Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Чаробно покриће за све – глобална криза!

Posted in друштво, економија, медији, политика by Соларић on 10 децембра, 2008

Жарко Јокановић

Штедња – божанство гладних

Идеалан рецесиони Србин је већ изабран: мања му је плата, не реагује на отказ и поскупљења, не једе, не греје се, пешачи, тути у мраку, не слави, ћути, трпи…

Aleksandar Lambros, 24/11/2008,

Дакле, данима размишљам јесам ли то само ја полудео а остали су при здравој памети или су полудели сви а само ја остао при памети. Кад, ево, прочитах овај текст који је тако прециозно артикулисао све што ми се данима мота по глави и просто ми је лакше сада.

На страну то што уопште не копчам какве благе везе Србија има с овом глобалном рецесијом кад свеједно нисмо укључени ни у какве глобалне економске токове и стране инвестиције су бедне и бедно је уопште све.

Ако сам добро разумео, у Америци су пукле неке хипотекарне банке, то је уздрмало најпре америчку па онда и економију осталих развијенијих земаља, па је то, на крају, довело и до масовног отпуштања радника у Србији и бестијалног иживљавања над ионако истраумираним и убогим становништвом.

Ма дајте људи, које су то форе?! Ок, та глобална рецесија мора на неки начин да се одрази и на нас, али до нас може да стигне само у облику таласића никако цунамија, пропорционално с нашим значајем и присуством у глобалним економским токовима.

Не могу да верујем како се овдашњи медији упињу у бесомучној кампањи застрашивања грађана који су толико испрепадани да је свеопшта депресија и летаргија толико ухватила корена да ствар постаје већ потпуно безнадежна.

Дакле, могу бити мирни, сад заиста могу да раде шта хоће и да мешетаре до миље воле и легализују своју неспособност и полукриминални систем рада, јер имају чаробно покриће за све – глобална криза! Ако се неко обрадовао овој рецесији у свету онда је то свакако српски политички естаблишмент.

Имају оправдање за сву неспособност а ако се деси да се нешто и уради, нешто сасвим обично и нормално, то ће попримити митолошке димензије и послужити као потврда њихових супернатуралних способности. Ок криза. Ајде нек буде.

Ал годинама већ слушам једну те исту причу … бела шенгенска листа само што није (бај д веј, кога више заболе, ко уопште овде има пара да иде било где, а онај ко има, виза му је најмањи проблем; има омладине из унутрашњости која никад ни Београд нису видела) …

… затим, закони који ће олакшати прилив страних инвестиција на дневном реду за хитно усвајање су већ равно 9 година … годинама иста тлапња о компликованој администрацији (по свим анализама увек смо негде око 150. места и испод на светским листама), о застрашујућој корупцији (и ту се слично котирамо), о монополу… где још има да је цена авионске карте за неку европску дестинацију 500 евра кад за 50 можете из Европе да летите где пожелите, кабловске услуге су безобразно скупе (јер конкуренције нема а услуга је уз то и очајна), слично је и с мобилном телефонијом и 99.9% ствари у овој земљи … како је могуће да Србија има најскупљу храну у Европи и најмање плате а да је цена стамбеног квадрата у БГД иста као и на Менхетну?

И ко нам је крив за то? Рецесија или неспособна влада чији је главни домет економског ангажовања прерасподела фотеља по јавним предузећима или на било ком месту где још има потенцијала за дрпачину?

А тек та национална митологија о томе како је Србија богом дана за све, за улагања, за еко храну, за туризам, за транзит, за ово за оно … авиони, камиони, холограмски мостови преко Дунава, тамо где га је Трајан прешао пре две хиљаде година, стотине бродова са америчким туристима до Виминацијума (шта да виде, гомилу отпада на све стране?!), највећи шопинг молови, Беополис, окретнице, закретнице, обилазнице, аеродроми, центри, бање, најсавременије ово, најсавременије оно … све то у земљи где већина становништа не уме ни мејл да пошаље а добром платом се сматра 300 евра, тек да не пандркнете од глади … дајте људи, што се замлаћујемо безвезе …

Штедња ће, наравно, ићи на уштрб обесправљених … у међувремену предлажем да се Срем, Банат, Бачка, те Шумадија и Поморавље, конституишу као републике како би се створиле могућности за отварање нових радних места (нови републички парламенти и владе), јер понестаје им више идеја, све се већ поделило и подрпало…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)