Вилице из силицијумске долине, и наравно три прасета печена

Слатки грех за горки цех

И док календарска година убрзано истиче, а буџетска се успорено начиње, некако нам је већ прешло у навику да у позним данима божићног поста прокоментаришемо учинак и рад актуелне владе. ЕУ принципи нас терају да ову навику наставимо да упражњавамо што систематичније.

Зоран Ћирић

[објављено: 23/12/2008]

george wordy , 23/12/2008,

David Cameron Gikandi: « Pravi put je put kreativnosti, a ne konkurencije. Pomozi drugima i pruži im blagostanje, prije nego sebi, i to će ti se vratiti sedmostruko. Kad pomažeš radi to dobrovoljno i srdačno.

Budi zahvalan srdačno. Čitajući knjigu osjetićete entuzijazam i nadahnuće, pa ćete shvatiti da je energija o kojoj pisac cijelo vrijeme piše i praktično primjenjena na pisanje knjige.» …

Kod Zorana Cirica, o znagoof gurua, kreacija je instrumentalizovana, do mere da je kritika oznagood stvarnosti kao njena “glorifikacija”, a konkurencija je iskljucena. Kao sistem je savremen jer produkuje popkuldurne, subkulturne i druge demone altvernativne stvarnosti urbanog pornografskog univerzuma .

Omalovazavanje patriotizma, plasticnih heroja izvedenih iz paralelnog El Paso sveta uz vapaj kul generacije u egzorcistickom ritualnom plesu inicijacije prelaska iz nadnaravnog crno belog sveta u new eage rainbow dimenzije realnog sveta koji nas okruzuje.

Nazivi prica, romana pesama, predstavljaju hibridne spotove kao vivi sekcija oznagood plagijatnog sveta: Hobo, Tajne nestalih rendžera, Doktor Franki i Mister Štajn, Nišvil“ koji nose osnovnu poruku kao sve je kul samo su u pitanju nijanse, stvar nije klasna vec holografska.

Tako da citav piscev opus moze da stane na novogodisnju vasarsku tezgu insajder bizuterije na standu “Kovaci laznog novca” okicene sa: „deda mrazovski” imidž, mrmot zbijen rečima koje šire optimalnu nirvanu, filozofski mir i metafizička liturgija, uvozno-izvezene opanake i rakija, sto i jedna koralna pepeljara, pogrebni dzipovi , „Krcunovo drvo” ili „Cobetove kočnice”, colni spajdermen, bezolovni cannabis legionari, genetske tarot kolajne, Srpski novi zaokret, Vilice iz silicijumske doline, i naravno tri praseta pecena,.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање

networker(x)

14. децембар 2008.

Немају Американци ни у цему неки нарочито другацији менталитет од нас Срба. Напротив, кад год им се указе прилика – лажу, мазу, краду, варају, фалсификују … Погледајте, уосталом, Енрон, Wорлдком, оне силне банке и берзе – шта се ту све не ради. Али једно је сигурно – Американци неће лично да раде оно сто им се не исплати. А закони су им сурови. За обичне смртнике, наравно …

У Србији се на факултетима пускице људима исплате. Зашто? Па зато што су друштво и закони тако направљени да то поспесују. Наш закон, рецимо, каже да свака фирма мора да има систематизацију радних места. Па ако пише да је за позицију X предвиђен машински инжењер смера хидраулике, на то место не може да дође неко ко је завршио средњу машинску школу и захваљујући свом ентузијазму може да ради тај посао боље од свршеног инжењера. У Америци је то могуће – гледа се прво искуство, па тек онда диплома. Због тога је сваком њиховом студенту у интересу да се сто боље практично образује, а то неће моћи преписивањем.

Такође, пошто за већину отворених радних места увек вази оно „there can be only one“ – њихови студенти нису блесави да неком тупаџији помогну и тиме сутра стекну конкурента који ће захваљујући томе што је можда елоквентнији и поседује „flirting skills“ лепше причати на интервјуу и лакше убедити будуће шефове да је баш он тај, обдарен, надарен и од Бога изабран за то место.

Осим тога, на америчким факултетима студенти на самом почетку студија потписују „code of honor“, где се између осталог обавезују да се неће бавити нечасним радњама.

Преписивање, фалсификовање научних резултата, плагијат итд. – све су то примери онога што спада у тзв. академски криминал. Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање на том колеџу и то трајно, не може да се жали никоме и ту нема милости ни према коме.

Да не кажемо да добија и мрљу на биографији и да ће га нека друга школа тешко примити. А захваљујући Интернету сви будући послодавци ту мрљу могу лако да виде … Све у свему – пук’о је!

А код нас? Најстрожа дисциплинска мера – губитак права изласка на испите у року од годину дана. У преводу: принудни одмор од студија. И после годину дана – Јово наново, на рачун мамице и татице … а кад заврши студије, татица ће отићи код кума стричевог стрица и угурати детенце у ЈАТ, Телеком, НИС, РТС, у неко министарство …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)