Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

Добро и зло су измислили људи, а позитивно и негативно су универзални

The bucket list

hugenot1 (Profesor) 15. jun 2008.

The Bucket List (2007)
Directed by Rob Reiner. With Jack Nicholson, Morgan Freeman, Sean Hayes
…
Gledao sam film. U jednom trenutku Nicholson i Freeman razgovaraju u vezi reinkarnacije. Freeman objašnjava da zavisno od tvog zivota , ides jeden stepen nize ili vise u sledeći zivot (ciklus karme)…
Nicholson primecuje da ako u nizu reinkaranacija , budes puz golac, šta možeš onda da učinis da napredujes? da vise balavis od ostalih puzeva golaca?
Lici na sprdnju ali je cinjenica da samo covek može da čini dobro ili zlo, da samo covek može da bude moralan ili ne…pa samo covek bi mogao da napreduje ili ne…
Tako da čitavo ucenje obiluje brojnim prekrsajima protiv logike…
Jer krokodil koji pojede kravu koja prelazi reku, on ne čini ni dobro ni zlo, to nije moralno ili nemorlano delo, on je jednostavno gladan.
I kada jednom bi covek polse reinkarnacije bio bilo kakva živinka, automatski bi bilo prekinuta mogućnost napredovanja ili nazadovanja…

MAGOG (istjerivac neistine)

16. jun 2008.

stvar je u tome što ljudska „logika” prepoznaje dobro i zlo dok zanemaruje polaritete-pozitivno i negativno. Najviše je zla učinjeno kada su ljudi mislili da čine dobra djela, primjera je previše. To samo dokazuje da covjek još uvijek ne poznaje svoju prirodu i da još uvijek ne zna koja je njegova funkcija ovdje gdje jesmo.

Ono što je nekome dobro, nekome je drugome zlo, ali polariteti su uvijek isti za svih.Ako netko razmišlja negativno, to ne znači da je zao. Ako netko razmišlja pozitivno, to ne znači da je dobar. Djela su ono po cemu mi ljudi sebe razlikujemo u dobrom ili zlu, međutim postoji nivo iznad našeg poimanja dobra i zla.

Nije tocno da samo covjek može znati tu razliku, covjek je umislio da samo on zna tu razliku jer nema drugog nacina da sam sebi opravda svoje postupke u zivotu.

hugenot1 (Profesor)

18. jun 2008. u 18.10

Gog, Magog…
„ Nije tocno da samo covjek može znati tu razliku, covjek je umislio da samo on zna tu razliku jer nema drugog nacina da sam sebi opravda svoje postupke u zivotu.”
Pa imaš li neke dokaze, neke indicije…Dal i to znači da mislis da zivotinje imaju svest o sebi?…
Vidis, to je jedna razlika od izuzetne vaznosti između zivotinje i coveka da mi imamo svest o sebi „JA postojim”…
To je jedan od problema evolucije – jer teško je objasniti kako nesvesno biće postaje svesno…One gluposti da je majmun sisao sa drveta ne objašnjava kako u jednom trenutku taj „covekoliki majmun” pomisli:„ Ja postojim,ja mislim, ja sam JA, odvojen od njih… ja sam pojedinac, ja sam individua…”

Sa nivoom svesti raste i nivo slobode, i mogućnost izbora između dobra i zla. Šta može krokodil da odluci? Da pojede kravu ili da je ne pojede.
Ali covek je u stanju da čini izuzeteno plemenita dela ili nasuprot, da čini neverovatne zločine.
Erik From govori o „slobodi od” i o „slobodi za”. O toj „slobodi za” govorim, ona je moguće samo kod svesnih bica, „ sentient beings” kako kažu Ameri…

MAGOG (istjerivac neistine)

hug, ostavi se malo knjiga i velikih mislioca i pogledaj realnost. bbc je dobio nagradu za dokumentarni film sa tipom kojeg je copor vukova spasio da se ne smrzne i koji dan danas pola godine provede sa tim coporom.

jesu li ti poznati slučajevi gdje su delfini spasavali ljude od napada morskih pasa, znaš li da se isti koriste u terapijama sa mentalno bolesnom djecom? Sigurno si vidio slučajeve gdje zenka jedne vrste odgaja mladunce potpuno druge vrste jer su ovi ostali bez majke,itd…primjera je previse.

Opet pitanje, zbog čega prevladava mišljenje da samo ljudi imaju razvijenu visoku svijest?  i ne brkaj pojmove dobro i zlo sa pojmovima pozitivno i negativno jer to nije isto.

dobro i zlo su izmislili ljudi, a pozitivno i negativno su univerzalni za svih. ovo gore što sam ti naveo kao primjere dokazuje da životinje ne razmišljaju samo instinktivno već da imaju i višu svijest, mogu ti dati još primjera ako ovo nije dosta. čekam tvoj odgovor.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Данас сиромашнији имају право викати на богате…

Neofeudalizam?
Bob_Marley (lekar) – Feb 19, 2004

Da li postoji?
Molim za odgovor
Mz

Ako zelis Svjetlu,zavoli Mrak – Feb 19, 2004

Jaci kaci, dok slabiji ne sjebe. Tada slabiji postaje jaci….
Da ga jebes, ljudi smo, fuj….

Veliki moralisti i dobrotvori, dvolicnjaci i lazovi pokvareni. Svi bi bili isto ili slicno da su u istoj situaciji. Niski zele postati visoki, ruzni lijepi, bogati jos bogatiji, gladni siti…..
Uvijek zelimo ono sto nemamo, hranimo se znanjem, a gutamo neznanje u zamjenu za slast, bogatimo se da bi si priustili neke prolazne vrijednosti, a tada, ukoliko nam nesto suska u mislima,zaboravimo na moral. Idemo (ne ja,vec oni, iako oni nisu ja, ja sam covjek, pa moram postati ONI) u crkve, Bogu se molimo, a krademo, lazemo, pokazujemo s prezirom pokvarene, grozimo se ubojica, a ubijamo svakodnevno mesozderski i krvolocno, salimo se, a vrijedjamo….

Jaci vlada, slabiji gubi=zakon zivotinja. Ne razlikujemo se od zivotinja, samo sto zivotinje prozdiru samo odredjene vrste, a mi prozdiremo sve, a prozdrijet cemo na kraju i nas same.  Organizam ce nas sjebat,  srce ce nam otkazat, tumor ce nas pokosit.

Ono sto nastane u trenutku (zivot je posljedica sexa, a ne nevino zanimanje roda) i traje trenutak. Trenutak nam je dan.  Mozemo biti isti kao svi, a mozemo jesti samo kad smo siti, mozemo spavati samo kad smo odmorni, i mozemo bacati sve sto smo zaradili, ili raditi da ne bi zaradili….

Jedinu korist koju mozemo izvuci iz toga je pobjeda, pobjeda protiv zakona kojima smo odredjeni. Zivot se moze pobijediti samo tako da ga vlastitim snagama i kad mi to zelimo pretvorimo u NEzivot. Sve ovo ostalo sto svi nazivaju zivotom je prezivanje, a svi mi smo nekima mravinjak, nesvjesno cuvajuci i hraneci nase gospodare, njih, na vrhu….
NADcovjek je pobjeda nad zivotom, pobjeda nad sudbinom i precica koja nas vodi do spoznaje koju iscekujemo cijeli zivot….