Како да се изврши морални препорођај друштва?

Српски Књижевни Гчасник

Јован М. Јовановић: МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ

наслов издвојеног дела: Пол Готије, Испит наше савести: у оригиналу: Paul Gaultier, Notre examen de conscience

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ. – МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ.

… Из велике књижевности о моралној кризи Француске ми издвајамо, као дело вредно нарочите пажње, Испит наше савести од Пола Готија. Ту ce као главне махне и болести данашње Француске обележавају : претерани индивидуализам, говорљивост, ситничарство, немар, недисциплинованост, саревњивост, лакоумност, политичка циганија… Сваки je Француз вешт да ce „извуче“ и из најтежег положаја: он je, од времена на време, y стању учинити и какво велико дело, али, по правилу, он мало мисли на опште ствари, и види их само кроз своје личне интересе. Политика je сва прожета тим индивидуалистичким духом. Друштвена солидарност и опште добро само су празне речи: личне амбиције и интереси, узајамним паралисањем, кваре сваки заједнички посао. Саревњипост и завист царују y истом друштву, истој партији, истој котерији. Француз никако не увиђа да је свачији лични интерес тесно везан за интересе друштвене заједнице, и да се нешто мора жртвовати од личних интереса општем интересу. Због
тога у државној управи влада неред и недисциплина, у политичком животу честе промене и кризе. Сваки Француз узет за себе вреди много више него узет у друштву с другим Французима; појединац је јачи него народ. У политици, у уметности, у књижевности, у војсци, у индустрији, у државној служби, Французи само крхају врат један другоме.

… Леност је такође једна видна особина сувремене Француске. Леност је страх од напора и рада. Радник бежи од умора; рентијер се једино бави сецкањем купона; чиновник ради само колико мора; министар колико да се одржи на власти; индустријалци и трговци колико да добро живе; родитељи и учитељи колико да деца не буду сасвим рђава…
Свуда само трка за уживањем! Дужност, рад, напор, -тричарије! Уживање је све!

…Француз је рођени критичар, критичар у рђавом смислу речи. Оговара пакосно, злобно, некад духовито, „у варницама,“ али понајчешће просто палаца. Охол, саревњив, славољубив, скептичан, Француз не пушта никога испред себе, свакога свлачи доле, никоме не признаје ништа. Највећи недостатак Француза то је саревњивост. Једнака и код сељака и код варошана, она је затровала све друштвене односе. Туђ комад земље, већа плата у другога, гризе Француза као рак. Индустријалац и трговац, пре ће се одрећи добре добити, но што ће је поделити с другим. Грађански рат
више занима људе него спољашњи, јер се у грађанском рату може учинити више пакости својим познаницима. Туђу заслугу, туђу вредност нико не подноси. Пастера су, у своје време, звали убицом. У политици саверњивост превазилази сваку меру. Министру нико не опрашта што је сео на министарску столицу. Интерпелација за интерпелацијом, питање за питањем, – због какве ситнице, рђаво калдрмисаног пута или поквареног места, цела се влада узима, на одговор.

… Французи су невероватно површни. Разговори у високом друштву очајно су празни; у буржоазији и радништву налази се са мање отмености иста празноћа; жене, кад не оговарају, говоре о ситницама; учени људи, када су заједно, говоре о свему, али ни о чему не долазе до закључка. У министарским седницама није ништа озбиљније; зар пре рата један министар војни није јавно говорио, да више никада неће бити рата?

…Погледајте о чему пншу новине: фељтони, дневне вести, извештаји из суда, полиције и позоришта. У енглеским и немачким листовима, напротив, налазе се многобројни чланци, озбиљно и стручно написани, о разним политичким и друштвеним питањима. Али Французу су озбиљне ствари досадне; он за њих нема никада времена. Зар да лупа главу о каналима, железницама, путевима, пристаништима, болницама, школама..

…С овим моралним особинама какве се виде код данашњих Француза не може се отићи далеко, – али како да се изврши морални препорођај француског друштва? Али, докле једни траже тај циљ у вери, други (међу ове с ада и Готије) траже га у пробуђеној и ојачаној друштвеној свести, која има свога основа у позитивним наукама.
Католици су ти који траже спаса у вери; социалисти ти која га траже у друштвеној свести. Али и једни и други слажу се у томе, да јединка сама за себе, – као земља у васељени, тако и она на земљи, – не значи ништа.

… Ми свраћамо пажњу на ову француску кризу зато што је она у многоме и наша. Ми имамо, ако не све француске махне, а оно доста од њих. Сваки народ, чак и један тако велики и даровит народ као што је француски, има склоности ка назадовању. Он се од те склоности може отети само понављаним напорима. Зато је потребно чинити од времена на време овакав „испит савести„, какав је за Французе учинио Пол Готије (Jean Paul Gaultier*) са толико немилосрдне увиђавности.
Само такав испит савести може нам показати, шта се у нашем народном карактеру почело да квари, и шта треба поправљати.

Целокупан садржај: Морална криза у Француској

За знање је потребан рад, време и дисциплина

Netakticnost

Evgenija – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..

&Lunja& – Jan 16, 2004

= nepromisljenost ->sujeta->narcizam->zlo(ratoborno neznanje)->nemir i nered u mislima-> nezadovoljstvo -> duhovni pad->moralni pad…protivrijechnost priblizhavanju mudrosti..
Ti si ovo nazvala netakticnost…moze, samo je ovo ublazen izraz za
nemoralnost…

Nepromišljenost ljude navodi na agresiju. Ostavsi sam nakon sloma, nakona gubitka, covek trazi izlaz, priblizavanje i nacin da da iskaze svoju potrebu za obracunavanjem.
Sujeta je vodic ali ne i narcizam, ne jos. Ako narcizam postoji, on ce se prvenstveno ispoljiti, tako da sve drugo nakon toga je samo uzaludno uskladjivanje. zlo i ratoborno neznanje idu jedno sa drugim. Neznanje budi porive zavisti, ljubomore, sto uslovljava taj nemir misli jer se trazi put ka samodokazivanju, a nema ga…nema na osnovu cega iz praznine da se izlije znanje.

Za znanje je potreban rad, vreme i disciplina, a ako toga nema..svaki naredni korak je samo udaranje u zid, svuda, u sebi, u okolini, stvara se osecaj odbacenosti i nesigurnosti. Umesto zelje za dokazivanjem kroz trazenje nacina za napredak, poboljsanje, u nemoci i razbijenoj svesti, radja se zlo…

Predavanje zlu je najlakse u agoniji jer obazrivosti nema. Postoji samo nebulozna teznja za ostvarivanjem svoga cilja ali ne iz ljubavi, ne iz zelje da se pokaze svoja srast za sopstvenim zivotom, vec samo da bi se preko najgorih nacina dolso do Pirove pobede.
nema rezona, duh ne postoji, ubijen je vec prvom mislju o zlu.

Moral..diskutabilno. Koliko je takva osoba imala morala? Ikada? Moral se ne gubi tek tako, moral je nesto sto se gradi kroz zivot, od deteta, teznja za raspoznavanjem u drustvu. Moral je visoka instanca, sadrzi u sebi osnovne zivotne komponenete. Ako je covek tek tako u stanju da razbije sve moralne kodekse, znaci da nikad nije bio svestan njihovog znacenja, da je trebala samo jedna iskra, pa da taj moral padne u blato. Iz blata, težak je put nazad. Svetom vlada poredak, zelja za mirom, za skladom, duhovne vrednosti su svetinja..ne bacaju se od sebe, to se cuva…

Protivrečnost mudrosti…svaki postupak koji je nagao, koji je impulsivan i koji je vodjen agresijom, rusilackim osecanjem koje je u sustini, samo destrukcija samoga sebe. A onda, zlo opet preovladava jer..kada se do te mere pomuti misao, svaki trag bice zelja za nazad ali nikada nazad ka moralu. slomljeni duh se skoro nikada ne oporavi, ostaju tragovi koji se pretvaraju u samosazaljenje. Sada moze biti reci o narcizmu. Odjednom, sve je vazno ali..i dalje ne zbog okoline, samo zbog sebe. Okretanje na sruseno i unisteno se zaboravlja. A okret znaci i spas jer ako je covek sposoban da svojim poslednjim ostacima istinski izgradi sebe, nece vise misliti na sebe, vec na druge. Mnogo je ljubavi potrebno za to.

Depersija nije stanje bolesti, depresija je svesno ubijanje zelje za boljim, a bistovanjem u boljem ali..utapanje u samozivost ne pomaze. Posotoji boje uvek, samo ga treba prihvatiti ali ako to bolje, ne donosi i dominaciju, onda nije bolje.

Kazu psiholozi, ako posmatras casu, koja puna do pola, hoces li reci da je poluprazna ili je polupuna? Posmatraces je upravo onako kako posmatras sebe…Polupuna casa je pozitivna misao, snaga za dalje ali..tako treba posmatrati tu casu jos na pocetku price, pre sloma, pre agresije, pre utapanja u zlo, pre bacanja poluprazne case.

Лепота је нешто што се емитује и ДОЖИВЉАВА а не нешто што се мери

Nunki – 31. август 2004.

Izucavanja pokazuju da privlacni studenti/studentkinje dobijaju vise ocene, lepim pacijentima lekari ukazuju vecu licnu paznju, lepi kriminalci dobijaju lakse kazne nego manje privlacni osudjenici.

Ruzna istina je da neprivlacni pripadnici nase ljudske zajednice zaradjuju 5-10% manje od prosecno izgledajucih, dok ovi opet zaradjuju 3-8% manje od onih koji su vidjeni od okoline kao lepi. Ovo su vam zapadne statistike, ne neki ‘iskrivljeni’ i ‘poremeceni u vrednostima’ svetovi tranzicionih drustava.

Dimenzije takodje igraju znacajnu ulogu. Visoki ljudi zaradjuju znatno vise, tokom svog radnog veka, nego njihove nize kolege. U proseku, po jednom istrazivanju, na svaka tri centimetra visine, dodajte USD 780 godisnje, u startu karijere.

Debele zene su daleko vise izlozene nezaposlenosti, a i ako nadju posao, zaradjuju bitno manje od njihovih normalno izgledajucih koleginica.

Sto me je podsetilo na situaciju u liftu, nema sat: jedna beba je netremice gledala u mene. Odredjena izucavanja su pokazala da čak i bebe intenzivnije i duze posmatraju lepa lica. :p

„Lepi muškarci i žene se po pravilu dozivljavaju kao talentovaniji, prijatniji, ljubazniji i inteligentiniji nego oni koji to nisu. Kontrolisana istrazivanja pokazuju da ljudi radije pomazu privlacnim osobama, istog ili suprotnog pola – stoga sto imaju potrebu da budu prihvaceni ili voljeni od lepih ljudi.“

Ovoliko, da nacnemo temu…

morgana (kradem Bogu dane) – 31. август 2004.

Nunki u pravu si. Ne znam gde si nasao ove teze, ali da stoje istina je. Eto, ja iskljucivo zaposljavam lepe i oku ugodne sluzbenike. Radila je kod mene jedna zena, visoka, punija, cetrdesetih godina. U uredu je primeceno da klijenti ne zele da s njom komuniciraju već da iskljucivo traze da razgovaraju s lepsim mada ne i mladjim zenama. Neki nisu hteli ni da ih usluzi moj sluzbenik koji je bio malo debeljuskast i procelav. Otkako je ovo dvoje otislo zaposljavam samo oku ugodne zene i muskarce. Da ne skodi poslu. Mozete da sad udarite po meni da sam estetosovinista al neka. Dok je lepote meni posao cveta!

Morinake – 31. август 2004.

I zavisi koliko i kako neko lepotu zeli da iskoristi, uopste, u malim stvarima.

I da li zeli.

Mislim da je to mac sa dve ostrice.

Andrić je govorio o lepoti zene, kao o nekoj vrsti tereta, ne mogu se sad setiti…sta je tacno rekao.

Imam jednu prijateljicu, ona je prelepa, mislim da vise ima problema nego nekih prednosti.

morgana (kradem Bogu dane) – 31. август 2004.

Pa jeste, cinjenice su! Imam licnog iskustva i znam da je sve šta si napisao istina. Ko ne veruje neka se udeblja pa vidi sam. Kad ja licno moram da obavim neki posao umesto mojih sluzbenika, ako je vazan klijent, uredim se kao za svecanost i uspeh nikada ne izostane. Oku ugodna vanjština je veoma dobra za poslove. Sta mislis koliko ruznih ovde na forumu ima muda iskreno i sebi i nama priznati da su nezaposleni zbog izgleda? Da se razumemo, ne pricam ja o kvalifikacijama nego iskljucivo o izgledu.

Sporki (sve i svasta) – 31. август 2004.

Odlicna tema sa kojom mozes otici u nedogled. Netko rece, dvosjekli mac – istina, drugi vele – bolje prolaze i opet istina.
Mislim da je sve u stvari posljedica necijeg samopoštovanja. Mozete naci malo majne zgodnu/og ali duhovitiju, pametniju, srdacniju osobu, pa vas ona privuce umjesto neke ljepotice/potana.
A kakvi smo sa nasim self-confident, to je već drugi «padez». Mislim da u tome grmu lezi zec, i ako ga hocete istjerati, trebali bi vjerovati da mozete to i uciniti…

Sporki

morgana (kradem Bogu dane) – 31. август 2004.

Da li bi neko hteo da mu poslove vodi ovakva:
http://www.dropdeadugly.com/dp/uglypics/1-77.jpg
Bez obzira na pamet i kvalifikacije. Koliko bi ljudi rado suradjivalo i poveravalo svoj novac nekome ko ovako izgleda?

*Adrijana – 31. август 2004.

Morgana, samo moram nesto da ti ispricam ..mislim ovdje u Americi ,ljudi su navikli na svakakav izgled ,vise ih zanima stvarno nacin na koji razmisljas i pozitivno razmišljanje ,ali da ne tupim ,htjela sam ovo da kazem .
Prvi moj posao ,ovdje kada sam se zaposlila i sada trebam ja da upoznam seficu i ocekujem sada neku ‘licnost’,kad prilazi mi zenica srednjih godina sa trajnom ,kao nekada sto su nase zene imale ,onako punacka,na njoj sarena dugacka suknjica ,naocale ..
Mislim ,izgled koji stvarno ne obecava mnogo .
Ali ,dovoljno je samo par rijeci da razmjenis sa njom i da vidis da se iza svega toga krije vrijednost i da ovdje nije kao kod nas da se po izgledu moglo lako provaliti ko je ko .
Tj .sad mogu i ja njih da provalim ,ali su druge jedinice mjerenja nego kod nas .

Nunki – 31. август 2004.

Drzomo se teme.

Uprkos rezultatima raznih istrazivanja, ima medju najuspesnijim ljudima sveta, u najbojem slucaju, primeraka koji recimo uz svu dobru volju za ocenjivanjem, izgledaju sasvim prosecno.

Dobro, pa kako se ovo onda uklapa u sva ta silna istrazivanja?

Navodno, privlačnost nije samo u fizičkoj lepoti, nego u tome ‘kako se nosis’, kako ‘isijavas’ energiju…

Hocu da kazem, „mlitav“ i pasivan, a prirodno lep, nije u prednosti u odnosu na prosecnog energicnog…

Naime, svako može da uveca svoju privlacnost spram drugih, ako se potrudi da, krajnje uprosceno opisano: gleda sagovorniku u oci, ponasa se prirodno i kontrolisano, bude pristojno obucen i ume da saslusa sagovornika, bez prekidanja i tako dalje.

Dabome i „kako se nosimo“ (sto puta smo ovde pisali o neverbalnom, da ne drvim sto prvi put), dakle, uvucen stomak, uspravan polozaj, visoko uzdignuta glava…osmeh. I, eto vam, prosecno izgledajucim, kljuc pristupa ka privelegovanim, od prirode privilegovanim…

Na mufte je najsladje, sto bi rekli Rusi, premda oni to kazu daleko sarmantnije. :)

Европско (западно) школство је готово исто као и наше, једино да су далеко боље опремљени

Obrazovanje u inostranstvu

hdemortsauf (skupljacica perja)

07. decembar 2008. u 23.26

Ova pitanje mi je ‘palo na pamet’ citajuci davno postavljenu temu o obrazovanju na privatnim fakultetima Srbije.

Zanima me kako vi, koji živite u Srbiji, dozivljavate i prihvatate obrazovanje onih koji se vratise iz inostranstva?

Da li vam se njihove diplome cine vrednijim?

Da ste u situaciji da zaposljavate, koga biste pre zaposlili – nekog recimo inzenjera sa nekog beogradskog fakulteta, ili recimo nemackog, ili americkog, nevažno. Pretpostavite da su osobine tih dveju licnosti jako slične..

ecolid19 (hemicar)

09. decembar 2008.

U Srbiji su se loše prihvatali ljudi sa stranim obrazovanjem, ljubomora i zavist, i onda svi krenu da kukakju kako je loše, pa ostani tamo gde si, ja bih otisao da mogu i sl.

Sad u novije vreme se uglavnom traže neki menadzeri i finansijski strucnjaci, tamo se ništa ne radi samo se uvozi i prodaje, to je opsti utisak.

Drugo za dobre poslove treba imati veze i biti u nekoj partiji da bi te pogurali, to da mogu da se hvale da su doveli stucnjaka iz inostranstva.

Trebalo bi da ljudi sa stranim diplomama i odličnim znajem engleskog i computera imaju prednost na mnogim mestima, to opet zavisi od zanimanja.

Dobri poslovi su uglavnom u BG i NS, ostalo je sumrak. Sad ja nisam tamo, ali bila sam skoro godinu pa eto da se javim jer nema nikog, ova diskusija je opustela.

Neko ministarstvo (valjda za dijasporu) je pokrenulo da se vrate strucnjaci iz inostranstva, ide preko http://poslovi.infostud.com/

Evropsko skolstvo je koncipirano vise na teorijska znanja, a praksa se stice na poslu, posto je tamo obavezan neki pripravnicki (entry level), a Srbija je posebna prica, fakulteti su loše opremljni.

Diskusije se opustele nedavno kad su moderatori postali stroziji.

Mislim da treba rascistiti pojam ZAPAD. Evropa je jedno a amerika nešto sasvim drugo.

Pošto sam radila na univerzitetima u Beogradu u Nemackoj i USA, znam razliku. Evropsko (zapadno) skolstvo je gotovo isto kao i naše, jedino da su daleko bolje opremljeni. U Nemackoj recimo može studirati samo onaj ko je zavrsio gimnaziju, sa srednjim strucnim skolama je toliko teško da i ne pomišljaju.

Americko skolstvo se mnogo razlikuje, do univerziteta je slabije od našeg, dalje je uporedivo, mada amerikanci sa zavrsenom high school (srednja skola) ne mogu studirati medicinu već moraju prvo studirati 3 godine za BS iz prirodnih nauka i tek tada upisuju studije medicine.

U Evropi se sa zavresnom srednjom skolom tj. gimnazijom odmah studira medicina. Na ovom primeru se najbolje vidi vrednost srednje skole.

Po meni je americki BS slabiji od našeg diplomoranog bilo šta od ranije sa 4 godina studija, i opet njihov MS slabiji od našeg, tek kod doktorata se izjednacava. Ali su oni daleko ispred u prakticnom radu, jer su univerziteti opremljeni sa svom mogućom opremom (vise nego u Evropi) na kojoj studenti samostalno rade, sto nije slučaj u Evropi jer tamo rade tehnicari a studenti samo interpertiraju rezultate.

Recimo diplomirani hemicar iz BG se u Nemackoj priznaje kao MS (zbog diplomskog rada)i radi se odmah doktorat, na kraju nemacki doktorat je ravan americkom, dok se u americi nasa diploma priznaje za BS (mada je bilo i izuzetaka) i radi se MS, pa tek onda doktorat, kao i kod nas. To sve pre Boljonje.

Moj je utisak da ovi na zapadu od rođenja uce da lažu i varju tj. foliraju i blefiraju, ali oni dobro znaju gde i kada sme i gde ne sme, prepredeni su i podmukli nevidjeno. Dobro ja sam starija doktorirala pre 22 godine u BG i malo sam staromodna.

Sad profesori nekad nemaju vremena i ne kontrolisu studente sto bi trebalo da rade, nekad ih nije briga, a nekad i sami to isto rade.

Čula sam da je sa patentima još gore, tj. da je lakse napraviti patent nego objaviti rad.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)