Они који кажу да су у свакој ситуацији јаки и тако реагују они просто речено лажу…

Snaga

sanja* – Feb 15, 2004 10:12

Dozvoljavate li snaznima povremenu slabost?

Da li je snaga konstanta?
Ili nesto sto se (kao i sve ostalo sto postoji) transformise i menja?

Ako se menja – kako se menja.

I ako dozvoljavate mesto za slabost – gde je to mesto?

Filosof stoik – Feb 16, 2004

Draga moja Sanja…..sad ce tebi neshto chicha stoik da kaze….:o)))

Da bi bila psihofizichki jaka ne smesh muchiti svoj organizam sa nejedenjem tj. dijetama….jer znash kao nash narod kaze..“hrana na usta ulazi“…..a samim tim hranish svoje telo sa sve sivim celijama u lobanji….:o)
Pa makar to bila jabuka…po meni je pozeljno da ta jabuka bude malkice i crvljiva jer je to onda mnogo dobar znak da je to zdrava jabukica bez pesticida i ostalog otrova u sebi…jer ako je dobra crvu dobra je i choveku…:o)) jednostavno gricnesh taj malo zacrvljani deo pa ga onda pljucnesh napolje iz usta…ali ako si gadljiva mozesh slobodno s nozem iseci taj deo a ostatak jabukice mljacnesh…onako u slast pa nek se i umusavish od njenog soka…ko ga shisha…za koji kilenc postoji chesma sapun i peshkir…:o))

Ali sad da pokusham malko ozbiljno….necu bash moci istanchano filozofirati al ajd da pokusham…:o))

Oni koji kazu da su u svakoj situaciji jaki i tako reaguju oni prosto recheno lazu…Jednostavno te zivot dovodi u takve situacije…Ako ti se desi da u zivotu budesh u nekim trenutcima slaba da „padnesh“…nije to nikakv problem i sramota. To se ne moze izbeci…jer smo mi ipak samo obichni smrtnici od krvi i mesa. Pa kako smo prohodali…????…uz dosta padanja na guzu…:o)) i ko te sad pita koliko si puta pala dok nisi prohodala kako treba….:o)))
Jer kao shto rekoh nije sramota „pasti“ i biti slab u datom trenutku zivota…vishe je „sramota“ da se ne dignesh na noge posle toga…to se kod nas kaze „ochvrsnesh“
E sad biti jak da se u odredjenom trenutku kontrolishe situacija…i donose odredjeni pravilni zakljuchci ne bih za to rekao da je do neka moc pre bih rekao da je to psihichka stabilnost…I ne verujem da ce ti ovde bilo ko reci neke svoje prave slabosti kojih se ne moze nikako osloboditi…one su duboko u nama i nevoljno ih iznosimo napolje nekom na uvid….to je uglavnom „posao“ nekog drugog koji je nasuprot tebe..da otkrije tvoje naj vece slabosti..a tvoje je da ih sakrijesh…da taj neko koje s tvoje druge strane to posle ne zloupotrebljava……

Unapred zahvalan na strplivom chitanju ovih mojih gluposti ako ih u opshte chitash…:o)))

Da si mi vedra i sunchana….:o))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Човек је постао и опстао због природе, не она због човека

U zdravom telu zdrav duh

..Stela – Apr 12, 2004 02:24

Da li…?

Cuvena izreka: „U zdravom telu – zdrav duh“, ima vrlo uslovno znacenje. Jer, dusa je ipak starija od tela, a odakle ona dolazi i gde ona odlazi, to jos uvek ne znamo? Covek (kao i zivotinja ili svako zivo bice) kada izdahne – izdahne svoju dusu… Dusa je ta koja telu daje zivotni ritam i cini ga zdravim.

Jos u drevnoj Kini lekari su dobro znali da emocije imaju veoma jak uticaj na ljudski organizam. Emocije su u stanju da izazovu razlicite bolesti i kod veoma snaznih ljudi – dovoljno je samo da izvrse „udar“ na najosetljivije mesto u organizmu i tako nastaje bolest.

Naime, sva oboljenja koja su uzrokovana odredjenim psihickim stanjem ili poremecajem u medicini se zovu – psihosomatska oboljenja. Ona se uvek javljaju na relaciji dusa – telo. Cak i drevni kineski lekari su znali da se „ljudski strah lepi za slezinu i da neuroze unistavaju jetru“. A u stroj Grckoj, pre postavljanja dijagnoze lekari su zahtevali od bolesnika da prespava jednu noc u hramu Eskulapa i nakon toga da im „isprica sta je sanjao“.

Poznato je da su uzroci histerije uvek psihicke prirode, kao i da za njenu pojavu ne postoje nikakvi fizioloski razlozi – na ovoj postavci se bazira i frojdisticki pristup lecenju psihicikih poremecaja (razliciti oblici neuroza i psihoza). Dakle, uvek kada postoji patnja duse – dolazi i do bolesti tela.

LJUBAV I MUCNINA UVEK POGADJAJU SRCE

Na osnovu zajednickog istrazivanja tima lekara i psihologa postavljen je zakljucak da: „i ljubav i mucnina prilaze kroz srce“. Medjutim, ni drugi organi u ljuskom telu nisu postedjeni od „udaraca duse“. Odnosno, „ranjena dusa“ najcesce pogadja kardiovaskularni, disajni i probavni sitem. Ali, cesto su i oni vidljivi delovi tela izlozeni „jakim udarcima duse“, npr. to su: koza grudi, ledja i ruku. Interesantan je podatak, da slepi ljudi mnogo redje pate od ekcema, psorijaze, osipa i nekih drugih koznih oboljenja.

ZENE SU CESCE „ZRTVE“

Zene su cesce zrtve razlicitih psihosomatskih oboljenja – inace, one su sklone verovanju da su uzroci njihove telesne patnje psiholoskog porekla ili prirode.

Dok, muskarci manje veruju da su psihicki problemi glavni uzrok za neka oboljenja u njihovom organizmu. Kod njih emocije veoma cesto imaju „kraci rok dejstva“, takodje oni se i brze „prazne“ od emotivnog naboja.

http://www.astrolook.com/magazin/doc/43.shtml

..Stela – Apr 12, 2004 02:44

secam se reci, Dusana Radovica koji je bio dugogodisnji bolesnik, necu moci da ponovim njegove reci ali je zvucalo slicno ovome; “ Toliko sam bolestan, ne znam vise ni od koje bolesti bolujem, sve me boli“, a imao je tako zdrav razum, toliko mudrosti i aforizama i dubine i istine u njima koje sa оdusevljenjemcitamo.

Miroslav Antic, pisac, pesnik i genije, takodje bolestan covek; i jos mnogi drugi.

Nisu bili sportisti, niti su imali zdravo telo ali im je duh bio nenadmasan.

Ovaj topik sam postavila, inspirisana Sanjinom fantasticnom dijetom koja je ujedno i nacin ishrane za uvek a postirana je na forumu Zdravlje. naime, dijeta je fenomenalna i sve sto ja znam o zdravoj ishrani, nasla sam na tom topiku i jos mnogo vise, sto me je iskreno fasciniralo. Verujem da je hemijski balans u organizmu veoma vazan iako se ne pridrzavam toga jer se odlicno osecam ali je dobro znati unapred ili na vreme krenuti sa zdravim nacinom zivota ali takvaishrana zahteva mnogo truda i razmsljanja o sopstvenom stomaku, zdravlju, da ne kazem cistoj hemiji i fizici koja me manje fascinira jer zelim da budem i tu oslobodjena i spontana. Kako je moguce, u danasnjim uslovima prepunim jurnjave i stresa, imati vremena da mislis na i danima unapred sebi pripremas hranu a da u isto vreme, volis i brines o svojim ukucanima, budes duhovan, bavis se rekreativnim sportom, nabacis koji topik na netu i radis na poslu?

Stamena. – Apr 12, 2004 15:23

Ne bih sad ulazila u razglabanje tipa ‘kokos ili jaje’, ali mislim da je sprega duh-tijelo dvosmijerna.

Ko je u boljoj fizickoj normi, moze bolje i da razmislja. To ima veze sa radom cijelog organizma, a narocito sa dotokom krvi u mozak. Ne mislim ovdje samo na inteligenciju, nego i na opste mentalno stanje, kao i odnos prema drugim ljudima. Znam sportiste koji ne bi imali koncentraciju da procitaju ni pripovijetku, ali imaju normalan rezon i izuzetno su pozitivne osobe.

S druge strane, ako je duh zdrav, osoba razmislja i o odrzanju tog duha kroz fizicke aktivnosti. Naravno, ne mislim da svako mora profesionalno da se bavi sportom, ali svako sa malo zdravog razuma ce se truditi da odrzi fizicku kondiciju.

Mislim da je tu umjetnost izuzetno vazna. Ja sam daleko od kreativne osobe, ali dobra muzika, predstava ili vizuelni dozivljaj podignu duh i navode na tjelesnu aktivnost.

sanja* – Apr 12, 2004

Eh, Stamy,

kako to umetnost navodi na telesnu aktivnost?

Ne mozes to generalizovati.

Kako pisanje pesme ili priche moze da te navede na telesnu aktivnost?

Ili slikanje?

Ili komponovanje, svejedno…

(ovo ostalo je OK)

Lunja_ – Apr 12, 2004 15:39

Pozdrav, Stela. Jos jedna tema koja trazi razmisljanje.

Uobicajeno je da je u zdravom telu zdrav duh ali na zalost danasnjice, mnogo zdravih tela ima u sebi vrlo bolestan ili zao duh. Odakle poticu takve psihosomatske deformacije? Samim rodjenjem ili se ta bolest stice tokom zivota, kada se covek svesno prepusta neurastenijama da mu komanduju i da mu uslovljavaju svaki pokret i svaku rec?

Posmatranjem ponasanja ljudi, njihovih reakcija, intonacije glasa, pokreta, dolazi se do kljucnih stavova kakav je duh osobe. Zdrav duh je covekova volja i zelja za zivotom zbog zivota, zbog mogucnosti razvoja i usavrsavanja za sopstvenu dobrobit. Sakupljanje i utapanje u negativnosti ma koje vrste, dovodi do narusavanja i oboljenja, ne samo duhovnog vec i fizickog. Normalan polozaj i funkcija tela se sasvim deformise jer je ispunjena negativnim energijama koje blokiraju dovod cistih kosmickih supstanci, unutar mozdane opne.

Stamena. – Apr 12, 2004 15:52

Sanja, ponekad se pitam da li ti uopste procitas prije nego sto komentarises. Ja sam napomenula da nisam kreativna. Govorim o uzivanju u umjetnosti.

Da li ti se, recimo, ikad desilo da cujes neku pjesmu i da se automatski osjetis bolje, a onda krenes nesto fizicki da radis?

Lunjo, izuzeci uvijek postoje da bi potvrdili pravilo.

Lunja_ – Apr 12, 2004 16:28

Biti kreativan podrazumeva vrlo sirok dijapazon posmtranja sveta oko sebe. Sto je covek otvoreniji ka samom sebi, to ce njegova kreativnost biti izrazajnija, nesputanija. Covek prvenstveno mora biti otvoren prema samom sebi, da poznaje svoju unutrasnje stanje, da zbog dara zivota i svesti zeli razvoj, napredak, usavrsavanje.

Sputavnja sopstvenosti, svog duha, svojih misli i zelja, ne moze razviti osecaj ili sposobnost kreativnosti, ni u cemu. To je tipicno za nihiliste, za mizantrope, ljude koji same sebe sputavaju u zivotu.

Kada covek ima slobodan duh, slobodnu misao, on moze i sme da se krece i da dobija zelju za ucenjem. Ne mora biti profesionalac u necemu, dovoljno je da nalazi zadovljstvo i radost bivstvovanja.

Baviti se sportom profesionalno i zbog prestiza, velika je razlika. Inat i bes, losi su gospodari ali otvorenost i nalazenje smirenosti i dusevnog zadovoljstva u bavljenju vezbama, je sasvim dovoljno da bi covek odrzao zdravu i cistu svest.

Ako neko ne ume da slika ali voli da se okruzuje odredjenim objama u enterijeru, u amaterskom bavljenju nekom aktivnoscu ili vrstom umetnosti, je osecaj za sopstveno zadvoljstvo, za ispunjenja zivotnog znacaja i smisaoni razlog postojanja takvih delatnosti oko njega.

Ljudi se vrlo cesto odricu nekih svojih teznji jer im je misljenje ili reakcija okoline vaznija. Covek postoji zbog sebe, ne zbog drugih i ako nije u stanju da u sopstvenom bicu pronadje srecu, onda mu nista i niko ne moze pomoci. Kada neko dozvoli sebi da uticaj okoline prevagne, da mu se umesa u svakodnevni zivot, takav covek zivi pakao od zivota.

Psiha je podlozna takvim negativnostima jer se javlja osecaj kompleksa, ugrozenosti, straha i podpadanja pod tudje ruganje i omalovažavanje. Takvi razlozi nisu adekvatni da se covek ne bavi onim sto voli jer komentari te vrste ne govore o onom ko pokusava da svoj zivot ispuni zdravim i kreativnim stvarima, vec o mizeriji i nesposobnosti drugih da se otvore ka samima sebi.

..Stela – Apr 12, 2004 16:36

Ako se svi, radjamo i na ovaj svet dolazimo OKRNJENI, a vaspitavaju nas ljudi koji su vec samim svojim rodjenjem isto tako okrnjeni kao i mi, postavlja se pitanje, sta je uopste zdrav duh, sta ga karakterise, kako se prepoznaje? Mislim, da se svi mi, radjamo losi i da je odrastanje i sazrevanje samo pruzena sansa da se popravimo i postanemo ljudi. Neko u tome uspe a neko skrene sa puta, Lunja je to lepo objasnila u svom komentaru. Umetnost, sto malocas rece Stamena oplemenjuje i nadahnjuje, nekako postajes laksi, dobijas krila i sa velikim optimizmom koracas prema cilju koji je do pre pola sata bio sasvim sporedan a on ti opet otvara neka nova vrata. Macho man, bila bih veoma cinicna ako se ne bih slozila sa najnovijim naucnim istrazivanjima jer nemam svoja, te ih ne mogu pobiti. Znaci, moram usvojiti ono sto mi se kao istina trenutno nudi, mada se sa Sanjinim komentarom 100% slazem jer koliko sutra, ti isti dokazi, mogu biti pobijeni novim. Zato, sve uzimam sa rezervom pa i konstataciju da dusa ne postoji.

„Kada neko dozvoli sebi da uticaj okoline prevagne, da mu se umesa u svakodnevni zivot, takav covek zivi pakao od zivota.“

Takav covek gubi sebe. Znaci, potrebni su nam casovi opustanja i samoce kako bismo se suocili sa svojim unutrasnjim ja i napunili baterije. Danas to iziskuje veliki napor jer je sve podredjeno oskudnom vremenu i vecitoj jurnjavi.

Ponekada zalim sto nisam rodjena u nekom zaostalom plemenu na suncanim i peskovitim obalama mora.

Lunja_ – Apr 12, 2004

Stela, za cime zalis??? Zar nema oko tebe i sunca i mora i peska i sjaj rose na drvecu i mirisa cveca? Ima svega i svakog mira svuda…samo..zeli li covek to da vidi, da oseti zbog sebe, ne zbog sveta…to je pitanje.

Svet neces promeniti, ma sta da radis. Ludak ce ostati ludak, ubica nece postati dobar covek…Svet ostaje isti, manje ili vise ali i ti imas svoje pravo na svoj deo, koji moras da cuvas u sebi i da smes da ga otvoris i pred drugima i ma kako kidisali na tebe, da im ne das pristupa. To je snaga volje i snaga duha. Zli ce uvek  pokusati da ubiju svako doboro u tebi, ubedjujuci te kako to nije dobro..samo zato jer ga nemaju sami, jer misle da im je svet kriv za sopstveni promasaj. Posmatraj ljude oko sebe i videces to. No..budes li dozvolila da te ubija tudja malicioznost i nesposobnost zelje za odrzanjem zdravog zivota u sebi, to je njihov problem, ne tvoj.

U coveku je uvek neko sazaljenje i neka humanost, da se otvori i ka takvima, pokusavajuci da ih preobrati i izvede iz stanja letargije. No, svako mora da zeli zdravlje za sebe. Nema leka koji ce mu pomoci ako ne pomogne sam sebi.

Zivot se voli zbog zivota…svako od nas dise sam za sebe. Kakav ce mu biti „ukus“ daha, to je stanje sopstvene svesti…

..Stela – Apr 12, 2004 17:03

Lunjo, ti si potpuno u pravu ali ja ne mogu da uzivam u prirodi na prirodan nacin, mogu da pomirisem cvet, da radim u basti da setam u parku ili sumici ali sam uvek sa mislima u gradu, na poslu, planiram, nema potpunog opustanja kao kada bih zivela jednim prostim zivotom bez stresa i bila na pravi nacin prepustena prirodi uz onaj cuveni osecaj kao da si deo nje i ona deo tebe.

Lunja_ – Apr 12, 2004

Stela, ako ne smatras sebe delom priрode..kako onda zivis? Kako dises, kako postojis? Kako mislis? Posao, materijalno, planovi..to je sve vestacko. Moras zadrzati sеbe u sebi i zbog sebe…Sve ostalo bez toga nema nikakvog znacaja.

Sve moze bez tebe, cak i priorda. Zato umiremo jer ona postoji sa nama ili bez nas. Sve ostalo je umisljenost znacaja covekovog postojanja i da bez njega ne bi bilo nicega drugog…Covek je postao i opstao zbog prirode, ne ona zbog coveka.

Stamena. – Apr 12, 2004 22:35

Da li ste imali nekad teske periode kad oslabite i fizicki i psihicki? Vjerovatno da svi jeste.

Sigurno onda znate da oporavak mora da ide paralelno, ne mozete biti bolji duhom, a da ne oporavite tijelo. Naravno, ni obrnuto ne ide.

Postoje i ljudi koji su rodjeni kao invalidi. Mnogi od njih, zahvaljujuci svom duhu, postignu mnogo vise nego sto su se svi nadali. Nekako simultano, kako osjete napredak u fizickom smislu, budu ohrabreni i psihicki se osjecaju bolje.

Proces se onda dalje nastavlja.

Извор: SerbianCafe.com (дисусије)

Пар ствари о дијетама, тренинзима, здравом животу

Par stvari o dijetama, treninzima, zdravom zivotu.

OUTSIDER (Muzički Kritičar)

20. novembar 2008. u 19.33

Već duže vremena nisam bio na ovim diskusijama ali citajuci topike ispod odlucio sam da podelim neka svoja mišljenja sa vama koji pokusavate skinuti visak kilograma. U toku mog pisanja verovatno ću zvucati strog prema nekima mada mi to nije namera, tako da nadam se neću povrediti ničije mišljenje.

Primetio sam da dosta ljudi pokusava skinuti taj visak kilograma kroz ponekad rigorozne dijete ili koristeci se nacinima s kojima se ne bih slozio. Razlog tome je da bi se osecali bolje, zdravije, lepse. Mada verujem da je estetika ta koja je verovatno glavni razlog za skidanje kilograma mnogima pa ta lista verovatno ide obrnutim redom od Lepseg ka Boljem pa Zdravijem.

Prvo, najbolje bi bilo nikad ne doći u situaciju da se i razmišlja o dijetama. Drugim rečima, problem treba saseci u korenu dok visak od par kilograma nije presao u desetine tj. u nekim slučajevima i nekoliko desetina viska kilograma koji sad već postaju nemogući za skidanje.

Drugo, ako smo već dosli u situaciju da nam se tako nešto desi onda trebamo shvatiti jednu stvar da ti kilogrami ako su dosli nisu za jednu noć. Dakle, ne možemo ocekivati da ćemo ih skinuti za par dana ili čak par nedelja. Imao sam jednog prijatelja koji je hteo da se resi oko 20kg i zamislio je da to može da učini za mesec dana. Ipak isao je u teretanu 4 meseca i uspeo je u tome, ali je ocekivao da će izgledati kao na slikama magazina pa se malo razocarao i za manje od mesec dana povratio je svih 20kg + još nekoliko extra (Jo-Jo efekat). Odmah je naglasio da vise nikad neće trenirati posto smatra da je to sve glupost!

Iskreno, slazem se jer smatram da neko ko se odlucio za trening mora da razmišlja da mu je to sad postao način zivota a ne nešto što se čini prvi i zadnji put. To je ono sto me dovodi na sledeću tacku a to je da sama dijeta pogotovo ako je gladovanje u pitanju uzrokuje cisto gubljenje vremena i može imati vise loših posledica na zdravlje (kako fizicko tako i mentalno) nego da niste ništa ni pokusali. ‘Naglasavam’ da čak ako pazite šta jedete i dosta ste uporni u tome mozete postici samo odredjene rezultate koji se ne mogu meriti onima pomesane odredjenom dozom fizickog napora da ne kažem treniranjem.

Mi kao ljudi nismo stvoreni da sedimo dugo u jednom mestu nego bi trebali da se krecemo. Sto vise to cinimo to je prenos energije kroz nas bolji i laksi a samim tim ono sto jedemo i ono sto cinimo je ono sto nas pravi ljudima kakvim smo.

‘Ova tela koja su nam data trebaju da služe nama a ne da mi služimo njima’

Dalje, čak i ako se hranimo zdravom hranom (sto lično podrazumevam pravom Dijetom) i bavimo sportom ili nekom vrstom aktivnoscu opet sve postaje nevažno ako nam Um, Zelja i Volja nisu na mestu. Moramo shvatiti da sve ono sto radimo ‘danas’ imace posledice na ‘sutra’ i s toga ako smo svesni promena na njih možemo uticati pre nego sto izmaknu kontroli.

Dakle, kad mi neko kaže kao sto sam procitao dole da nema volje da posveti makar 15-30 minuta sebi na dan, dodje mi da mu kažem svasta! Radio sam u fabrici fizicki posao 12-13 sati na dan, od 6 Navece do 6 Ujutro i naterao sam sebe da bar 3 puta nedeljno posle posla odem u teretanu 45-60 minuta. Nekad nisam uspevao u tome, bilo je dana kad bih odlucio da je bolje da odem da spavam al’ zato sledeći dan ili dan posle toga bih nadoknadio trening. Neko ko sedi u kancelariji za kompjuterom samo 8 sati na dan i kaže da nema vremena za fizicku aktivnost? Toj osobi je to potrebnije vise nego meni jer ja se ipak na poslu krecem.. trenutno dok ovo pišem bas mi se ne ide da odradim svoj trening jer treniram od svoje 10 godine a sad mi je 28 pa nije ni cudo sto mi se ponekad sve to gadi.. međutim, kad zavrsim s pisanjem ima da se sutnem u dupe sto bi rekao ovaj kanadjanin i odradim minimum od 45 minuta u teretani. Zašto to ipak radim i gde nalazim motivaciju? Pa objasnicu u par kratkih crta jer ovaj text postaje već previse dugacak..

Zar nije dobar osecaj kad možeš da ustrcis uz jedno 100-tinjak stepenica onako nonsalantno a da se ni ne zadises? Kažem ovo posto znam neke koji se popnu uz 10 i hoće da ispuste dusu..

Kad možeš da odes na plazu ko covek i ne razmišljas ni u jednom momentu kako te je sramota i hoće li neko da prokomentarise tvoj viseci stomak ili visak sala na pojedinim delovima tela..

Kad nemas problema sa snom, spavanjem i kad ustanes ujutro, ne treba ti ni kafa ni cigara i imaš neki mir a osecas se fizicki superiorno u odnosu na druge ljude i potpuno si bez stresa jer znaš da si ga prethodni dan izbacio potpuno iz sebe.

Osecas se sigurnije, jače i vise verujes samom sebi..

To su samo od nekih razloga..

Ne znam šta da vam kažem ljudi, sem da pokusavajuci doći do zdravstvenog ili fizickog savrsenstva lakim ili laksim kratkorocnim nacinima u mnogim slučajevima ne pali.

„No pain, No gain“

Ako je ovaj text makar jednu osobu naveo na razmišljanje onda smatram da sam obavio svoj posao za danas.. pozdrav!

dobro je, naveo sam na razmišljanje vise ljudi nego sto sam ocekivao :)

Различити људи имају различито мишљење и тако под „здравом исхраном” не подразумевају исто

Zdrava ishrana

MBee (artist)

27. maj 2008. u 10.56

Čitam sve ove recepte… ma voda mi na usta ide… ali vecina je nezdrava. Mi koji živimo u S. Americi moramo dobro da pazimo šta jedemo da nebi nakvasali kao Amerikanci. Inače, ja pokusavam da se hranim zdravo, znaci bez soli, secera, brasna, bijele rize, maslaca, sira, krompira itd. Šta nam ostaje: sirovo ili kratko bareno povrce, belo meso na raznju, riba, braon riza… neke zitarice…hm…ima li još nešto?

ecolid19 (hemicar)

30. maj 2008.

O hrani se dosta raspravljalo na Fitnesu u okviru dijeta, a i na Zdravlju.
Ima tu da je americka hrana nezdrava i losa i neukusna, masna je zasecerena, kalorijske bombe, ogromna pakovanja i porcije, a ne zasiti nego navlaci na još, jako malo corbaste hrane, voca i povrca. I nema se kud ili da nosis od kuce ili da jedes svo to neukusno masno djubre, a uz sve to malo kretanja, pa steres, i rezultat je vidljiv.

Što se kretanja tiče ovde u NYC se dosta hoda, nema mesta za parkiranje i vrlo je skupo.Ali je nesreca u americi da su im naseljena mesta tako napravljena, sa velikim razdaljinama da se bez automobila teško može živeti, jedino u bas velikim gradovima.

Ono sto je do nedavno bilo izuzetno nezdravo su trans masti, to su neprirodni sastojci u maragarinu i biljnim mastima (gori od svinjske masti) koji potpomazu stvaranje naslaga u krvnim sudovima i nastanak arteroskleroze, drugo je holesterol iz jaja i masnih mesnih i mlecnih preradjevina.

Nazalost takav način zivota stize i u Evropu, gde ima sve vise gojaznih, ali još uvek ni blizu kao u Americi.Njihov način zivota je najnehumaniji i najgori.

HOLESTEROL I MASTI

Holesterol je prirodni proizvod, steroidni alkohol, koji nastje kao i masne kiseline biosintezom iz acetil koenzima A (acetlCoA) u svim živim organizmima, nalazi se u celijkoj membrani, ali pre svega kod zivotinjskih vrsta i coveka, najviše prisutan u jetri mozgu, kicmenoj mozdini, masti, kozi i kod prtica zumance od jajeta. Ne rastvra se u vodi već u mastima. Znatno manje se javlja u biljkama, biljke imaju razne fitosterole za koje je nadjeno da snizavaju nivo holesterola, margarin Becel u Nemackoj. Tako sve zivotinjske masti sadrže male kolicine holesterola, i zbog toga su bile proglasene nezdravim.

U biljnim uljima gotovo da nema holesterola.
Inače prirodne masti i ulja su smesa raznih triglicerida (estri glicerina i visih masnih kiselina od C8 do C18) zasicenih i nezasicenih, ali kod masti preovladjuju zasicene masne kiseline (palmitinska i stearinska), a kod ulja nezasicne masne kiseline (oleinska) .

Trigliceridi sa pretezno zasicenim masnim kiselinama su cvrste supstance zbog kompaktnog pakovanja molekula, dugacki cik-čak lanci. Nezasicene masne kiseline u uljima imaju većinom dvogubu vezu u cis konformaciji, sto daje krivinu ugljovodonicnom lancu, pa se ti molekuli ne pakuju tako dobro, te su na sobnoj temperaturi tecni. Trans konformacija dvogube veze zdržava cick čak niz i vrlo konmpaktno pakovanje molekula pa su ovi izomeri cvrste supstance visoke tacke omeksavanja.

Na ovom linku ima slika i detaljna objašnjenja:

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

Biljna ulja nemaju holesterola ali su tecna i nezgodna za mnoge upotrebe u kulinarstvu. Da bi se dobile biljne masti i margarin koje nemaju holesterola vrsi se hidrogenizacija biljnih ulja.

Hidrogenizacijom ulja se dobijaju trigliceridi kod kojih su sve masne kiseline potpuno zasicene, sto im daje dosta visoku tacku omeksavanja (tvrdja su, voskasta). Pošto je to nezgodno, i da bi se to izbeglo hidrogenizacija se ne vrsi do kraja, već parcijalno, jedan deo nezasicenih masnih kiselina prelazi u zasicene, a ostatak se pod rekcionim uslovima izomerizuje iz cis u trans-kiseline posto su one stabilnije, tako se dobija jedna bas losa kombinacija, sa zasicenim i trans masnim kiselinama, i nešto manje korisnih cis-nezasicenih masnih kiselina. Margarinu se još dodaje ulje da bi bio meksi te vitamini A,D, i E kao antioksidat.

Postoji VELIKA DILEMA šta je korisnije prirodne masti sa malim kolicinama trans-masti i holesterola ili biljne masti i margarin bez holesterola ali sa velikom kolicinom TRANS-MASTI ZA KOJE JE DOKAZANO DA SU STETNE, JER SE TALOZE NA KRVNIM SUDOVIMA, POVECAVAJU NIVO LDL holesterola i pospesuju aterosklerozu. Buter ima dosta zasicenih masti i 2-5% trans masti i dosta holesterola 33mg u kasicici. Margarin nema holesterola, manje zasicenih masti ali može imati veliki procenat trans-masti. TREBA OBRATITI PAZNJU NA DEKLARACIJU O SASTAVU KOD KUPOVINE MARGARINA I BILJNIH MASTI ima raznih vrsta. Zasada je to samo u americi naglaseno.

FDA preporucuje zdravim ljudima da ne konzumiraju dnevno vise od 200mg holesterola, te 10-15 g zasicenih masti i sto manje trans-masti.

Evo primera radi napisacu priblizni sastav nekih najcescih PRIRODNIH MASTI, ono sto mi je pri ruci.

Govedji loj: zasicene masne kiseline 55-65%, nezasicene 35-35%
Maslac: zasicene masne kiseline 45-55%, nezasicene 28-49%
Kokos: zasicene 85-92%, nezasicene 6-12%
Kukuruz: zasicene 11-16%; nezasicene 75-98%
Salo (svinjsko): zasicene 38-47%; nezasicene 48-65%
Maslina: zasicene 8-25% ; nezasicene 58-98% (oleinska)
Palm: zasicene 34-60% ; nezasicene 42-63%
Kikiriki: zasicene 15-27% ; nezasicene 57-95%
Soja: zasicene 10-18% ; nezasicene 75-95%
Bakalar jetra: zasicene 9-20% ; nezasicene 70-98%
Lan: zasicene 10-20% ; nezasicene 65-97% (polinezsicene provladjuju)

Od zasicenih masnih kiselina koje idu od C8 do C18 preovladjuju kod svih vrsta C16(palmitinska), a slede C14 (miristinska) i C18 (stearinska), uvek je paran broj.
A kod nezasicenih masnih kiselina koje idu od C16 do C20 preovladjuje kod svih vrsta C18, oleinska kiselina, sa cis dvogubom vezom,slede C18 dienske kiseline (linolna). Trans- nezasicenih masnih kiselina ima 2-5%.
Masti sa polinezasicenim masnim kiselinama sa cis-dvogubim vezama nalaze se u ribljem ulju i lanenom ulju.

Osim ovoga prirodne masti i ulja sadrže vitamine rastvorne u mastima A , D, E i još mnoge druge supstance u tragovima.
Maslinovo ulje je vrlo zdravo za ishranu zbog velikog procenta sis-nezasicene masne kiseline (oleinska), ali ga ima u razlicitim kvalitetima zavisno od tehnologije prozvodnje. Extra virgin oil je najbolji kvalitet (hladno presovano ulje).

http://en.wikipedia.org/wiki/Olive_oil

http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat

http://en.wikipedia.org/wiki/Margarine

E tako je nauka utvrdila da su trans masti iz margarina odprilike stetnije od holesterola iz prirodnih masti (svinjsa i buter). I sto je najlepse to nije ništa novo, to se zna već nekih 50 godina, a trovani smo „zdravim” margarinom, koliko li smo toga pojeli, sva idustijska hrana (slatkisi) su pravljeni s tim. Sad kad su u americi stigli rezultati te ishrane, oni su zabranili trans masti, shvatili su da je veca steta nego korist, slično kao sa duvanom.

Neko moje razmišljanje je drzati se prirodnog, voditi racuna, ja nisam fanatik, gurman sam i tako balansiram.

Cimet regulise nivo secera u krvi i pojacava produkciju insulina kao i nivo holesterola i to snizava LDL (stetan).
Procitajte ovo:

http://www.thyroid-info.com/articles/cinnamon.htm
http://www.whfoods.com/genpage.php?tname=foodspice&dbid=68
http://en.wikipedia.org/wiki/Cinnamon

Pored emotinal eating, prejedanja od nervoze do gladi se dolazi sa losom hranom.
Glad dolazi zbog pada secera u krvi. Naime ko jede hranu sa dosta ugljenih hidrata onda se po inerciji luci vise insulina i nivo secera pada na minimum i to daje osecaj gladi, i to vuce na slatko, da bi se naravno podigao novo secera, sto opet kratko traje.
Taj zacarani krug se može preseci sa proteinskom ishranom, tj. Atkins dijetom, koja može biti manje vise rigorozna. Ili dijeta sa naizmenicnim porcijama proteinska , pa ugljeni hidrati.

Osecaj gladi i prejedanje je jedna vrsta zavisnosti od zadovoljstava, isto kao i duvan, alkohol ili droga, jer se u mozgu aktiviraju isti receptori.
Mozete procitati i ovaj naucni clanak:

http://www.sciencenews.org/articles/20050903/bob10.asp

Dijeta je ishrana za bolesne ljude, i nazalost takvih je danas sve vise: di…etes, poviseni lipidi u krvi, povisen pritisak, bubrezna slabost, osetljiva jetra, alergije, da i gojaznost kao bolest, i to ne samo kod starijih nego već i kod mladjih ponekad već oko 30-te.
Takvi ljudi po preporuci lekara moraju da jedu specificnu hranu, koja se drugacije priprema.
No i ti ljudi imaju pravo da jedu ukusnu hranu, pa su im potrebni odgovarajuci recepti.

Sva hrana koja ima dozvolu da može da se konzumira je zdrava sad zavisi od nas šta će mo da jedemo i koliko će mo da jedemo.
————————–
Upravo ovo nije tačno.

Eto opisala sam gore na primeru MARGARINA, da su nam godinama svi pricali da je to zdravo, zdravije od svinjske masti i butera, a sad ispalo da je gore, ili barem isto, naravno kad sadrzi neprironi satojak.
Kafa bez kofeina je isto proglasavana boljom od obične, dok posle nauka nije utvrdila da je gora od prirodne kafe.
Pa kontraverzni zasladjivaci, napitci i slatkisi bez secera, gde se još uvek prelama da je bolje jer nema kalorije do onoga da su vestacki zasladjivaci kancerogeni i kozna šta još. Istina je da nema boljih vestackih zasladjivaca od postojecih. Samo još da dodam da je saharin koji je bio proglasen kancerogenim rehabilitovan kao neskodljiv, bila je greška u ispitivanju.
Pa čak i voda iz vodovoda se proglasava zatrovanom i preporucuje flasirana voda, sto je opet diskutabilno.
Još i da pomenem gomilu raznih dodataka sa E oznakom, od koji su neki povuceni sa trzista, na listu dodati novi, prica se okolo da su stetni, čak i kancerogeni i sl.

Nauka menja svoje mišljenje o mnogim stvarima.

Lično smatram da se treba drzati najprirodnijeg nacina ishrane, onako starinski, te izbegavati industrijsku hranu i preradjevine.

I sve su to namirnice koje imaju dozvolu i nalaze se na trzistu, a diskutabilno je da li je uredu i koliko se može toga konzumirati, i ko kolike potrebe ima.

Drugo reč diet u engleskom i reč dijeta na srpskom bas i nemaju uvek isti smisao i upotrebu u govoru.

Evo još moram da dodam, pre oko 15 godina su otkriveni lekovi statini koji blokiraju biosintezu holesterola, lepo, ali nekako u isto vreme je spustena granica max dozvoljenog za holesterol u krvi sa 260mg/dl na 200mg/dl, sad moje koleginice koje ceo zivot rade u tim biohemijskim laboratorijama tvrde da nema teorije da osoba starija 50+ ili naročito 60+, ima tu novu nizu vrednost, i ljudi se ubijaju sa dijetama bez zivotinjskih masti i bez jaja, i ništa, da vrednost je nedostizna bez tih novih lekova, Zašto je to tako? i Šta je normalna vrednost?

Još da dodam da savremeni zivot nam je doneo tri vrste dozvoljene hrane, tj. osnovnih namirnica:

1. Obična hrana, za koju se prica da je zatrovana
2. Organska hrana (organic food), obelezena sertifikatom, bez hemijei bez gentskih modifikacija
3. Genetski modifikovana hrana, sa manje hemije,trebalo bi da je isto obelezena, još uvek diskutabilna u nauci ali legalno na trzistu

I šta je sad zdrava hrana, pa nije teško pogoditi, ono sto je najskuplje, organska. Ona prva vrsta pa zavisi od namirnice, a treca ko zna, videce se jednog dana. Možda nisam u pravu.

MBee, ne postoji definicija zdrave ishrane, može se samo reci šta su zdrave namirnice.

Zato je i doslo do toliko zabuna. Ono sto zdravstveni radnici preporucuju je BALANSIRANA I RAZNOVRSNA ISHRANA, da bi se obezbedili svi potrebni hranljivi sastojci. Svaka jednolicna ishrana je stetna.
Procitajte onaj link Nutrition.Razliciti ljudi imaju razlicito mišljenje i tako pod „zdravom ishranom” ne podrazumevaju isto.

Što se pripreme hrane tiče nema nikakvih preporuka, možda da se ne kuva i ne maltretira suvise dugo. Dimljeno ne treba jesti previse često.
Zagorelo ne valja.

Ja ne mislim da se kinezi zdravo hrane niti da žive duže od nas, i sto bih ja njih imitirala. Uzgred azijati imaju 80% laktoza intoleranciju, zbog toga ne koriste mleko i mlecne proizvode, pa su orjentisani na soju, i puno koriste natrijum-glutamat koga ima u Vegeti.
Ne mislim da je Vegeta stetna, diskutabilna je, može se povremeno koristiti.
Ne mislim da treba jesti sve sirovo, ima i takvih ljudi.
Ne mislim da su vegetarijanska ili makrobioticka ishrana zdrava, naročito ne vegan, ne bih nikad mogla tako da se hranim.

Ja ne mislim da je pohovano i zaprska stetno, može ponekad sto da ne, treba ishrana da bude raznovrsna, ali ne svakodnevno.
Može i belo brasno i secer, ali ne uvek, bolji je crni hleb.
Ne mislim da je so u ishranni stetna, stavise je korisna, ja imam nizak pritisak i treba mi bas dobro slana hrana.

Jaja su vrlo zdrava namirnica, bas to zumance i ne treba živeti bez toga, za one sa povisenim holesterolom se preporucuje 4-6 jaja nedeljno.
Neko smatra da ne treba jesti presna jaja zbog zaraze, neko bas tvrdi da je to zdravo.
A za zdrave namirnice treba imati svoju kucu sa bastom i onda imaš većinu bez ili sa minimumom hemije. Ja sam tako živela 43 godine svog zivota, do pre 8 godina.

Gore sam napisala šta je zvanicno stetno, a do nedavno je masovno korisceno, u Srbiji još uvek, biljna mast sa trans mastima, jer je neprirodno, to je ipak nešto sto kod mnogi svakodnevno tokom celog zivota konzumiraju.

Evo da preporucim jednu interesantnu knjigu:
Foods that fight cancer (Preventing cancer through diet), od Richard Beliveau i Denis Gringras, ima na Amazon.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)