Међутим како све има свој почетак и крај, тако је са 5. октобарским променама, привредно чудо постало „чудовиште”…

Moj grad/selo -GaRaVoOko-(Student)
24. avgust 2007.

Ovde mozete da napisete nešto o svom mestu gde ste rođeni. Možda se nekome svidi pa odluci da poseti to mesto.

Da krenem:

Gornji Milanovac i Selo Savinac
Ovo je kraj izuzetno obdaren pitomim šumovitim planinama i čistim rečicama i potocima, predelom privlačnim u sva četiri godišnja doba. Takođe u Takovu je pod barjakom Miloša Obrenovića počelo stvaranje prve srpske države o čemu svedoči muzej, crkva brvnara, i spomenici drugog srpskog ustanka. Iz najstarije zgrade suda u Srbiji, legendarni vojvoda Mišić komandovao je suvoborsko kolubarskom bitkom.
Manastir Vraćevšnica, na putu Gornji Milanovac-Kragujevac, podignut je početkom 15. veka. U dvorištu manastira su tri konaka i riznica u kojoj se čuvaju Takovski krst i delovi nameštaja dinastije Obrenović.

Savinac je zaseok sela Šarani udaljen 4 km od Takova. Legenda kaže da je ovim putem prošao Sveti Sava i da se u kamenu može videti otisak kopita njegovog konja. Miloš Obrenović je ovde podigao svoju prvu zadužbinu, u spomen svoje supruge knjeginje Ljubice. Ovde počivaju i kosti Vukove ćerke Mine, slikarke i pesnikinje. Sačuvan je i čardak iz Miloševog doba.
Za smeštaj gostiju mogu se koristiti brojne vikendice i sobe u seoskim domaćinstvima.

Ekonomska skola – Pristina
27. avgust 2007.

I ja sam zavrsila Ekonomsku preko puta kasarne. 80 godiste. Ne mogu da se sjetim ko mi je bio razredi al se zato sjecam profesora Rase.
Nisam bila tamo od 1999, nit planiram da idem. Bas sam gledala neke slike na internetu i vidim da je Priština postala još gora i prljavija. I kad se sjetim one buregdzinice ispred skole i koliko su puta prodavili pokvareni sir. Stvarno mi se ne vraca. Al bilo je cool profesora i par normalni ljudi, tako da za vrijeme sokolovanja nije bilo ni loše.

RUDNICKI_SOKO (gorski car)
27. avgust 2007.

He, he, rece neko nema veze odakle si, nego kakav si. Slazem se u potpunosti…
Inače ja sam rođen u Gornjem Milanovcu, podno Rudnika, ali već deset godina ne živim u njemu…
U vreme mog detinjstva Gornji Milanovac je bio privredno cudo Jugoslavije. Kompanije poput PIK „Takova“, „Metalca“, konfekcije „RUDNIK“, nadaleko poznatih „Decijih Novina“, ime grada pod Rudnikom pronosili su sirom sveta. Gornji Milanovac je u to vreme imao vise zaposlenih nego stanovnika, po cemu je bio jedinstven na ovim prostorima. Nedostatak radne snage nadomestao se radnicima iz okolnih gradova, Cacka, Arandjelovca, Topole…
Gornjomilanovcani su u to vreme, zahvaljujuci razvijenoj privredi putovali po svetu i vracajuci se sobom donosili smek svetskih gradova…U to vreme su „Decije novine“ inicirale izgradnju Jugoslovenskog Diznilenda, bas u Gornjem Milanovcu. Obezbedili su i lokaciju, ali…

Čak i u vreme sankcija Gornji Milanovac je bio ispred mnogih gradova u zemlji…Ne retko su se i u to vreme po gradu vidjale privredne delegacije i vijorile zastave zemalja koje su saradjivale sa milanovackom privredom (Norveska, Svedska, Austrija, Ceska…)…

Međutim kako sve ima svoj početak i kraj, tako je sa 5. oktobarskim promenama, privredno cudo postalo „cudoviste“…Opsta otimacina i grabez, pred privatizaciju velikih firmi su grad odveli na ivicu ambisa.Veliki broj ljudi je ostao bez posla, rejting firmi je degradiran do maksimuma (kako bi se prodale za sto manje pare), a sa ulica je nestalo one pozitivne energije koja je grad krasila decenijama unazad…

Danas se Gornji Milanovac prepoznatljiv, bas kao sto rece inicijator ove teme, samo po istorijskim spomenicima i dinastiji Obrenovic i nije ni nalik onom gradu koji je svakog svog gradjanina cinio ponosnim time sto je Gornjomilanovcanin…

curaodBobana (VSS)
28. avgust 2007.

Rođena sam u Banjaluci, jednom od ljepših gradova u BiH,gdje trenutno i živim. Ranije se mnogo ljepše i bezbrižnije živjelo. Grad je nudio više mogućnosti i sadržaja, dok se danas sve svelo na ogroman broj kafića i klubova. Uveče je glavno šetalište gospodska ulica i parkić :-) prepuna mladih ljudi (uglavnom lijepih i zgodnih cura, kako bi rekli pripadnici jačeg pola). Ja sam 7 godina živjela u BG-u, sigurno najljepšem gradu na Balkanu, tako da mi je sad Banjaluka nekako mala i skučena. Opet, kad odem u druge dijelove RS, Banjaluka mi se učini kao NY :-).

gde-sam-rodena!!
28. avgust 2007.

rodjea sam tamo gde cvece, mirise al i saznanje da moje majke nema vise. A sad živim; gde cvece ne mirise, gde se ljudi ne vole i gde samo jedni drugima pakost žele. Gde je majka tamo je dom, a gde je dom tamo je majka – jer majka docekuje, majka ispraca, majka se raduje (uf sto je tuzna tema) idem da se isplacem vraticu se ,,, ponovo ovde al nikad u rodni kraj.

Milicac (…)
28. avgust 2007.

E ovako rođena sam u Gračacu u Hrvatskoj, onda sam živela u Indjiji, pa onda u Lipljanu na Kosovu pa onda u Brusu kod Krusevca pa sam sad u Americi…al najlepsi i najmiliji grad mi je Inđija.

dijana-bl (boginja lova)
29. avgust 2007.

Ja sam rođena u Karlovcu u Hrvatskoj. Jedini grad u Evropi sa 4 reke. Jedan od 5 gradova na svet koji su na 4 reke. Jedan od 3 grada na svetu cija je gradska jezgra i danas sacuvana u obliku sestokrake zvezde.
Sada živim u Beogradu. Jedini grad na svetu koji ima Kalemegdan na uscu Save u Dunav.

Извор и наставак на: SerbianCafe.com

Туђина ми никад не постаде завичај, а завичај ми постаде туђина!

Serbmuzza (Inzinjer)
12. februar 2009.

Tudina mi nikad ne postade zavicaj, a zavicaj mi postade tudina!

Rece jednom davno jedan Srpski pisac i pesnik pa nastavi…
Lako je sitom gledati gladnog a gladnom je teško gledati sitog.

Draga moja braco i sestre…

Svako od nas ima razlicita i nepokolebljiva mišljenja…I svi su u pravu sa svoje tacke gledista.Vrlo je teško porediti sva ta mišljenja i sloziti se s njima ili ih pak negirati..
Zar ne?
Iako sam gradanin Srbije i VOLIM svoju zemlju, sve svoje gradane Srbe u njoj isto toliko VOLIM i svoj narod u tudini…
Imam brata u dalekoj Australiji i on mi je jedini još ostao od najrodenijih!
Kako je mogu da ga mrzim? Ili da mrzim zemlju koja ga hrani? Nije on kriv što se sudbina poigrala sa našim zivotima, ovim malim, kratkim i jadnim. Nije ni jedan SRBIN iz dalekog zapada otisao iz svog rodnog mesta zato što je tako zeleo nego zato što nije imao drugog izbora!

STRANAC si u Tudoj zemlji a STRANAC si i kad dodes u posetu ZAVICAJU!
Sve se menja, ljudi se menjaju, sistem zivota, mentalitet naroda, sve!
Živi se potpuno drugacijim tempom zivota…U inostranstvu…drugaciji ljudi, drugacija klima, drugacija zivotna atmosfera…Kako ljudi mogu ostati isti? da se ne promene? kako? Kako nas Patrijota da ne postane Demokrata? Dali je to moguće? Ne, covek se navikne i prilagodi svakom sistemu i nacinu zivota…PROMENI SE, MORA SE PROMENITI i verovatno ko god NEGIRA da je suprotno u velikoj je ZABLUDI!

Ja nikada neću razmišljati kao covek sa Zapada jer živim u potpuno drugom okruzenju ljudi sa potpuno RAZLICITOM mentalitetom i duhom!
Mnogi kažu…Nema nas covek sa Zapada dusu…Ima, svakako da ima nego nema vremena da se okrene k njoj i sebi!…
I njima je njihovo sveto, verujem u to…To sto imaju i sto su stekli, zaradili i ostvarili neznaci da su se odrekli Srbije!Ni svoje vere! Dali su je zaboravili? Možda? A možda nisu nego nemaju vremenskih i finansiskih uslova da je posete! Svako od nas je razlicita individua koja živi u razlicitim okolnostima sa razlicitim pogledom na zivot…Ne može mo se porediti… A ne možemo ni druge savetovati ni menjati…
Kao sto rekoh…svakom je svoje sveto i najlepse, ma gde god da je.
Nekom je mala njiva sa prezrelim ne okrunjenim kukuruzom i crvenim krupnim paradajzom vrednija od celog nebodera u najvecoj metropoli…
Covek je takav…svako za sebe, vredi onoliko koliko se sretnim oseca.
Neko uziva uz hladno pivo, ili domaću prepecenicu koja polako curi iz limenog kazana…a neko ne! To je uvek tako, svako ima svoj stav i nema pravo niko da ga u njemu pobije i kritikuje…Svi smo mi u sustini isti u dusi, Srbi, posteni i dobri pomalo temperamentni i eksplozivni ali okolnosti nas teraju da se sami polako vremenom menjamo, zašto? Da bi se lepse i lakse uklopili u novi sistem zivota, zato braco..
Dakle, demokrate, patrijote, socijalisti, kapitalisti i komunisti…Svi smo mi Srbi i ista krv našim venama tece..

Demokrate, gradite i izgraduj te Srbiju i doprinesi te koliko mozete..biće dovoljno.Vi ste stekli i biznis zanat ispekli, kako rece Ilija Peric..Pametan i bogat državu na noge podize..

Patrijote, vi nas branite podrskom…Srcem svojim i dusom, moralom…
To nam je KLJUC razvitka populacije i opstanka Srpskog naroda u celini.
Bodri te nas, e nedaj te okupatoru da nam uzme ovu krvavo stecenu i jedva opstalu dedovinu a ja sam tik uz vas sve do kraja evolucije!

Ja sam covek koji živi za porodicu…Kad okupim svoju decicu i zenicu oko sebe…i svu ostalu blizu i dalju rodbinu vise mi ništa nije potrebno u zivotu…ja sam svoju sreću tada nasao i svoju porodicnu idilu stekao i izgradio..No ipak nisam potpuno sretan, moje srce tezi ka zapadu i mom rodenom bratu…
Bilo kako bilo, ostaj te mi u miru i sreći…i vi moji gradani Srbi, i vi moji Emigranti sa dalekog zapada…Želim vam svima zdravlje i sreću i da shvatite samo jedno „COVEK DOK GOD DISE UVEK ZIVI NEGDE IZMEDU I NIKAD NIJE KOMPLETAN I CEO“
Srdacan pozdrav od vaseg Beogradanina.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Срби на ЗАПАДУ, има ли веће среће?

Mary – Nov 10, 2000

Jedno pitanje: zasto ste otisli, da ne kazem pobijegli ? Ovo se pogotovo odnosi na Srbijanske intelektualce.
Razumijem Izbjeglicu, on nije imao izbora.
Pobjeci iz rata, tragedije, ostati bez clana porodice, kuce,rodnog kraja… To su razlozi zbog kojih se ide u Njemacku, Kanadu, USA…Za ljude iz Bosne i Hrvatske to je bilo najbolje rjesenje.
Pogotovo kad se uzme u obzir korumpiranost ljudi koji su predvodili narod u ovom ratu u Srbiji i RS.
Ali ti Dragane i ostali, vi ste POBJEGLI.
Zasto ste dopustili da vam zemlja propada.
Gdje ste Beogradska inteligencijo, najlakse je bilo pobjeci i onda cekati da neko drugi sredi situaciju u vasoj rodnoj grudi.
Zasto ste pustili sljamu da izadje na povrsinu.
I zasto sad kukate.
Pobjegli ste zbog materijalnih razloga.
Sad vam je materijalno dobro, ali to nije sve u zivotu.
Treba se boriti da sve to imate u svojoj zemlji, a ne bjezati.
Mislita li da je meni i ostalima bilo lako patiti svo ovo vrijeme ?
Pa nismo pobjegli.
Kao sto nas pijesnik kaze…
Ostajte ovdije, sunce tudjeg neba
nece vas grijat k’o sto ovo grije…

kalimegdan – Nov 09, 2000

Zasto se ne vracamo, dobro pitanje. Pokusavam da ga odgonetnem vec godinu i nesto, boraveci u zemlji „blagostanja“, Kanadi.

Moje misljenje je da ko ovde provede vise od tri godine nema izgleda da ce se ikada vratiti. Desice se neki izuzetak, ali u jako malim procentima. Treca godina je najgora, tako kazu. Do tada shvatite da ovde vaze drugacije norme zivljenja, i kada se priviknete na njih, vi ste korak blize „njima“. tezak je korak posle vratiti se.

Nije problem u Milosevicu sto se ljudi ne vracaju, i sto dalje hoce da emigriraju, problem je sto smo mi nekako proklet narod, tudje nam je uvek lepse, pa makar gledali jad i tugu na ulicama, invalide, ludake. Mnogi od nas su zavoleli tudji jezik, zavoleli su neke tudje obicaje, kojih u stvari i nema. Neki od nas bi uradili sve ne bi li dosli do boljeg posla, vise para.

Cudan smo mi narod. Ima nas preko 70 hiljada u Ontariju, ja verujem da je 50 hiljada u Torontu. imamo tri radnje, koje bolje i da nemamo mrzimo se medjusobno, saplicemo, i mislimo da sto pre pocnemo da palacamo jezik i krivimo usta dok pricamo engleski da cemo time pokazati da smo jako pametni i sposobni. I mislim da smo jedina nacija ovde koja pljuje na svoje tamo.

Nasi ljudi vas maltene teraju da se odreknete Srbije, bez ikakvog vidljivog razloga. dozivljavao sam sve i svasta za ovo vreme provedeno ovde, ali u glavnom, nista pametno, i retko sta lepo. Ko o cemu prica, to je o poslu. nema zivota, ali nema veze.

Nema veze ni sto ce nam decica nositi minice sa 12 godina u skolicama, nema veze sto gledamo svaki dan ludake, bolesne, poremecene, perverzne ljude po ulicama, a ima ih mnogo. jedini zdravi ovde su u stvari emigranti. nema veze sto ce deca zaboraviti i ko su i sta su, sto nece imati detinjstvo, sto ce biti u milosti i nemilosti perverznih Jevreja i Engleza.Nema veze sto zivimo u kucicama od najeftinijih materijala, nema veze ni surova klima, bolesno sunce, vestacka hrana. mi smo srecni, mi smo na ZAPADU! Srbi na ZAPADU, ima li vece srece?

No, da se vratimo topicu, zasto se ne vracamo? ne vracamo se jer smo presekli svoje mostove, ne vracamo se jer nas je sramota sto u stvari nemamo nista, ne vracamo se jer smo svesni da sa ovim nacinom zivota koji smo naucili ovde nemamo sta da trazimo nigde, osim ovde. Ni nigde ne idemo, samo pricamo kako cemo da odemo u evropu.

Svi smo svesni bespotrebnosti ostajanja ovde, ali ostajemo. I da zavrsim, mnogima je i zao sto je doslo do ovih promena kod nas, mnogi su izgubili sve koordinate, baljezagajuci levo desno u trazenju daljnih razloga ostajanja. najzalije mi je onih koji deci oduzimaju ono sto je njihovo, njihovo mesto, nesto sto nikada nece imati ovde…. ma kakva kriza bila, smatram da zivimo kvalitetnije i zdravije nego ovi ovde.

Pa u cemu je onda poenta? Zapad, i Srbi zeljni wooow fazona u njemu. sve bljesti, sjasti, imamo po 5 traka na putu, visokee zgrade….

Нестало је романтике, ово је време интереса

Славко Штимац

Галеб са Менхетна

У тој гужви, испред мене одједном се створи тамнопута цура храбро се пробијајући и без устезања показујући своје раскошне женске атрибуте. Нико да се окрене, а камоли нешто да добаци. Почињем да се забављам размишљањем како би та парада прошла у нашим крајевима… И тако ме из мисли прекину узбуђени глас: „Мис…мис…”.

Dusko Jеremic, 06/12/2008,

Gospodine Slavko napisali ste je dirljiv i nostalgican tekst o netstajanju mnogo cega i radjanju neceg novog. U tudjdini trava nije zelena kao u zavicaju, cvece ne mirise kao u zavicaju,nema poj naseg slavuja, sve je tudje i strano.

Zato deluje i strano da se niko ne okrene za nekom lepom osobom, svi zure, niko nikoga ne vidi nego trci da bi stigao a ni sam ne zna gde.

Nestalo je romantike, ovo je vreme interesa, lova na potencijalne kandidate koji su finansiski situirani ili situirane. I tamo se okrecu ali na pogresnu stranu koja im je bliza i privlacnija a to je kazu sindrom majke ili oca. Kao sliku stanja zasto devojke nisu naucile na ona lepa dobacivanja i komplimente nema ni ko da im ga da, jer prema tome totalno nezainteresovanje.

Koliko je „kriza“ u toj civilizaciji gde srljamo vezanim ocima procitah jedan clanak na engleskom ali ga procitah deset puta, jer mi nesto nije normalno ili sam ja poblesaveo, znam engleski ali mi ne ide u glavu ono sto citam.

Naime radi se o ovome da u tom izobilju bar virtuelnom, devojke usled nedostatka interesovanja muskaraca, preko nekih agencija placaju od 200 do 500 dolara na sat ili oko 2.000 dolara za noc da bi dozivele prvo ljubavno i seksualno iskustvo?!…

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

——0780—- (книн)

SANJA – Sep 9, 1998

Zovem 0780, svoj rodni kraj,
Javlja se zena, nepoznata meni,
Zvuci prebijena, sva izlomljena,
„dobar dan, ko ste vi, ako smijem da znam?“

Ja sporo pricam, da me bolje shvati
„Izbjegilaca sam ovdje preko bare,
to je moj dom, gdje zivis ti,
to mje moj krevet, gdje sanjate vi,
A gdje su rupe na zidu e,
Tu su ti moje slike bile.“

Cujem sum, na drugoj strani osjecam strah,
Plasi se nepoznata zena mene,
Tisine nema, hrci telefon,
Cuje zena da zovem iz daleka.

Ne govori nista, pusti ona
Da sumi tisina,
vidim da nece nista reci,
Pa joj onda opet kazem ja;

„Slusaj zeno, to je moj stan,
Sve razbijene stvari,
Svi tanjiri i case su nase,
Ne zelim ti nista, lijepose provedi,
SAnjaj da zivis u medini,
I ti si izbjeglica kao i ja,
Netko je i u tvom stanu, znaj
Rat je rat, ali vraticu se ja,
Nema tamo nitkog koga znam,
Ali jeb*ga zeno, to je moj zavicaj.“

Jos nesto da sklopim
da me stara nikad ne zaboravi,
Ali cujem klik, i nestaje zvuck,
Shvacam da nema nikog na liniji tu….

Dizem opet slusalicu (kod nas je mrak)
i s smjeskom na licu,
zovem 0780, moj rodni kraj,
i znam da tamo sad, u domu mom,
Zvoni uzbuna….
(niko se ne javlja)
a ja opet okrecem broj,
nek znadu moji ne pozvani gosti,
0780 je od moga zavicaja broj.

sanja p.

Извор: SerbianCafe.com