Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Време задовољних домаћица

Posted in НСПМ, друштво, породица by Соларић on 30 априла, 2009

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Време задовољних домаћица

Сања Лучић
петак, 03. април 2009.

Рачунице показују да скоро читава месечна примања жена у европским земљама одлазе на обданишта, бебиситерке, бензин за одласке и доласке с посла, на карте за превоз, а често и на ручак за време паузе, те се као логичан избор намеће одустајање од посла. Такође, многе жене бирају ову опцију искључиво због жеље да не проводе више од осам сати дневно ван куће, настојећи да све своје животне потребе, које нису пословног карактера, сабију у време након радног времена, током викенда или у оквиру украдених тренутака на паузама које најчешће користе за плаћање рачуна, посете лекарима, фризеру и за куповину.

slavica DOMACICA

sto ljudi sto cudi…tako nam je gde god da pogledamo. imam troje dece i jednostavno mislim da sam im korisnija kod kuce nego da dolazim sa posla sva rastrzana sta cu pre da uradim…ponekad me uhvati monotonija kojom cini mi se zivim i pozelim da ipak radim.Ali onda opet stavim sve na tas i znam da ima vaznijih stvari od mene same. Stizem i da se posvetim sebi laze ko tvrdi da za sebe nema vremena.

Mislim da bi trebalo omogućiti ženama da rade 4 sata dnevno to bi nam bilo dovoljno da izađemo iz klišea kućnih poslova a ipak ostavljalo dovoljno vremena za njih.

I naravno omoguciti muskoj populaciji da dovoljno zaradi za porodicu.
Toliko od mene meni i mom muzu se vas tekst dopao.Pozdrav

Сам император Август није хтео носити других хаљина до оних које би му изаткале сестра и жена

Posted in повесница by Соларић on 27 априла, 2009

О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА.

ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ

Српски Књижевни Гласник, XXVII, 1911

Странче, нећу много да ти говорим, застани и прочитај.

Овде леже ружни остатци лепе жене,

Родитељи су јој дали име Клауднја.

Свога је мужа од срца волела.

Родила је два сина од којих је једног

Оставила на земљи, а другог је сахранила.

Лепо је говорила, отмено се кретала.

Чувала је кућу, прела вуну. Толико. Иди.

… – Затим се каже женино име („Родитељи су јој дали име Клаудија“), па се онда набр-јају њене врлине: она се хвали што је најпре „свим срцем“ волела свога мужа, затим што је лепо говорила, па онда што се отмено кретала, и најзад што је чувала кућу и прела вуну. Све ове врлине, нарочито прва и четврта, љубав и оданост према мужу и кући, опште су и заједничке коректним женама свију времена и ја овде не мислим да их истакнем као римски специјалитет. Али при свем том, неколики сјајни примери женине љубави и пожртвовања заслужују да буду нарочито споменути. У време другог триумвирата, када су удружени Октавијан, Антоније и Лепид ставили изван закона и осудили на смрт велики број најодличнијих Римљана, у тим ужасним данима тако нам је забележио један историчар показивале су се жене увек одане својим мужевима, док су их синови и сви остали, по правилу, из страха остављали. Исто је овако било и у најгорим данима јулијевске династије, за време Тиберија, Калигуле и Нерона, када су жене, како нам каже Тацит, осуђиване и за саме сузе што би их проливале на гробовима мужева, оцева и браће и тада су Римљанке предњачиле са пожртвовањем. Историчар Тацит сачувао нам је из тога времена имена неколиких жена које нису хтеле преживети своје мужеве. Петус, један угледан Римљанин, био је осуђен на смрт, јер је учествовао у завери против цара Клаудија. Било му је наређено да се сам убије. Његова жена, Арија, која се и за време истраге показала своме мужу веома одана, хтела је да с њим заједно умре. Када се у последњем тренутку Петус поколебао и изгубио хладнокрзност, дохвати Арија нож и забоде га у своје груди, па га онда извади и да Петусу сг речима: „Петусе, не боли!“

(more…)