Шопенхауер: О читању и књигама

Артур Шопенхауер: О ЧИТАЊУ  И  КЊИГАМА.

Из „парерга и паралипомена.“

§. 290.

Незнање понижава човека само онда ако иде упоредо са богатством. Сиромаха обара његова сиротиња и невоља; у њега рад замењује знање, и занима његове мисли. Богат човек међутим, који је незналица, живи једино ради својих пожуда и личи на животињу: као што се то, у осталом, – може свакодневно видети. Њему још осим свега може да се пребацн и то, да богатство и доколицу није употребио на оно што њима даје највеће вредности.

§.  291.

Док читамо, за нас други мисли: ми понављамо само његов мислени процес. Ми у том случају личимо на ђака који. учећи писати, повлачи пером писмена која је претходно учитељ исписао писаљком. На тај начин нам јс при читању, рад мишљења највећим делом одузет. Отуда осетна олакшица кад, напуштајући самостално размишљање, пређемо на читање. Али за време читања наша је глава само поприште туђих мисли. Отуда долази да онај који веома много и скоро целог дана чита, а у међувремену се забавља стварима при којима човек не мора ништа да мисли, постепено губи способност самосталног мишљења – онако исто као што се од ходања напослетку одучи онај који непрестано јаше. То је мећутим случај с многим научницима, који толико читају док не заглупе. Јер непрестано читање, читање у сваком слободном тренутку, још јаче паралише дух но непрекидан ручни рад, при коме је још могуће мислити. Као што пружина која се једпако одржава под прптиском неког страног тела, мора једном да изгуби своју еластичност, тако и дух кад му непрекидно намећете туђе мисли. И као што се претераном храном кварн желудац, а тиме шкоди целом организму, тако се и дух претераном духовном храном може претоварити и угушити. Јер у колико се више чита, у толико оно што је прочитано оставља мање трага у нашем духу. Дух постаје као таблнца на којој се много једно преко другога писало. Зато се, ако се тако може рећи, и не долази до „преживања“: а само таквим процесом може се оно што се прочита учинити својим. Ако човек чита непрекидно, а не размишља доцније о ономе што је прочитао, оно не хвата корена и махом пропада. У опште с духовном храном бива то исто што и са телесном: једва педесети део оногашто у_:себе уносимо буде употребљено: остало се губи испарењем, дисањем, или иначе.

Свему овоме ваља додати да су писане мисли у опште само као трагови пешака по песку: човек види пут којим је пешак прошао, али ако жели да зна и шта је пешак успут видео, он се мора послужити својим властитим очима.

ХАНДКЕ је ТА ЕВРОПА, које нажалост НЕМА

simonida , 09/03/2009,

Petar Handke ceni ISTINU, ceni PRAVDU, ceni DOSTOJANSTVO! kao Covek, kao PESNIK, kao PISAC i kao NEUTRALNI POSMATRAC,kao ISTINSKI GRADJANIN EUROPE, pokazuje gde SMRDI i gde je TRULO u nasoj „lepoj Europi“! on ima HRABROSTI, ima DAHA, SMELOSTI da udara na AZDAHU, na pomahitnalu HIDRU ZLA!

HANDKE je TA EVROPA, koje nazalost NEMA, HANDKE je ta EUROPA kojoj mi hocemo, EUROPA GETEA, IGOA,VOLTERA a ne ovaj falsifikat koji nam se nudi, … HANDKE je najbolje sta EUROPA moze da nam da!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

За знање је потребан рад, време и дисциплина

Netakticnost

Evgenija – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..

&Lunja& – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..
Ti si ovo nazvala netakticnost…moze, samo je ovo ublazen izraz za
nemoralnost…

Nepromišljenost ljude navodi na agresiju. Ostavsi sam nakon sloma, nakona gubitka, covek trazi izlaz, priblizavanje i nacin da da iskaze svoju potrebu za obracunavanjem.
Sujeta je vodic ali ne i narcizam, ne jos. Ako narcizam postoji, on ce se prvenstveno ispoljiti, tako da sve drugo nakon toga je samo uzaludno uskladjivanje. zlo i ratoborno neznanje idu jedno sa drugim. Neznanje budi porive zavisti, ljubomore, sto uslovljava taj nemir misli jer se trazi put ka samodokazivanju, a nema ga…nema na osnovu cega iz praznine da se izlije znanje.

Za znanje je potreban rad, vreme i disciplina, a ako toga nema..svaki naredni korak je samo udaranje u zid, svuda, u sebi, u okolini, stvara se osecaj odbacenosti i nesigurnosti. Umesto zelje za dokazivanjem kroz trazenje nacina za napredak, poboljsanje, u nemoci i razbijenoj svesti, radja se zlo…

Predavanje zlu je najlakse u agoniji jer obazrivosti nema. Postoji samo nebulozna teznja za ostvarivanjem svoga cilja ali ne iz ljubavi, ne iz zelje da se pokaze svoja srast za sopstvenim zivotom, vec samo da bi se preko najgorih nacina dolso do Pirove pobede.
nema rezona, duh ne postoji, ubijen je vec prvom mislju o zlu.

Moral..diskutabilno. Koliko je takva osoba imala morala? Ikada? Moral se ne gubi tek tako, moral je nesto sto se gradi kroz zivot, od deteta, teznja za raspoznavanjem u drustvu. Moral je visoka instanca, sadrzi u sebi osnovne zivotne komponenete. Ako je covek tek tako u stanju da razbije sve moralne kodekse, znaci da nikad nije bio svestan njihovog znacenja, da je trebala samo jedna iskra, pa da taj moral padne u blato. Iz blata, težak je put nazad. Svetom vlada poredak, zelja za mirom, za skladom, duhovne vrednosti su svetinja..ne bacaju se od sebe, to se cuva…

Protivrečnost mudrosti…svaki postupak koji je nagao, koji je impulsivan i koji je vodjen agresijom, rusilackim osecanjem koje je u sustini, samo destrukcija samoga sebe. A onda, zlo opet preovladava jer..kada se do te mere pomuti misao, svaki trag bice zelja za nazad ali nikada nazad ka moralu. slomljeni duh se skoro nikada ne oporavi, ostaju tragovi koji se pretvaraju u samosazaljenje. Sada moze biti reci o narcizmu. Odjednom, sve je vazno ali..i dalje ne zbog okoline, samo zbog sebe. Okretanje na sruseno i unisteno se zaboravlja. A okret znaci i spas jer ako je covek sposoban da svojim poslednjim ostacima istinski izgradi sebe, nece vise misliti na sebe, vec na druge. Mnogo je ljubavi potrebno za to.

Depersija nije stanje bolesti, depresija je svesno ubijanje zelje za boljim, a bistovanjem u boljem ali..utapanje u samozivost ne pomaze. Posotoji boje uvek, samo ga treba prihvatiti ali ako to bolje, ne donosi i dominaciju, onda nije bolje.

Kazu psiholozi, ako posmatras casu, koja puna do pola, hoces li reci da je poluprazna ili je polupuna? Posmatraces je upravo onako kako posmatras sebe…Polupuna casa je pozitivna misao, snaga za dalje ali..tako treba posmatrati tu casu jos na pocetku price, pre sloma, pre agresije, pre utapanja u zlo, pre bacanja poluprazne case.

Београд је био некада град на високом нивоу, било је то пре II. светског рата

Šta fali Beogradu?

ScGirl (one and only!) – 16. mart 2005.

Pošto ga ovde pljujemo i hvalimo, mazimo i pazimo, kritikujemo .. Ajde da vidimo šta mu to fali, po vama?

Ovo verovatno muskarci neće razumeti, ali cavrljamo drugarica i ja pre neki dan i dodjemo do istog zakljucka.. DEFINITIVNO mu fali veliki broj ogromnih prodavnica garderobe, gde vas nezadovoljna butikasica neće stalno zapitkivati da li može da vam pomogne :) (uh to sam mrzela :)) Nego, slobodica.. BEZ PITANJA, biras, setas, uzivas, …

Molim da ne predjemo na politiku i socijalu i ostalo.. Pitanje je šta mu fali od sitnica?

skomu – 16. mart 2005.

Kako neko može uopste govoriti o kulturi tih zapadnjaka, kad isti ti zapadnjaci, kad odu u druge zemlje na odmor, postanu stoka, da ih nema vece. Znam, da su Spanci vise voljeli ljude iz ex YU, nego Nijemce, bas zbog tog razularenog ponasanja njemackih turista. Čak Nijemce nisu pustali u pojedine diskoteke, vjerovao ili ne.

Nama se čini da su oni kulturni, jer država svojim kaznama omogućava njihovu ‘kulturu’. A da nema toga, bilo bi kao kad odu u Spaniju na odmor. Tamo su ogromne kazne ako se ne propusti pjesak na pjesackom prelazu, ako se ne plati porez isto su velike kazne, muskarci moraju biti pazljivi jer ih žene mogu tuziti za seksualno zlostavljenje ako kažu neku pogresnu riječ…

A koliko su zapadnjaci samosvjesni, najbolje govori to, da npr. skandinavske države moraju kontrolisati prodaju alkohola, i alkohol prodavati po ogromnim cijenama da stanovnistvo ne bi samo sebi naskodilo zbog pretjeranog konzumiranja alkohola…:)

ma nebitno – 16. mart 2005.

Nedostaju mu pravi Beogradjani, pogotovo oni mladji koji su se zadnjih petnaestak godina sticajem raznih okolnosti rasejali po celom svetu za boljim zivotom , od Aljaske do Australije…:)

P.S. moja definicija „pravog Beogradjanina“ je sledeća:

To nije obavezno neko ko je rođen na teritoriji grada Beograda, već neko ko je živeo bar neko vreme u ovom divnom nasem Beogradu, zavoleo ga, voli ga i dalje i svojim ličnim ponasanjem daje primer kako se treba ponasati kulturno u svakom gradu pa i u nasem Beogradu. (npr. nebacati otpatke i zvake po ulici i sl.:) )
primer: Duško Radović,itd,itd

beogradu fali... – 16. mart 2005.

malo kulture, ali one osnovne, koja ništa ne kosta… a to je da se koristi redovno hvala, molim, izvolite, posle vas, dovidjenja – uz obavezan osmeh i gledanje u oci kada sa nekim razgovaras. ponavljam, malo opste, osnovne kulture, lepih manira…

znam da me razumete…

kocka*secera – 16. mart 2005.

ja bih volela da u beogradu cene budu srazmerne standardu, ne zato da bi se bilo ko iz inostranstva osecao ovako ili onako, nego da bi narod živeo kako treba. što se mene tiče, cene da budu tolike da ne mogu ni przeno jaje da kupim, ali da plate gradjana srbije prate korak sa tim i da isti žive kako i treba da žive.

izvini, scgirl (ovo nije bila sitnica), ode ti tema u pm:-)
a bas je dobra, kao sto rekoh već…

nešto razmišljam ovih dana (evo sitnice):-): fale beogradu kampovi za decu od 3 god pa na dalje (da mogu da plivaju-bude vruce leti napolju:_-), zezaju se, igraju (možda neki sport) i uce (o srbiji, beogradu, geografiji…), a da je otvoren leti tipa od 9 do 17h, da deca budu po godinama svrstana). znaci kamp bi imao bazen, neki park ili teren za igru, ucionice, i da deca budu u normalnim grupama ( u smislu, na toliko i toliko dece-ucitelj plivanja ili onaj koji vodi grupu).

+ona+ – 16. mart 2005.

Zaista bih volela da se to sa smećem kod nas regulise, i prestanite da pricate da nije tako strasno. Prvi utisak koji ljudi steknu pri dolasku u Bg-je taj. I ScGirl, šta karikiras, nisam spomenula da neko nekome baca na glavu u sred dana kesu. (ali na kvarno kad niko ne vidi-da)
Da nastavimo temu. Beogradu nedostaju nove fasade (nešto se radi na tome) i ono sto bih jako zelela lepi balkoni, sa cvecem a ne sa raširenim gacama na uzetu. To bih zabranila da se pitam.
Beogradu nedostaju normalne ljuljaske i klackalice za decu po parkovima, a ne one iz kojih vire zardjali ekseri, znaci u svakom stambenom bloku lep park.
Možda to za ScGirl nisu sitnice, ne znam. Da li me prodavacica spopada ili ne, zaboli me uvo. Kažem, hvala-samo gledam i u cemu je tu problem. Opet vise volim da su i takve nego da ne ustaju sa stolice kad musterija udje, turpijaju nokte, popunjavaju ukrstenice ili razgovaraju na telefon.

Boombastic – 16. mart 2005.

Nisam dugo bio u Beogradu ali bi po meni Beograd trebao da promeni: potpuno imidz i da izadje iz proshlog milenijuma sa folk top listama, da se vrati stari renome beogradskih fakulteta, da se pozabavi korupcijom, traziti i kaznjavati odgovorne na funkcijama, suochiti se sa neorganizovanom gradskom chistocom, organizovanim kriminalom, loshim gradskim prevozom, loshim putevima, zameniti jednolichne komunistichke gradjevine lepim i raznobojnim fasadama, uloziti u gradsko zelenilo, uchiniti pristupachnijim kulturni zivot grada, uloziti u sportske objekte, iskoristiti potencijale koje sam grad nudi kao shto su Kalemegdan, Ada Ciganlija i Avala, obnoviti stari grad, dozvoliti tehnologiji da zazivi u svakom domaćinstvu…
A sve to se samo može postici prilivom kinte i popravljanjem standarda, ispravnom međunarodnom politikom, povratkom raseljene beogradske inteligencije, mladim snagama koje su negde u svetu već videle kako to treba da funkcionishe i kako već stotinama godina negde tamo funkcionishe…
Dozvoliti priliv stranog kapitala, znachi prihvatiti već razradjen sistem a ne biti po svaku cenu razlichit i nishta time ne postici.
Rezime: Menjati se i ići u korak sa svetom,  jer chemu nam svi ti potencijali ako nisu iskorishceni ?
Raditi na sebi i na svome okruzenju, prihvatiti pohvale ali priznati i poraz a uz priliv kinte Beograd će dobiti takvu dushu kakvu mnogi velegradi nemaju jer ljudi su ono shto chini dushu jednog grada a to je Beograd uvek imao, nekada vishe, nekada manje… Sada je chini mi se kao da spava… Ali probudice se beli grad, to je samo pitanje vremena …
Pozdrav !

Nunki – 16. mart 2005.

Bio sam u Beogradu prošle nedelje, na kratko. Mracno, ulice u centru grada su bile prekrivene ledom, kao da grad ne pripada stanovnicima, nego cekaju da se Bog smiluje i istopi taj sneg i led i pusti ih da idu ispucanim trotoarima, kako su navikli…otisao sam pomalo rastuzen, premda nicim zacudjen. Mrtvilo i apatija je neki generalni utisak. Ljudi odseceni od realnosti, mahom. Naravno, nisu toga svesni, svaka zajednica ima neku logiku opstanka, inače je ne bi bilo.

Kad gledam iz daljine, želim da se vratim, kad odem tamo, konkretno sposoban i organizovan da to izvedem, vrpoljim se do leta sa Surcina koji će da me izvuce iz još jedne moje uzaludne „izvidnice“.

Mnogo, mnogo, mnogo prazne price, svi su puni nekih „grandioznih“ planova, gotovo nikakvih konkretnih predloga. Samo daj pare. Ma, okej, ali, gde je realan plan? Dobitak? Racunica? Ono što se zavrsava, zavrsava se u krugu nekolicine na vlasti, kao i pre njih, ne vidim razliku, samo su lica nešto umivenija i negovanija. Mentalitet cinovnika Otomanske imperije.

Volim moj Beograd, ali, nazalost, deluje mi trenutno kao da su ga Turci napustili koliko juče.

-cica (jedva ceka prolece) – 16. mart 2005.

Nuki,
stoji sve sto si rekao ali pored toga ja mislim da si bio u pogresno vreme u bg-u. kraj februara, početak marta…sivilo bg-a, hladno, bljuzgavica u gradu, blato, led…
a ljudi, umorni i smoreni od hladnoce i zime…pomalo depresivni i bez energije…

bg je totalno druga prica na proleće i leto :) onda se oseti onaj duh beograda i energija koju nosi. Ali kao sto neko rece, bg je bg upravo zbog ljudi i nekog opustenog nacina zivota. Zbog izlazaka, zbog kafenisanja, zbog kafica…

Setila sam se još nečega sto mi smeta u Bg-u. Definitivno način skolovanja. U razredu po 40 ucenika, prfesori nadrkani. U srednjim skolama se i dalje uci iz kompjutera PASCAL (kompjuterski program koji odavno ne postoji vise niti se koristi). Engleski se uci 2 puta nedeljno a treba svaki dan i to iz nekih bezveznih knjiga koje imaju mnostvo dosadnih tekstova.
Na fakulteima se ne zna ko pije ko placa. Profesori otkazuju zakazuju ispite kada im se cefne, kasne na predavanja i ispite, izivljavaju se. Nisu nikada slobodni van predavanja da pomognu studentima itd.
Takođe kao sto neko rece trebalo bi pola grada da se renovira. Mnoge zgrade izgledaju toliko prljavo i oronulo da je to neverovatno. Takođe mnoge lepe gradjevine ni ne dolaze do izrazaje jer su neocuvane.

E da smeta mi sto pravosudje ne fukcionise pa može svako da te vuce za nos. Nikog ne možeš da tuzis.
I smeta mi sto kada kupis nešto ne možeš da vratis ako ti se ne svidja ili ako ti u bilo kom slučaju ne odgovara. To se svuda u svetu praktikuje.

Они који кажу да су у свакој ситуацији јаки и тако реагују они просто речено лажу…

Snaga

sanja* – Feb 15, 2004 10:12

Dozvoljavate li snaznima povremenu slabost?

Da li je snaga konstanta?
Ili nesto sto se (kao i sve ostalo sto postoji) transformise i menja?

Ako se menja – kako se menja.

I ako dozvoljavate mesto za slabost – gde je to mesto?

Filosof stoik – Feb 16, 2004

Draga moja Sanja…..sad ce tebi neshto chicha stoik da kaze….:o)))

Da bi bila psihofizichki jaka ne smesh muchiti svoj organizam sa nejedenjem tj. dijetama….jer znash kao nash narod kaze..“hrana na usta ulazi“…..a samim tim hranish svoje telo sa sve sivim celijama u lobanji….:o)
Pa makar to bila jabuka…po meni je pozeljno da ta jabuka bude malkice i crvljiva jer je to onda mnogo dobar znak da je to zdrava jabukica bez pesticida i ostalog otrova u sebi…jer ako je dobra crvu dobra je i choveku…:o)) jednostavno gricnesh taj malo zacrvljani deo pa ga onda pljucnesh napolje iz usta…ali ako si gadljiva mozesh slobodno s nozem iseci taj deo a ostatak jabukice mljacnesh…onako u slast pa nek se i umusavish od njenog soka…ko ga shisha…za koji kilenc postoji chesma sapun i peshkir…:o))

Ali sad da pokusham malko ozbiljno….necu bash moci istanchano filozofirati al ajd da pokusham…:o))

Oni koji kazu da su u svakoj situaciji jaki i tako reaguju oni prosto recheno lazu…Jednostavno te zivot dovodi u takve situacije…Ako ti se desi da u zivotu budesh u nekim trenutcima slaba da „padnesh“…nije to nikakv problem i sramota. To se ne moze izbeci…jer smo mi ipak samo obichni smrtnici od krvi i mesa. Pa kako smo prohodali…????…uz dosta padanja na guzu…:o)) i ko te sad pita koliko si puta pala dok nisi prohodala kako treba….:o)))
Jer kao shto rekoh nije sramota „pasti“ i biti slab u datom trenutku zivota…vishe je „sramota“ da se ne dignesh na noge posle toga…to se kod nas kaze „ochvrsnesh“
E sad biti jak da se u odredjenom trenutku kontrolishe situacija…i donose odredjeni pravilni zakljuchci ne bih za to rekao da je do neka moc pre bih rekao da je to psihichka stabilnost…I ne verujem da ce ti ovde bilo ko reci neke svoje prave slabosti kojih se ne moze nikako osloboditi…one su duboko u nama i nevoljno ih iznosimo napolje nekom na uvid….to je uglavnom „posao“ nekog drugog koji je nasuprot tebe..da otkrije tvoje naj vece slabosti..a tvoje je da ih sakrijesh…da taj neko koje s tvoje druge strane to posle ne zloupotrebljava……

Unapred zahvalan na strplivom chitanju ovih mojih gluposti ako ih u opshte chitash…:o)))

Da si mi vedra i sunchana….:o))

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Човек је постао и опстао због природе, не она због човека

U zdravom telu zdrav duh

..Stela – Apr 12, 2004 02:24

Da li…?

Cuvena izreka: „U zdravom telu – zdrav duh“, ima vrlo uslovno znacenje. Jer, dusa je ipak starija od tela, a odakle ona dolazi i gde ona odlazi, to jos uvek ne znamo? Covek (kao i zivotinja ili svako zivo bice) kada izdahne – izdahne svoju dusu… Dusa je ta koja telu daje zivotni ritam i cini ga zdravim.

Jos u drevnoj Kini lekari su dobro znali da emocije imaju veoma jak uticaj na ljudski organizam. Emocije su u stanju da izazovu razlicite bolesti i kod veoma snaznih ljudi – dovoljno je samo da izvrse „udar“ na najosetljivije mesto u organizmu i tako nastaje bolest.

Naime, sva oboljenja koja su uzrokovana odredjenim psihickim stanjem ili poremecajem u medicini se zovu – psihosomatska oboljenja. Ona se uvek javljaju na relaciji dusa – telo. Cak i drevni kineski lekari su znali da se „ljudski strah lepi za slezinu i da neuroze unistavaju jetru“. A u stroj Grckoj, pre postavljanja dijagnoze lekari su zahtevali od bolesnika da prespava jednu noc u hramu Eskulapa i nakon toga da im „isprica sta je sanjao“.

Poznato je da su uzroci histerije uvek psihicke prirode, kao i da za njenu pojavu ne postoje nikakvi fizioloski razlozi – na ovoj postavci se bazira i frojdisticki pristup lecenju psihicikih poremecaja (razliciti oblici neuroza i psihoza). Dakle, uvek kada postoji patnja duse – dolazi i do bolesti tela.

LJUBAV I MUCNINA UVEK POGADJAJU SRCE

Na osnovu zajednickog istrazivanja tima lekara i psihologa postavljen je zakljucak da: „i ljubav i mucnina prilaze kroz srce“. Medjutim, ni drugi organi u ljuskom telu nisu postedjeni od „udaraca duse“. Odnosno, „ranjena dusa“ najcesce pogadja kardiovaskularni, disajni i probavni sitem. Ali, cesto su i oni vidljivi delovi tela izlozeni „jakim udarcima duse“, npr. to su: koza grudi, ledja i ruku. Interesantan je podatak, da slepi ljudi mnogo redje pate od ekcema, psorijaze, osipa i nekih drugih koznih oboljenja.

ZENE SU CESCE „ZRTVE“

Zene su cesce zrtve razlicitih psihosomatskih oboljenja – inace, one su sklone verovanju da su uzroci njihove telesne patnje psiholoskog porekla ili prirode.

Dok, muskarci manje veruju da su psihicki problemi glavni uzrok za neka oboljenja u njihovom organizmu. Kod njih emocije veoma cesto imaju „kraci rok dejstva“, takodje oni se i brze „prazne“ od emotivnog naboja.

http://www.astrolook.com/magazin/doc/43.shtml

..Stela – Apr 12, 2004 02:44

secam se reci, Dusana Radovica koji je bio dugogodisnji bolesnik, necu moci da ponovim njegove reci ali je zvucalo slicno ovome; “ Toliko sam bolestan, ne znam vise ni od koje bolesti bolujem, sve me boli“, a imao je tako zdrav razum, toliko mudrosti i aforizama i dubine i istine u njima koje sa оdusevljenjemcitamo.

Miroslav Antic, pisac, pesnik i genije, takodje bolestan covek; i jos mnogi drugi.

Nisu bili sportisti, niti su imali zdravo telo ali im je duh bio nenadmasan.

Ovaj topik sam postavila, inspirisana Sanjinom fantasticnom dijetom koja je ujedno i nacin ishrane za uvek a postirana je na forumu Zdravlje. naime, dijeta je fenomenalna i sve sto ja znam o zdravoj ishrani, nasla sam na tom topiku i jos mnogo vise, sto me je iskreno fasciniralo. Verujem da je hemijski balans u organizmu veoma vazan iako se ne pridrzavam toga jer se odlicno osecam ali je dobro znati unapred ili na vreme krenuti sa zdravim nacinom zivota ali takvaishrana zahteva mnogo truda i razmsljanja o sopstvenom stomaku, zdravlju, da ne kazem cistoj hemiji i fizici koja me manje fascinira jer zelim da budem i tu oslobodjena i spontana. Kako je moguce, u danasnjim uslovima prepunim jurnjave i stresa, imati vremena da mislis na i danima unapred sebi pripremas hranu a da u isto vreme, volis i brines o svojim ukucanima, budes duhovan, bavis se rekreativnim sportom, nabacis koji topik na netu i radis na poslu?

Stamena. – Apr 12, 2004 15:23

Ne bih sad ulazila u razglabanje tipa ‘kokos ili jaje’, ali mislim da je sprega duh-tijelo dvosmijerna.

Ko je u boljoj fizickoj normi, moze bolje i da razmislja. To ima veze sa radom cijelog organizma, a narocito sa dotokom krvi u mozak. Ne mislim ovdje samo na inteligenciju, nego i na opste mentalno stanje, kao i odnos prema drugim ljudima. Znam sportiste koji ne bi imali koncentraciju da procitaju ni pripovijetku, ali imaju normalan rezon i izuzetno su pozitivne osobe.

S druge strane, ako je duh zdrav, osoba razmislja i o odrzanju tog duha kroz fizicke aktivnosti. Naravno, ne mislim da svako mora profesionalno da se bavi sportom, ali svako sa malo zdravog razuma ce se truditi da odrzi fizicku kondiciju.

Mislim da je tu umjetnost izuzetno vazna. Ja sam daleko od kreativne osobe, ali dobra muzika, predstava ili vizuelni dozivljaj podignu duh i navode na tjelesnu aktivnost.

sanja* – Apr 12, 2004

Eh, Stamy,

kako to umetnost navodi na telesnu aktivnost?

Ne mozes to generalizovati.

Kako pisanje pesme ili priche moze da te navede na telesnu aktivnost?

Ili slikanje?

Ili komponovanje, svejedno…

(ovo ostalo je OK)

Lunja_ – Apr 12, 2004 15:39

Pozdrav, Stela. Jos jedna tema koja trazi razmisljanje.

Uobicajeno je da je u zdravom telu zdrav duh ali na zalost danasnjice, mnogo zdravih tela ima u sebi vrlo bolestan ili zao duh. Odakle poticu takve psihosomatske deformacije? Samim rodjenjem ili se ta bolest stice tokom zivota, kada se covek svesno prepusta neurastenijama da mu komanduju i da mu uslovljavaju svaki pokret i svaku rec?

Posmatranjem ponasanja ljudi, njihovih reakcija, intonacije glasa, pokreta, dolazi se do kljucnih stavova kakav je duh osobe. Zdrav duh je covekova volja i zelja za zivotom zbog zivota, zbog mogucnosti razvoja i usavrsavanja za sopstvenu dobrobit. Sakupljanje i utapanje u negativnosti ma koje vrste, dovodi do narusavanja i oboljenja, ne samo duhovnog vec i fizickog. Normalan polozaj i funkcija tela se sasvim deformise jer je ispunjena negativnim energijama koje blokiraju dovod cistih kosmickih supstanci, unutar mozdane opne.

Stamena. – Apr 12, 2004 15:52

Sanja, ponekad se pitam da li ti uopste procitas prije nego sto komentarises. Ja sam napomenula da nisam kreativna. Govorim o uzivanju u umjetnosti.

Da li ti se, recimo, ikad desilo da cujes neku pjesmu i da se automatski osjetis bolje, a onda krenes nesto fizicki da radis?

Lunjo, izuzeci uvijek postoje da bi potvrdili pravilo.

Lunja_ – Apr 12, 2004 16:28

Biti kreativan podrazumeva vrlo sirok dijapazon posmtranja sveta oko sebe. Sto je covek otvoreniji ka samom sebi, to ce njegova kreativnost biti izrazajnija, nesputanija. Covek prvenstveno mora biti otvoren prema samom sebi, da poznaje svoju unutrasnje stanje, da zbog dara zivota i svesti zeli razvoj, napredak, usavrsavanje.

Sputavnja sopstvenosti, svog duha, svojih misli i zelja, ne moze razviti osecaj ili sposobnost kreativnosti, ni u cemu. To je tipicno za nihiliste, za mizantrope, ljude koji same sebe sputavaju u zivotu.

Kada covek ima slobodan duh, slobodnu misao, on moze i sme da se krece i da dobija zelju za ucenjem. Ne mora biti profesionalac u necemu, dovoljno je da nalazi zadovljstvo i radost bivstvovanja.

Baviti se sportom profesionalno i zbog prestiza, velika je razlika. Inat i bes, losi su gospodari ali otvorenost i nalazenje smirenosti i dusevnog zadovoljstva u bavljenju vezbama, je sasvim dovoljno da bi covek odrzao zdravu i cistu svest.

Ako neko ne ume da slika ali voli da se okruzuje odredjenim objama u enterijeru, u amaterskom bavljenju nekom aktivnoscu ili vrstom umetnosti, je osecaj za sopstveno zadvoljstvo, za ispunjenja zivotnog znacaja i smisaoni razlog postojanja takvih delatnosti oko njega.

Ljudi se vrlo cesto odricu nekih svojih teznji jer im je misljenje ili reakcija okoline vaznija. Covek postoji zbog sebe, ne zbog drugih i ako nije u stanju da u sopstvenom bicu pronadje srecu, onda mu nista i niko ne moze pomoci. Kada neko dozvoli sebi da uticaj okoline prevagne, da mu se umesa u svakodnevni zivot, takav covek zivi pakao od zivota.

Psiha je podlozna takvim negativnostima jer se javlja osecaj kompleksa, ugrozenosti, straha i podpadanja pod tudje ruganje i omalovažavanje. Takvi razlozi nisu adekvatni da se covek ne bavi onim sto voli jer komentari te vrste ne govore o onom ko pokusava da svoj zivot ispuni zdravim i kreativnim stvarima, vec o mizeriji i nesposobnosti drugih da se otvore ka samima sebi.

..Stela – Apr 12, 2004 16:36

Ako se svi, radjamo i na ovaj svet dolazimo OKRNJENI, a vaspitavaju nas ljudi koji su vec samim svojim rodjenjem isto tako okrnjeni kao i mi, postavlja se pitanje, sta je uopste zdrav duh, sta ga karakterise, kako se prepoznaje? Mislim, da se svi mi, radjamo losi i da je odrastanje i sazrevanje samo pruzena sansa da se popravimo i postanemo ljudi. Neko u tome uspe a neko skrene sa puta, Lunja je to lepo objasnila u svom komentaru. Umetnost, sto malocas rece Stamena oplemenjuje i nadahnjuje, nekako postajes laksi, dobijas krila i sa velikim optimizmom koracas prema cilju koji je do pre pola sata bio sasvim sporedan a on ti opet otvara neka nova vrata. Macho man, bila bih veoma cinicna ako se ne bih slozila sa najnovijim naucnim istrazivanjima jer nemam svoja, te ih ne mogu pobiti. Znaci, moram usvojiti ono sto mi se kao istina trenutno nudi, mada se sa Sanjinim komentarom 100% slazem jer koliko sutra, ti isti dokazi, mogu biti pobijeni novim. Zato, sve uzimam sa rezervom pa i konstataciju da dusa ne postoji.

„Kada neko dozvoli sebi da uticaj okoline prevagne, da mu se umesa u svakodnevni zivot, takav covek zivi pakao od zivota.“

Takav covek gubi sebe. Znaci, potrebni su nam casovi opustanja i samoce kako bismo se suocili sa svojim unutrasnjim ja i napunili baterije. Danas to iziskuje veliki napor jer je sve podredjeno oskudnom vremenu i vecitoj jurnjavi.

Ponekada zalim sto nisam rodjena u nekom zaostalom plemenu na suncanim i peskovitim obalama mora.

Lunja_ – Apr 12, 2004

Stela, za cime zalis??? Zar nema oko tebe i sunca i mora i peska i sjaj rose na drvecu i mirisa cveca? Ima svega i svakog mira svuda…samo..zeli li covek to da vidi, da oseti zbog sebe, ne zbog sveta…to je pitanje.

Svet neces promeniti, ma sta da radis. Ludak ce ostati ludak, ubica nece postati dobar covek…Svet ostaje isti, manje ili vise ali i ti imas svoje pravo na svoj deo, koji moras da cuvas u sebi i da smes da ga otvoris i pred drugima i ma kako kidisali na tebe, da im ne das pristupa. To je snaga volje i snaga duha. Zli ce uvek  pokusati da ubiju svako doboro u tebi, ubedjujuci te kako to nije dobro..samo zato jer ga nemaju sami, jer misle da im je svet kriv za sopstveni promasaj. Posmatraj ljude oko sebe i videces to. No..budes li dozvolila da te ubija tudja malicioznost i nesposobnost zelje za odrzanjem zdravog zivota u sebi, to je njihov problem, ne tvoj.

U coveku je uvek neko sazaljenje i neka humanost, da se otvori i ka takvima, pokusavajuci da ih preobrati i izvede iz stanja letargije. No, svako mora da zeli zdravlje za sebe. Nema leka koji ce mu pomoci ako ne pomogne sam sebi.

Zivot se voli zbog zivota…svako od nas dise sam za sebe. Kakav ce mu biti „ukus“ daha, to je stanje sopstvene svesti…

..Stela – Apr 12, 2004 17:03

Lunjo, ti si potpuno u pravu ali ja ne mogu da uzivam u prirodi na prirodan nacin, mogu da pomirisem cvet, da radim u basti da setam u parku ili sumici ali sam uvek sa mislima u gradu, na poslu, planiram, nema potpunog opustanja kao kada bih zivela jednim prostim zivotom bez stresa i bila na pravi nacin prepustena prirodi uz onaj cuveni osecaj kao da si deo nje i ona deo tebe.

Lunja_ – Apr 12, 2004

Stela, ako ne smatras sebe delom priрode..kako onda zivis? Kako dises, kako postojis? Kako mislis? Posao, materijalno, planovi..to je sve vestacko. Moras zadrzati sеbe u sebi i zbog sebe…Sve ostalo bez toga nema nikakvog znacaja.

Sve moze bez tebe, cak i priorda. Zato umiremo jer ona postoji sa nama ili bez nas. Sve ostalo je umisljenost znacaja covekovog postojanja i da bez njega ne bi bilo nicega drugog…Covek je postao i opstao zbog prirode, ne ona zbog coveka.

Stamena. – Apr 12, 2004 22:35

Da li ste imali nekad teske periode kad oslabite i fizicki i psihicki? Vjerovatno da svi jeste.

Sigurno onda znate da oporavak mora da ide paralelno, ne mozete biti bolji duhom, a da ne oporavite tijelo. Naravno, ni obrnuto ne ide.

Postoje i ljudi koji su rodjeni kao invalidi. Mnogi od njih, zahvaljujuci svom duhu, postignu mnogo vise nego sto su se svi nadali. Nekako simultano, kako osjete napredak u fizickom smislu, budu ohrabreni i psihicki se osjecaju bolje.

Proces se onda dalje nastavlja.

Извор: SerbianCafe.com (дисусије)

Умјетници, ствараоци, научници, и сви други који су доприњели стварању нечега су најчешће били најмањи конзументи свега што је било створено

smisao zivota?

mali mikica – Jun 23, 2001 17:57

sta je smisao zivota?

Olja – Jun 23, 2001 18:45

Smisao života se moze definisati kao vjecno “bauljanje“ na staklenim nogama u zelji da dohvatis sve sto je nejasno i sto nema neku preciznu formu tj. upravo ono sto nisi nikada mogao da nadjes ni u jednom prirucniku, knjizi, ono sto nikada nisi mogao da cujes ni od jednog mudraca, ono sto si uvijek i samo ti pomislio da uradis a nikad se nisi usudio jer to nikada niko, (ili jako mali broj ljudi) , nikada nije uradio prije tebe. Smisao je u stvaranju neceg sasvim novog i originalnog.

Smisao zivota je postavljanje sopstvenih pravila po kojima ces da se vodis, ali znaces da je to ono sto si ti htio i nikada neces doci u situaciju da zbog toga zalis jer si ti i jedino ti bio kreator sopstvenog puta.

Sve sto je vec unapred sazvakano i oprobano od strane drugih nam daje iluziju smisla jer i u tom slucaju, na kraju krajeva , mi smo samo obicni konzumanti necega sto je vec vidjeno, oprobano. Da li ikada imas osjecaj da si i sam proizvod besmisla, jer si od rodjenja pa do dana danasnjeg svoj zivot prepustio nekom drugom da ga vodi: porodici, drzavi, rodbini, normama i pravilima, drustvu, okruzenju, medijima itd.

Ne, smisao neces naci cak iako ti budes prvi koji je nesto probao.

Zbog toga covjek najzad nije sretan ni kad kupi auto veci i bolji nego sto je imao, kad kupi kucu vecu nego od one koja mu je potrebna, kad proba sve ono sto mu je drugi vec stvorio, kada pocne da gomila bilo sta i sto je najgore ostavlja u zalihe sve ono sto mu mozda nikada nece trebati.

Smisao se nalazi onoga trenutka kada budes sam taj koji je stvorio nesto sto nikada niko nije do tada, kad si rekao nesto sto niko nije rekao do tada, kada si pomogao čovjeku a da od njega nista nisi ocekivao zauzvrat itd.

Umjetnici, stvaraoci, naucnici, i svi drugi koji su doprinjeli stvaranju necega su najcesce bili najmanji konzumanti svega sto je bilo stvoreno ili sto su oni do tada stvorili.

Oni su formulu smisla upravo pronasli u stvaranju neceg novog sto bi ljudima (konzumantima) bar na trenutak zivot mogao uciniti ljepsim. Njima je ta ‘ljudska satisfakcija’upravo davala najveci smisao.

Zamisli Ajnstajna u ferariju, Nikolu Teslu u vili sa 30 soba, Ivu Andrica kao vlasnika broda, …

Smisao jeste u kreiranju svog sopstvenog zivota na nacin na koji ce tebi i tvojoj dusi najvise prijati, pa cak iako se kosi sa drugima, to je ono u cemu si ti nasao smisao.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Ко је створио религију?

Talmud Part II

Tetra – May 14, 2002 19:57

The 12th century manuscript "Annales Laurissenses"

Evo da nastavim gde sam bio stao. Stao sam bio na deo zvani The False Teachings Of Saul.

…Saul/Petar je bio ljut posle govora sa Emmanuel/Hristom i misli su mu bile za osvetu. Otisao je kod Jude Ihariota da razgovaraju o osveti.

Emmanuel/Hrist je pozvao sve oko sebe i rekao im je da Juda Ihariot i glavni svestenici planiraju da mu cinu zlo a da ce biti okrivljen Judas Iscariot koji je njegov disciple.

The Last Supper/ili poslednja vecera U tom tekstu je lepo rekao da ce biti blizu smrti ali da nece umreti i da ce biti u pecini 3 dana i 3 noci. Verovatno su zaboravili da stavu to u novoj laznoj verziji koju citamo.

Emmanuel Before The High Council Uhvacen je i doveden da se svedoci protiv njega. Caiaphas,visoki svestenik mu je postavljao pitanja. Posto nisu mogli da izvedu ni jednu dobru fals testemoniju, onda su ga optuzili za dve stvari. Da je rekao da Bog nije  Kreacija,nego jednostavno covek i da mu je otac Gabriel. Emmanuel je odgovorio da bog je dosao iz universe/svemira i da je svet pod njegovom kontrolom, tako da je on Imperator 3 ljudske rase, ali da postoju 7 ljudske rase koje su pod drugim bogovima, koji takodje nisu sa ove planete.

Egyptian wall in the tomb of Ptahhotpe in Mastabas, North Saqqara

Evo sta je rekao dalje kad je se obratio svestenicima.“Kao sto si ti ljudsko bice kao ja,bog je isto ljudski, ali njegov duh i svest je mnogo vise advanced ili napredan nego ljudska rasa koja je prokreirana od njega“. „Bog i njegovi sinovi (andjeli) su druge ljudske linije koje su dosle sa zvezda iz dubine svemira u njinim masinama od metala“.

Pitanje je dali je potrebno biti rocket scientist da kapiras da se ovo nesto MALO ne slaze sa verzijama tekstova koje mi citamo.

mrgudstrumf – May 14, 2002 22:39

Ma bog je mali zeleni sa planete tetris,idejno tvorac svemira, bas me intresuje sta je njega stvorilo?

Takodje imas bogove na zemlji, recimo Vlade Divac i Predrag Stojakovic.

Tetra – May 15, 2002 12:22

Mrgud Strumf-posto ti je nesto ovde smesno, ja sam preveo kako je bilo prevedeno sa starog Aramaic jezika.Posto volis da se smejes, a ni sam neznas zasto,onda bi ti preporucio da citas Hebrejski Talmud, koji opisuje podzemne baze gde neka cudna bica su odvela Hebrews. Pise o Giants (visoka bica) koji su takodje bili ziveli podzemno ili u supljini planete.

Skelete tih „bogova“ su pronadjene po svetu. Dali moderna nauka ili istorija ima racionalno objasnjenje za to?

"LE MARIE AL SEPOLCRO" Particolare del coperchio di un reliquiario (Museo Sacro Vaticano, Roma)

Ne. Moje racionalno misljenje je da nikad ne slusam lazove koji mi tvrdu da treba da verujem u konvencionalnu nauku i njina objasnjenja, jel oni radu onako kako im je receno, a oni koji nece tako da radu oni su brzo diskreditovani. Hebrejski Talmud nije ovaj o kojem ja pisem, nego pokusaj malo da saznas o stvarima o kojim neznas.

E Hed-u kojoj se zemlji nalazis. Pitam zato sto mogu samo da preporucim ono sta se moze naci u Americi.

Dorotej-ja znam sta je istina.Tvoje je da je ti sam saznas i shvatis,ne da te ja ubedjujem

Potrebno je uloziti vremena, truda, a i para da je nadjes. Bogovi na zemlji su postojali isto u starim vremenima. Problem je sto su pokusali neki da izbrisu sve sto bi dovelo nekoga da sazna ko su bili ti bogovi. Pitao bi tebe a i mrguda,po vasem misljenju, kako je stvoren covek, ili ljudsko bice??????

Наш народ не уме да презире, то је – умеће за које је потребна снага воље

alim – Feb 14, 2004

.. eto .. lunja .. postoje dvije mogucnosti .. u koliko nam bliznji nisu dobri ..
.. prva je da ih promjenimo u dobre .. pa makar ih morali tuci i psovati ..
.. druga je da ih privolimo da budu dobri .. koristeci svu svoju ljubav ..
.. mislim da se sanja ponaša kao neko ko zna .. ko vidi istinu .. i ko kaze .. istinu treba reci .. tako ce se poceti ispravljati .. ona ce hiljade puta vidjeti istine koje nece govoriti i sjetiti ce se da i onda kada ih je vikala nije trebalo .. da ih ljudi nisu culi zato što se na mjestima gdje su bili nije culo .. kao što se mnogo toga ne cuje na mjestu gdje ona stoji ..
.. mislim da se ti ponašaš kao neko ko voli cjeli svijet .. u tom svijetu nisam nalazio pretjerano ni ljubavi ni dobrote .. i više me .. doslovno .. plaši .. velika ljubav od velike mrznje ..
.. ja uvjek ponavljam za amere .. oni vole cjeli svijet .. nose okolo demokraciju ljudske slobode humanost i ljubav .. ali kada neko to nece onda ga bombardiraju ..

.. kada mjenjamo bilo koga .. zbog bilo cega .. vazno je nešto posebno ..
.. koliko smo to spremni mi .. kao .. ja .. a koliko se kod toga pomazemo .. opceprihvacenim dobrotama .. moralom .. ljubavlju ..
.. uci u borbu i osjecati se sam .. uvjek je osjecaj ratnika .. cak više od toga .. oko sebe sve pocistiti ..

.. cak je i nastojanje stvaranja dojma .. napadam .. ili .. napadnut sam .. samo izvedenica veza koju nastojim stvoriti medju komšijama ..
.. ako napadam .. onda se osjecam jak .. ili lud .. niko mi ne treba ..
.. ako sam napadnut .. i to naglašavam .. trazim podršku ..

.. mislim da su veze .. ljubavi ili mrznje .. radosti paznje bjesa straha ili srdzbe .. samo veze .. veze koje me vezuju i tako slabe ..

&Lunja& – Feb 14, 2004

Alime, hvala na odgovoru. Jedno samo ne razumem u svom izlaganju – govor o amerikancima. U koje klase njih svrstavas kao svet? Oni nisu niti dobri, niti losi. Oni ne umeju da vole, ne umeju da mrze, umeju samo jedno – da preziru ili da odbacuju kao nepotrebno, bez ikakvih osecanja.

Niti ih ja volim, niti ih mrzim, uzimam ih takve kakvi jesu jer znam jedno – da ih ne mogu promeniti.
Isto tak osvakog drugog – zbog sebe, sebi drage, mogu da volim do neba, da mrzim…nemam potrebe. Mrznja ubija duh, uliva gorcinu i zatamnjuje puteve, a zivot je lep, zivot- zbog daha jer je jedan, sada i nikada vise. Mrznja uzima strahovito mnogo energije, a svaki sat zivota koji prodje je jedan manje, ne vise.

Mene nista ne plasi, veruj mi. Jedno mi je davno postalo jasno – kako god da nesto kazes i ma sta da kazes, ljudi ce to okrenuti protiv tebe. Mozes biti dobar, mozes biti los, ne zavisi od tebe vec od trenutne kolicine mrznje, besa, gorcine, jada i nesrece drugih ljudi.
TO je postalo filosofija misli…kakva strasna zabuna.

Nas narod ima jednu tendenciju koja nikako ne valja, a to je da menja svet. Jer samo nas narod ume ili da voli ili da mrzi. Ne ume da prezire, to je – umece za koje je potrebna snaga volje, slobodne volje, koju nas naroda nema, ne bar pojedinacno. Mi smo vise sposobni da se grupisemo, da u grupama trazimo dobro, zlo, podrsku, zastitu. To je ono sto sam shvatila ziveci dalje od tog naroda, medju narodom kojem se ne moze prici.

Onda moras da naucis da opstajes sam, kako god znas i umes. Zato nalazim tog tvog ziku u nasem narodu, gde god da pogledam, jer ovde – veruj mi, takvih kao zika nema, nije to takva sredina. Ono sto je ovde, daleko je od svega drugog. Postoji i zivi samo za materijalno, bez puno price oko bilo cega drugog. Mnogi zive ziovоt zbog zivota ali – ne onog daha u njima, vec zato sto nemaju kud iz njega, kako god pogledas, svuda je samo prestiz, samo da se dograbi jos i jos i jos, ma sta da je u pitanju, nikada niceg nije dosta, uvek je malo i uvek nije dobro, uvek se trazi bolje od boljeg, samo da se ima…Osecaji – isto tako, postoje samo materijalnog radi, ne zbog duse. „Dusu, veru, covekoljublje“, prodavace na raznoraznim „dobrotvornim“ manifestacijama, opet samo za ono malo zelenih suskavih papira…

Ne znam gde sanja stoji, niti me interesuje, iskreno receno. Smatram da bilo koji covek, odrastao i zreo i koji ima svoj zivot i svoje potencijale, mora da se bori za samog sebe, kako god zna i ume. Hoce li da vristi, moli, kuka, preti ili ubija, njegov problem, ne moj.
Covek koji hoce da ga drugi cuju nevice, ne preti, on govori mirno, stalozeno, uporno, ne podpada besu i mrznji. ZBOG SEBE, ne zbog drugih. Dakle, ako sanja ima istine, ako ima razumevanja, ne treba da vice ali – ona vice i ona opeti – jer ne razume, da joj nije potreban niko drugi za odbranu, do same sebe, o tome se radi. Kako moze da joj padne na pamet da kaze – cuvaj se imam mac ili cuvaj se jer imas dete? Predznak cega??? Izgubljenosti, Alime, tako ja to vidim. Kaze za sebe – ja nisam dama. Pobogu…sta govori? O cemu govori?

Jednom je rekla da je neustrasiva. Neustrasiv covek, Alime, ne krije se iza „primera cistote iskrenog psovanja“. Iskren covek je sam, bez ikoga, ne treba mu takav par ekselans za „proboj“.

Mene ne zanima takvo poredjenje, meni je smesno, jadno i iluzorno da se hvatam u ta „kola“. Znas li zasto? Bas zato sto zelim da sacuvam sebe, zbog sebe. Ti kazes da bi promenio nekog, moras ga psovati, tuci, valjati se u blatu sa njim. KO je tu pobednik, ko je gubitnik? Kada neko gresi, kada je neko grub, vulgaran, oduran, ukazacu mu na to, otvoreno i smisleno. Ostavicu mu tu tezinu da se sam nosi sa njom jr ja necu da preuzimam na sebe, ono sto nisam prouzrokovala. Ako neko hoce da sledi zlo, morace taj put plati SAM jer je to bio LICNI izbor. Ostaje pitanje svesti, Alime, samo svesti, moc volje, nista drugo za odbranu, od svega. Govorimo o slobodi misli, bez onog zike.
Lako je prepustiti se takvim „poducavanjima“ ali – to nije snaga uma, Alime. Ako iskreno govoris o starim vracevima, onda ne pominji blato jer vracevi smeju i mogu u blato, sami, bez zike, uvek, kad god se blato nadje na putu ali – ZBOG i ZARAD zike, u blato, razmisli…

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Страх је инстинкт, много више него убеђење или предубеђење

Osećanje strah-a

idemo dalje – Jan 07, 2004

Strah je snazna emocionalna reakcija na okolnosti koje prete da ugroze ocuvanost organizma,manifestovana kroz bledilo,znojenje, drhtavicu, bekstvo, agresivnost…

U vezi s tim imam dva pitanja(i vremena malo vise nego obicno).Pod utiscima i pred „otiscima“ da je sve oko nas „prezasiceno“ osecanjem straha,ceste izjave tipa-„Plasim se da ……;bojim se…,strah me je…“ navode me da izadjem pred vas sa ovakvim pitanjima:

1.Da li je strah „kamen spoticanja “ u putu ka-napred (moje misljenje), ili je neophodan „pogon“ na koji jos bolje funkcionisemo?

2.“Sa strahom Bozjim pristupite….(hramu)“

Volim sakralne objekte, miris tamjana, zvona crkava, titraj tisine u molitvi,vizantijski stil, intimu ikona, freske, „vizantijsko“ plavo, duhovnu muziku,samo NE volim s t r a h !!!
Prozeta ljubavlju stupam u enterijer koji me obuzima i NE plasim Ga se,jer njegovo sam delo i sva moja „nesavrsenstva“ nosim bez straha.
———————–
Necemo o instituciji crkve i dogmi,vec o tome-MOGU LI LJUBAV I STRAH ZAJEDNO ???

Da li ste se plasili vasih roditelja?
Da li ste ih voleli?

Kritikovana sam jednom prilikom da samo znam da pitam a ne iznosim svoje misljenje. Evo,da preduhitrim kritiku- Plasila sam se (a tako je i sada)samo nasilne smrti,a mojih veoma strogih roditelja-nikad. A volela sam ih-neizmerno.Uvek sam bila spremna biti „kaznjenom“. I sada,ne volim da mi se prasta,volim da mi se (pre)sudi.

Nadam se da su sva slova na okupu i da je jasno ovo pitanje,jer na jednom simpaticnom forumu su mi vec uspostavili dioptriju,sad samo cekam isporuku,ubedjena u dobar ukus i moderan duh diskutanata.

&Lunja& – Jan 07, 2004

HRISTOS SE RODI, Idemo dalje. Zelim ti mnogo srece, da tvoje misli uvek ostanu ovako kristalno ciste, da nedoumice pobegnu od tebe, a hoce..jer ti je duh izuzetno jak.

Strah je instikt, mnogo vise nego nego ubedjenje ili predubedjenje, mada ima tu dosta zackoljica koje su neresene apriori, prvoj inicijaciji straha. Tema je isuvise kompleksna da bi se mogla objasniti tek tako. U nekoliko knjiga sam citala da se covek radja sa nekom vrstom straha, zato kazu da bebe placu po rodjenju. Kao da je to pomalo nasilno odvajanje iz apsolutne sigurnosti i zastite majke.

U toku odrastanja, deca imaju vrlo malo straha, osim ako im se strah ne uslovljava, naglim pokretima, ne dao Bog, batinama, osornim recima, nepruzanjem paznje na njihove zahteve i potrebe, odbijanjem da im se pruzi objasnjenje tacno onako kako to oni traze i mogu, prevashodno da shvate. Otuda i nastaje taj strah od roditelja. Razmisli…odakle potice tvoje prvo secanje? Gde je prva slika? Mozes li iz nje da izvuces makar jedan fragment, koji bi se mogao okarakterisati kao prizvuk straha? Nezbirisiva i primarna slika i utisak, koja ostaje za ceo zivot, i ako vremenom „izgubljena“ u biblioteci secanja.