Тражим, захтевам од овију моћних говорника да и псовке буду на „одомаћеном“ страном језику
Пренето са Hamzjakl’s Blog
јун 21, 2009 – Објављено од стране stevo
NAVIKA JE NAVIKA
…Ako ima nečega (nešto) što mrzim onda su to sigurno nepoznate reči u jednom tekstu, i ako dobro razmislim i u drugom ili bilo kojem tekstu. U jebenom članku na jednoj šlajfni imaš pet stotina pedeset i osam stranih reči. Anksioznost! Jebo te otrov i zagadjenje jezika domaćeg! Ja završio dva razreda osnovne, prvi sam ponavljao, a u drugom pičnuo na popravni iz dvajspet predmeta, a i ovo je bilo na stranom jeziku, Srpski sam naučio otkad znam za sebe i nikoga se ne tiče koje još jezike govorim ili baratam š’njima, no kada pročitam nešto na Srpskom (ћирилицом ili latinicom свеједно ми је) a tekst je prepun ne tudjicama već jebenim izmišljenim stranim rečima… e ljut sam! Ako se ovako i na ovaj način pokazuje (dokazuje?) učenost i načitanost ili kako li se ono kaže SUPERIORNOST nadmoć šta li – onda tražim, zahtevam od oviju moćnih govornika da i psovke budu na „odomaćenom“ stranom jeziku, jer JEBIGA i MA U PIZDU MATERINU nisu interesantne psovke.
Ono što još više mrzim su političari, naročito oni priučeni, seljačine koji sa poštenim seljakom, onim što proizvodi hranu za naše trpeze stolove i hladnjake (frižidere), da hladnjake, smrznjake, ledare i tako dalje…nemaju ama baš nikakve veze, bre.
Političare koji su „uveli“ u naše rečnike veoma zajebane strane reči misleći pri tom da čemo ih rad toga više ceniti a možda ih i zavoleti… nikako i ni u kojem i kakvom slučaju ne volim i skrajnuo sam ih u zapećak svoje duše (i nemoj sad da mi neko kaže da ih je uspeo izbaciti iz sebe kada nam oni kroje sve i svašta!). Turcizam veze nema s ovim, jer ako neku reč koristimo desetinama, stotinama godina onda je to naša reč, narod hteo dobio je, tačka. Nadalje ne volim političke partije, još manje volim one osobe što na svojim ličnim blogovima veličaju ili kude partije i kažu ovako il’ onako se zovu, takvo bre ime imaju. Nemoj ih imenovati, kaži ovi što vladaju, a ima ih više, i dodaš nisam na njih mislio već na one druge; ili kažeš ovi što nisu na vlasti i ponovo upotrebiš čarobnu rečenicu nisam na vas mislio nego na one. Zašto ovako? Ne pljuj u bunar, trebaćeš se napiti vode. Je li, bre. Barem nemoj javno, ostavi za sobom putić za odstupanje.
Naravno da i ja koristim strane reči i izraze, ali ako mogu da ih izbegnem – ću da ih ‘zbegnem! Što se tzv patriota tiče, odomaćenih ljubitelja domovine što imaju svoje male il’ poveće poslove (biznis jelte) a ono svojim preduzećima dali zvučna imena na stranskome jeziku kao npr „Medžik & Co“, smatram da veze nemaju sa plemenitim domorocima koji su dočekali belog čoveka. Medjutim, ovi poslovni ljudi imaju neke svoje navike i poplavela prsa. Jebiga, navika je navika.
Stevo Valjić danas u jutarnjim satima Subotica
Сродне теме:
Једина личност из српске историје коју су комунисти величали је био Бук Караџић
xyzzz (…)
26. maj 2009.
СрБски кажемо ми који сматрамо да смо Срби а не Српи и осећамо се врло несрећни због унакаженог нам језика од стране аустроуграског покатоличеног шпијуна, масона и германофила Вука Стефановића Караџића који Србе отцепи од хиљаду година историје и језика Светог Саве и прогласи за народни језик наречје из Херцеговине са више турцизама него србских речи.
Мали пример, Џорџ Бернард Шо је оставио поприличну суму новца у фонд (до сада је нарасло на вероватно много милиона фунти) као награду ономе ко направи фонетску азбуку за енглески језик, али наравно да буде прихваћена. Није да није било покушаја, али као што знамо Енглези и даље немају фонетски алфабет. Зашто? Па нису луди да се одрекну целе своје историје, језика једног Шекспира, а на крају крајева они нису никада имали изнад себе силу која је радила на уништавању њиховог идентитета као што смо ми имали одувек, и још имамо.
То што је ћопави зликовац урадио је исто као када би за књижевни енглески био проглашен кокни.
Јели сад јасније_
Заборавих… Једина личност из србске историје коју су комунисти величали је био Бук Караџић… Сећам се, пошао сам у школу крајем седамдесетих.
Запитај се зашто и онда ће ти бити јасно колико срБство има везе са комуно’турбо српским новоговором.
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама
Учити до краја образовања
Запуштеност српског језика у нас неизмењена је већ деценијама. Како сада ствари стоје, у вртићима се пре свихучи енглески језик. У основној школи, а поготово у средњој када сваки појединац треба да доврши своје језичко образовање, предност има књижевност. Ако се без формиране језичке културе стигне на факултет, онда је касно за било какве поправке. Нажалост, на свим факултетима обавезан је страни језик, најчешће енглески, српски се учи само на филолошком!
Лектор „Политике”
Градимир Аничић
[објављено: 08/03/2009]
Страхиња , 10/03/2009,
Био сам срећан када је пре две-три године почео са радом Језички савет и када је као резултат тог окупљања постојала барем на интернет издању рубрика ,,Језички прозор’’. Сећам се чланака професора Егона Фекете који је писао указујући на примере лошег писања у Политици. Колико ме сећање служи после око годину дана ,,Језички прозор’’ је укинут без иједне речи образложења, као да су разлози због којих је постао нестали. На несрећу српског народа то није био случај. Кроз језик неког народа се најбоље одсликава свеколико национално стање душе, промишљања о свету у коме се налази и утицајима из света са којим долази у додир.
Политика је прерасла дневне новине и разне часописе, и са преко века постојања постала је заштитни знак јавне речи у Србији. Ако вам је српски језик основно средство за рад, онда је недопустиво да читам многе чланке (поготову у делу економија) који да нису много мучни и трагични, били би урнебесно смешни. Крајње је време да се новинари и уредници вуку и за рукав ако то треба, да би нас поштедели њиховог ,,серблиша’’ и фрљања са изразима који ни на српском ни на енглеском не значе ништа. Речи као: експерт, борд, франшиза, бренд, менаџмент, билборд, стајлинг, фан, дисконт, бизнис, тендер, холдинг, медији, компанија, брокер, акциза, кластер, онлајн, сајт, фајл, софтвер, виртуелан… и много сличних из серблиша за мене су грозно смеће којим покондирене незналице покушавају да кажу нешто тобоже светско ново и недокучиво ,,што само они занју’’. То што се то ради без потребе јер на српском те речи не значе ништа, и да би се показала уображеност, нема везе, ми шамарамо по језику па шта буде. Ваљда би се онда понеко од новинара и уредника призвао свести. Ако нам је скупштина Србије мерило писмености и језикословља, зло нам се пише. Поред праве голготе којом је изложен говорни српски језик у скупштинској сали, посланицима не смета што код улазних врата не пише ни име државе Србије?!? Исто је и на згради владе?!? О осталим јавним гласилима боље да не говорим.
Не дозволите да се стандард квалитета српског језика којим се пише срозава, јер смо као народ довољно срозани и зарозани. Зашто је језички саветник Како треба писати, објављен као интерно издање само за Политику? Зар је то тајна или то може бити још једно од издања које би се могло делити или продавати. Корист би имала и Политика и српски народ. Ја сам предлагао да Политика уради и приручнике за пословну преписку, ту тек влада расуло и ради ко шта хоће и дохвати. Ако чекамо на установе које су за то најстручније, никад ништа нећемо ни дочекати. Осврните се само на цео век рада САНУ на описном српском речнику који још није прешао ни слово ,,О’’?!? Сетих се чланака Милана Мишића ,,Драги наши читаоци’’ од 8.2.09. Док он уредно шамара серблиш, ето народ све мање купује новине па као немојте да престанете да купујете наше новине…
Писање иза којег стоји добар новинарски рад: истраживање, анализе са подацима а не из ногавица, логични коментари, кључна и важна питања, добар, смисаон, богат, духовит, српски језик, нуђење производа информисања који излазе из оквира просте продаје дневних новина (видети шта и како раде друге новинске и информативне куће у свету као нпр продаја старих чланака, док је архива Политике на интернету нечитљива па је испао прави циркус) … то ће продавати ваше услуге и производе у будућности.
Маштам да могу преко пута зграде Политике да направим плакат на коме би огромним словима писало: Говорите и пишите српским речима а не енглеским позајмљеницама, битно је шта хоћете да саопштите и да ли ће вас сви разумети, не скривајте своје незнање покондиреношћу и речником пуним позајмљеница.
Волите, чувајте, негујте и богатите српски језик, јер он нема никог осим нас који га говоримо, пишемо и читамо. Наставите ли овако, олује ће нас развејати.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
У скоро свакој националној књижевности имаш покондирене тикве
Pokondirena tikva
majkakg (mama)
27. april 2009.
„Pokondirena tikva”, dramsko delo Jovana Sterije Popovića, nema pandana u svetskoj knjizevnosti, sto će reci, predstavlja zvornu srpsku osobinu. Teško da bi naslov i mogao da se prevede na neki od svetskih jezika.
A sve ovo pišem jer mi se čini da, kako je neko izasao iz srpskih opanaka (pirocanaskih), tako mu u Srbiji vise ništa ne valja. Ni zemlja, ni priroda (zagadjena je za nezna pluca Srpcadi odrasle na zapadu), ni hrana… ništa. Otvorih novu temu, da ne kvarim druge.
babyshamble (sandinista)
27. april 2009.
xexe iako u sirem smislu dramsko delo, ono je ipak u prvom redu komedija (podvrsta drame), a sterija se smatra jednim od najvecih srpskih komediografa.
strasno volim tu komeNdiju, ali da je najvece svetsko delo, nisam sigurna.
elem, u skoro svakoj nacionalnoj knjizevnosti imaš ‘opevane’ pokondirene tikve (npr. molijerov gradjanin plemic), a nama je je ova najdraza i najbolje je razumemo, jer je pisana na nasem jeziku iako nema veze sa srbijom u geografskom smislu, nego sa ugarskom.
srbija jeste prelepa zemlja, nama iznad svih, ali je takođe mnogo zagadjena, vrati se samo 10-ak godina unazad (najvece ekološko zagađenje u istoriji ratovanja).
valjda pratis epidemioloski porast tbc-a kod dece, kao i mnogih drugih plucnih oboljenja. deca odrasla dole su u neku ruku otpornija.
moj sin je dva puta bio bolestan i to oba puta kad smo bili dole.
za zdravu hranu vazi samo ako jedes ono sto tvoji sade i odgajaju, po radnjama je katastrofa (beli luk se uvozi iz kine, paprike iz grcke, ej i to u srbiju!), nema deklaracija na proizvodima, itd.
pa prošle godine su bosanci vratili breskve iz srbije- kao mnogo su zagadjene.
razumem tvoj gnev, i meni je teško sto je tako, ali tako je na zalost.
Isidora_C 27. april 2009.
znaš da sam se i ja sjetila tog djela, nemam pojma zašto! ;) ne znam ni ja zašto takvi uopste idu u srbiju. valjda da pokazu kako su uspjeli na zapadu? znala sam jednu s juga koja je pricala kako jedva ceka da kupi auto, sesir (?) i pojavi se u rodnom gradu. radila je kao konobarica.
što se razboljevanja tiče, moj tata kaže da smo se brat i ja uvjek razboljevali kad negdje krenemo. promjena klime, potreba da se bude u centru paznje, šta li je.
p.s. ako ih nešto bas vuce, tikvice mogu uvjek do republike srpske. ima tamo dijelova gdje je vazduh cist k’o na himalajima. seljaka nema da spricaju, putevi opustjeli, fabrike zatvorene, ma milina! sjetih se one mome kapora da se treba drzati dalje od krajeva gdje hvale vazduh :)
babyshamble (sandinista)
27. april 2009. u 09.25
majkakg,
zašto se ne može prevesti? a swanky pumpkin :))
to je bukvalan prevod, koji bukvalno znaci pokondirena tikva, ali englezu ne bi znacilo ništa, jer ovde se ne radi prevodjenju reci, nego o idiomu, koji su generalno neprevodivi, kao sto je ‘drunk as a lord’ neprevodiv kod nas u semantickom smislu.
ne razumem zašto na jedan kraj stavljas plemstvo, a na drugi opanke.
pa šta su nosili engleski plemici pre 300 godina?
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
На самом почетку учења страног језика треба почети и мислити на том језику
Kako učite na Engleskom?
Kako ucite? 23. септембар 2007.
Kako bre ucite na Engleskom? Ja čitam, ok . sve razumem, ali probam da ponovim nekako mi to sve na Srpskom, uzas živi, lake lekcije i sve ok, ali nikako da usadim u glavu bukvalno da mislim na Engleskom, sve odma prevodim, uzas, Kako ste naucili da ucite na Engleskom, bolje reci pamtite na Engleskom, kad bi me neko direktno pitao za nešto na Engleskom znam odgovor, a sama da ponovim, uzas živi…Kako ste i šta ste radili vi?
Alex-64
24. септембар 2007.
Pokusaj da čitaš prvo knjige iz oblasti koje volis, bar jedno dva puta. ja sam recicmo gutao knjige iz oblasti preduzetništva, marketinga, kao i viceve i komedije. Kasnije upitaj sama sebe šta je bila tema, šta je najvaznije, sto bi mi rekli da prepricas šta si procitala.
Dosta se nauci i prevodjenjem sa srpskog na engleski i sa engleskog na srpski uz koristenje nekog od ozbiljnih enciklopedijskih recnika.
Potom kupi rečnik sinonima i antonima i Words and Idioms i pokusaj da ga primenjujes svakodnevno.
Moja žena je svojevremeno citala i plakala posto ništa nije razumela ali je bila uporna, i nije odustajala. I posle tolikoh godina i dalje ima manjih problema sa spelovanjem ali kada napise pismo i advokati se tresu posto je direktna.
Što se tiče ucenja glasno ja sam to radio samo u osnovnoj i srednjoj skoli.
Ja uzmem flomastere i napravim slikovnicu od svake strane i sa strane stavljam Very Important (izuzetno važno na pasusima).
A ono što ne moga da zapamtim ja napisem i onda kada posle ucenja izadjem napolje ja se preslisavam.
Koncentraciju možeš da vezbas takozvanim books on tape, ili kako bi rekli zvucnim knjigama.
Postepeno ćeš početi i da razmišljas na engleskom.
Treba da imaš samopouzdanja posto su u Severnoj Americi skole lakse za polaganje ispita jednom kada se upises.
ecolid19 (hemicar)
24. септембар 2007.
Treba misliti na jeziku na kome se uci i na kome se govori. Ne treba nikad u glavi prevoditi, jer su mnogi izrazi razliciti i sam duh jezika. Na samom početku učenja stranog jezika treba početi i misliti na tom jeziku. Mogu biti manji problem kad se uci na jednom jeziku a polaze ispit na nekom drugom jeziku, tu treba strucne izraze znati tačno prevesti, no ako neko redovno ide na predavanja onda ni to nije neki problem.
Ja zaista nikad nisam imala taj problem , od najranog detinjstva govorim 3 jezika, engleski sam krenula u skoli u 5. razredu, ali ni stim nisam imala problema, u BG sam spremala dosta ispita na engleskom a polagala na srpskom, kasnije kad sam otisla svakojako, no najneobičnije mi je bilo prevođenje sa engleskog na nemački i obrnuto jer su mi oba jezika strana. No zivot nas natera na svasta, sad krecem da ucim francuski tj. obnavljam ono oskudno znaje i idem dalje.
Samo hrabro napred, uzivite se u jezik na kome čitate i ucite, i MISLITE NA TOM JEZIKU. Budite sto vise u drustvu ljudi koji govore taj jezik i gledajte TV.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
„Страни језик се учи најмање 10 година да би могли без проблема разумети и комуницирати на том језику”
Kako najbrze nauciti engleski jezik
duka2007 (El Teh)
08. септембар 2007.
Kako najbrze nauciti engleski ali da ozbiljno možeš da komuniciras .
irmi& 16. септембар 2007.
Uz ucenje moras obavezno da nauceno primjenjujes odmah i u praksi tj da svakodnevno s nekim razgovaras na engleskom. Ucenje stranog jezika zavisi i od tvojih godina, neće se istei rezultete postici sa 16,25 ili 35 godina – sto si mladji sve bolje.
Ne znam gde živis ali i da živis na engleskom govornom podruciju ništa bez najmanje 3 do 4 godine ucenja. Secam se moje nastavnice engleskog još u osnovnoj skoli kada nam je rekla: „Deco, strani jezik se uci najmanje 10 godina da bi mogli bez problema razumeti i komunicirati na tom jeziku” Mi smo je tada gledali u fazonu ja budale, ali u sustini ona je bila u pravu.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески као званичан државни језик
Џеронимо , 08/03/2009,
ЋИРИЛИЦА запео: „Ћирилица па ћирилица!“ Каква, бре, ћирилица, коме она треба!? Неекономична је – за исти слог иде 7,3% хартијског простора. У огромној су економској предности издавачи који користе латиницу. Затим, све мање Срба чита ћирилицу, па је зато „Политикин“ тираж у опадању; очекујем да ће се њени власници опаметити и ускоро прећи на лепу и економичну, европску латиницу. Санћим, „ћирилица је писмо српског језика“! Па да јесте, ваљда би је Срби здушно користили! Није – само нам смета, мота нам се око ногу ко старо домаће псето; успорава нас на путу у ЕУ. Да је среће па да је и забранимо. Да имамо куражи и визије, увели бисмо енглески (већ имамо његово писмо – латиницу, у оптицају!), као званичан државни језик. Српски би могао бити факултативан, за заостале и тврдоглаве. Где би нам био крај да то урадимо сада одмах – да покажемо добру вољу Европи, да их „умекшамо“, да схвате да искрено хрлимо у њен космополитски, свеобухватни загрљај. А у свему томе ћирилица је само препрека!
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Не може се срећа Запада изграђивати на јауцима Истока!
iciparis (profesor)
04. januar 2009.
Hugenot, moj brate po Hristu!
Buducnost će pokazati da je engleski jezik v a v i l o n s k a k u l a , koju su gradile merkantilne sile Engleske imperije i Amerika, takođe engleska imperija.
Francuska je u svojoj merkantilnoj pomami zaboravila Monteskjea, Voltera, Didroa, Rousseau-a, Emila Zolu, Jaurès-a…i sve one koji su je obasjali svojim blistavim umom, pa se povela za engleskom vavilonskom gradjevinom.
Gospod Bog neće im nikad oprostiti šta su uradile jednoj maloj i nevinoj Srbiji i njenom nezasticenom narodu!
Ne može se sreća Zapada izgradjivati na j a u c i m a Istoka!
Pocelo je urusavanje babilonske kule i neće se zaustaviti…
A meni i bliznjima dozvolite da slovim jezikom Nebeske Srbije:
„Gore nad nam Srpsko je nebo
Na njemu sedi Srbin-Bog
Oko njeg’ Srbi-andjeli lete
Dvore Srbina, Gospoda svog!“
od Petra Kotchitcha
Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)
Двојезични одгој
Dvojezicni odgoj
nesigurna majka – 21. август 2004
cao svima ! posto zivim u njemackoj neznam kad moj sin pocne da prica kako da ga ucim dva jezika od jednom??? dali prvo da nauci jedan pa drugi ili paralelno da uci oba jezika? htjela bih da podje u djecji vrtic sa tri godine, ali bi tada trebao znati njemacki (nije obveza, nego da razumije drugu djecu). dali je neko od vas imao isti problem i kako ste to savladali, kako su vasa djeca ucila jezike? unaprjed zahvalna !!!
vojvodjanka_mala (privatnik) – 24. август 2004
Nemam vremena da citam sve komentare a i zurim,zelim samo da prenesem svoje iskustvo. Zivim u mesovitom braku,u selu u kojem su pripadnici druge nacije. Roditelji mog supruga su od prvog dana govorili sa mnom srpski, a ja sam iz postovanja prema njima vrlo brzo naucila njihov jezik.
Kad sam se porodila, svom detetu sam se obracala na srpskom, a oni su mu pricali na svom jeziku. Kad smo ga ucili kako se nesto zove , to je bilo istovremeno na oba jezika. Dete (musko) nije progovorio do svoje druge godine, sve je razumeo, a kad je poceo da prica pricao je perfektno oba jezika i nikad nije pogresio.
Meni je bilo zamerano (od strane nekih dusebriznika) da maltretiram dete i da ga opterecujem, sto je apsolutno netacno, jer njemu kasnije nije bilo jasno kako to da druga deca ne razumeju recimo srpski, da moraju da uce jezik , a on jednostavno zna !
Ja nisam mogla da dozvolim da u susretu sa mojom porodicom on nema pojma o cemu se radi i nista ne razume, kao i da ne razume jezik sredine u kojoj zivi i drugi deo porodice. Poznavanje vise jezika u Vojvodini u mesovitim mestima je prirodna stvar medju decom. Njima je to igra, nikako opterecenje.
Danas moj sin koji ima 17 god. govori 5 jezika (za sada).
zapadna obala – 22. август 2004
Imam devojcicu od 4 godine koja odlicno govori oba jezika a nas pise cirilicom stampano i rukopisno, cita cirilicu i ovih dana sama kapira kako se cita latinica na osnovu engleskog alfabeta koji je naucila.
U kuci se iskljucivo od prvog dana govori srpski a engleski je naucila preko TV, u obdanistu i naravno preko susreta sa ovdasnjim ljudima i decom. Engleski je najmanji problem jer je svuda a deca upijaju kao sundjeri.
Zato je fokus na nasem jeziku. Svakog dana citamo pricice i napisemo nesto na nasem jeziku. Morate raditi svakodnevno ako zelite da deca dobro savladaju nas jezik ali nemojte na silu jer tako ne ide. Ako se pocne rano i deci jezik priblizi kroz price, pesmice, video na nasem jeziku i naravno rodbinu, prijatelje i decu (u crkvi ili van nje) sve ide mnogo lakse i prirodnije.
Moja mala stalno pita zašto mora da ide u englesku skolu kad vise voli srpski. Naravno, stvari će se promeniti kad krene u osnovnu i kasnije ali se nadam da će osnova koju je sada stekla ostati za citav zivot i ostaje da se dogradjuje i odrzava. Jedna nasa prijateljica ima malu od 6 godina koju cuva Ruskinja pa dete osim engleskog i srpskog lepo prica i ruski jezik.
buduca mama… – 23. август 2004
kompletno mi familija zivi u austriji (mislim na ujake,tetke…) i svi su svoju decu ucili do trece godine samo srpski…naravno od trece godine su deca krenula u vrtic i perfektno nemački savladali (kad se oni medjusobno druze uvek pricaju nemacki,a samo sa roditeljima u kuci pricaju srpski…i sto je po meni sasvi o.k. posto nemacki uci na svakom koraku (gde god da je vrtic, prodavnica, kroz igru sa decom…) a srpski ne (samo je taj neki mali fond što se vrti sa roditeljima svakodnevno)…moja jedna prijateljica je napravila gresku i kaže da sebi to neće oprostiti…i ona zivi takodje u austriji i kada se njen sin rodio…u samom startu pocela je da ga uci nemacki…i naravno sad joj´sin ima četiri god.
i ona bezuspjesno pokusava da ga nauci srpski, mali to uporno odbija. bili su sad kuci i mali nit koga od rodbine razumije i obrnuto i ona se zapitala šta će biti kasnije (verovatno neće ni hteti da ide ne odmor u domovinu-nece mu biti interesantno)…tuzno. inace kao pedagoski radnik; sigurna sam da je bolje po meni prvo srpski uciti, a u vrtic kad krene savladace perfektno nemacki… Sretno i pozdrav!!!
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Језик вам у иностранству не одузима нико. Одузимају вам га ваши, у Србији
ПСОВКА
Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.
Давид Албахари
[објављено: 18/12/2008]
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment