њихово постојање је од епохалног значаја. …

Decency

Zaista dobar tekst gdjo Strbac. Pretpostavljam da ce Vas napadati, ali oni uvek napadaju osobu kada ne mogu da napadnu argumente. To je slika liberalnog Dorijana Greja koji vlada (upravlja) Srbijom o kojoj pisete. Ruzna slika koju ste zaista sjajno dekonstruisali.

Nadajmo se da se od naroda dostavljaca, dojavljaca, imitatora i tuzibaba Srbi polako, temeljno transformisu u narod radnih, disciplinovanih, sposobnih i samouverenih boraca za slobodu.

Ljudi koji se ne bave ruzenjem sopstvenog naroda zato sto se boje postenog rada. Englezi za to imaju sjajan izraz: Decency. Postoji li ekvivalent u novosrpskom ili je to jedina engleska rec koju demokratske vodje uporno izbegavaju?

Izvor:  Нова Српска Политичка Мисао

У супротном неби се деценијама исељавали у друге земље у којима има реда и поретка

baresh (zanatlija)
25. februar 2009. u 10.49

„Kod nas su malo poremecene vrednosti i ima se jako pogresna predstava o zapadu sve dok se ne ode i proba.“

Ova recenica od postavljaca teme, potstakla me je na komentar.

Pocetkom sezdesetih pohadjao sam i zavrsio turisticko-ugostiteljsku
skolu u BG,u vremenu kada se još uvek znao nekakav red i poredak.
Ovo zahvaljujuci tadasnjim generacijama koje su stekle radno-moralne
i ostale vrednosti u prethodnoj drustvenoj zajednici.
Reč je o strucnim nastavnicima i ostalim kadrovima koji su imali sasvim drugaciji pristup prema radu, obavezama istog, moralu i ostalim
vrednostima jedne zajednice koja je tada trajala – funkcionisala.

Moji strucni nastavnici bili su uglavnom srednjeg ili starijeg doba,
sa radnim iskustvom iz evropskih metropola, sto podrazumeva strucnost
i znanje dva-tri ili vise svetskih jezika.
Po zavrsetku skole, cekalo me zaposlenje u firmi ciji sam bio stipendist. Ova firma je bila poznata sa poslovanjem, gde su zaposleni osim plate primali tkzv. „viskove“,ravne prosecim primanjima, ali je to nazalost trajalo kratko. Ovo sam saznao od osoblja firme kada sam poceo raditi posle skolovanja.

Šta se dogodilo: direktor je bio covek „starog kova“, koji je često
dolazio pola sata pred početak radnog vremena, i pratio dolazak zaposlenih koje pocinje u 6 ujutro. Zakasnjenje nije tolerisano, osim
u izuzetnim slučajevima, sto je uticalo na smanjenje prihoda doticnog u procentima. Ovo je bila javna tajna i trn u oku gradskom komitetu.
Isti su hteli da ova firma prihvati u svoje okrilje drugu koja je bankrotirala, sto podrazumeva i gubitke. Kada se ovaj usprotivio imajuci podrsku zaposlenih, onda mu „drugovi“ isceniraju skandal, o cemu se na veliko pricalo u javnosti. Naime bio je „zenskaros“, i pojavilo se na sudu nekoliko pripadnica lepseg pola razlicitih zanimanja gde nije postedjena ni starija cistacica.

U toku pritvora, na njegovo mesto postave coveka od poverenja, pripoje drugu firmu, i od tada firma nije imala nekadasnjih viskova.
Posle vise meseci sudskog procesa gde su dokazane lazne izjave, isti bude oslobodjen optuzbe i ode daleko u drugu firmu.
Ovo je samo jedan u nizu primera kako i pod kojim okolnostima i uslovima je nastajala nova zajednica ciji smo savremenici svedoci.

Zavrsetkom radnog veka ove generacije„stare skole“, krajem sezdesetih
i polovinom sedamdesetih, iscezle su i vrednosti jedne zajednice koja
se kasnije sama od sebe raspala. Po onoj narodnoj: „Zlo radjenje – gotovo sudjenje.
Pocetkom sedamdesetih otisao sam sa porodicom u iseljenje. Nije mi
trebalo mnogo vremena za prilagodjavanje, jer sam već imao stecene
radne navike ne birajuci poslove u početku.
U posete odlazimo prosecno svake četvrte godine,uglavnom zbog poseta uzoj rodbini, prijateljima i znamenitostima kojih ima na svakom koraku.

P.S.,razlog mojeg javljanja je da napomenem da sam poznavao i drugacijeg našeg coveka, cije se vrednosti nisu mnogo razlikovale od drugih evropskih naroda, na koje smo hteli ili ne upuceni i zavisni. U suprotnom nebi se decenijama masovno iseljavali u druge zemlje u kojima ima reda i poretka.“

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Јер данашња празноглава маса, производ не купује због производа већ много више због рекламе и паковања

Београд за покојнике

Ето ризика који сам малопре споменуо! Наиме, неједном сам био у прилици да чујем или прочитам како је Тирнанић „плаћеник Војиног ДСС-а“?! Јасно да нико није безгрешан, али треба ли млађе генерације читалаца да га памте искључиво по текстовима пуним вицкастих политичких каламбура? А човек је име и славу стекао као врхунски есејиста који је, с много проницљивости и хумора, писао о најразноврснијим културолошким феноменима и уметничким артефактима.

Зоран Ћирић

[објављено: 24/01/2009]

čovek sa severa , 24/01/2009,

Ako neko zasmeta moćnicima današnjeg vremena, ima da na kraju bude ogađen i rođenoj majci, pa makar da je svetac i da iz mrtvih podiže. Srbija se već godinama nalazi u teškim problemima, uzrok tih problema je političko-ekonomska nomenkalatura.

Ta „elita“ nije zajednica utemeljena na zajedničkim idejama i interesima, već širok skup samoživih jedinki koji sve što rade i promovišu, rade i promovišu iz nekog ličnog interesa.

Srbija je za njih odavno prestala da bude subjekat, već samo objekat u kome žive neki građani, a pojedinačni interesi građana su jedino moralno vredni delanja, a pošto su oni kao pojedinci isto tako građani, onda je sasvim prirodno da tu „opštu“ borbu primenjeju sistematski, od sebe ka drugima (šta pretekne).

Naravno da su sredstva ovake „elite“ laž, licemerje, krađa… sve ono što kod normalnog čoveka izaziva osećaj stida, ali i revolta.

Pošto je bara mala, a mnogo krokodila, između sebe se najčešće razračunavaju verbalnom pljuvačinom, iznošenjem prljavog veša, novinskim člancima i komentarima, tv emisijama… I manje više sve što kažu jedni o drugima je uglavnom istina.

Аli kada se pronađe neko kome Srbija nije rezervna otadžbina, neko ko čak i nema rezervnu otadžbinu, neko kome novac i moć nisu jedino merilo vrednosti i smisao života, neko ko se uzdiže iznad banalnosti propagiranog načina života, neko ko svoje delanje zasniva na duboku utemeljenim duhovnim načelima. Onda on smeta svima!

Ne možete ga optužiti da je lopov, ali možete danima pisati o tome kako njegov ministar nije na vreme se iselio iz stana, dok u Srbiji se kradu fabrike, hiljade hektara zemlje i sl. I tako osuđujući ga svaki dan, za sve i svašta, jer danas se greh i nevinost mere i dokazuje brojem reči ili dužinom tv priloga, a ne trezvenim sagledavanjem istine.

Tako se kod naroda i sa njegovom pojavom pokušava izazvati ona mučnina koju nam je stvorio neko drugi. Jer današnja praznoglava masa, proizvod ne kupuje zbog proizvoda već mnogo više zbog reklame i pakovanja.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Од аналитичара се очекује да уђе у срж проблема, али тамо се обично не залази

ПРАЗНИК ГЛОБАЛНЕ КРИЗЕ

Нека светска криза продрма Србију. Да је нема, да ли би свеприсутни Млађан рекао да из власти треба да одлете сви којима је „новац попио мозак”. Ако се то догоди, мада сумњам, јер би то десетковало политичке редове, онда би у светлој будућности морали да прогласимо и славимо нов празник: дан глобалне кризе

Бошко Јакшић

[објављено: 21/12/2008]

george wordy , 20/12/2008,

Skeptik , 20/12/2008, 23:02 Za to skeptik, zastrasujuce, uredu, a za Bravo , nije dovoljno samo oslikavati stanje, i prosipati maglu, od analiticara se ocekuje da udje u srz problema, ali tamo se obicno ne zalazi, jer vladaju konzervativne snage, nedodirljive, koju su zemlju Srbiju doveli dotle gde je i stigla na dnu Evrope.

Sve ovo nije od juce, ima tu i genetike, ali sustinski pad Srbije kao drzave dogodio se sa dolaskom na vlast boljsevika ( kao multinacionalna crvena bojna), koji su pobili sve vidjenije, oterali, opljackali, pozatvarali, konfiskovali, nacionalizovali, i nakon pada Milosevicevog rezima , baskare se po srpskim palatama i vilama, rezidencijama, i iz senke pretnjama, ucenama, diskreditacijom, ubistvima, strаhom , u poslednje vreme pomirenjima, vracaju stare kadrove na scenu , kroje i vlast i opoziciju, raspad radikala, ne bi li zadrzali svoje benificije, polozje, deluju iz drugog plana odrzavajuci korumpirani sistem koji su sami razvili, kriminogeno drustvo koje je od Srbije nacnilo drzavu “Cardak ni na nebu ni na zemlji” proizvode nove savremene dozivotne direktore ala “Amsterdam, Bata Kan Kan , Subotic.

Akciju “Sablja“ mogli su samo oni da isplaniraju i izvrse, nametnuli su je tadsnjoj valsti ne bili imali piokrice za kasnije poteze, jer njihov obracun sa ratnim profiterima, koje su oni poslali na front, oteli se kontroli usred narasle moci i monopola nad pojedinim obalstrima privrednog sistema.

Protive se lustraciji, nesmetano se setaju po zemlji Srbiji kao da nisu potpisivali antisrpske presude , sastavljali dosijea srpskim nacionalistima. Protive se restituciji, kako ne bi morali da vrate ono sto nisu stekli radom vec komitetskim i komesraskim benificijama.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Нема озбиљних, компетентних стручњака да раскринкају маске лажних патриота

Ћутањем на Динкићеве сумње

Адвокат потврдио да је министар био у тужилаштву и да је том приликом указао на то ко би евентуално могао да стоји иза текстова у којима се за њега тврди да је починио кривична дела

Bianca , 02/12/2008,

Dinkic trazi „cvrste“ garancije za Juzni Tok? Kao da je Srbija prva zemlja koja ulazi u takve ugovore sa Rusijom, ili bilo kojom drugom zemljom ili kompanijom. Kakve garancije postoje za Nabuko? Financijske obaveze vec postoje za ucesnike buduceg gasovoda, iako ni minimalne garancije jos ne postoje za izgradnju.

Cak i trans-Kaspijska karika koja mora povezati Kazahstan ili Turkmenistan (ili oboje) sa Azerbaijanom nije garantirana, iako bez te karike nema dovoljno energenata da trasa bude profitabilna. A zna se da i Rusija i Iran imaju veto na svaki takav projekt preko Kaspijskog jezera.

Kakve garancije postoje za Sjeverni Tok? Da li se mogu garantirati svi ekoloski zahtjevi Svedske? To su sve bajke za javnu potrosnju. U drustvu koje je izgubilo ozbiljne medije, takve price se mogu prodati. Ni akademski kadrovi se nece izloziti opasnosti.

Jedan pogresan korak, i odmah su zigosani anti-evropljani, sto je u rangu sa nacizmom i sovinizmom. Nema ozbiljnih, kompetentnih strucnjaka da raskrikaju maske laznih patriota, koji nam nude „zastitu“ od nepodobnih Ruskih ompanija koje imaju tu drskost da konkuriraju Evropi.

A kako su vec Bugarska, Madjarska i Austrija potpisali Juzni Tok, tko u stvari potkopava taj projekt. Nije ni to misterija, ali i to se mora presutiti. Mozda je i vrijeme da se nesposoban ministar konacno suoci sa katastrofom svojeg remek-djela.

Ekonomija Srbije tone, dok Dinkic nastavlja istu otrcanu plocu. Sada dolazi ceh. Sto je najgore za Dinkica, ceh ce platiti i oni koji ga podrzavaju na vlasti. Kraj dolazi kreditima, a indeksiranje kredita na stranim valutama ce progutati prihode. Ali uvuci Rusiju u svoje politicke spletke ukazuje na problem.

Nije Dinkic toliko znacajan da bi se Rusija zainteresirala, prema tome, kome se ta prica zaista servira?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Не може Србин без Удбе, па то ти је. Мало Цеца, мало Синан, али Европа нема алтернативу.

čovek sa severa , 28/10/2008,

Тешко се отети утиску да време које је дошло иако непрестано пропагира толеранцију и плурализам у стварности све мање их има. Европски концепт (концепт евробирократије) нигде није оверен у демократској процедури.

С обзиром да је данашња висока политика подређена интересима крупног капитала, европским политичарима не преостаје ништа друго него да заобилазе вољу европских народа који увек некако пркосно кажу „не“. А за победе на изборима ионако су задужени стилисти, пр менаџери, новинари…

У данашњу високу политику се не улази преко интелектуалних кругова као некада, већ преко кругова увек богатих и увек моћних људи, који политичарима стилисте, пр менаџере, новинаре… не плаћају зато што их воле.

Саркози као и многи други је на задатку, на задатку крупног капитала. Модерни европски политичари су растерећени моралних и идеолошких скрупула, они све подређују успеху тј интересима својих пријатеља на чијим јахатама летују, у чијим авионима путују…

Зато су модерни политичари много сличнији корпоративним директорима него рецимо Де Голу, Рузвелту, Пашићу итд. Када наиђу на препреке у остваривању својих пројеката постају нервозни и показују своје право сујетно лице. Тада за њих воља европских народа не значи ништа, они и даље терају по своме, а када се појави политички „романтик“ попут Клауса онда на њега усмеравају машинерију дискредитације и морално политичког етикетирања.

Код нас су ствари још горе, одрасли на бољшевичој искључивости, заљубљеници у некакве идеолошке концепте се не труде да на позитивним сопственим примерима покажу како ствари треба да изгледају, него као побеснели пси кидишу на „непријатеље“ који угрожавају увек будућу срећу.

Зато у Србији „миротворци“  би да побију „ратне хушкаше“ тј све оне који не мисле као они, „плуралисти“ су за цензуру, борци за „људска права“ за избацивање са универзитета па чак и из стручних монографија, за хапшења на политичко-подобној основи итд. Све је исто ка 45,  само нове пароле,…

@Драган БГ,..И сам си навео кроз шта су Чеси прошли 68, за разлику од Срба они никада нису пристали на комунизам, борили су се, гинули, спаљивали. И то не само против комунизма, већ пре свега за слободу. Па зар мислиш да сада када су се ослободили једног тоталитаризма, треба ћутке да пристану на други? Ако би тако поступили онда би све жртве 1968, спаљивање Јана Палака… биле узалудне.

То што многи у Србији слични теби мазаохистички пристају на тоталитаризам само ако је у служби „великих“ идеја, које неизоставно воде у „светлу“ (наравно у материјалном смислу) будућност је изгледа постало национална карактеристика, па може се рећи и национални фолклор.

Не може Србин без Удбе, па то ти је. Мало Цеца, мало Синан, али Европа нема алтернативу.

Извор: Политика Online (коментари корисника)