Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Америчка олигархија урушава Америку и свет

Jocko4 (observer-analist)

19. jun 2009. u 18.36

Free Trade је резултат иницијативе/захтева моћног крупног капитала, о чему је већ говорио Pero, кандидат у трци за председничко место.
Он је још тада упозоравао гласаче у Америци на пораст незапослености због озакоњеног преношења производње у земље ‘Трећег Света’.

Чак и пре његових упозорења (током капмање) било је познато да финансијско-политичка олигархија (конкретно, Америке) има своје интересе, који немају ништа заједничко са нацијом (условно речено), као и да ту олигархију не интересује судбина Америке.

„Филозофија” Free Trade се кроз групу G7 (касније као фол +Русија) проширила на све земље те групе, тако да се и у њима синхронизовано спроводило мењање постојећих закона о пословању и и изношењу производних капацитета у земље у којима је радна снага јевтинија и радна права запослених слабије заштићена.

Паралелно са спровођењем Free Trade-a, сваке године су повећаване квоте за пријем усељеника и/или gastarbeiter-a из земаља ‘Трећег Света’ и некадашњег Источног Блока у Европи. Повећаним приливом досељеника и gastarbeiter-а одржаване су, па и обаране постојеће цене радне снаге у земљама-домаћинима.

Ни то није било случајно, а „објашњавано” је ‘слободним кретањем људи и добара’.
У ствари, оба процеса су имала исти циљ – рушење тековина организоване вишегодишње борбе радника за своја права и остваривање још већих профита на глобалном плану.

Да би најшире масе лакше прогутале горку пилулу спровођења и непрекидног јачања Free Trade-a, у Северној Америци је 1990-тих протурана теза да је наступило време преласка на тзв. ‘фине технологије’ и да престаје потреба за производњом других добара.
Таква полу-истина је у тим годинама заиста наилазила на добар пријем у маси необразованих и половично образованих Американаца и Канађана.
Први протести против планова G7 (или, рецимо 8) нису се појавили у Северној Америци, него у другим земљама, а ти протести су све више добијали интернационални карактер.

Обама је добро уочио да је за спас Америке неопходно да се у њу врати производња, повећа запосленост и повећа куповна моћ становништва, али је таква стратегија тешко остварљива.
Најпре би требало да се пониште неки од закона о слободном изношењу производних капацитета из Америке, затим да се промене клаузуле о опорезивању профита стечених производњом у иностранству и увозом робе у Америку.
Међутим, у садашњој ситуацији би такве мере биле више него мач са две оштрице.
С друге стране, оклевањем неће моћи да се заустави тренд даљег економског пропадања Америке.

Амерички Капитализам и друштво које такав систем формира не могу ни да имају другачију будућност.

MilojkoTheGreat,

Покушао сам да укажем на неке преломне моменте, који су значајни за неку дубљу анализу.
То нису једини узроци и очекујем да се јаве и други дискутанти, који би допринели разради питања која сам покренуо.

Напр., у Онтариу је влада одлучила да финансијски учествује у спашавању ГМ-а, а тракалица је у томе да ће наведених 2% да отплаћују грађани кроз повећану таксу у следећим годинама.
Дакле, крупна превара, јер грађани неће бити сувласници ГМ-а, тако да ће се опет неко други обогатити новцем трајно одузетим од њих.

Milojko i Kipe,

Формирање економско-политичке олигархије представља орочену смртну пресуду за било коју државу, одн. нацију.

Историја Америке је историја преврата – рат за ослобођење од колонијалне власти Енглеске није донео оно што је масама обећавано, већ је потом у више корака спроведена масивна, општа пљачка свих добара од стране већ тада познатих финансијских моћника. Народу је остављана само ситна приватна својина и пропагандно је одржавано лажно убеђење да је Америка земља слободних људи.
Илузија је да је Америка земља демократије, јер она то није већ око 150 – 200 година.

Најзначајнији и најрафиниранији корак у пљачки Америкеизведен је озакоњеним преносом контроле националне валуте ($) у руке приватних лица , Федерал Резерв. Тиме се и сама држава одрекла сопствених ингеренција и постала заточеник финансијски моћних породица и кланова. Они су дошли у позицију да диктирају привредни раст, или пад у тој земљи, а преко њене моћи да изазивају кризе и сукобе у целом свету, из којих су такође извлачили сопствену корист.

Америка је још од I С.Р.-а постала слон, кога су олигарси ухватили за сурлу и експлоатишу за своје интересе.
Кад тај слон буде малаксао, показаће му се стаза слонова која води на слоновско гробље.
Тамо су током историје већ завршиле неке земље-слонови.
За сада, олигарси истражују друге земље, које би требало да замене америчког слона.

Интелектуалне елите су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Газда Груја

11 четвртак, 21 мај 2009

Елита?
Нема елите.
Тојест, ако је и има, има је у траговима.Елита подразумева свест и образовање достојно елите.Уз то, ОБАВЕЗНО УЗ ТО, НИКАКО БЕЗ ТОГА, мора да иде и материјално-финансијска независност.
Кеш. Стари кеш.
Да се не лажемо. Нема то овде.
– Бео и остале „грађане“ (буржоаску елиту) од пре 60 година, побили су комунисти крајем 45.Та елита је,махом, настала између 2 рата – јер је,нека стара,пред-прво-ратовска елита,пострадала у Првом светском рату – али,ипак је представљала неку, солидно образовану,урбану,буржоаску групу која је, имала,опет,неку перспективу.Али, изби револуција.
– Револуционари су населили своје првоборце (6. личка, 1.пролетерска итд) са територије НДХ и они су постали елита. Политичка елита.Партијска елита.Последица тога је непотизам најстрашније врсте. Интелектуални слој је и даље био најамна радна снага, додуше у „државним фирмама“ и покушавао је у неколико махова,безуспешно,да појача своју улогу (читај статус) у друштву (68-74)
– Када је постало јасно да је „експеримент“ пропао, партијске елите су се окренуле јавашлуку. Трансформацији себе у финансијске елите. Транзицији.Отимачини.Тако су само убрзали крај.
– Онда су почели ратови и распад Државе.Измилела је (опет) нова – овај пут ФИНАНСИЈСКА елита. Кајле, џипови, спонзоруше.Образовање, благоречено, танко.Али је концепт блискоскти властима опстао.
– Дошле су и промене 5.октобра.Финансијска елита жели да, попут пара, пропере и свој ранији крими-статус.Да постане буржоаска елита.
За сада су успели само да буду малограђани. Наравно.На несрећу по нас, властима увек треба кеш па се ту нађу интереси за одржавање статуса кво.
– Интелектуалне елите (ако их има, посебно међу млађима, јер НИКО није ништа учио у школи од 1985 на овамо,на факсу,него је плаћао) су и даље најамна радна снага у „државним фирмама“.Или су директно финансирани из иностранства.Ово је огроман проблем.
– Лумпен-елиту не рачунам.

Генералска деца и унуци нису елита.Него пионири.

Нема елите.Само трагови.

Срамна власт и кукавна интелектуална и свакојака друга „елита“

Ove godine „fali“ 100 milijardi a naredne?

MaliOblak (pustam kišu)

09. april 2009. u 19.54

Sramna vlast i kukavna intelektualna i svakojaka druga „elita“. To je po mom sudu kratka ocena stanja u Srbiji.

Sasvim je logicno da je državna kasa sve praznija ako se uzme u obzir da je prodato gotovo sve što se moglo prodati, a da je, pored stotina ugasenih srpskih sela, ugaseno i na stotine nekada kako tako uspesnih srpskih firmi.

I, umesto da se ova kukavna vlast baci na stvaranje jasne strategije kojom će pod hitno uposliti najveci mogući deo stanovnistva, oni udaraju namete i onom malom broju firmi koje s takvom politikom već duže vreme jedva sastavljaju kraj s krajem.

Ako znamo da će ove godine, pored ubrizganih para od NISa, kredita MMFa i uvecanih poreza na sve i svasta ova vlast odrzati stanje u Srbiji takvo kakvo je, šta nas tek ocekuje naredne godine?

Sva je prilika da će narednih godina najtrazenija knjiga u Srbiji biti TRAVA NA STO NACINA.

Sve se nešto mislim: Ono što nije uspelo Turcima, Švabama i NATOu uspeće ovakvim srpskim vlastima.

Hehe. Kakva bre razvojna šansa. Najsmešnije je kad Dinkić tako sugestivno objašnjava da država u isto vreme subvencionira punto 1.000 evra po komadu a zarađuje oko 750 evra, dok ovi jadnici, oslobodjeni svih lokalnih i drugih nameta ne mogu da plate za vodu milion dinara mesecno, otprilike toliko za gas a plate su im daleko ispod republičkog proseka. Blagostanje, nego šta. Dok ne zaore seljak i dok ga država ne isprati kako valja nema leba ni do podne.

Beli_Tigar(Centarfor) 09. april 2009.

Nemo molim ve:-)) Posti se, ali na SC već vidim recept za uskrsnji rucak:-((((

A razvojna sansa je pogolema, djelic vam reko, sad sto ste vi nesposobni yebiga!

MaliOblak (pustam kišu) 09. april 2009.

Ma jes bre. Narod glup i nesposoban, važno je da su nam vođi dobri.

Извор: SerbianCafe.com (диксусије)

„FEEDBACK” је НЕОПХОДНИ услов система … и за најконзервативнију идеологију…

Novica_Newer (radi se svasta)
03. mart 2009.

Nema demokratije bez obrazovanog naroda. Nema ekonomske slobode za preduzetnike van drustva koje im to mogućava.

Ne postoji dobar sistem bez povratnog sistema, sto bi ameri rekli feedback.

Feedback za demokratiju ju obrazovan narod koji je spreman i sistem koji dozvoljava svrgavanje politicara i predstavnika koji ne rade ispravno. Narod mora biti obrazovan, pametan i informisan kao i da ga zanima država, da se bavi kretanjima, glasa itd itd.

To kod nas nema i nas narod je većinom stoka jedna grda (kao i ostali narodi) koji se vodi kratkorocnim razmišljanjem.

Putinizam jer otprilike jedino sto kod nas može da uspe kod nas.

Što se tiče neke ekonomske slobode na koju si presao tako suptilno, za nju je najvaznije postojanje stalnih uslova. Dakle, jedinstveno, uniformno delovanje zakona, jaka zastita za kapital, mala korupcija, otvorenost pristupa trzistu. Na drugu stranu važan je socijalni status radika i sindikata to bi bio povratni sistem za jake kapitaliste.

Od neke ekonomske slobode smo takođe daleko jer ljudi prirodno streme (kao sto su Ameri pokazali u zadnje vreme) spekulacijama, spletkarenju, mahinacijama i lihvarenju jer je profit brzi umesto dugorocnog ulaganja koje donosi manje profita i sporije.

Dakle, važno je da država u principu spreči prevelike ekonomske slobode.

Drugo,

Ovo americko reduciranje kompletne socijalne i državne strukture u neki kalup pojedinac naspram sitema je takođe promasen.

To izlaganje tipa „americki republikanci = pojedinacna prava a demokrate = drustvena prva“ je reduciranje kompleksnog sitema upravljanja gde se prozimaju ekonomska, politicka, religiozna itd itd pitanja na jedan dijalog koji niti republikanci niti demokrate u SAD ne postuju.

To da su Republikanci partija pojedinca a Demokrate neka partija drustva je netačno u zadnjih 100 godina najmanje. To je možda u rečima neka ideologija Republikanaca ili Demokrata a na delima je 100% drugacije. I Demokrate i Republikanci su uvecali i ojacali federalne organe vlasti, povecali deficit, povecali vojsku, osnovali nove federalne agencije. Nema tu ni i od njihove deklarativne ideologije.

maliperica1 (ing)
03. mart 2009.

Novica_Newer
Nema demokratije bez obrazovanog naroda. Nema ekonomske slobode za preduzetnike van drustva koje im to mogućava.

Ne postoji dobar sistem bez povratnog sistema, sto bi ameri rekli feedback

***

slazem se …

samo je parola sada nema slobode bez GREEENBACKa… (suvise protekcionisticko shvatanje SLOBODE) i odlaganje REFORMI,

Gesteint,

Pusti ti Ayn Rand i ostle americke liberalne gluposti. Lepo to zvuci na nekim malim primerima ali rastezes analogiju do pucanja. To je za naivne ljude.

To sto ti radis je postavljanje malih primera koje onda koristis kao neki kalup da bi ih preneo na još vece primere na koje ne to ne bi mogao da radis.

Recimo tvoje pisanje ovde:

„Nisam ja suptilno pres’o na ekonomiju jer osnova za nastanak demokratije je upravo to pitanje privatne svojine. Ko će da odlucuje o njoj? Na osnovu te slobode da se odlucuje o svome i jeste zasnovana demokratija. E sad nekada neke ideje prevladaju kao sto je to bio slučaj kada su crnce smatrali svojinom a nekda opet neke druge kada je crnac na celu države.“

Prvo, ekonomska sloboda je (iako važan) samo jedan vid slobode. Dakle, logicki je naivno ili čak neukusno podmetati slobodu pod ekonomsku slobodu i sve reducirati na taj nivo. Postoje mnoge druge slobode, sloboda govora, razmišljanja, ideologije, kretanja.

Drugo, sloboda nije jedini princip koje je potrebno maksimizirati za „demokratiju“. Postoje prava. Tvoja sloboda ne može i ne sme da se kosi sa mojim pravima. Tu je prvo, najvaznije ali ne i jedno ogranicenje slobode. Dakle kao sto vidis, već zalazimo na neke granice tvoje vizije demokratije u kojoj je jedino sto vazi neka nebulozna „sloboda“ i demokratija je demokratija onoliko koliko „slobode“ dozvoljava. Kao sto rekoh, pusti Ayn Rand tip razmišljanja, to je prevazidjeno i netačno jer je potpuno neprakticno i stavlja pojedinca i njegovu „slobodu“ u vakuumu koji nikada neće postojati.

Dalje:

„Ali da bi se ta ravnoteza ostvarila potrebno je da se drustvo sto vise angazuje u vlasti tj da se pojedincima da sto veca sloboda u odlucivanju o sopstvenom posjedu. Da li je to fabrika, kafana ili intelektualna tvorevina kao sto je knjiga, roman i sl je nebitno. Bitno je da pojedinac ima slobodu da odlucuje nad svojim vlasnistvom. To je osnova svih mogućih ljudskih prava i zakona u danasnjim demokratskim drustvima.“

To je apsolutno netačno. Dakle, opet sve se reducira (netačno) na nivo ekonomske slobode i privatnog vlasnistva. Samo treba primetiti jednu suptilnu tacku i digresiju ovde – Da li je to fabrika, kafana ili intelektualna tvorevina kao sto je knjiga – gde se princim sa neke male, privatne stvari kao sto je knjiga stvar prenosi na državu ili fabriku koja je mnogo kompeksnija i gde se prozimaju mnoge, mnoge slobode i prava mnogh pojedinaca.

Recimo, imaš svoje privatno vozilo – idealna demokratija bi (po tebi) bila da ti imaš apsolutno pravo nas svojim vlasnistvom. Dakle, u idelanoj demokratiji bi ti, ako imaš zelju, svoje auto vozio na pogresnoj strani ceste. Dakle, tvoj ideal bi se kosio sa idealima drugih i već dolazimo u apsurde koje primena jednostavnog principa ne može tek tako da se preslika na vece sisteme. Šta koga zaboli šta ti radis sa svojom knjigom. Ali država ili fabrika je već sasvim druga kategorija mada se pokusava da se sve svede na taj isti nivo „vise slobode sa privatnim vlasnistvom = vise demokratije“ sto je, opet, apsolutno netačno.

Dalje, recimo mislis da je zadatak drustva da maksimizira nečije ekonomske slobode sa svojim vlasnistvom. Recimo , imaš coveka koji je vlasnik zemlje sa jedinim bunarem u selu. On odbija da provodi vodu drugim kucama u selu. Po tebi, drustvo bi idelno gledalo da podrzi tog coveka u svome naumu. Opet, dolazimo do apsurda gde privatno vlasnistvo mora da se ogranici da bi se ostvarila sloboda drugih pojedinaca.

Proban je jedan takav sistem sa apsolutnim slobodama „privatnog“ vlasnistva pa je Kralj Sunce zavrsio na giljotini.

Posotji granica primenjivosti takvih naivnih principa kao „ekonomska sloboda pojedinca = demokratija“ i vise „ekonomske slobode = uvek poželjno„.

Kao sto rekoh, pusti te americke fazone.

Ispravka – Luj 14ti je Kralj Sunce ali je Luj 16ti zavrsio na giljotini.

maliperica1 (ing)
03. mart 2009.

NAROD nije uopste toliko GLUP i neobrazovan …
neobrazovana i glupa je elita koja misli da ovakav proces proglasi jacanjem i sirenjem demokratije, slobode i VLADAVINE PRAVA…

FEEDBACK je NEOPHODNI uslov sistema … i za najkonzervativniju ideologiju…

Novica_Newer (radi se svasta)
03. mart 2009

Potpisujem perice.
Elita pravi narod glupim, zatupljuje ga laznima i pogresnim informacijama pa se onda vadi i to koristi da bi dobila vise vlasti i kontrole. Prave nas glupim da bi se onda pretpostavili kao neke vodje i slično.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Нико није већи непријатељ Америке од њихове сопствене елите

Kad ljudi pricaju sa duhovima

KATANA100 (SAMURAJ)
27. februar 2009. u 19.48

Da se vratim na pitanje koje mi je par Srba postavilo (Jovke, Serijski itd). Pitanje glasi: zašto dolar raste u trenutku kada ga FED stampa nemilice? Pa draga braco, odgovor zašto je jednostavno dati: zato što je dolar svetska rezervna valuta, zato što je dolar pored plemenitih metala bezbedna odrednica u tmurnim vremenima. Za razliku od vecine posetilaca SC koji me pitaju kako da zarade pare (sto je naravno moguće i u ovakvim vremenima ako imate tzv insajderske informacije) veci deo planete muci briga kako da sacuva ono sto ima. U takvoj situaciji je logicno da bogatstvo između ostalog bezi u dolar. (The ‘safe haven’ status of the U.S. dollar & The dollar’s strength was mainly due to risk aversion). Znaci odgovor na pitanje zašto nije teško dati.

Međutim odgovor na pitanje „zbog čega“ raste dolar je mnogo kompleksniji. Gledajuci sa cisto Americkih interesa (znaci kao države i nacije) njima bi odgovarao pad dolara koji bi im omogućio dve stvari, vitalno važne u ovakvoj situaciji: smanjenje uvoza i povecanje izvoza. To uostalom očajnicki pokusavaju da urade glavni Americki partneri u prvom redu Japan, Kina i EU. Njima i te kako odgovara rast dolara u trenutku kada milioni ljudi u njihovim zemljama ostaju bez posla.

Pa zašto onda Amerika ne radi to isto? Odgovor lezi u Amerckoj eliti koja je izgleda resila da ide do kraja tj da Ameriku ovakvu kakva je gurne u ambis. To je i razlog zašto ja stalno tvrdim da niko nije veci neprijatelj Amerike od njihove sopstvene elite.
Vecini vas je promakla turneja Kilari po Aziji. Po nepisanom obicaju, prva poseta državnog sekretara Amerike se obavlja u zemljama koje Amerika smatra najvaznijim. Po poseti Kilari, najvaznija zemlja za Ameriku je Japan, pa onda Kina i generalno Azija kao kontinent. To inače pokazuje koliko je Americi važna EU.

Kilari je otisla da u ime vladajuce elite prenese svojim glavnim kreditorima da je vladajuca elita odlucila da Ameriku vodi istim, samoubilackim putem! Sto je toplo pozdravljeno u Aziji. Ono sto vi verovatno ne znate je da je zadnjih par meseci Azija, u prvom redu Kina skoro potpuno prestala da kupuje Americke obveznice. Zato je Kilari po dolasku u Peking docekao establisment koji je Kilari doslovno rekao da je „duh dosao da moli ljudska bica“! Moram da vam objasnim da Kinezi belu rasu zovu (muskarce) Gueilo dok bele žene zovu Gueipo (to je naziv koji su koristili umesto Kilarinog imena). To u bukvalnom prevodu znaci DUH i ima vrlo pogrdno znacenje koje znaju samo specijalisti za daleki istok kakav sam naravno ja :) U Hong Kongu je recimo zabranjeno da belce zovu tim pogrdnim nazivom. Inače Kinezi Kinu zovu Zhong Guo sto u bukvalnom prevodu znaci centar sveta. Znaci ona krava Kilari je do te mere glupa (ukljucujuci i one njene saradnike) da nije ni shvatila da je Kinezi otvoreno ponizavaju.

Ova mala digresija je ubacena samo da shvatite kakav stvarni status danasnja Amerika zaista „uziva“ u ozbiljnim zemljama. Ona je dosla da MOLI Kineze da nastave da kupuju Americke obveznice, tj da kreditiraju i dalje Ameriku u zamenu za uobicajni biznis, tj da Americko trziste i dalje ostane otvoreno za Kinesku robu. I tu sada dolazimo do jednog od odgovora „zbog čega“. Kinezi su tražili da pored otvorenog trzista, Amerika održava vrednost svog dolara jer u protivnom samo bacaju pare investirajuci u njih. Kina je inače u potpuno drugacijoj situaciji od Japana, koji posle njih raspolaze sa drugim po vrednosti Americkim dugom. Japanu Amerika garantuje ZLATOM njihove obveznice dok Kina nije u toj situaciji. To je i razlog sto je Kina pretekla Japan kao najveci kreditor Americkog deficita. Japan nije lud da kupuje bezvredan papir na duže staze. Zašto Kina onda to radi? Pa Kina je zakljucila da joj je potrebna kupovina vremena (vreme inače radi za njih, sto nije slučaj za Ameriku) i da dok razvija unutrasnju potraznju, nastavi da liferuje robu Americi. Sve ima svoju cenu i Kina je spremna da je plati, ali ne po bilo koju cenu. Zato je drugarica Gueipo poznatija kao Kilari morala da zadovolji Kineske domaćine obecanjem da će Amerika nastaviti da ide istim (samoubilackim) putem.

Drugi odgovor na pitanje „zbog čega“ možeš da potrazis u tome da Amerika i pored obnovljene obaveze Kine da nastavi da kreditira Ameriku, mora da nadje još oko 1700 milijardi dolara da bi finansirala budzetski deficit našeg garavog prijatelja Obame. Samim stampanjem dolara to ne mogu da urade. Potrebno je naterati i ostale investitore da kupuju obveznice Americke države. To jedino može da se uradi ako se berza (Vol St) urusava, sto upravo i gledamo. Kada juče Amerika konacno i zvanicno objavi ono sto je vama Katana rekao još pre 2 meseca, a to je da je Americki GDP pao od oktobra da do decembra 2008 za 6.2%, kada se juče objavi da je cena kuca u Americi samo za jedan mesec tj u januaru 2009 pala za neverovatnih i prosecnih 5.5%, da je pocela od danas tiha nacionalizacija banaka jer je Americka država od nocas postala vlasnik 36% Siti banke na osnovu ranijih ulaganja (sto je vama Katana the Great već unapred rekao), da je Americki izvoz za samo period od decembra do februara pao za neverovatnih 26%, šta ćeš ti ili bilo koji investitor da uradis? Pa prodaces svoje akcije i kupi ćeš Americke dolare (tacnije bondove Americke države). I na taj način automatski pretocis svoj novac u kreditiranje Americkog mamutskog deficita.

Treci odgovor na pitanje „zbog čega“ lezi u cinjenici da je EUropa u gofnima preko guse. Osnovni problm EU je to što je to i dalje ekonomska zajednica, gde ne postoji jaka centralna vlada, pa prema tome i nemogućnost da se izvrsi pritisak na zemlje clanice. Iz toga proistice prva slabost Evra kao valute. Druga slabost potice iz cinjenice da je deo EU u neverovatnim gofnima: Spanija, Irska, Engleska, Italija i Francuska na zapadu i sve istocno evropske zemlje. Nemacka, Holandija itd nisu u stanju, niti žele da se žrtvuju i uniste sopstvenu ekonomiju da bi pomogle ovima. Zato je i mogućnost da Evro prestane da postoji kao valuta na zalost sve veca. I za kraj ono sto definitivno može da unisti celu EU je ogroman dug koje EU banke imaju kako u Americi (subprime) tako i u istocnoj evropi. Pa jer vi shvatate da istocna Evropa mora ove godine da plati 400 milijardi evra KAMATA zapadnim bankama. I sledeće, i sledeće i sledeće… ODAKLE? To znači da EU banke imaju NENAPLATIVI dug! Sto znaci BANKROT sa nepredvidivim posledicama za države u kojima su te banke.

Inače cenjena Japanska kuca Nomura Holdings predvidja rast dolara od čak 15% do kraja godine. Ako mene iskreno pitas, ja bas i ne bi stavio ruku za sve te prognoze. Ova kriza je do te mere duboka i njena dinamika do te mere nepredvidljiva da ti niko ne može sa sigurnoscu da kaže u šta da se uloze pare. Zato svi i lutaju kao kokoske bez glave. Ono sto je izvesno je da smo usli u zavrsnu fazu Americkog sunovrata i da je sve ovo posledica toga. …

Проблем је што ми данас себе не видимо својим очима

Србија – како поправити слику о себи

Елита Србије,међутим, морала би пре свега да „поради” на сопственој професионалној и моралној одговорности, уколико не жели да у историју уђе као недорасла проблемима који разарају саму друштвену и државну супстанцу ове земље. Ово је заправо егзистенцијални изазов за Србију. Он не важи само за политичку, већ и за интелектуалну и уметничку елиту Србије.

Институт за федерализам, Фрибур

Лидија Баста-Флајнер
[објављено: 18/02/2009]

Jovan Jovanovic, 18/02/2009,
Шмрц, шмрц… Ово је један тако у срце погађајући текст, да сам морао да га овако почнем. Нажалост, бојим се да нам спаса нема, а нажалост, тешко да ћемо победити. Проблем је што у актуелном светском друштвеном тренутку владају тако ирелевантне ствари. Људска права су уздигнута на пиједастал најбитнијих животних потреба, иако се у пракси максимално не поштују, чак шта више, право на рад је постало најугроженије људско право…

Узимајући у обзир ту проблематику, проблематику наше актуелне елите која је своју борбу против Милошевића градила на томе, делом не схватајући, делом знајући (али ћути и вози, твоје време је кад се докопаш власти) ми смо све више деградирали државни систем, систем вредности… који су већ били толико деградирани да се скоро може дати алиби овим „новима“.

Проблем овог друштва су управо те квазипатриоте и квазимодерне, проевропске, демократске елите… Време у коме медији доминирају у едукацији друштва нажалост није захвално. Није само проблем што нас тамо далеко неко гледа очима које му је неко сервирао… Проблем је што ми данас себе не видимо својим очима. Наш радник нема времена за своје дете, наш радник без посла је незадовољан што не ради, па опет нема времена за своје дете.

А наш радник и „нерадник“ су темељ наше елите… а наша елита едукује, прави смернице будућег живота „нерадника“ и радника… и то је зачарани круг… Бојим се да изласка из тог круга, у актуелном друштвеном тренутку нема… А можда нас нека невидљива сила, нека СЕК-а спаси, отрезни… Верујем да већина нас то жели, свесно, подсвесно, несвесно… Бар се надам да желимо

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Укратко, критеријум ИСТИНЕ је ПЛАСИРАНИ КРЕДИТ

КОЈА СУ СРПСКА ПРАВА

Да ли је просечном грађанину ове земље важније право на политичко удруживање од права на рад и права на здравствено осигурање?

Мирослав Лазански

[објављено: 13/12/2008]

Ceda Bradic, 13/12/2008, 09:09

(1) Koja su PRAVA VALUTA? Sledi nepreciznost u prvom delu podnaslova: „Да ли је просечном грађанину ове земље “ Taj termin ne postoji.

Prosecan covek ne moze da otme deo teritorije drzave i uspostavi marionetski sistem. Prosecan covek ne preti ubistvom ljudima, koji zele da stanuju u svojim kucama ili stanovima. Prosecan covek nikome ne skrnavi grobove. Prosecan covek nikoga ne prisiljava da zivi u enklavama. Prosecnog coveka ne stiti NATO i EULEKS od samog sebe. Prosecan covek ne obezvredjuje vrednost tudjeg ulozenog rada, rada kojeg covek ispoljava niti sputava coveka da afirmise sopstvene radne i ljudske kvalitete. Prosecan covek ne moze DA UBIJE COVEKA! A, ne moze ni da PLANIRA MASOVNO UBISTVO, pa to pravda terminom KOLATERALNA ŠTETA! Shvatamo li? epoha 21 vek, rejon Beograda ili Pristine, nije vazno!

Dokle god tako nesto postoji u nasoj EPOHI i prostoru, nemoguce je govoriti o ljudskim pravima. Govori se o PRAVIMA UZURPATORA LJUDSKIH PRAVA. Njihove aktivnosti imaju dva efekta: obezvredjivanje LJUDIMA vrednog i SPRECAVANJE (onemogućavanje) LJUDIMA da izraze svoje vrednosti – radne i moralne. Ocigledno, postupci idiota.

Idiotizam se izrazava u neshvatanju (navedenih) efekta tih aktivnosti bez obzira, sto se, po nekada radi o veoma obrazovanim pojedincima ili grupama. Ali, bez PRIHVACENIH MORALNIH REGULATORA, RAZUM ne moze da ceni sta raditi a sta ne, pa se takve osobe ponasaju NE_RAZUMNO (BEZ_umno), Tekst ukazuje na ovaj fenomen i kako se ispoljava ali, sadrzi nenamernu gresku: tekst je namenjen normalnimm LJUDIMA pa ne moze da identifikuje koren, fenomen: SAMOZAVANA (SAMO-DATA) PRAVA UZURPATORA ljudskih prava. Ispoljavanje (nacin, oblici) su u prvom delu (paragrafu) teksta g Lazanskog.

Док Србијом управља елита (па и „елита“) из КРУГА ДВОЈКЕ,нема разумевања ни воље да се то нестајање, изумирање Србије заустави

Србија стари и самује

Истраживања статистичара су показала де ће до 2050. године више од четвртине становништва у Србији имати изнад 65 година, што подразумева и истовремено повећање броја усамљених и то у још већем проценту. Да ли ће држава дозволити да алтернатива суочавању с тим предвиђањима и даље буду све учесталије суицидне одлуке усамљених старина и исходишта попут Бранковог или Варадинског моста и таласа Саве и Дунава, на пример, или омче у некој сеоској шупи?

Славољуб Живковић

[објављено: 18/01/2009]

Скептик , 18/01/2009,

СРБИЈА СТАРИ И САМУЈЕ! То је тачно, али је још страшније што је то старење и самовање пречло у фазу. СРБИЈА ИЗУМИРЕ И НЕСТАЈЕ! Ако Србија није само територија, већ пре свега људи на њој,онда са сваким селом, сваким засеоком, а таквих већ има превише и сваким месецом из је још више, Србија ИЗУМИРЕ И НЕСТАЈЕ.

Деценијама српско село, највећи број нјих, препуно је трагичних судбина. Пре свега сиромашних људи и око четврт милиона оних који нису могли да заснују породицу, јер нису имали, из познатих разлога, са киме.

Комунисти су покренули замајац том изумирању и нестајању Србије, а после њих нико озбиљно није ни помислио, а где ли покушао да спаси што се може спасити.. Док Србијом управља елита ( па и „елита“) из КРУГА ДВОЈКЕ, нема разумевања ни воље да се то нестајање, изумирање Србије заустави. Надам се да бар делимично има могућности за то.

Више је него трагична судбина Срба на Космету, посебно сељака,али су по нечему у још горем положају сељаци, особито старци, широм Србије. Наиме, део сељака на Космету могао је (не мали број њих је то урадио) да прода Албанцима своје поседе, или део истих, за пристојне, понекад и сасвим добре, суме новца.

Широм Србије многи за све што имају, што су они и преци им стицали генерацијама, не могу да продају ни по најмизернијој цени. МНОГИ НЕ МОГУ ДА САЊАЈУ ДА ЋЕ ЗА СВЕ ШТО ИМАЈУ ДОБИТИ И НЕКИЛИКО ХИЉАДА ЕВРЕ, за колико се продаје ( 4ооо евра) метар стана који се, у огромним кућама, сада подижу на новобеоградским лединама.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Неолиберални концепт је пропао, то је јасно и на Западу, и код нас

Dun , 02/01/2009,

U poslednje vreme, razni kolumnisti sve vise i vise pisu o krizi koja je se pojavila u SAD, Nemackoj itd, isticuci usput da se ova kriza nije mogla predvideti, sto naravno nije istina. U proteklih godinu dana bilo je jasno da ce se ova kriza desiti.

No, nema veze, nasi kolumnisti su bili tokom 2008. godine zauzeti analizom kulturnog profila SRS te su zapostavili citanje knjiga. E dakle sta se desavalo svih ovih godina, dok su nasi kolumnisti pisali o “primitivnim “ radikalima?

Svih ovih godina su zapadna drustva socijalno polarizovana, branjen je interes krupnog kapitala, socijalna država je unistena, stvorene su anacionalne elite koje donose i sprovode odluke bez podrske u glasackom telu, koncept zapadne liberalne demokratije je doveden u pitanje, sve vise moci je bilo u rukama multinacionalnih kompanija,na globalnom planu su se sukobile dve koncepcije medjunarodnih odnosa, tzv. Vestfalska, i ona koja tezi promeni globalnog politickog konteksta u smeru stvaranja tzv. svetske drzave , itd, itd.

E sad, sve su oni to lepo zamislili, no problem je u socijalnom aspektu, odnosno u razbijanju socijalne kohezije i neminovnim sukobima koji nastaju zbog socijalnih rascepa. Kapitalizam ce se naravno oporaviti, socijalizam se nece povratiti i niko ga na Zapadu ni nece, kao i ni kod nas.

Socijalna drzava i socijalizam nisu isto. Dakle zalagati se za socijalnu drzavu ne znaci zalaganje za povratak socijalizma. Vec sama prica u SAD o socijalnim pravima deluje koliko toliko ohrabrujuce u poredjenju sa onim sto se na politickom planu desavalo u SAD od Regana pa do Busa. Sa druge strane, nemiri u Grckoj koji se lako mogu preliti u ostale delove Evrope, nam govore da se ultraliberalna ekonomska politika smucila svima.

Sto se tice levice, nje kod nas nema. Ne vidim ko bi mogli biti ti levicari. Samo se nadam da nasi ultraliberali nece poceti u Utisku nedelje da se predstavljaju kao levicari, zagovornici interesa radnicke klase i revolucije.

Dakle, nasi ultraliberali, ili neoliberali imaju trenutno dve strategije. Prva-prave se kao da se nista nije ni desilo.Druga-prelaze u tzv. crvene, odnosno levicare, odnosno socijaldemokrate itd. Obe strategije su glupost, ali sta da se radi.

Neoliberalni koncept je propao, i to je jasno i na Zapadu, i kod nas. Propast tog koncepta ne znaci propast kapitalizma. E sad, ultraliberali pri DS prelaze na stranu toboznje odbrane interesa nizih slojeva, kako bi izbegli odgovornost jer su stoprocentno zagovarali jedan koncept desnicarske ekonomske politike cije ce se negativne posledice tek pojavljivati u buducnosti, cak i da nije ove medjunarodne krize.

Dakle prodali smo sve, nemamo industriju, sav novac koji je dobijen spolja tokom poslednjih osam godina je potrosen. I sad slede posledice. Dakle projekat je propao, te njegovi zagovornici odjedanput postadose levicari. Sa druge strane, sto se tice bilo cijeg prestrojavanja, ovo je slobodno drustvo te svako moze da prelazi na koju god hoce stranu. Dakle nikome ne treba zamerati zbog bilo kakvog pretsrojavanja, ali sto se tice nasih ultraliberala smesno mi deluju u ulozi socijalno zabrinutih ljudi. Ko bi mogao da zaboravi njiohove uzvike: “Prodati, prodati sve prodati. Vi koji ste protiv toga vi ste primitivni, sta vi znate o kapitalizmu i liberalnoj demokratiji, vi ste naci-paci, krave, budale, i bezubi primitivci“.

Zar tako govore levicari? E, kod nas je i to moguce.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Народну вољу је најлакше извргнути тако што се народу убије воља

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Dimitrije logdanov, 08/01/2008

I opet cemo cekati da se iz kupusa rodi nova elita koja ce da povede nas, ovce u tor koji je eufemisticki nazvan „svetla buducnost“. Ne sporim analizu 2008 i analizu „suverenista“ i „unionista“ iako se duboko protivim podeli oligarhije na bilo kakve frakcije, jer svaka podela ima za cilj da nam zamaze oci.

Ne trebaju nama Supermeni, Soloni, Solomoni i slicni. Moramo prestati da polazimo od pretpostavke: da je narod los, da mu se mora nesto objasniti, da mora narod da shvati, da ima lidere. Svi ovi stereotipi su metod prljavog specijalnog rata koji ima za cilj da zanemari volju naroda. Jer je narodnu volju najlakse izvrgnuti tako sto se narudu ubije volja.

Prvo: Demokratija nije nesto sto se uci. Ona se upraznjava. Narodni poslanik bi trebalo da bude onaj kojeg je narod poslao u skupstinu. Vlada bi trebalo da bude izvrsna vlast skupstine. Narod BIRA poslanike, a POSLANICI BIRAJU vladu. Poslanici bi trebalo da budu odgovorni biracima. Birači bi trebalo da budu vlasnici mandata poslanika.

U SFRJ narod je na izborima birao jednu partiju, a ona je delegirala svoje clanove u skupstinu. Danas, ta partija je pocepana na vise frakcija, a mi opet na izborima zaokruzimo za koju frakciju navijamo, da bi cela bivsa SKJ, odnosno sve njene danasnje frakcije, delegirale svoje clanove po proporciji.

Drugo: cela Srbija je jedna izborna jedinica sa cenzusom od 5%, sto iznosi oko 300000 glasova. U praksi to znaci da VI ili ja ne mozemo da se kandidujemo da predstavljamo ljude svoje opstine kao nestranacke licnosti, jer nikada ne mozemo preci cenzus. Nama je izbornim zakonom oduzeta komponenta birackog prava, tj. pravo da budemo birani.

Trece: Jedino resenje vidim u tome da se izborimo za sistem u kojem ce „osrednji“ pojedinci moci da vode iole stabilnu politiku. Ako uspemo da nametnemo većinski izborni sistem (po kojem se bira jedan covek imenom i prezimenom), ako potom izaberemo coveka kojeg poznajemo, i ako on nije obavezno clan neke partije, ako mozemo da komuniciramo s njim u toku mandata, imamo dobar sistem. Tada vise necemo morati da se ponasamo kao narodni ucitelji koji drzimo lekcije tupavom narodu. I mi smo narod. Ja necu da meni neko drzi lekcije iz demokratije ili evrope, ili kapitalizma ili ovog ili onog. Za razliku od svih ostalih naroda na svetu koji su pola dobri pola losi, nas narod ima 50% vrlina a 50% mana. Ne govorim o narod kao zbiru. Svaki pripadnik svakog naroda je takav. Drugaciji pogled na nas same je uvek propaganda i manipulacija.

Zato se moramo boriti protiv „neprijateljske“ propagande. Kazem „neprijateljske“ zato sto je „njima“ (oligarsima) cilj samo jedan, a to je da nas pretvore u robove. Njihove metode su proste ali uporne. Ubedjuju nas da smo los narod, da ne znamo nista, da smo nekulturni i naravno, najvaznije, da uzimamo kredite za neproizvodne svrhe. Uzeti kredit za stan vodi u ropstvo. Kredit za kola vodi u ropstvo. Kredit za letovanje vodi u ropstvo. Kredit za pokretanje proizvodnje u preduzecu je OK.

U nasoj zemlji na vlasti je multinacionalna bankarska oligarhija koja ima vecu lojalnost prema svojoj banci nego prema svojoj zemlji. Primera radi, verovatno se malo ko seca Dzefrija Saksa. Bio je kreator reformi Ante Markovica, poljske tranzicije i ruske tranzicije. Rusi su ga oterali. I njega i njegovog pomocnika Božidara Đelića. Boza je posle tvrdio da ce Rusi zbog toga propasti. Hvalio je Poljake (koji su postali clan EU i nista) zbog njihove predanosti reformama. Boza je istovremeno jedan od 100 evropskih lidera (po casopisu ekonomist za 2004) i potpredsednik nase vlade i bankar. Kome je lojalan?

S druge strane nasa ekonomija ne moze da se razvija jer mora da odrzava ogromni partijski sistem. To je pravi uzrok nase krize jos pre svetske krize. Partijski ljudi su delegirani u skupstinu. Oni se ne dogovaraju o vladi – dogovaraju se partije. Partijski delegati u skupstini ne mare za raspravu. Oni vec znaju za sta treba da glasaju – rekla im je partija. Partijski ljudi sede u javnim preduzecima. Oni ne mare sto ta preduzeca imaju monopol (kao NIS). Ekstraprofit tih preduzeca preusmerava se u partijske kase.

Partije su u nasoj zemlji jedina preduzeca koja nista ne proizvode, a zaposleni imaju ogromna i stabilna primanja. Oni ne strajkuju. Oni ne traze povisicu. Prosto je izglasaju. Nasa borba mora biti usmerena na odbranu naseg osnovnog birackog prava. Tek kada budemo mogli da budemo birani, necemo imati elitu. Kad ne bude elite, imacemo demokratiju. Kad budemo imali demokratiju, imacemo sistem u kome ce svako moci da nadje sebe i pored korupcije i svih zloupotreba.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)