Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.
Извор и наставак на SerbianCafe.com (дискусије)
U Srbiji se ocekuje poskupljenje krompira.
T_I (Hobi politicar)
27. jun 2009.
Dok u gotovo svim državama sveta cena poljoprivrednih proizvoda konstantno raste i dok svetski ekonomski eksperti i analiticari najavljuju glad u svetu , u Srbiji poljoprivrednicii unstavaju krompir .
Prolaznici magistralom Nova Varoš – Prijepolje ovih dana svedoci su velike nevolje sa kojom se suočavaju proizvođači krompira iz okolnih sela. U potocima pored same magistrale, niz sela Gornja i Donja i Bistrica, pre dva-tri jutra su osvanule tone bačenog krompira. Puni džakovi koje niko neće završavaju i po smetlištima, u sodomima pored sela. …
Na poljima oko Sjenice, oko Aljinovića, gde su ranijih godina sejane stotine hektara, ovog proleća vidljivo je da su mnoge njive ostale neuzorane. Veliki proizvođači proletos su izgleda procenili da se rizik sa krompirom više ne isplati. A šta će narod u Srbiji jesti na zimu, idućeg proleća, možda uvozni krompir, tek će se videti.
Jahac_Magle 27. jun 2009.
„to je super,al mene zanima jedna druga stvar…
ima li rusija svoju poljoprivredu?
ili jedva ceka da hranu uvozi iz srbije?”
Има ли „Европа” аутоиндустрију или чекају да увозе аутомобиле из Крагујевца?
Изгледа да без Динкића и Фиат-а нема друге него да цела „европа” пешачи…
Patriota (Ekonomista)
27. jun 2009.
Проблем кромпира је само један од производа о ком држава не води никакву бригу.
Како каже, Нађи купца, па купца нема времена сељак да тражи јер његов посао је производња а не да јурца којекуда и тражи купце али то сељаку нико није рекао а државу баш брига.
Највећа бољка целе српске привреде су НОВА ТРЖИШТА која нико и ниједна власт неће да стави на сто као приоритет број један целој привреди.
Привреда у којој су ретки који знају стране језике а основ озбиљног целог пословања је знање језика и коришћење интернета је тешко било шта постићи.
Када би ови странци који су и највећи извозници роба из Србије у Русију одједном напустили Србију вратили би се не у доба санкција него у средњи век. Необавештени, неписмени за комерцијалне послове, веома склони преварама шетали би се ко бос по трњу.
Како да се било ко обрати Министарству пољопривреде ако не само министар него и сви запослени нису за тај посао.
Привредна Комора Србије не постоји, та је скуп пропалих директора који су се ту ухлебили и тако седе и узимају простор.
Више сматрам или подједнако одговорним и Министарство пољопривреде и ПКС за овај проблем, и једни и други су имали довољно времена да покушају да траже нова тржишта.
Да имамо државу иоле или макар мало озбиљну онда би људи из министарства пољопривреде већ на почетку сезоне садње кромпира направили биланс потреба кромпира у Србији, па могућност извоза па тек онда обишли сва села у Србији и разрезали колико ко треба да посади кромпира и да у том случају држава уколико се не прода гарантује откуп. Тако раде сређене државе али ово није ни сређено ни држава. Ми државу имамо само на ТВ где се такве вести не могу видети нити сељаци могу ако немају коме да понуде у хуманитарне сврхе свој вишак кромпира.
Замислите да нико није ни заинтересован да само преузме тај кромпир а рецимо све наше болнице немају динара да купе храну за болеснике а ово им се ипак нуди џаба.
Да не причам о мукама по избегличким камповима и сиротињи која тамо живи.
Једном речју срамота али ко у Србији осећа срамоту. НИКО.
T_I
(Hobi politicar)
Moje lično mišljenje je da država i netreba da vodi brigu o uspesnosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji .D
Г-дине T_I!
Држава ма каква била би морала да води рачуна о сваком производу који се код ње производи.
Рецимо у Великој Британији државни службеник агроекономиста сваке године обилази фармере и ‘саветује шта да саде те године’ и гарантује цене. За поједине парцеле једноставно каже ‘немојте ништа да садите од државе добичете толико и толико пара’. Оно што он је ‘саветује’ ако то буде вишак у том случају ни држава нема обавезу да то откупљује. Ово може називати како ко хоће али ово је ипак диктирана економија. Да би човек у име државе могао некога да саветује неко ипак мора да тражи и тржиште за ту робу. Неко је направио биланс потреба те државе и тог народа као и могућност извоза.
Ово што се дешава код нас је велика штета јер рецимо бацањем кромпира је штета двострука, прва штета је за тим материјалним добром а друга штета је рад тих људи су радили на том кромпиру.
Трећа штета је сто држава видећи да се сваке године тај кромпир баца не предложи и окупи групу инвеститора или сама на крају крајева и направи једну дестилерију вотке и тако запосли још људи а тим сељацима обезбеди још већу производњу.
Није тачно како држава не треба да гради фирме па многе фирме у свету и то развијеном су у власниству државе.
Па Америка није дозволила да пропадну Банке него је утрчала својим новцем да их спаси. Па није дозволила пропаст ГМ него својим парама спасава ту фирму.
Наш проблем је што народ и пољопривредници у Србији увек од некога очекују помоћ која им у стварности и јесте потребна. Помоћ у информацији, помоћ у тражењу нових тржиста, помоћ за одговарајућом Законском регулативом, помоћ за билансима потреба за одређеним производима и сличне помоћи да их не набрајам. Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.
Све су то помоћи које су свом народу давале и свакодневно дају државе запада и стога је и запад ипак и поред ове кризе толико и јак економски.
Сада имамо ситуацију у Србији где садашња власт пре доласка на власт је причала и обећавала како ће да помогне народу и привреди а чим је дошла на власт је гледала искључиво интерес како напунити буџет а што се тиче привреде, производње то је препустила улици да решава, то их уопште не занима. Пуњење буџета им је потребно искључиво ради што дужег останка на власти и да могу што више да покраду. Данас само да полиција претресе имовину државних службеника шта ко од имовине има, може да дође до закључка ко је лопов а лопову никада није приоритет интерес државе, њему је приоритет он лично и његова имовина, ту је држава како категорија на последњем месту, стога из те државне администрације цуре информације као вода низ поток.
Ово са Британију рекао сам фигуративно јер тамо се људи у име државе задуже да обилазе села и на основу биланса потреба за храном одређују колико ће ко чега да сади и све сто они одреде да се посади има сигурно тржиште, остатак држава плаћа да се не сади да се неби храна бацала.
То и јесте проблем код нас што не постоји биланс хране да се зна шта да се сади а шта да се не сади. Зашто то држава не ради. Прво да би тако нешто могао да радиш морас да имаш информације о потребама и то неко мора и да ради а тако школованих људи нема у државној администрацији.
Знам за Законе које је предложило министараство пољопривреде а да нико буквално нико из министарства није питао некога из те области у привреди како да се то уреди да је прихватљиво и за државу и за привреду. Или су сели за што са монополистима и питали ‘какав Закон вам одговара’.
Одређени Закон се доноси од 1994 године и до сада је донешено укупно 4 Закона из исте области а да нико није консултован из те области или су прихваћени неки предлози фирми које имају монопол у тој производњи и последњи Закон буквално у потпуности гуши промет.
Причајучи са човеком који је био у изради тог Закона сам схватио и он ми је и сам признао да су у обзир узимани сви предлози инспекције а не произвођача и потрошача. А инспекцији је интерес да ради што мање и да им је све на столу да се не муће да иду на терен. Колико то има штете за привреду нема везе нити о томе било ко размишља нити ће било ко да сноси последице. Управо због несношења последица које разарају привреду се баца кромпир и његова цена ће да поскупи.
Србији на моју и твоју жалост нема спаса бар не у доста догледно време јер нема ко да уради и изведе комплетне реформе.
Са једне стране имамо власт која се куне у ЕУ а свим својим деловањем ради против ЕУ и другу страну која је практично против ЕУ. И код једних и код других постоји једна заједничка ствар а то је лоповичлук и то за наше услове невиђених размера. Трећа страна не постоји и док год се та трећа страна не покрене Србији нема нити ће бити среће а кромпир ће и даље да се баца и то нажалост не само кромпир.
Ми смо мислим једина држава у свету која има Уговоре са две стране и са Истоком и са Западом о бесцаринској Унији а колико би земље запада платиле да имају тако нешто. Ниједан од тих Уговора није искоришћен нит има шансе да буде коришћен јер постоје неке вестачке препреке у људским главама. Западу не смета да ради директно са Истоком али им смета да ми радимо са Истоком.
Ми сада смо у позицији као што је био и Тито у своје време али коме то речи и објаснити.
До пре годину дана су западне земље дозирале инвестиције у Србију а ови одавде нису дозвољавали да се капитал са Истока усели у Србију и направи конкуренцију а сада би када нема капитала ни на једној страни узели и од самог ђавола само да додје. Не узима се тај капитал због потреба Србије која је за тим капиталом имала потребу и пре годину дана него да би се само остало сто дуже на власти. Власт је чудо јер омогућава неограничену пљачку, чак и да се пљачка легализује.
А држава, држава је задња рупа на свирали.
Зашто је запад јак, не кажем да тамо нема пљачки, има и већи него код нас, али ипак ти владари воде рачуна о држави, у овој кризи вуку потезе, траже решења, док овде се само позивају на светску економску кризу. Ови не кроје будућност они чекају будућност а то је за сваку државу која ћека будућност пропаст. У тој будућности је њој намењено шта да извршава а не шта да ствара.
Сада када још распродају овај Телеком и ЕПС и те паре потроше онога Ђинђића има из гроба да избаце када виде шта је његова екипа оставила Србији, док још има шта да се прода добро је и док се још може задужити.
Замислите када би све то сељаци у Србији знали дали би ЕУ имала алтернативу.
Сва та ограничења се овде нигде не помињу као да то не постоји јер када би се помињала онда би све ишло другачије и од перспективе ЕУ би били далеко даљи него рецимо 1990 год.
Ја лично за себе могу да кажем да нам је сасвим довољно да успемо од ЕУ да добијемо безвизни режим и то је све, никакав улазак у ЕУ не долази у обзир. Све остало може само да се реши и да у свему пратимо ЕУ а да не будемо у ЕУ. Свако нови ко долази добија све теже и теже услове. Имамо уговор са њима о бесцаринској Унији а имамо и са Русијом и Белорусијом. Најбоље Уговоре на свету имамо и то не знамо искористити.
Да би ови могли да опстају на власти они зато само и причају о ЕУ и о помоћи која нас чека само да још урадимо то и то. Они нису на власти захваљујући њиховом деловању него подршком ЕУ а њих искрено баш за ЕУ заболе она ствар јер ако тамо уђу онда неће бити више крађе ко сада.
Па ови пасоши што су пре страшила као да су ногама рађени су у ствари препорука за одбијање а не за позив да уђемо у ЕУ или добијемо безвизни режим.
Пропаст кромпира, сира и осталих производа је само ситница у низу који пропада.
Па упропашћени су много већи системи који су изнели терет санкција а yебе се овима за тамо неки кромпир или сир.
Па скоро је било на ТВ како неки у Ковину производи сир и како су му рекли да више то не може да ради јер не испуњава услове иако човек има простор, фарму крава али пословни простор у коме ради нема грађевинску дозволу и не може да ради.
Склоп глупости једном речју и будала којима су дали да руководе тим позицијама. Ту нема нажалост нормалног човека и док Србијом не завлада глад и мотка нема леба.
…
Реално у Србији данас има преко половине поштених људи али им то ништа не значи јер нису удружени у никакву организацију. Незаинтересовани су и у ствари њихова незаинтересованост је главни кривац за ситуацију у Србији.
Док поштени ћуте лопови раде.
Сваком поштеном човеку у Србији је криво ово што се десава са кромпиром и сиром у Србији и да су на функцији д ато реше решили би сигурно али нису на функцији и не могу то да реше а они који треба да реше тај проблем неће да га решавају јер ту немају никакву личну корист. Савест их не пеће јер је намају и тачка.
Знам неколико људи који су били високи функционери у власти, саветници, секретари, заменици министара, боже не могу да верујем да је неко тим људима уопште могао и понудити таква места, па њих држава уопште не занима, само гледају где шта има да се узме, сами они о држави говоре јако погрдно са спрдњом и онда видим како смо ми ипак са њима и добро прошли.
Објективни рад на подстицању реалне привреде бива криминализован
Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)
Град Зрењанин има право на одштету**
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
15. maj 2009.
Осам месеци затвора без судског процеса и са једном танком оптужницом која је целу проблематику финансирања странака свалила на бившег градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића.
цитат изајаве о финасирању странке ДС:
Knežević: najveći izvor finansiranja DS su NIS i Fond za kapitalna ulaganja APV
Objašnjavajući poreklo novca pronađenog u sefovima zakupljenim u Vojvođanskoj banci na njegovo ime, Goran Knežević, gradonačelnik Zrenjanina i nekadašnji predsednik Pokrajinskog odbora DS, u iskazu pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, rekao je da sredstva koja stranka dobija iz budžeta nisu dovoljna pa se lokalni odbori snalaze prilozima i donacijama članova i simpatizera stranke. Po Kneževićevim rečima, tako prikupljena sredstva se koriste za naknade zaposlenima, režijske troškove, troškove održavanja prostorija gradskog i mesnih odbora, izborne štabove, kandidate na izborima, medije, promocije, troškove prevoza, telefone, kartice, bine, ozvučenja, spotove, obilazak terena, reprezentaciju, plaćanje fizičkih poslova i slično. Knežević dalje navodi da su u Zrenjaninu za finansiranje stranke, osim njega kao najvišeg funkcionera u lokalnoj samoupravi, bili zaduženi još i Bratislav Tomić, kao predsednik Gradskog odbora, Predrag Grgić, kao član Izvršnog odbora stranke i Miloš Kovačević, direktor stranke u Zrenjaninu. Isti princip je postojao i u Pokrajinskom odboru Demokratske stranke u Novom Sadu, a najveći izvor finansiranja su Naftna industrija Srbije i Fond za kapitalna ulaganja APV. „O tome se nije mnogo pričalo među članovima, nego smo prema trenutnoj situaciji finansirali određene aktivnosti.”- rekao je pred istražnim sudijom Knežević i dodao da prema njegovim saznanjima postoji još jedan sef u Zrenjaninu za manje priloge na ime Miloša Kovačevića. U svom iskazu Knežević tvrdi i da je o stanju novca u sefu na njegovo ime vodio evidenciju i da postoji spisak svih uplata i isplata, ali da većina donatora insistira na anonimnosti, zbog čega im se i ne izdaju nikakve priznanice o uplati
Политичка оптужница тврде адвокати:
Odbrana: Optužnica protiv Gorana Kneževića je neosnovana
Zrenjanin/Beograd 16.04.2009. Advokati gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića oglasili su se danas sledećim saopštenjem: Očigledna identičnost između sadržaja optužnice protiv Gorana Kneževića i svojevremenih zahteva za sprovođenje i proširenje istrage pokazuje da se Specijalno tužilaštvo neobjektivno drži svojih prvobitnih teza, od kojih su mnoge obesmišljene još tokom istražnog postupka. Optužnica je selektivna jer ne obuhvata sve izvršioce navodnih kriminalnih radnji, što ukazuje da postoje motivi za njeno podizanje koji su izvan namere da se zaštiti pravo i zadovolji pravda. Sudski postupak, ukoliko se bude kretao u okvirima zakona, pokazaće neosnovanost optužnice, a Goran Knežević će svojom odbranom dati značajan doprinos borbi protiv selektivne i politički podobne pravde u Srbiji.
За подсећање, ради се о земљишту које је искључиво продато за подизање производних погона и настанак реалних нових предузећа и радних места. Нема никакве везе са ултрамафијом и спрегама власти, служби и тајкунских приватизација фирми у Београду, које су куповане да би се уништиле због малверзација око земљишта и стамбене и пословне градње.
ДВОСТРУКИ ЦИНИЗАМ
цитат:
Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije!
Strani investitori o slučaju „građevinska mafija”:
Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije!
Tokom istražnog postupka koji se u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu vodi protiv Gorana Kneževića, doskorašnjeg gradonačelnika Zrenjanina, i njegove grupe nazvane „građevinska mafija”, saslušano je više predstavnika stranih investitora koji su u svojstvu svedoka govorili o ugovorima o zakupu zemljišta u zrenjaninskim industrijskim zonama. Svi saslušani svedoci su negirali da je od njih tražen, odnosno da su oni nudili ili dali novac optuženima, kako bi zauzvrat došli do povoljnog zakupa građevinskog zemljišta.
Ono što je u Evropi normalno, u Srbiji nije – izjavio je Velemir Stojanović, vlasnik i zamenik direktora nemačkog preduzeća „Future biotek”, komentarišući propise koji uređuju zakup građevinskog zemljišta od strane investitora, kada je pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, svedočio u slučaju „građevinska mafija”. Ova interesantna izjava ne bi se našla u zvaničnom zapisniku sa saslušanja, da to nije primetio i uložio prigovor jedan od branilaca Gorana Kneževića, advokat Krsto Bobot. Na eksplicitno pitanje istražnog sudije Aleksandra Vujičića da li je od njega kao investitora neko tražio novac ili je on nekom nudio novac da bi uzeo zemljište u zakup, Stojanović je izjavio da niko od njega nije tražio novac niti ga je on nekom nudio. I Dušan Đurđević, predstavnik italijanske Privredne komore iz regije Modena, ustvrdio je da su se čelnici italijanskih preduzeća „Pompea” i „Fulgar”, koji su izgradili svoje pogone u Zrenjaninu, nakon hapšenja Kneževića raspitivali „šta se to dešava kada tim ljudima nismo odneli ni Božićni kolač”. On je dodao i da nema nikakvih saznanja da je neko od okrivljenih tražio naknadu od italijanskih investitora u cilju povoljnog zakupa zemljišta u Zrenjaninu. Niko mi novac nije tražio, niti sam ga ja kome dao – reči su i Gorana Rabrenovića, koji je sa jednim nemačkim partnerom osnovao firmu „Baps” i zakupio zemljište u industrijskoj zoni Zrenjanin, dok je najslikovitiji bio Dragan Milinović, direktor firme „Alpin”, koji je rekao da nikad nikoga nije odveo ni na kafu, a kamoli da je dao novac. Nisam bilo kome dao žutu banku – izričit je ovaj svedok.
Iz izjava investitora i njihovih zastupnika može se zaključiti da cena zemljišta u Zrenjaninu nije bila predmet pregovora pošto je bila unapred poznata, odštampana u promotivnim brošurama i objavljenja na zvaničnoj internet prezentaciji grada. Investitori nisu birali Zrenjanin kao svoju destinaciju samo zbog povoljne cene zemljišta već i zbog dobrog stanja infrastrukture, velikog kontigenta iskusne radne snage, ali i uslužnosti lokalne vlasti. Investitori tvrde da su pregovore o zakupu zemljišta najviše vodili s Ivanom Devićem, koordinatorom za privredu opštine Zrenjanin i s predstavnicima Direkcije za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina. Tako Darko Jovanović, advokat iz kancelarije „Nikolić i Karanović”, koja je bila angažovana od strane holandskog preduzeća „Pekokar” radi obavljanja pravnih usluga u vezi sa zaključenjem ugovora o zakupu zemljišta sa opštinom Zrenjanin, tvrdi da je najaktivniji učesnik u razgovoru sa strane opštine Zrenjanin bio Ivan Dević, uz povremenu asistenciju načelnika Odeljenja za urbanizam Nikole Halasa, dok je uloga gradonačelnika Gorana Kneževića i njegovog šefa kabineta bila samo simbolična.
Država još 2006. godine bila upoznata s načinom izdavanja zemljišta u Zrenjaninu, a zakupcima dodeljivala podsticajna sredstva
Dušan Đurđević je tokom svedočenja izjavio i da su italijanske firme „Pompea” i „Fulgar” dobile na ime investicija u Zrenjaninu nepovratna sredstva od države u iznosu od 600.000, odnosno 140.000 Evra, uz obavezu da zaposle 300, odnosno 70 radnika u roku od 3 godine. Da bi ispunili uslove za dobijanje tih sredstava, ova preduzeća su republičkoj agenciji za promociju investicija (SIEPA) podneli i ugovore o zakupu zemljišta u Zrenjaninu – ustvrdio je Đurđević
***
Suđenje loše za rejting Srbije
U ovom procesu trebalo bi koliko god možete da poštedite direkciju preduzeća u Nemačkoj, da je što manje opterećujete, jer to može da povuče jednu jako lošu konotaciju za investitore. Sud mora da radi svoj posao, ali apelujem da što manje koristite podatke iz direkcije, jer se bojim da će to biti jako loše za rejting Srbije prema stranim investitorima – reči su Ivana Albunovića, predstavnika nemačkog preduzeća „Gece” u Srbiji.
***
Поређења ради,
За доказане утаје пореза, корупцију у милијардама у највећим системима, лоповлуке министара у влади у вези неуставних послова трговине наоружањем на западу се добија унапређење…
НАРАВНО да је запад због овакве незасите мафије ушао у највећу кризу …
али,
у Србији се примењује један апсурдни релативизам, у коме објективни рад на подстицању реалне привреде бива криминализован кроз методе ГВАНТАНАМА у односу на стварну МАФИЈУ. Селективност и иживљавање над законом, правом и правдом, једнакости пред законом су очигледно давно заборављени као доктринарни циљ свих промена. Бар у овоме се Србија приближила Европи, али опет на најгори начин.
neimar 15. maj 2009.
Шта очекивати од мафије која има своју државу. На тако опонашаном западу државе бар имају мафију.
Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију
Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)
Америчка олигархија урушава Америку и свет
Jocko4 (observer-analist)
19. jun 2009. u 18.36
Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.
Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.
„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.
Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.
Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.
Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.
Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.
Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.
MilojkoTheGreat,
Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.
Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.
Milojko i Kipe,
Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.
Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.
Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.
Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.
„Да ли тајно састајање званичника повлачи кривичну одговорност истих….”
Коментар преузет са: Политика Онлајн (коментари корисника)
Криза поделила Билдерберг
Убрзана сатницу окупљања глобалних моћника: након мајског самита у Атини, тајно друштво овога месеца путује у Израел
Т. Вујић
[објављено: 02/06/2009]
Dž , 02/06/2009,
“Љубитељи глобалних теорија завере могу да уживају: најтежа економско-финансијска криза подгрева уверења да „неко од негде” тајно управља светом…”
Pa ako se tajno sastaju, nema foto snimaka, kad nema zvaničnog saopštenja i tekst spekuliše sa rekla-kazala onda ne vidim čemu jedan ozbiljan list kao što je Politika piše ovakve tekstove.
Pri tome tekst sa podsmehom zaključuje da bi teoretičari zavere trebali sada da uživaju – onda i ‘teoretičari” mogu da pozovu list Politika da im je tekst samo teorija. Ne vidim razlog da se ljudima koji decenijama prate i istražuju ovu grupu dodeli naziv teoretičari a pritom su oni glavni izvor ovakvih tekstova. Velike svetske agencije nikad ne bi objavile ovakve tekstove da nema novinara poput Jim Tucker-a koji već više od 30 godina “teoretiše” kakvi su im planovi.
Predložio bi listovima koji sebe smatraju velikim i ozbiljnim da istraže da li tajno sastajanje zvaničnika povlači krivičnu odgovornost istih, u svim zemljama odakle dolaze članovi ovo se definiše kao izdaja.
Ili su pak ti veliki i nezavisni listovi deo onog što je David Rokfeler rekao pred Trilateralnom komisijom u junu 1991 godine.
„Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopredjeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima.„
Замена теза која се овде врло вешто примењује у ТВ прилозима је један од ПРАВИХ УЗРОКА наркоманске зависности и зависности уопште
Преузето са SerbianCafe (дискусије)
Још једном о Црној Реци**
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
28. maj 2009.
Ко стварно стоји иза ове кампање и врхунског медијског цинизма који прераста у посебну врсту правног и државног цинизма.
1. У Црној Реци по снимцима и свим изјавама НЕ ПОСТОЈИ ЗЛОСТАВЉАЊЕ.
Иза целе машинерије се управо на лицемеран начин и незнајући ништа о проблематици наркоманије перфидно замењују тезе и потура намера и жеља да се врши САДИСТИЧКО иживљавање над штићеницима.
Да ли је САДИЗАМ циљ овог пројекта или управо покушај да се од САДИЗМА укупног окружења, штићеници извуку из праве клопке социјалних укупних услова окружења које ствара зависност, биће једно од кључних правних питања.
Понављање и приказивање сцена насиља у свако доба дана 24 сата на јавним отвореним каналима је само један од правих УЗРОКА насиља и ништа мање један од узрока пута ка наркоманији.
2. Штићеници и чланових породица су СЛОБОДНОМ ВОЉОМ прихватили услове стационарне хоспитализације у манастиру. То значи да су слободном вољом, познавајући и живећи активно све време целокупну проблематику пристали на лечење, знајући и за метод 5 пута по туру након понављања прекршајних правила стационара. По гузи су добили СВОЈОМ ВОЉОМ и без ОТПОРА по унапред израженој СЛОБОДНОЈ ВОЉИ у правном смислу значења. Прекршајна правила су им била унапред позната и ради властитог интереса лечења су ДОБРОВОЉНО и СВОЈОМ СЛОБОДНОМ ВОЉОМ пристали на такве услове.
Грандиозни цинизам је подеметати манастиру у том смислу примену средстава која се као СКАНДАЛОЗНА и САДИСТИЧКА подмећу целом пројекту као првобитна намера целог пројекта. Замена теза која се овде врло вешто примењује у ТВ прилозима је један од ПРАВИХ УЗРОКА наркоманске зависности и зависности уопште.
***
Абергејб и Гванатанамо су неисптани случајеви ДРЖАВНЕ превентивне идеологије која тотруру без правне контроле примењује са циљем ЗАСТРАШИВАЊА у погледу било каквог ПРЕДПОСТАВЉЕНОГ отпора наметнутим укупним спољнополитичким интересима у име одбарне којих вредности?
Да ли је овде садистичко иживљавање директно примењено рачунајући на све социолошке и остале последице оваквог стварања нових савремених „ХУМАНИСТИЧКИХ ВРЕДНОСИ„ и какав утицај имају ова дешавања на питања етике и моралног сазревања младих људи уопште и посебно будућих наркоманских потенцијалних зависника?
***
Бокс меч или сам тренинг бокса као борилачке вештине предпоставља СЛОБОДНУ ВОЉУ ТАКМИЧАРА. Зашто се по истим правним мерилима не примени принцип забране борилачких спортова као тортуре и опасног у погледу телесних свих повреда?
Али, времена витешког спортског бокса су прошлост. Спорт је део бизниса и то јеедан од најзначајнијих делова психологије потрошачког менталитета који ствара посебне зависности.
Да ли су екстремне борилачке вештине такозвани реал фигхтинг предмет анализа ЗЛОУПОТРЕБЕ и САДИЗМА у којима треба укључити кавна тужилаштва широм света. Па нико није луд да то предложи ако се ради о СЛОБОДНОЈ ВОЉИ учесника.
***
Да ли је комерцијализација насиља у филму израз уметничког тренузтка духа времена или идеолошка компонента укупног новог светског поретка?
Да ли је комерцијализација садистичких иживљавања из свакодневног живота и оних социјалних последица мешавине НЕОЛИБЕРАЛНОГ и НЕОКОНЗЕРВАТИВНОГ система у новом духу времена стварни израз система вредности којима тежи свет?
***
Шта се стварно жели остварити начином отварања проблема наркоманије и посебно рада Црна Река?
Који су стварни циљеви оваквог цинизма у начину презентовања проблема?”
Laudan 28. maj 2009.
Perice.
Koliko ja znam,Ti nisi naivan covek.
Zar Ti mislis da će stampa da piše o slabostima politicara i njihovih pogubnih odluka?
Mnogo je vazniji neki tamo narkoman, nego recimo izgradnja nekog privrednog objekta ili hapsenje tajkuna koji odrase kozu tim citateljima zeljnih senzacijonalnih novosti.
T_I (Diskutant)
28. maj 2009.
Crna reka i hrišćanstvo :
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
28. maj 2009.
Оправдано је питање да ли постоји једна груба замена теза у целом представљању свих покренутих питања и зашто и коме такав преступ (иначе тако добро познат у савременом свету дезинформација и манипулација) одговара?
Превод молим, СТОП. на адресу добро необавештених новинара послати. СТОП хитно
http://www.mindcontrolforums.com/news/beast1.htm
ЉУБАВ – добра воља се спомиње и контексту негације садизма и бруталних метода насиља.
Љубав је генерално одредница дубине сваког религиозног учења. Љубав излази из као последица узрока свих узрока у онтолошком смислу разумевања религије.
Цркви, Православној Цркви у целини се овим путем и даље перфидно подмеће нихилистичка теза, да су методи секвенци примене силе ПРАВИ ОДРАЗ схватања љубави цркве. То је та перфидна манипулативна замена теза у овом случају и крајња и ЖЕЉЕНА али и инструментализована порука и циљ. ТО НИЈЕ ТАЧНО, ни у најопштијем смислу ни у конкретној злоупотреби и замени теза.
***
Да ли родитељи који се из било ког разлога суоче у периоду васпитања и одрастања детета треба да реагују када дете показује поновљену вољу да краде, да лаже и манипулише ради својих дечјих интереса и жеља… када дете покушава по сваку цену да у том смислу наметне СВОЈУ ЊЕМУ РАЗУМЉИВУ СЛОБОДНУ ВОЉУ?
Да ли је спречавање те воље израз САДИЗМА РОДИТЕЉА према детету и да ли је пацка по гузи одраз повреде дечјих права и САДИСТИЧКА ОСОБИНА родитеља?
Ко има у правној држави интереса да овакве појаве у културама санкционише као ПОВРЕДУ ПРАВА ДЕТЕТА укључујући и казнене одредбе против родитеља? Шта може бити прави циљ инструментализације ове проблематике „РОДИТЕЉСКОГ НАСИЉА и ЗЛОСТАВЉАЊА”?
Какве су стварне последице оваквог схватања либералних вредности који на једној страни масивно иду на кажњавање и санкционисање сваке врсте васпитања у супротстављању неприкосновеној вољи детета…
..и на другој страни чини могућим масовну индустријализацију различитих врста насиља у свакодневном животу?
Ако лаже коза не лаже рог,
ако лаже малиперица не лаже телевизија.
Оригинални снимак Милтона Фридмана, родоначелника економског модела који је циљни и некритички модел свих економских и друштвених теорија савременог света.
Отворено пропагаирање за слободу конзумирања дроге:
Dusko_28. maj 2009.
Reče mi jednom otac da čovek može da se obruka i pošto umre.
– Kako? – zaprepastih se ja.
– Može da prdne.
E, Milton Fridman je prdnuo posmrtno!
Sad se ceo svet našao u čudu kad se suočio sa posledicama Fridmanovog liberalističkog modela.
~~~~~~~
A što se glavne teme tiče, Perice, potpuno si u pravu!
Ja spadam u generaciju u čijem su vaspitanju batine odigrale neku ulogu. Ja sam, doduše, bio sposoban da odmah razumem u čemu sam pogrešio, tako da batine ne pomažu da se bolje razume, ali pomažu da se bolje UPAMTI. I posle svega, uveren sam da nisam imao boljih prijatelja od svojih roditelja.
Kada bi se analizirali LEGALNI postupci sa duševno bolesnim osobama (a zavisnici od droge su vrlo blizu toj kategoriji), videlo bi se da tu ima okrutnosti koje nadaleko nadmašuju „deset po turu”. Razlika je samo što je lekarska profesija za te slučajeve pažljivo izgradila pravne okvire, tako da je sve „po zakonu”.
maliperica1 (ing (pripravnik u GM))
28. maj 2009.
Шта је рекао а, шта није Милтон Фридман, идеолог нове економске мисли и друштва:
цитат:
„Ја сам тада навео два разлога против прохибиције, један је етички а, други је питање укупне корисности. Етички аргумент улази поставља следеће питање. Имамо ли ми права да одредимо, шта неко сам себи сме да чини? Већ је Џон Стјуарт Мил (погледај превод Петра 1. Карађорџевића на Српски језик) дошао до закључка, да једна влада не сме да присиљава људе ка њиховој срећи, али да влада има право да човека задржи да не прави штету другоме. Исто тако ја мислим да ми немамо права да једном човеку пропишемо да ли ће пити алкохол и колико. Али, ми имамо право да га ухапсимо и ставимо у затвор ако вожњом у пијаном стању угрожава друге људе. Исто тако се ово односи на дроге. Други аргумент је ефективност (мисли се на економску укупну ефективност). Чак ако је опште прихваћено мишљење, да неки од чланова друштва имају право друге ради њиховог добра да принуде за нечињење неких ствари, мора се ипак размислити о свим последицама таквог деловања. Начин на који хоћемо да задржимо људе од узимања дроге има ЈЕДАН ОГРОМНИ ПРИВРЕДНИ ПОДСИСТЕМ, криминал, корупцију и једну масу негативних ефеката за последице”
***
Последња реченица Фридмана је груба замена теза. Тржиште и производња дроге са свим својим последицама по друшво остала је нетакнута, чак и онда када су злоупотребе и везе између организованог криминала, тајних служби, политичких интереса иза нетранспарентних владиних послова почеле да излазе на површину. (Циљ оправдава средства). Са друге стране је управо овај велики сегмент сиве, криминалне економије веома интересантан као извор капитала и моћи чија вредност се процењује на једну трећину светског БНПа. Ко је стварни господар ових прихода и која је реална цена плаћена у име ДОГМАТИЗАЦИЈЕ СЛОБОДЕ на сваки порок у име рационалне догматизације АПСОЛУТНЕ СЛОБОДЕ и у каквом односу све ово стоји са реалним монополима без икакве законске и јавне контроле.
СЛУЧАЈНОСТ, нежељена последица у екстравагантном ексклузивном схватању апослутне слободе монопола. Психологизација слободе кроз замене теза између добра и зла, друштвено и појединачно корисног и штетног по принципу интереса имаоца монопола. – СЛУЧАЈНОСТ питања односа према пороцима са једне стране и колективног и појединалног пада одбрамбених механизама…
***
Дуле, ствари су спојене и нису случајне. Набацивање кривице кроз психологизације сасвим рационалним методама, баш како се чини у случају Црна Река није случајан и има много веће укупне последеице по начин формирања НОВЕ СВЕСТИ која у принципу престаје да се брани пред СИЛОВИТОМ МАШИНЕРИЈОМ злоупотребљене државе. Иза свега стоји један некритички модел свеоубхватног механизма монополистичке прерасподеле и протекционизма.
Криминализација целокупног друштва кроз систем недефинисаних лабилних односа. Самим тим слаби цепањем односа свака оправдана и смишљена одбрана или отпор. Медији овде у избору и начину презентације тема имају посебну улогу, наравно у име доброга по некритичким шаблонима моралног лицемерја у име морала како то вешто манипулише Фридман.
Patriota (Ekonomista)
29. мај 2009. у 01.48
E moj mali perica!
i ti si izgleda naseo na propagandu onog svestenika.
О наседању на пропаганду, о једном од релевантних узрочника настајања феномена дроге, светског тржишта дроге и стварању зависности у политичке сврхе у којима се између осталог конзумирање дроге третира као потпуно лично право на СЛОБОДУ ВОЉЕ И ИЗБОРА начина живота говори ИРАН КОНТРА АФЕРА у којој су иза активности ЦИА у поглду финасирања али и коришћења свих погодности дилерске мреже учествовали и председник УСА Реган и подпредседник тадашњи Буш сениор и делови ЦИА који су не само аферу у вези криминала и највише власти УСА направили већ и дугорочно користили за укупну политичку дестибализацију и изазивање ратова у различитим деловима света.
Заборављена изјава о доказаним везама у ИРАН КОНТРА АФЕРИ,
..Изјава УС сенатаора Daniel Inouye у сенаторском саслушању поводом Иран контра афере:
...„постоји једна влада у сенци са сопственим ваздушним снагама, сопственом морнарицом, својим механизмима за акумулисање новца, као и сопственим представама о спровођењу националних интереса СЛОБОДНО од сваке контроле и СЛОБОДНО од сваког закона”…
МРЕЖА ДРОГЕ укључујући и све последице је до данас директно везана за све речено у овој реченици једног АМЕРИЧКОГ СЕНАТОРА.
***
СЛОБОДНА ВОЉА води ГЛАДИЈАТОРЕ за одређену суму новца у сасвим различите ГЛАДИЈАТОРСКЕ АРЕНЕ које су потпуно легалне и стоје на високом месту позитивног медијског интереса, значи представљају облик општег и жељеног ДРУШТВЕНОГ укупног понашања и свести. Међу таквим глорификованим и у вредносном смислу високо поштованим представа,а није мали број са класичним сценама потпуног гажења елементарног људског достојанства и преко границе и правила самих креатора таквих гладијаторских представа.
И, ником ништа, на мала врата, па мало већа и тада у директној медијској поплави подржавају се овакви системи ради стварања НОВЕ УКУПНЕ друштвене и појединачне свести и система вредности.
***
Међутим, правно не можеш ништа таквим институцијама и таквом облику изражавања слободе мишљења, слободе окупљања и слободе реалног ОБЕШЧАШЋИВАЊА и тортура … па тако су методи укључујући и ПРАВНИ ОКВИР које је Дик Чеини пре неки дан БРАНИО под ултиматом највишег сигурносног интереса света и УСА … постали ОПШТЕ И КОЛЕКТИВНО ДОБРО у којем свако, баш свако може у ДУПЛИМ ПРАВНИМ СТАНДАРДИМА бити проглашен ЗЛОЧИНЦЕМ И САДИСТОМ … па и они који својом СЛОБОДНОМ ВОЉОМ пристану на облик стационарног третмана као у Црној Реци.
***
Познавајући пар трикова криминалних замена теза у играма са осећањима и моћи системна утицаја на ЈАВНО МЊЕЊЕ различитим дезинформацијама или полуистинама чини се више него оправданим питање,
КО СТВАРНО СТОЈИ у овом меијском линчу против Црне Реке а, све у погледу ширег реалног политичко – историјског савременог контекста укупне тајне и јавне политике према Балкану од стране ЦИА и последња три УСА председника којима је доказано ЈЕДНОСТРАНО уплитање и креирање целог процеса.
***
Али, то су неке друге велике ствари, сада назад на проблем ТОРТУРЕ и САДИЗМА у Црној Реци.
ТОГА НЕМА, ма колико прилози и приучени медијски експерти МЕЊАЛИ свесно или несвесно тезе САДИЗМА као основног циља овог пројекта НЕМА.
А, СЛОБОДНА ВОЉА родитеља и деце, породица и оболелих СЕ НЕ ПОШТУЈЕ.
Када је СЛОБОДНА ВОЉА стварно слободна у складу са законом и искреним и свеобухватним намерама система и ЦИВИЛИЗОВАНИХ ДРЖАВА да се супротставе проблему НАРКОМАНИЈЕ… стварно СЛОБОДНА…
по горњем филозофском релативизму Милтона Фридмана,
а, када је СКАНДАЛОЗНА и штетна по целу околину и системе вредности.
***
Значи драги мој пријатељу ПАТРИОТА, када млади се навлаче на зависност и дрогу, коју им обезбеђују њихове владе кроз нетранспарентне светске глобалне мреже, онда је све правно ОК и ствар је о СЛОБОДНОЈ ВОЉИ и праву употребе и глорификације НАСИЉА И ТОРТУРЕ…
а, када се исти обрате за последњу помоћ и по СВОЈОЈ СЛОБОДНОЈ ВОЉИ прихвате систем правила који у посебним случајевима се позивају на добровољних три по гузи, онда је реч о НАЈГРУБЉЕМ КРШЕЊУ СЛОБОДЕ и наших општих вредности. Како то да слободна воља појединца је само онда слободна када је у интересу НЕТРАНСПАРЕНТНИХ ПОСЛОВА шефова криминалних послова у тајности… ради ДЕМОКРАТИЈЕ И СЛОБОДЕ.
Свака ЗАМЕНА ТЕЗА је НАМЕРНА и није случајна као одговор и полемику на реалну утицај нетранспарентних државних тајних и осталих приватних система у оквиру и под плаштом државних и општих интереса.
citat:
http://www.gwu.edu/~nsarchiv/NSAEBB/NSAEBB210/index.htm
http://www.gwu.edu/%7Ensarchiv/nsa/publications/DOC_readers/icread/icread.html
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
- СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
- Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
- Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
- Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
- Наравно, медији истражују само када им неко одозго-намигне шта и када је време да се истражује
- Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех
- Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани
- Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
Лицемерно је бирати доброг домаћина, када држава уништава пољопривредна домаћинства.
Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)
Srpski Domaćini
MilojkoTheGreat (srbin u americi)
25. мај 2009.
KO SU NAJBOLJI DOMAĆINI SRBIJE
Predlagač: Zavod za poljoprivredu Valjevo
Jevtić Milisav iz Stapara, dugogodišnji je republički rekorder u proizvodnji junećeg mesa, a pored toga i dobar proizvođač mleka i ratarskih kultura. Rado prihvata stručne savete, dosta je aktivan i uticajan u svojoj sredini, pa i šire. Veliki doprinos dao je izgradnji crkve u svom selu. U kući žive tri generacije.
Nikolić Dušan iz Donje Bukovice, jedan je od najboljih proizvođača mleka u kolubaraskom okrugu i dosta puta rekorder. Čovek čije domaćinstvo služi po svim merilima za primer, odlikuje ih izuzetan rad, poštenje i čestitost. Uvek angažovan u svim akcijama koje su od dobrobiti za selo, i rado sarađuje sa strukom. …
dulebg (posmatrach)
25. мај 2009.
Лицемерно је бирати доброг домаћина, када држава уништава пољопривредна домаћинства. Пре 2 године уништили су перадаре, прошле године узгој свиња и млекаре, ове године уништише ратаре. Укинули су сваку заштиту од стране стимулисане робе. Али то им је посао: како да оправдају поверење газдама, које су им указали, када су их угурали у власт?
Рачунајте да од јесени креће напад на оранице – има да се разреже неки неиздржљив катастарски порез, а цене ће да се држе на нивоу 50% трошкова. У Поцерини и Тамнави стручњаци из Јунајтед Фуда малверзацијама обарају цену воћа – како би откупили земљиште.
Story (stari besposlicar)
25. мај 2009.
najbolji domaćini,
moje komsije, prosvetni radnici, cetvoro dece, plate male.
pre deset godina zakupe a kasnije otkupe jednu parcelu u
obliznjem selu. poceli sa lukom srebrenjakom, jagodama,
zasadili voce. sada je to mala farma savrseno uredjena.
od njih sve dobijem na pocek, mesecni obracun, milina.
neće dobiti nagradu ali jesu pravi srpski domaćini.
За реч деценије предлажем реч ТАЈКУН, а у ширем значењу се мисли на (не)успелу приватизацију
Реч деценије**
maliperica1 (ing)
11. maj 2009.
Прибилижава се једна бурна деценија крају. После деценије рата дошло је време бурних промена и НАЈРЕЧ и више од тога је ТАЈКУН.
Како и када су настали, како су постали и колико су допринели стању каквом јесте. Да ли су простор и време у коме се живело и гинуло продукт тајкунизације или су тајкуни само случајни продукт времена.
Ко су они и какав ће бити њихов утицај на будућност укупног друштва и развој односа у њему?
За реч деценије предлажем реч ТАЈКУН, а у ширем значењу се мисли на (не)успелу приватизацију.
из википедије:
Tajkun je:
Bogat i moćan poslovni čovek ili industrijalac; magnat
U prošlosti korišćen kao naziv za Japanskog Šoguna
Etimologija [uredi]
Reč tajkun je izvedena iz japanske reči taikun. Taikun (大君) je japanska reč kineskog porekla a bukvalno znači „Veliki gospodar/princ” ili „Vrhovni komandant”. U japanskom jeziku danas, ovo je arhaična reč, dok je u Edo periodu (period od 1600. do 1867. koji se smatra početkom ranog modernog Japana) ova reč korišćena kao titula kojom su se označavali visoki komandiri stranih vojnih sila, analogno japanskom šogunu. Modifikovana verzija ove reči javlja se u engleskom jeziku kao „tycoon”, a odnosi se na bogatog menadžera.
Reč je ušla u engleski jezik u 19. veku sa povratkom pomorskog komodora Metju Perija (Matthew Perry) iz Japana. On je 1854 pregovarao sa šogunom verujući da je on car. U stvari, šogun je i imao vlast u Japanu iako je to pravo formalno pripadalo caru.
Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa „Tajkun”, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu gde se koristi i danas.
Smatra se da u današnje vreme globalne ekonomije, pojedini poslovni lideri imaju više moći nego vođe država. Zato je etimološki prikladno da se takvi lideri nazivaju tajkunima. Pored naziva tajkun, za poslovne magnate ješ se koristi i izraz mogul.
PlaninskiVetar
11. maj 2009.
„Хуманитарни Рат” израз је надмашио Орвела.
dulebg (posmatrach)
11. maj 2009.
Мора прво да нам буде горе, да би нам после било боље !!!
neimar
11. maj 2009.
Спаса нам нема, пропасти не можемо.
maliperica1 (ing)
12. maj 2009.
PlaninskiVetar
11. мај 2009.
„Хуманитарни Рат” иѕраз је надмашио Орвела.
***
„ХУМАНИТАРНИ РАТ” је НАЈРЕЧ миленијума који се са њим у свом цинизму укупног стања односа завршио.
У дебатама у и око легла тајкуна – финансијске индустрије лете све теже речи. У погледу ткзв. пореских оаза које су објективно постала гњезда криминализације светске привреде и бруталне расподеле између политике, закона тј. беззакоња и света бизниса, луксембуршки премијер Јункер је изјавио:
цитат:
Auch gegen die britische Regierung erhob Juncker Vorwürfe. Dies locke „die größten Vermögen der Welt zielstrebig nach London”, wo sie „nur minimal besteuert” würden. Aber über dieses „Steuerparadies für Multimilliardäre” sprečhe niemand.
превод:
Такође против британске владе подигао је Јункер оптужбе. Британска влада намамљује „највећа богатства света циљно у Лондон”, где је само минимално оперозовано. О том „пореском рају” за мултимилијардере не прича нико.
Између ових процеса и економске све дубље кризе постоји директна веза која у домаћим приликама добија само површински изглед једног лошег плагијата.
Не ради се о дебатама љубоморе и зависти, већ о стратешком рушењу општих вредносних система и минимума економско – правне логике и потреба једног уређеног света и друштва.
Извор: SerbianCafe.com (дидкусије)
Проблем је једноставан, држава је проблем, људи који су све распродали, проћердали тај новац и задужили се…
Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи
За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић
…
Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.
Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.
…
„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. …
Н. Ковачевић
[објављено: 12/05/2009]
Zaharije Gligorijevic, 12/05/2009,
@Natalija , 12/05/2009, 16:18 Procitavski vas text i vase vidjenje uloge prethodnih rezima kao i delimicna kritika sadasnjeg uz pointiranje uloge nezavisnih organizacija dalo mi je bilo nadu da u Srbiji ima ljudi koji shvataju uzroke sadasnjih a mogu da predvide i buduca dogadjanja.
Medjutim procitavsi vas naredni text „– Mađari, Česi, Poljaci koji su naterani da žive u real socijalizmu budući da su imali pre toga građansku tradiciju prirodno sada su deo Evropske kulture.“ stekao sam sasvim drugu sliku o celom postu.
Zaista ne razumem vecinu vas koja konstanto prica o nekakvoj Evropskoj kulturi etc. O kojoj bre mi Evropskoj kutluri pricamo u Madjarskoj ako znamo da je ta zemlja isto kao i Srbija bankrotirala. Sta je to zapravo Evropska kultura. Iskreno iako imam vrlo visoko akademsko obrazovanje nikako nisam u stanju da shvatim ljude u Srbiji koji konstanto pricaju o tamo nekoj Evropskoj Kulturi ovih ili onih i o nama ka primitivicima.
Vi ste Natalija dobro poceli, rezimi su krivi i ovaj danasnji snosi vrlo veliku odgovornost za takvu situaciju. Da bi neko ziveo na selu mora da ima uslove. Uslov u prevodu znaci interes da se od svoga rada moze ziveti. Ljudi na selu podrugljivo su etiketirani “ seljaci“, njihove proizvode preprodaju preprodavci koji uzimaju profit deset puta veci od onoga sto seljaku moze da ostane.
Drzava otkupljuju psenicu od seljaka po “ nedefinisanim“ cenama, da bi mu prodala hleb po 10 puta vecoj ceni za isti ulozeni rad.
Problem je jednostavan, drzava je problem, ljudi koji su sve rasprodali, procerdali taj novac i zaduzili se ZA NAREDNIH OPET POKOLJENJA.
I onaj predratni poljоprivrednik sa najnizim obrazovanjem znao je da kada proda cacevinu i pozajmi novac njegova sloboda zavsena. Mozda bi vase politicare trebalo poslati na selo da bar prinudno 5 dana rade meseno. Bilo bi to korisno za sve.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Неженство се у Спарти сматрало за недозвољено и нечасно
О ЖЕНИ У ГРКА И РИМЉАНА.
ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ
Српски Књижевни Гласник, XXVII, 1911
… Али је била једна грчка државица у којој су жене од најстаријих времена биле еманциповане, у најбољем смислу ове речи. То је била Спарта. Спартанци су у грчком свету живели у изузетним приликама. Они су освајачи, који су се, када су окупирали Пелопонез, нашли у средини бројно надмоћнијих непријатеља Да би одржали превласт, и да би се у опште могли одржати, морали су они да буду стално спремни на напад или одбрану, да буду, тако рећи, стално мобилисани – да стално живе војничким, логорским животом. Цело њихово васпитање, које је држава узела у своје руке, имало је једини циљ да од грађана начине поуздане војнике; државу су дакле интересовали само они њени поданици које ће моћи употребити за своју одбрану. На тај начин жене су биле прилично испале из комбинације. Њих нису обухватиле никакве веома строге уредбе, јер зато није било ни потребе, а Спартанци нису зато имали много ни времена. Жена је код Спаратанца била слободна и уживала бесконачне привилегије. Али су Спартанке биле исправне жене. Оне су као девојке биле васпитане на строг, може се рећи свиреп начин, и тако су у живот улазиле са челичном вољом и необичном моралном снагом. „Ви сте једине, рекла је нека странкиња Спартанки, које владате људима“. „То је истина одговори јој Спартанка, али ми смо и једине које рађамо људе“.
Када је Паузанија, спартански краљ, који је постао издајником своје отаџбине, био осуђен на смрт, па побегао у храм да би се спасао, прва која је подигла камен да се храм зазида и Паузанија умори глађу била је његова рођена мати. Другој једној Спартанци јави гласник да су јој свих пет синова у боју погинули. ,,Не питам те то, каже му она, него ми реци ко је победио„. Када је гласник одговорио да су победили Спартанци, Спартанка стегну срце, и окићена венцем, оде да принесе боговима жртву захвалницу. Један је опет запитао заробљену Спартанку да ли ће се добро понашати, ако је купи. „Хоћу ако ме и не купиш“, одговори му Спартанка.
Врло су интересантни и необични били спартански свадбени обичаји и у опште њихови погледи на брак и брачни живот. Младожења би морао да отме своју жену, управо, да инсценира отмицу, пошто би се претходно договорио са девојачким оцем или старатељем. Кад изврши отмицу, он невесту не би одвео у своју кућу, већ у туђу, код какве своје рођаке; ту би долазио својој жени кришом, на веома кратко време, јер је и дан и ноћ морао проводити са друговима у логору. Састанак је био обично само доцкан увече, у неосветљеној соби, тако да је млади Спартанац могао са својом женом изродити децу, а да је готово никако и не види. При свем том, он ју је као девојку морао познавати добро.
Питали Харила прича нам Плутарх зашто код њих девојке излазе у чаршију са непокривеним лицем, а жене га сакривају. „Зато, одговори Харил, што девојке треба тек да нађу мужеве, а жене да сачувају оне које већ имају“. Из ове анегдоте се види да је младић могао добро познавати девојку пре но што се реши да је узме – ситуација, дакле, сасвим друкчија но у осталом грчком свету премда су и Спартанци старога времена били још далеко од тога да знају шта је то брак из љубави.
Мираз је у Спарти био по Ликурговим законима, забрањен, „да сироте не би остала неудате, а богате да не би биле нарочито тражене, већ да би сваки гледао на карактер и бирао према девојачкој врлини„. Неженство се у Спарти сматрало за недозвољено и нечасно, а матори момци су били изложени свакојаком подсмеху и кињењима.
У Спарти су млађи веома поштовали старије, и позната је на пример анегдота, како су се у атичком позоришту, када је ушао један старац и није могао наћи места, подигли у публнци са својих седишта, да староме начине места, само Спартанци; у Спарти је дакле био ред да се пред старијим устане, па ипак се зато један младић није хтео подићи пред краљем Деркилидом који није био ожењен. „Нећу да устанем пред тобом бранио је он своје понашање – јер ти ниси родио никога који ће доцније устати преда мном“. Најзад, треба још споменути да је у Спарти постојала нека врста диандрије и полиандрије, то јест једна би жена, са одобрењем свога мужа, могла у исто време да буде и жена неког другог. …
Целокупан садржај : О жени у Грка и Римљана
Наш народ очекује да му политичар реши приватне проблеме и у томе је невоља
DalaiLama (bolnicar)
30. januar 2009.
Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.
Biće bolje to drustvo kada ljudi sednu za sto i lepo se dogovore da stvore jednu lepu i humanu zemlju sa redom, radom i disciplinom. Valjda narod bira svoje politicare. Onda kada loše izabere drugi mu je kriv i tako ukrug. Svako ceka da mu drugi resi svoje probleme i situaciju. Niko ne shvata da politicari u svakoj zemlji samo lažu i kradu za sebe.
Nas narod ocekuje da mu taj politicar resi privatne probleme i u tome je nevolja. Narod je naivan i misli da će ulaskom u Evropu sami od sebe problemi rešiti. Mora jedna zemlja da nešto proizvodi sama, da se pokaze poznata po nečemu, ne možeš sve da uvozis preko bare a imaš tolike kvazi strucnjake koji ničemu ne vrede. Nas narod živi zivot u iluzijama, svi misle da žive zivot lagodno kao u filmovima a niko ne shvata da je surovi kapitalizam neposten svuda..
Druga je stvar sto smo mi plemenska zajednica pa kod nas privatnici ne uplacuju zdravstveno i socijalno osiguranje radniku niti mu daju prava kao na zapadu. Jer smo sami krivi ili nam zapad kriv što ne donesemo bolje zakone da se postuju i da onaj poslodavac koji ponizi radnika izgubi pravo da drzi privatnu radnju. Ne može to tako da biras neke pijanice politicare ili neke dramske glumce i da imaš ozbiljnu zemlju.
Ti mladi ljudi se ne brinu za ništa samo da se napiju i tuku po stadionima onda neka uzivaju u javasluku i cute.
Ne možeš da uporedis te jače zemlje sa Srbijom. Besmisleno je da ocekujes da Srbija bude kao Amerika ili Norveska ili Svajcarska.
U tim zemljama tamo neki Velja Ilic ili Ceda bi cistili možda WC 8 sati. A kod nas narod ih bira da se bave politikom. Omladina je kriva, zašto ne bira pametnije ljude…
Ma sve ja razumem ljudi sto vi pricate ali ko će sad pa da ispravi krivu drinu. Jednostavno resio sam da me boli uvo za sve i da mi svuda bude lepo. Kad ne možeš da ga razumes ti mu se pridruzi. Zaista skupo kosta da sad mi narusavamo naše psihicno zdravlje zbog nečega što ne možemo ispraviti. Drugo ljudska pamet je takva svako gleda da pokrije svoju guzicu a za drugoga bas ga briga.
Ja sam bio letos dole jedan mesec i bilo mi je fino. Pre toga sam prvo sebe fizicki i psihicki spremio da mi dole bude lepo. I da vidis cuda. Bilo mi je lepo. Ljudi se svi zale, da li je siromasan ili bogat sve mu nešto fali. Mogla je kuca da se rusi pored mene, nije me bilo briga za ništa. Narod je bio ljubazan i usluzan po supermarketima. Super mi je bilo. Sve je to tvoje mentalno stanje psihe. Ako se opredelis da zapazas samo pozitivne slike oko tebe ili želiš da primetis i negativne.
Obično narod polazi od toga na zapadu da svako radi svoj posao pa su odavno ovde ljudi umislili da je ovde med i mleko. Lepo ti operu ovde mozak i osuse glavu tako da možeš da živis posle bilo gde. Bio sam u Srbiji strpljiv i tolerantan sa ljudima svuda. Gledam moj cale se nervira čak i kad pakuje robu u kese na kasama supermarketa pa čujem kako nešto dobacije kevi i ljuti se. Malo ima nešto i u nasem mentalitetu. Mi sto živimo vani 20 godina znamo dobro kako je ovde preko bare pa nam nije teško da se uklopimo u neku novu sredinu.
Na Zapadu niko ne prati vesti i politiku, živis stalno za to da gledaš svoj posao i svoj pravas za ostalo verujes sistemu i državi. gde će sad taj umoran covek sa posla da ima snage da se udubi malo dublje ispod povrsine pa često cujes ovde samo odabrane pozitivne recenice i misli. jednostavno svako zapaza i vidi ispred sebe samo sto on želi da vidi, za ostalo ga nije briga. I tu je tajna dugog zivota…
Najbolja i najeftinija psihologija danas ti je da spavas, radis, jedes, gledaš te americke sapunice i uklopis se u taj trend.
Svakog koga pitas ima da ti kaže kako mu je idealno i super, on gleda samo pozitivne slike zivota, za onog sto umire i skapava u socijalnoj bedi, za njega slabo ima vremena… Ljudi su ti se pretvorili u robote nekakve, kao zombi slično…
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
4 comments