Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

Advertisements

Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима

Posted in Србија, друштво, књижевност, медији, повесница, политика by Соларић on април 28, 2009

Тито без холивудизовања

Мој повод за писање је емисија „Да. Можда. Не“. Оливере Ковачевић која је емитована у среду увече. Не бих се сложила са неким тврдњама лепе водитељке.

Братство и јединство, дивно доба! Тито и његови каубоји – партизани!

Неко ко проповеда толеранцију и љубав не би смео да у истој емисији превиђа другу страну, а госпођица Ковачевић је са негативном емоцијом нападала нас који смо били жртве комунизма, део народа који још постоји, није изумро. …

Ева Рас
[објављено: 24/04/2009]

В. Рајковић, 26/04/2009,

Читам коментаре и згражавам се над безосећајношћу појединих, али не бих могао да кажем да сам претерано изненађен. Њима је било добро и они се не сећају како су недужни хапшени, малтретирани, осуђивани пред идеолошким судовима.

У сећању су остале полутке преко синдиката, јефтина летовања и зимовања, пасоши „с којима смо могли свуда“, кредити које је јела инфлација, па после десетак година више нису ни постојали, станови које смо сви плаћали, па су их прво добијали најподобнији, а неки никада…

Памти се и „бесплатно школовање“, које је, гле чуда, било тада а и данас је бесплатно и у Америци и у Русији, као и у Кини. Али се не памте десетине хиљада поштених вредих и часних људи који у рату нису имали никакве везе ни са једном страном, који су без разлога и повода прогањани као „кулаци“, „класни непријатељи“ и „реакција“. Не памте се ни они несретници који су због једне погрешне реченице „преваспитавани“ у концентарционом логору као теткица Валерија. Од зла добро не може бити, па макар се оно сликало с „пионирима“ и слало поморанџе са свог приватног острва незбринутој деци.

Питао бих те који су окретали главе и правили се да не виде, да ли би опет пристали на то. Да ли би волели да им опет буде „лепо“ као под диктатором, а да им комшије, пријатеље и рођаке „једе мрак“, па да се неко врати а неко не?

Извор: Политика Онлајн

ОВА ЕКОНОМСКО-ФИНАЦИЈСКА КРИЗА КОЈА ЈЕ ЗАХВАТИЛА ЦЕО СВЕТ ЈЕ ДЕЛО ОВИХ ‘УМНИХ“ ЕКСПЕРАТА „у борби против дебљине”.

Posted in економија, хумор by Соларић on јануар 3, 2009

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

Obrad Gazdic, 17/12/2008,

Citamo da je veoma veliki porast debelih ljudi odnosno zena i muskaraca. To je, prica se,izazvalo zabrinusy kod ekonomista, vlasnika firmi, politicara i velikih kompanija. Zabrinutost zbog toga sto je tim ugrozena produktivnost rada i time i profit.

Guzati,trbusasti,sisati, sve teze i teze u procesu proizvodnje izvode pojedine radne operacije i tim smanjuju produktivnost. I pored raznih akcija u borbi protiv debljine nije se uspelo. Zbog tog „modnim kreatorima“ poveren je taj zadatakk borbe protiv debljine.Ni to ne uspeva.

Sad je ta uloga poverena ekonomistima,bankarima.Oni su izgleda jedini uspeti borbi protiv debljine. Kao intelegentni ljudi, eksperti svog posla nasli su resenje; GLADOVANJE NARODA.Godinama su to pripremali.

Ostace bez novca taj debeli narod i na hrani ce morati da stedi.

OVA EKONOMSKO-FINACIJSKA KRIZA KOJA JE ZAHVATILA CEO SVET JE DELO OVIH ‘UMNIH“ EKSPERATA „u borbi protiv debljine.“POSTENO i USPESNO URADISE OVAJ SVOJ POSAO“

Boze sacuvaj,drugih uzroka i razloga ovoj najvecoj krizi od kako svet postoji nema.

„To su posteni i humani ljudi koji su do ovog doveli“!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Има нешто што је јаће од самог народа, нације, њене вере а то је њена култура

Posted in култура, књижевност, образовање by Соларић on јануар 3, 2009

Реквијем на бувљаку

Модне обмане уместо Обаме

Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.

Ева Рас

[објављено: 15/12/2008]

george wordy , 19/12/2008,

Danica Anastasijevic, 18/12/2008, 11:30 …Ima nesto sto je jace od samog naroda , nacije, njene vere a to je njena kultura koja stoji kao hram , Partenon, uzvisena i ponosna nad narodom nacijom , a njeni neimari su mnogi znani i neznani graditelji, kako iz civilizacijskog miljea kojem nacija pripada tako i mnogih kultura koje su kroz istoriju boravile na tlu nacije i one pre samog dolaska naroda na odredjen prostor.

Jednom narodu mozete da unistite sva utvrdjenja ali poslednji bastion odbrane je kultura koja opstaje i daje snagu da narod nacija i sam pojedinac sacuvaju svoj identitet. Svakom umnom i razboritom coveku nezavisno da li je pripadnik odredjene nacije ili nije, kultura toga naroda u kojem je odrastao i izgradio svoj identitet, predstavlja vertikalni stub psihicke struktutre licnosti , kao glavni nosilac sigurnosti, poverenja u sebe , i kreativnosti, stvarlastva..

Najbolji primeri za to su mnoge istaknute licnosti drugih nacionalnosti a koji su Srpskoj kulturi dali svoj puni doprinos, kao sto su Danilo Kis , David Albahari i mnogi drugi. Oni su daleko osetljiviji na napade kulture kojoj pripadaju jer je ona njihov oslonac u zivotu i brane je bez otstupanja od svakog vida njenog narusavanja, kako spolja tako i iznutra.

O Srpskoj kulturi pisali su mnogi njeni postvaoci izvan Srbije, koji su imali prilku na ovaj ili onaj nacin da je upoznaju. Flora Sandes, engleskinja , narednik u Srpskoj vojsci, Rebeka Vest ,autorka putopisa „Crno jagnje sivi soko“ , i mnogi drugi.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)