Онда остаје само стрпљив и упоран рад у одржавању независних медија

Ех, те деведесете…

Слободан Антонић

среда, 15. април 2009.

Наша политичка елита је, према рачуници Млађана Ковачевића, од 2000. године на овамо, проћердала 62 милијарде евра (21 милијарде долара новог ино-дуга, 26 милијарди од дознака наших радника из иностранства и око 15 милијарди долара од приватизације), а да привреда данас није у много бољем стању него што је била 2000. Штавише, наша је индустријска производња још увек нижа него 1998. године! Паре су завршиле у џеповима домаћих тајкуна и страних банкара и произвођача, уз корупциону провизију која се за поједине „еврореформске“ политичаре мерила износима од неколико милиона евра на годишњем нивоу! Оно што су, деведесетих, са нашу „патриотску“ политичко-шпекулантску елиту били рат и санкције, то су, очигледно, ових година, за нашу „еврореформску“ политичко-шпекулантску елиту били приватизација и „транзиција“.

…Тиме долазимо и до треће сличности између Србије деведесетих и ове данас – до готово потпуног медијског монопола. … Чак и у медијима намењеним образованијем слоју, након најновије „медијске реформе“ и приватизације, све мање сте у прилици да прочитате нешто што одудара од уобичајене „ЕУ нема алтернативу“-гњаваже. Значај контролисаних медија је не само у томе што прикривају грешке власти, већ још више у томе што затомљују сваку позитивну алтернативу.

Контролисани медији не само да умањују неспособност владајуће политичке, економске и културне елите. Они остављају медијски „невидљивим“ талентоване и образоване актере из под-елите (или контра-елите) друштва.

… Пошто смо деведесте већ искусили, имамо барем представу о томе како се излази из овог зачараног круга. Један елемент за промену свакако да је дужа, дубока криза. Она подстиче људе да се више не задовољавају уобичајеним медијским матрицама објашњења, већ их тера да трагају за алтернативним решењима. Та потрага публике за новим одговорима јача независне медије, где такве одговоре публика једино и може наћи, као што и у њима долази до постепене кристализације позитивне алтернативе. Када, међутим, лаж владајуће идеологије дође у тој мери у раскорак са истином окружујуће стварности, владајућа елита бива све више исмевана и куђена, чак и од своје ближе околине, те стога губи самопоуздање. Тако на неким од избора опозиција ипак успева да освоји више гласова него што власт може да украде (буквално, или медијски). Тада се догађа преокрет и контра-елита постаје владајућа. …

Dragan K. среда, 15 април 2009

Zaista se divim moćima propagande da pola od glasaća koja gleda sve ovo sto i autor opisuje,i dalje podrzava isto stanje i iste partije koje su najodgovornije za to stanje. Mnogi,sto se tice odlucivanja, nalaze se u pat poziciji,jer opozicija isto deluje konfuzno i nesigurno,i nije garant da moze bolje. Postavlja se pitanje, dali Srbi u ovom momentu imaju jake moralne licnosti,nepotkupljive i sposobne da povuku u pravom smeru svoj narod,dali su isti sposobni da se organizuju , prezentiraju svoje ideje i izadju na glasacko bojno polje. Mislim da su materijalna sretstva samo opravdanje za neaktivnost ,iako ne negiram njihovu vrednost. Ova zapadna demokratija je i tako zamisljena da bogati imaju vece sanse da se docepaju vlasti,da kao vlasnici medija peru sistematski mozak,eto skoro polovini glasaca i da ti glasaci skoro nemaju nikakvu mogucnost da smene,iako gledaju katastrofalne rezultate,takvu na prevaru izabranu vlast.

Gde je izlaz od ove lazne demokratije? Ako se otstrani nasilje kao metod posle kojeg skoro po pravilu dolaze jos gori vec ovencani“slavom“oslobodioci, onda ostaje samo strpljiv i uporan rad u odrzavanju nezavisnih medija,koja bi trebalo da budu pod kontrolom sto sireg broja ljudi,kako bi se izbeglo lako prodavanje istih, glasaci bi trebalo da budu aktivniji i da oformljuju svoje nevladine organizacije, i tako zdruzeni imali bi vecu moc uticaja a i bili bi zasticeniji nego pojedinci. Svi bi morali da trazimo nacina da ovo sto se dogadja bide jednom prekinuto. Izvinjavam se na latinicu koja mi je strana ali neznam kako kompjuter da mi pise cirilicu.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Узети поново лектиру за четврти основне, „Збирка народних пословица“ Вука Караџића

Kako je kriza „zakačila“ Australiju?

Ercov1 (ekonomista)

10. mart 2009.

Uprkos tome što je ekonomska kriza započela sa američkim stambenim kreditima i što se u Australiji i danas tvrdi da će ova zemlja biti najmanje pogođena svime što se danas zbiva u svetu, sve je očitije da kad Amerikanci kinu, Australijanci dobiju grip.

Do pre mesec i po dana, naime, australijski dolar bio je gotovo iste vrednosti kao američki, da bi danas pao na manje od dve trećine nekadašnje vrednosti.

Država poručuje da se ne paniči jer je australijska regulativa što se stambenih kredita tiče, daleko strožija pa je time, pretpostavlja se, i sposobnost ljudi da ih plaćaju veća.

Niko, međutim, više ne krije da idućih šest do devet meseci sledi vrlo težak period, sa više stotina hiljada otkaza.

zovu (mlatilac prazne slame)

12. mart 2009.

Ja vidim samo dva zdrava puta kroz ovu krizu za nas pojedince, oba teska.

PRVI: Uzeti ponovo lektiru za četvrti osnovne, „Zbirka narodnih poslovica“ Vuka Karadzica, procitati ih pazljivo, sa posebnim naglaskom na one tipa „Dug je rdjav drug“ ili „Prostiri se prema guberu“ ili tome slično. Dakle, ne zaduzivati se bez velike potrebe, pogotovo ne na kreditnim karticama gde usi odpadaju od kamata; proceniti pravilno svoje kupovne mogućnosti pre nego što se nešto kupi. Naravno da je teško jer živimo u sistemu u kome je potrosnja ugradjena u same temelje, ali ko može da odoli neće se kajati.

DRUGI: Zauzeti stav da su materijalna dobra ionako prolazna, nebitna i samo degradiraju coveka. Onda uzeti svaki kredit koji ti se ponudi i upotrebiti ih za ona materijalna dobra koja u tom trenutku izgledaju potrebnija od drugih. Ako se dodje u situaciju da dug ne može da se plati, to je problem zajmodavca a ne vas. (Da se podsetimo, tako je sve i pocelo, navodno, kada su do nekretnina dosle neke americke porodice koje o tome nisu mogle ni da sanjaju, pa sada banke ne znaju šta da rade sa njima, jer banci ne treba prazna kuca)  …

Nešto IZMeđu: E, tu ćemo biti svi. Samo, ja nemam odgovor na pitanje da li ulagati u nekretnine, deonice ili zlato. I ne znam koja grana privrede ima najbolju perspektivu, pa na nju da se usmerimo. Ko zna? A da hoće da kaže?

Vidim da vi imate nerasciscene stare racune, ne bih da se mesam, ali ipak bih da prokomentarisem 1993-u.

Prvo nekoliko nespornih cinjenica, a onda moj utisak (koji je kao i svaki utisak nepouzdan):

Te godine još uvek skoro ništa nije bili privatizovano.

Država je zabranila otpustanje iz državnih (odnosno drustvenih) firmi dok traju sankcije.

Dakle, vecina stanovnistva je imala radno mesto (da li su imali posla, to je drugo pitanje).

Vecina od onih sa radnim mestom je primala plate preko tekucih racuna.

Tekuci racuni podrazumevaju cekove.

Inflacija je imala trinaest cifara, dakle i cene i plate su rasle vrtoglavo (ko nije doziveo teško mu je da zamisli).

Ogromna vecina ljudi koje ja poznajem slobodno je ispisivala cekove i kupovala šta im treba. Nije bilo bitno koliki je bio minus i kolika je bila kamata na taj minus, jer je naredna plata bila tolika da je vise nego pokrivala taj iznos. Ne zaboravite da je cekovima trebalo oko nedelju dana da stignu na realizaciju, tako da je „dobitak“ bio još veci. Utoliko je tačno da niko nije bio gladan ili zedan osim ako (a) nije bio zaposlen; (b) bio je zaposlen kod privatnika i platu nije primao preko tekuceg racuna; (c) tekuci racun mu je bio kod banke koja je nerado davala vece kolicine cekova; (d) pri tome nije dobijao ocnovne namirnice preko sindikata ili od firme omesto novcanog placanja; (e) ili je bio suvise posten da trosi novac koji još nije zaradio, pa nije hteo da ide u minus (uglavnom starija generacija); (f) ili je bio izbeglica. Izvinjavam se ako sam nekoga zaboravio. Iako je spisak dug, ipak je to bila sicusna manjina stanovnistva. Da i ne spominjem da su oni koji su spadali u jednu ili vise od tih kategorija prodavali svercovanu robu, najviše cigarete i benzin i tako se snalazili.

Otreznjenje je nastalo 1994, ako mene pitate, kada je Avramovic postao guverner Narodne banke, zamrzao dinar i zaustavio stampanje novca (i cekova). Tek tada smo shvatili koliko smo osiromasili.

Jedno od cuda Milosevicevog doba bilo je to što je elektroprivreda radila besprekorno. Tako je narod mogao da trpa u zamrzivace šta je hteo i nije morao da jede parizer ko nije hteo. A u Madjarsku se islo ne zato što u zemlji ničeg nije bilo, nego zato što je tamo bilo jeftinije.

Problem sa 1993 je bio u tome što se ogromna narodna energija trosila na besmislene stvari, najviše u redovima za hleb, mleko… Pa cekaj red u bankama da podignes dinare, pa trci kod dilera da ih zamenis u marke (a kurs u međuvremenu otisao), pa planiraj sverc-ture do Madjarske ili Rumunije. Pa opet u banku u red za cekove… I kad ugrabis dva litra mleka ti si srećan jer si „uspeo“. Pa ti udje u krv, pa čim vidis red ti se prikljucis, iako ti je kod kuce zamrzivac pun mleka. U toj opstoj jurnjavi nismo ni primecivali koliko smo kao drustvo propadali.

Ja sam imao taktiku da u red uvek nosim nešto za citanje. Ne da sam se nacitao te godine! Sad me sramota kad pomislim kako malo čitam. Da hoće ta kriza ovde pa da se covek opet malo kulturno uzdigne :-)

A to što se svet smejao? Koji svet? Ja se nisam smejao Argentini kad su oni imali sličnu pricu.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Међутим како све има свој почетак и крај, тако је са 5. октобарским променама, привредно чудо постало „чудовиште”…

Moj grad/selo -GaRaVoOko-(Student)
24. avgust 2007.

Ovde mozete da napisete nešto o svom mestu gde ste rođeni. Možda se nekome svidi pa odluci da poseti to mesto.

Da krenem:

Gornji Milanovac i Selo Savinac
Ovo je kraj izuzetno obdaren pitomim šumovitim planinama i čistim rečicama i potocima, predelom privlačnim u sva četiri godišnja doba. Takođe u Takovu je pod barjakom Miloša Obrenovića počelo stvaranje prve srpske države o čemu svedoči muzej, crkva brvnara, i spomenici drugog srpskog ustanka. Iz najstarije zgrade suda u Srbiji, legendarni vojvoda Mišić komandovao je suvoborsko kolubarskom bitkom.
Manastir Vraćevšnica, na putu Gornji Milanovac-Kragujevac, podignut je početkom 15. veka. U dvorištu manastira su tri konaka i riznica u kojoj se čuvaju Takovski krst i delovi nameštaja dinastije Obrenović.

Savinac je zaseok sela Šarani udaljen 4 km od Takova. Legenda kaže da je ovim putem prošao Sveti Sava i da se u kamenu može videti otisak kopita njegovog konja. Miloš Obrenović je ovde podigao svoju prvu zadužbinu, u spomen svoje supruge knjeginje Ljubice. Ovde počivaju i kosti Vukove ćerke Mine, slikarke i pesnikinje. Sačuvan je i čardak iz Miloševog doba.
Za smeštaj gostiju mogu se koristiti brojne vikendice i sobe u seoskim domaćinstvima.

Ekonomska skola – Pristina
27. avgust 2007.

I ja sam zavrsila Ekonomsku preko puta kasarne. 80 godiste. Ne mogu da se sjetim ko mi je bio razredi al se zato sjecam profesora Rase.
Nisam bila tamo od 1999, nit planiram da idem. Bas sam gledala neke slike na internetu i vidim da je Priština postala još gora i prljavija. I kad se sjetim one buregdzinice ispred skole i koliko su puta prodavili pokvareni sir. Stvarno mi se ne vraca. Al bilo je cool profesora i par normalni ljudi, tako da za vrijeme sokolovanja nije bilo ni loše.

RUDNICKI_SOKO (gorski car)
27. avgust 2007.

He, he, rece neko nema veze odakle si, nego kakav si. Slazem se u potpunosti…
Inače ja sam rođen u Gornjem Milanovcu, podno Rudnika, ali već deset godina ne živim u njemu…
U vreme mog detinjstva Gornji Milanovac je bio privredno cudo Jugoslavije. Kompanije poput PIK „Takova“, „Metalca“, konfekcije „RUDNIK“, nadaleko poznatih „Decijih Novina“, ime grada pod Rudnikom pronosili su sirom sveta. Gornji Milanovac je u to vreme imao vise zaposlenih nego stanovnika, po cemu je bio jedinstven na ovim prostorima. Nedostatak radne snage nadomestao se radnicima iz okolnih gradova, Cacka, Arandjelovca, Topole…
Gornjomilanovcani su u to vreme, zahvaljujuci razvijenoj privredi putovali po svetu i vracajuci se sobom donosili smek svetskih gradova…U to vreme su „Decije novine“ inicirale izgradnju Jugoslovenskog Diznilenda, bas u Gornjem Milanovcu. Obezbedili su i lokaciju, ali…

Čak i u vreme sankcija Gornji Milanovac je bio ispred mnogih gradova u zemlji…Ne retko su se i u to vreme po gradu vidjale privredne delegacije i vijorile zastave zemalja koje su saradjivale sa milanovackom privredom (Norveska, Svedska, Austrija, Ceska…)…

Međutim kako sve ima svoj početak i kraj, tako je sa 5. oktobarskim promenama, privredno cudo postalo „cudoviste“…Opsta otimacina i grabez, pred privatizaciju velikih firmi su grad odveli na ivicu ambisa.Veliki broj ljudi je ostao bez posla, rejting firmi je degradiran do maksimuma (kako bi se prodale za sto manje pare), a sa ulica je nestalo one pozitivne energije koja je grad krasila decenijama unazad…

Danas se Gornji Milanovac prepoznatljiv, bas kao sto rece inicijator ove teme, samo po istorijskim spomenicima i dinastiji Obrenovic i nije ni nalik onom gradu koji je svakog svog gradjanina cinio ponosnim time sto je Gornjomilanovcanin…

curaodBobana (VSS)
28. avgust 2007.

Rođena sam u Banjaluci, jednom od ljepših gradova u BiH,gdje trenutno i živim. Ranije se mnogo ljepše i bezbrižnije živjelo. Grad je nudio više mogućnosti i sadržaja, dok se danas sve svelo na ogroman broj kafića i klubova. Uveče je glavno šetalište gospodska ulica i parkić :-) prepuna mladih ljudi (uglavnom lijepih i zgodnih cura, kako bi rekli pripadnici jačeg pola). Ja sam 7 godina živjela u BG-u, sigurno najljepšem gradu na Balkanu, tako da mi je sad Banjaluka nekako mala i skučena. Opet, kad odem u druge dijelove RS, Banjaluka mi se učini kao NY :-).

gde-sam-rodena!!
28. avgust 2007.

rodjea sam tamo gde cvece, mirise al i saznanje da moje majke nema vise. A sad živim; gde cvece ne mirise, gde se ljudi ne vole i gde samo jedni drugima pakost žele. Gde je majka tamo je dom, a gde je dom tamo je majka – jer majka docekuje, majka ispraca, majka se raduje (uf sto je tuzna tema) idem da se isplacem vraticu se ,,, ponovo ovde al nikad u rodni kraj.

Milicac (…)
28. avgust 2007.

E ovako rođena sam u Gračacu u Hrvatskoj, onda sam živela u Indjiji, pa onda u Lipljanu na Kosovu pa onda u Brusu kod Krusevca pa sam sad u Americi…al najlepsi i najmiliji grad mi je Inđija.

dijana-bl (boginja lova)
29. avgust 2007.

Ja sam rođena u Karlovcu u Hrvatskoj. Jedini grad u Evropi sa 4 reke. Jedan od 5 gradova na svet koji su na 4 reke. Jedan od 3 grada na svetu cija je gradska jezgra i danas sacuvana u obliku sestokrake zvezde.
Sada živim u Beogradu. Jedini grad na svetu koji ima Kalemegdan na uscu Save u Dunav.

Извор и наставак на: SerbianCafe.com

Не постоји „запад“ нити „исток“, већ јединствен систем прерасподеле вишка рада

М. Бобић-Мојсиловић

Издајници

Онај ко лепи такве етикете, за себе, самозвано, узима ексклузивну позицију онога ко је у праву

[објављено: 15.01.2008.]

Ceda Bradic, 05/09/2007,

(1) Bojan Todorović, 05.09.2007, 00:38 „…sve više shvatam koliko smo srećni što živimo u državi koja je ovako dobro uređena.“

Ne postoji „zapad“ niti „istok“, vec jedinstven sistem preraspodele viska rada – tamo gde se obezvredjuje rad, zove se „istok“, tamo gde je rad precenjen, zove se „zapad“ (za Eskime i pingvine, preporucujem podelu sever-jug:).

Uredjenje drzave ne definise relacije medju ljudima, vec raspodelu vrednosti viska rada. R Srbija je imala poslednjih pola veka, akomulaciju viska rada-pretvaranjem u „drustvenu svojinu“ (u sastavu SFRJ) i unistenje tog viska rada-pretvorenog u „drustvenu svojinu“ koji se zatim, sistematski unistavao: raspad SFRJ, metodom finasiranja rata, sankcijma, hiperinflaciom, bombardovanjem i definitivnom rasprodajom u bescenje.

Opredeljenje za „zapad“ je forma i metod dalje preraspodele viska rada, JEDNOVREMENO, i unutar R Srbije, i unutar „zapada“. Efekat je odrzavanje iluzije „o zapadu“ uz tome odgovarajucu dalju, preraspodelu viska rada unutar R Srbije (kakvu ?) i u odnosu na svetski sistem preraspodele viska rada (sta se desava, ne samo sa viskom rada, vec i sa prirodnim resursima i teritorijom ?). Banovci ? Komsijske relacije ?

Sadrzaj „zute stampe“ koji odslikava samo neke (idiotske) „aspekte“ realcija medju ljudima ? (ali, ne SVE relacije). To je posledica predhodnog-ne, nikako posledica aktivnosti g Jovanovica niti glasanja na izborima.

(3) Autor teksta (i svi mi), previdjamo gresku u naslovu: puni naziv ne moze biti „satanizacija“ (koga ?), nego satanizacija – CEGA ? Sta je to, sto satanizacija unistava, obezvredjuje ? Nemamo odgovarajucu REC (termin !). Imamo li tome primerene pomisli (zamisli), reci, dela? Ako nemamo – kako mozemo ocekivati NAPREDAK ? Napredak CEGA ? Kako opisati opredeljenja, nastojanja, aktivnosti i rezultat (grupe, plemena, nacije, drzave, sistema)…ako za merilo koristimo termine „komunisticki“, „demokratski“, „zapadni“ „istocni“? STA SVE ne koristimo u opisu napretka – i postizemo indikaciju elemenata satanizacije ?

Da li terminima, pojmovima, koji oznacavaju „relativno malu satanizaciju“ opisujemo „relativno veliku satanizaciju“ ? Da li smo svesni gde nas to vodi ? Ne na istok-zapad, vec u ambis. Ako to shvatamo – javalja se IZRICIT ZAHTEV da se definise sta satanizacija satanizuje, pa tek onda NA TOME bazirati misli, reci, dela. Tada se moze ocekivati napredak (ne levo-desno), vec _uzdizanje_. IMERATIV ! Jer, buducnsot se ne ceni pozicijom (levo-desno) u ponoru, vec u odnosu na visinu prepreka, koje sami stvaramo! Znamo i sta nas ceka na dnu ponora. A sta nas ceka IZNAD ? Iznad, ne samo iznad prepreke, vec i iznad oblaka ? Oblaka neprozirne prasine, kojeg stvara „topot kopita i ljudskih nogu“.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)