Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Због медијске сатанизације били смо злостављани до те мере да је маса Срба престала да се изјашњава оно што јесте“

Коментар преузет са SerbianCafe.com (Дискусије)

impensus (muzikant)

22. jun 2009.

Jedan predlog molim.Ako se kojim pukim slučajem situacija bude na bilo koji način okrenula na nasu srpsku stranu rado bih bila inicijator za pokretanje postupka za dusevnu bol i traume koje i danas osecam kojom smo svi mi srbi na zapadu bili masovno i danonocno izlozeni putem navidjene fasisticke medijske propagande svih prisutnih medija.

Dokaza imamo na sve strane od usadjivanja spermi domaćih zivotinja (pasa konkretno) kod muslimanki koje su tako postajale trudne PA NA STOTINE HILJADA DRUGIH. Na radnim mestima,ulici od strane komsija zemalja u kojim živimo smo bili takođe zbog medijske satanizacije bili zlostavljani do te mere da je masa srba prestala da se izjasnjava ono sto jeste već su bili prisiljeni da lažu i govore neistinu o svom poreklu plaseci se reakcije okoline ili pak gubitka posla ili prava na rad (i takve stvari su se desavale).

Izvinjavam se sto sam se malo udaljila od teme topica ali citajuci postove morala sam ovako da odreagujem

Advertisements

„Цела Србија је затвор”

Posted in НСПМ, Србија, друштво, економија, политика, религија by Соларић on мај 27, 2009

Коментар преузет са Нова Српска Политичка Мисао

Srbija je zatvor

понедељак, 25 мај 2009

Nema razloga porediti Zapadni sistem i sistem koji Zapad podrzava u Srbiji. Jer to su dva razlicita sistema; jedan je demokratija za unutrasnju upotrebu, funkcionalna, do odredjene mere cak i postena, a drugo je okupacioni mars ka kolonijalizmu najcrnjeg oblika (Edward Said, trece poglavlje ‘Culture & Imperialism‘).

Komentar iz Politike (Sremica), ako je tacan, zvuci jezivo. Cak i da nije istinit, toliko mnogo isecaka iz srpske stvarnosti upucuje na totalni polom, ekonomski, duhovni, moralni, pod vlascu DS i njenih satelita, potpomognutih spolja.

Jedini put je jacanje Svetosavskog duha i religioznog pokreta (ne partije!) koji ce zemlju vratiti na put duhovne obnove. Ne znam da li je u Srbiji tako nesto izvodljivo. Velimirovicev Bogomoljacki pokret je pred rat u Srbiji imao 1% na izborima. Ali promocija privatne inicijative, zadrugarstva, proizvodnje, kaomi podsticanje patriotizma i duhovnosti nisu samo potpuno onemogucene od strane DS. One su i zabranjene.

Dok ovo pisem, jedan mladic koji je na dan bajdenove posete citao molitvu u centru grada, sedi u zatvoru. Za utehu, izmedju njega i drugih gradjana Srbije nema mnogo razlike. Cela Srbija je zatvor.

„Запад (сем још мало Немачка) нема шта да понуди више Истоку”

Posted in геополитика, економија by Соларић on мај 3, 2009

Vladimir Dz , 17/12/2008,

Gospodjo Mico – Tačno je to da su plate zamrznute već 15 godina. Zapravo preciznije je reći da su plate u poslednjih 30 godina imale vrlo mali rast, neosetni. Dok je inflacija polako grabila i oduzela sjaj života “American way of life”.

Medjutim globalisti ne gledaju tako, oni gledaju globalno. I dalje si plate od >30$ po satu prevelike u odnosu na milijarde njih širom azije koji jedva čekaju da budu plaćeni barem 3 centa po satu. Ove plate imaju radnici u automobilskoj indistriji jer su im još prisutni sindikalci tipa ‘Teamsters” kao kod mog brata u Unilever fabrici.

Problem je u debalansu robe koji zapad proizvodi i iskazane vrednosti njihove valute. Američku privredu čini >70% usluge, dok ono malo industrije što je ostalo 83% od njene ukupne vrednosti pripada vojnoj. Iz ovog se vidi da zapad (sem još malo Nemačka) nema šta da ponudi više Istoku.

U toj robnoj razmeni došlo se do ogromnog debalansa, jer su fabrike namerno premeštene, i do velikog zaduživanja zapada prema istoku. Tako Amerika duguje $3.5 bilijardi Kini. Ovo se namerno učinilo, dok je Amerika namerno zaduživana i naoružavana. I kad je sve bilo spremno, globalisti su pukli hipotekarni balon. Kako će sad neko moći da traži povrat novca od bankrotirane vojne super-sile koja može ceo svet da razori? Recimo Južna Koreja nesme da pisne jer su Američke trupe tamo, dok im Ameri duguju stotine milijardi.

Pa globalisti će ponuditi rešenje iz ove pat pozicije. Pošto Amerika ne može da vrati novac, nema osnovu za proizvodnju a koja čini osnovu vrednosti novca, globalisti će ponuditi da se sve ekonomije udruže i svi dugovi izbrišu. Vi ste živeli u balonu koji je branjen medijskom blokadom i jakom vojnom potporom.

Svi ekonomski pokazatelji su netačni. Recimo sadašnja administracija pokazuje da je stopa nezaposlenosti blizu 7%, dok da su zadržali sistem merenje iz ere Regana ona bi bila tačnijih 13%. Na isti način su netačni stepen inflacije, stopa rasta, dugovi. Stvarni Američki dug je preko 65 bilijardi $

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Људи, ми смо жртве манијака..”

Posted in друштво, медији, SerbianCafe by Соларић on април 4, 2009

Ljudi, mi smo žrtve manijaka..

usamljeni_jahac (gonic stoke)
03. januar 2009.

Svi mi treba da unistimo svoje manijake. ako neće da se lece odda ih zapaliti. Mi hoćemo da živimo u harmoniji sa drugim ljudima i sa prirodom. Hoću da gledamu u sunce i nebo a ne u manijake koji ne silaze sa naslovnih strana svih medija…

„ dajte mi tacku oslonca, polugom ću da pomerim svet “ Tako je govorio Arhimed.

Sve sto mi treba da uradimo jeste da im ne dajemo podrsku. Svoje fantazije neka sprovode u delo SAMI: Nas neka ostave na miru.

Manijak je covek koji ne može da kontrolise svoje osecaje, koji se oseca jak , siguran i previse normalan.
Pun je energije i novih ideja koje želi ostvariti bez obzira na cenu. Zivot će ići jednim nemoguće brzim tempom koji je teško , za normalne ljude da prate. Dr Micke ih je opisao da im mozak funkcionise kao auto-put bez krivina i bez drugih vozila. Ne postoje prepreke , ne postoji kolebljivost ,samo gas. losa sosobnost rasudjivanja , ne postoji potreba za odmorom, provokativno ponasanje , i nikada ne priznavanje soje sopstvene greške su osnov na kojima pociva ta podmukla bolest. Covek koji boluje od takve vrste bolesti naziva se MANIJAK.

Desava se često da takav bolesnik u sred noći telefonira poznaniku i da prica o njegovim brilijantnim idejama. Veoma sigurno i argumentovano će objašnjavati svoje ideje ne vodeci racuna da li je to pravilno ili ne. Da li su ideje realne ili ne.
Mnogi će biti agresivni i lako se uzbudjuju , a potreba za snom će se smanjiti. U najgoroj epizodi bolesti dolazi do psihoze koja znači da pacijent halucinira i da ponekad „cuje“ glasove ili ga neko prati i prisluskuje. Trazice od drugih da ga zastite i da ima pratioce koji ću se brinuti o njegovom zivotu ili da se donesu specijalni zakoni za njegovu zastitu.

Osnovni simtomi su;
-velika energija, nema zelje za odmorom
– Euforiski , veliki , ekstremni Humor
-Mala potreba za snom
– Potreba za provokacijom
– Agrevisitet
– Nepriznavanje da je nešto greška.
– Ideje koje dostizu fantazije.

Kasnije po zavrsetku euforije dolazi period depresije. Aktivitet se naglo smanjuje , pesimizan i razocarenje . Pacijentu je teško da se koncentrise , postoji zelja za snom i zelja za samoubistvom. Razocarenje i pesimizam, ne postoji zelja niti nada.

Za nas normalne ljude je najbitnije , ako imamo Manijaka u svojoj blizini, da ne pratimo njegove EUFORICNE IDEJE koje nemaju osnovnu realnost i da shvatimo da je covek BOLESTAN.
Jer Bolesnik će često, veoma često traziti od Drugih da te njegove bolesne ideje ostvari i tako druge ljude „ uvuce “ u njegove probleme i euforicne fantazije. Ako normalan covek to primi ka srcu dolazi do samooptuzivanja ,( zašto ne može ostvariti ideju koju je zamislio bolesnik) a samooptuzivanje je prvi korak do depresije i do Bensedina.,

Da bi izbegao takav psiholoski udar bolesnika covek mora biti svestan ; Da ga je njegov Tvorac stvorio Slobodnim bicem i da je njegova duznost da umre kao slobodan covek. Sve Euforicne Ideje drugih ljudi, sumljivog mentalnog zdravlja treba da posmatra kriticki .

Manijacka potreba za provokacijom ;danas mi dozivljavamo svaki dan. Dovoljno je samo kupiti dnevnu stampu ili upaliti TV .Videcete da se taj svet bitno razlikuje od vasih nada i zelja , vaseg unutrasnjeg sveta i vasih pogleda na zivot.
Danas svi psiholozi , pre Bensedina , daju savet ljudima da ne prate „ dnevne dogadjaje , koji se odvijaju u manijackim glavama“, već da svoje misli posvete citanjem lepih knjiga ili da svoje vreme iskoriste za zivot u prirodi, miru i tisini daleko, daleko od MANIJAKA.
Ako moji saveti pomognu nekom dobrom coveku ja ću biti sretan.

(more…)

У ствари то је лаж и самообмана да се може живети без рада и безати од самих себе, своје вере, корена и традиције

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, SerbianCafe by Соларић on март 8, 2009

Serbian Dalailama – 9. avgust 2007.

Primecujem dve grupacije ljudi na ovim diskusijama. Prva grupa ljudi su pozitivni prema zivotu i gledaju napred, oni grabe i vide svaku promenu u drustvu, u sredini u kojoj žive dok druga grupacija stanovnistva su skroz pesimisti, depresivni i negativni, samo sto živi ne legnu u sanduke, oni su se već bez borbe unapred predali i samo kukaju li kukaju povazdan da su im livade krive i reke prave.

Ova druga grupacija smatra kukanje kao stalan posao i smenu od 07-17 casova. Postoje optimisti i pesimisti, ovi pesimisti iz Srbije stalno kukaju kako im ništa ne valje po Srbiji, ovi sa Zapada ne mogu ovde da se zadovolje gostoprimstvom i standardom koji su dobili pa je nastala neka depresivna diskusija koja se proteze na svim postovima. Niko više ne razmenjuje pozitivne vesti i na obe strane već se vodi neka leva unakrsna vredjanja nas ovamo i njih tamo.

Narod ne može da se smiri psihicno već dolazi ovde i leci svoje komplekse jedni prema drugima. Svako gleda sebe u ogledalo ali niko neće da prizna gorku istinu da je život svuda tezak. No ljudi kao ljudi žive u iluzijama i Holivudskim filmovima da je zivot tamo daleko preko bare mnogo laksi nego kuci. U stvari to je laz i samoobmana da se može živeti bez rada i bezati od samih sebe, svoje vere, korena i tradicije.

Sve se može kad se hoće, umesto da se dalje svadjamo i delimo na 2000-3000 Srba bolje bi nam bilo da se zbijemo i pomognemo da nasa srbija bude moderna evropska država i da svako od nas ide ulicom pognute glave kao Srbin. Lececi frustracije i dusevna nezadovoljstva nas ovde i njih tamo samo ćemo zavrsiti kolektivno na nekim psihijatrijama odlepljeni i na tabletama za zivce i psihu. Najbolje bi bilo da se svi malo opustimo i da pustimo neke stvari na miru ako već znamo da ne možemo ceo svet da promenimo i kontrolisemo u saci.

Oni sto su dole neka hrabro grabe napred, jebiga ne može se preko noći postici plata i standard od 2000. evra ali može se docekati bolje sutra za nasu decu. Oni sto su dosli preko bare najbolje je da prihvate ove zemlje takve kakve su da opet ne bi zavrsili zivot mladi i odlepljnei po psihitrijama. Život u tuđini, izolovan od drustva, slabi izlasci i kontakti, mrznja prema sredini i Zapadu lako može da oboli coveka od psihicne paranoje, da pocnes da sumnjas u svakoga oko sebe, to ne vodi ničemu.

Bolje bi bilo da pomognemo da se naša sela razviju i modernizuju kao i svako evrposko selo i da se niko ne stidi svojih korena i seljaka.
daj da skinemo predrasude koje nas koce i da mislimo malo drugacije.
Dalje svaka frustracija ljudi, vredjanje i loše ponasanje na poslu i salteru je licna frustracija i ljutnja uperena prema samima sebi.

Hoćemo li napred ili unazad sa pamecu i psihom. Ja sam čuo od ljudi koji su bili dole da polako ali sigurno zemlja ide u dobrom smeru, ne može preko noći ali biće nešto od nas… Najbolje da se latimo posla i zavrnemo rukave i da nešto pametno uradimo umsto da se svadjamo i dalje tonemo..
pozdrav!!

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

Србији недостају: некорумпирана власт, примена закона, неутрално судство и савест појединаца

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, економија, SerbianCafe by Соларић on март 8, 2009

harlej 25. februar 2009.

Neki o zapadu pricaju bajke, ali u doba savremene tehnologije i interneta, satelitskih antena, niko više ne mora da slusa već može sam da prati kako se živi u nekim zemljama.

I ovde ima kasirki koje imaju bolesne muzeve ili decu, rade za minimalnu satnicu, ali rade. Na ivici su egzistencije, ali rade i smeju se, pozdravljaju musterije. Ako neće one, ima ko hoće da radi. A platu dobijaju zato što rade i smeju se, ne rasteruju musterije i promet ne pada.

Profesionalizam, radna etika i ocekivanja rukovodstva. Jednostavno. U ostalom, direktori ili vlasnici to ne bi ni dozvolili. Njihov osmeh je profesionalan, a ne retko i iskren.

Isto je i sa administracijom ili bilo kojom drugom delatnoscu.. Napravljen je sistem koji funjkcionise koji se ne bazira na emocijama već na profitu. Uzimaju od plate deo za nezaposlene koji pod odredjenim uslovima možeš da koristis. Sistem radi, ali rade i zaposleni. Ne svi, i ne lomataju se bas do bola, ali vecina radi. Kažu ti za koliko nedelja ćeš dobiti dokument ukoliko prilozis navedeno (na internetu ili na papiru), i tako i bude. Dobra organizacija, rad i odgovornost svakog pojedinca mogu daleko da doguraju.

Ima i kradja i muvanja, lenjih i neljubaznih; ima i ubistava i kriminala. Zanatlije znaju da zabrljaju, ali moraju da poprave. Nema piva i da ih hranis. Rade za platu ili satnicu kao i mi od čega se hrane. Alkohol na poslu je nedopustiv. Svega kao i kod nas ili bilo gde. Samo mnogo manje.

Srbiji nedostaju: nekorumpirana vlast, primena zakona, neutralno sudstvo i savest pojedinaca. Narod nije los, kao ni dete. Moras ga „vaspitati“, nauciti da bude sto bolje dete zbog njegove buducnosti. Nije nigde idealno, samo negde su se stvari sredile pre vise decenija te je sve uhodano.

Na zapadu nasi ljudi rade poslove od do. Kao i u Srbiji. Niti svi rade najgore, niti najbolje poslove. Zavisi šta znaš ili hoćeš da naucis da radis. Nema veze šta si radio kod kuce, sada si ovde i ovde se prilagodi. Dokazi da znaš i dace ti posao. Moras ponovo u skolu ili na dodatnu obuku, ides i to uradis ako želiš. Cistac, kuvar ili menadzer, važno je da radis, postujes pravila i pokazes fleksibilnost.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Не може се срећа Запада изграђивати на јауцима Истока!

Posted in друштво, књижевност, SerbianCafe by Соларић on март 6, 2009

iciparis (profesor)
04. januar 2009.

Hugenot, moj brate po Hristu!

Buducnost će pokazati da je engleski jezik v a v i l o n s k a k u l a , koju su gradile merkantilne sile Engleske imperije i Amerika, takođe engleska imperija.
Francuska je u svojoj merkantilnoj pomami zaboravila Monteskjea, Voltera, Didroa, Rousseau-a, Emila Zolu, Jaurès-a…i sve one koji su je obasjali svojim blistavim umom, pa se povela za engleskom vavilonskom gradjevinom.
Gospod Bog neće im nikad oprostiti šta su uradile jednoj maloj i nevinoj Srbiji i njenom nezasticenom narodu!

Ne može se sreća Zapada izgradjivati na j a u c i m a Istoka!

Pocelo je urusavanje babilonske kule i neće se zaustaviti…
A meni i bliznjima dozvolite da slovim jezikom Nebeske Srbije:

„Gore nad nam Srpsko je nebo
Na njemu sedi Srbin-Bog
Oko njeg’ Srbi-andjeli lete
Dvore Srbina, Gospoda svog!“
od Petra Kotchitcha

Извор: SerbianCafe.com (коментари корисника)

Једина ствар која Србе гура (али не напред) је конфликт и стрес

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, SerbianCafe by Соларић on март 1, 2009

Ne razumem šta se desava sa ljudima

mostro (junior member)
30. januar 2009. u 09.16

Ne znam kako je vama koji živite u Srbiji ili ste u inostranstvu , pa kad dodjete kuci. Ja se u Beogradu osecam kao u zemlji cuda. Nije samo zakonodavac kriv, pa mi sve ide nakrivo, već primecujem neko abnormalno ponasanje kod mase ljudi. Ništa mi ne uspeva da ostvarim bez poteskoca i bez eventualnih rasprava sa ljudima. Ne tražim ništa nemoguće, izbegavam konflikte maksimalno i uvek. Ali, kako se kod nas kaže: „ne lezi vraze“… Ni najobičniju kupovinu u samoposluzi ne mogu da obavim da mi se zeludac ne podigne.

Kad pomenuh samoposlugu ( da je samo to, bilo bi super), da ih pohvalim da su im korpe prljave, a u njih treba nekad staviti i hleb. Prodavacice smotane, pa ih i ne interesuje koliko ljudi ceka, već se i zapricaju između sebe. U samoposluzi u mojoj blizini prodaju sijalice samo od 40 i 200 Wati i to je tako mesecima, a da i ne primecuju da nešto hvali. Roba koja se jednom brzo proda, vise se i ne dobavlja. I to sam primetio. Natrpali su neke velike korpe sa glupostima da ne možeš ni da prođes ko covek, niti sa nekim da se mimoidjes. U sred radnog vremena razvuku gajtane i ciste nekom glomaznom masinom za podove svakodnevno. Na kasi je zaprska. Uvek su redovi i dosta njih placa karticama, često sume od 200-300 dinara, pa im i oni aparati za provlacenje kartica neispravni, pa im ne radi dovoljan broj kasa i stalno su neki redovi. I da ti se smuci kad kad treba da udjes da kupis neku sitnicu. A u većim supermarketima idu po sledovanja, pa se kase zacepe onima koji cekaju sa onim velikim kolicima prepunim, kao da nikad u zivotu nisu ništa jeli.

Ali nisam bas o samouslugama hteo…
Najcesce nasi ljudi ne postuju dogovor i muke imam na svakom koraku. Kad god vam nešto obecaju, to je: „obecanje ludom radovanje“! Ako pri nekoj pogodbi ili trgovini date novac, a odmah ne dobijete uslugu ili robu, već obecanje, onda u najvecem broju slučajeva postajete žrtva obmane, zavlacenja, neadekvatnog ispunjenja obaveze i ostalih problema. Ne znam da li se još nekome desavaju problemi u komunikacijama sa ljudima ? Ili ja možda delujem nekako blentavo, pa svako misli da može da me prevari, pa imam redovno probleme i sa najbanalnijim stvarima. Ali, covek nije pustinjak po prirodi i mora se sa tim ljudima komunicirati, pa i da su svi takvi problematicni. Da poverujem nekome da će ispostovati nas dogovor da mi se javi telefonom, ni to više ne verujem ako je Srbin u pitanju !

I bas me interesuje da li još neko ima slične utiske o stanju u Srbiji i o takvom ponasanju ljudi ?

verba 30. januar 2009.

Takvo stanje je oduvek, s tim sto ti je ranije, dok si živeo u Srbiji, to bilo normalno. Sada, kada znaš razliku, smeta ti.
Premda ima samoposluga koje su ciste i gde je usluga na pristojnom nivou.
Ponasanje ljudi ne možeš generalizovati, na celu naciju. Nisu svi ljudi kod nas takvi kako opisujes. Svuda toga ima, zavisi s kim se družiš i skim poslujes.

mostro (junior member) 30. januar 2009.

Pa to je tačno Verba, ali… meni se u zadnjih nekoliko godina vuce puno neobavljenih poslova zbog toga i stvarno više ne znam da li treba da budem grub i da vatam ljude za gusu.
Na primer, geometru sam platio unapred 300 evra, odmah je dosao i premerio šta je trebalo i dogovorili smo se da postavi dva kamena između mene i komsije. Odgovor je bio: ma to je cas posla, ne brini, neće biti problema. Podsecao sam ga 20 puta da hoću da to zavrsi. Već je evo 3 godine i opet ništa. Vidim da mu je neprijatno kad me vidi, ali opet se sve svodi na obecanjima i nastavlja se cekanje.

Tražio sam prošle godine limara da mi postavi oluke, jer mi je to već jednom brzo i kvalitetno uradio. Isao sam kod njega 5-6 puta da ga zamolim da dodje, obecanja… cucemo se telefonom, nazovi me sutra, nazovi me u nedelju… i tako 5-6 meseci. Nađem drugog koga poznajem od ranije i primi me lepo, popijemo po pice i ostane na dogovoru da mi se javi sredinom naredne nedelje. Nikad se nije ni javio, već sam posle mesec dana nasao treceg i rekao mu da ima 5 dana ako hoće da uradi taj posao. Cena mi nije bila bitna. Nije stigao da nadje vremena za 5 dana, ali se javio telefonom i dosao je posle 3 dana i to je bilo 3 sata posla na montazi, uzeo 500 evra i dovidjenja.

I da ne navodim more takvih primera, ali evo sada opet imam problema sa prodavcem koji nema vremena da mi isporuci nekretninu koju sam kupio i u potpunosti isplatio ! Čak je toliko „zauzet“ da nema vremena ni da se čujemo telefonom već danima, iako stalno zovem i ostavljam poruke. I eto, pokusacu još sutra, pa idem u MUP u ponedeljak da tražim pomoć. To je samo još jedan od mnogobrojnih slučajeva „poslovanja“ u Srbiji. Nemam vise volje da se bakcem sa jajarama, gubim vreme cekajuci i setajuci, ali gospoda ocigledno „nemaju vremena“ za posao od nekih svojih obaveza.

I tako sve u krug, zaludjivanja da je u Srbiji dobro i da je jeftino, a sto ti svako poslovanje sa ljudima izadje na nos, to nema veze. Zamlacivanja sa svakakvim „profesionalcima“ na svakom koraku su svakodnevna pojava, laži i prevare su ko „dobar dan“.

Ovo sam gore naveo samo par primera, a o svakodnevnim sitnicama ne znam da li da ih nabrajam, bilo bi preterano, još bi mi verovatno neki rekli i da lažem :))

iciparis (profesor) 30. januar 2009.

Mostro (junior member),

Bilo bi veoma probitačno i zanimljivo da ovo vase opazanje o tome kako funkcionisu ustanove i ljudi u dragoj nam Srbiji, pribelezite, tj.okacite na staro-novoj temi koja nije iscrpljena, a još nije izdvojena od Modernog:

Kakvo nam je drustvo u kome živimo u Srbiji?

Hajdemo, učinimo nešto veoma korisno za institucije i ljude u Srbiji koji hoće da postanu deo Evrope i deo civilizovanog i ozbilnog sveta!

Dalailama (bolnicar) 30. januar 2009. u 14.18

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Mostro (junior member) 30. januar 2009.
Dalailama
———
Pa tačno je da ni na zapadu nije bez prevara i problema, ali se bar stvari resavaju brzo. Tolikog bespotrebnog gubljenja vremena i nepostovanja musterije kao kod nas nema nigde.

sta-li-ja-radim-ovde (radim)
12. februar 2009.

Mostro, sve sto si napisao je tačno tako, i ne samo da je to bilo moje iskustvo već i svih ljudi koje tamo poznajem ili koji su nešto više od dve nedelje provodili u Srbiji. A ima naravno i daleko gorih prica, ali o njima ne smem jer se tu već radi o zivotima neduznih ljudi na koje su se sjatili „veliki Srbi“.

Svaka nacija ima nešto sto ih gura: Englezi pate od toga da su iznad svih drugih, mada su ih Francuzi prestigli po pitanju arogancije pa su im oni oduvek ostali neka bolna tacka… Amerikanci na istocnoj obali pa sve to mid-west-a vole da imaju najvece bombe na svetu i najviše para a za sve ostalo ih zabole, dok na zapadnoj obali vole da im se dive, da budu u centru paznje i da imaju najbolja kola u gradu. Kanadjani se ponose time da su poslusni i tamo bi nacizam mogao da procveta preko noćisamo još da se rodi Hitler. Japanci su fanaticno posveceni svojoj naciji i tome da budu najsavrseniji po svakom pitanju, pa čim malo pogrese, odmah harakiri… a i ako nema samoubistva zbog greške, onda će da nadju neki drugi izgovor – ili preterani rad, ili kamikaze sto je sve dokaz posvecenosti svojoj naciji.

Srbe ne gura ništa od svega toga: ni novac, ni uspeh, ni najvece bombe, ni najlepsa kola u gradu, čak ni lepe devojke a najmanje posvecenost svojoj naciji. Sve je to samo prolazno interesovanje i ne traje duže od jedne loše utakmice.

Jedina stvar koja Srbe gura (ali ne napred) je konflikt i stres. Ako toga nema, Srbin mora da izmisli svadju da bi nekako preziveo do sledećeg konflikta. Ako je sve mirno i fino, Srbin odumire. Da su to siptari i ostali neprijatelji znali na vreme, unistili bi nas organizovanim drustvom brze nego bombama. Da smo sklopili pakt sa Hitlerom i dozvolili mu da nam organizuje drustvo izgradi auto-puteve i zavrsi one telefonske centrale koje smo koristili do pre dve-tri godine, danas Srbije ne bi bilo – poubijali bi se od dosade.

Tako danas moramo da imamo kola koja zaprasuju komarce bolje od aviona da bi imali na šta da se zalimo i da se međusobno optuzujemo, mora komsija da pusti glasno „Hiljade ljudi, u moje grudi…“ u pola noći da bi sutra imao ko da ga gleda mrko, mora neki ludak da uparkira Ladu na ulaz zgrade da bi bio u ratu sa celom zgradom; i mora majstor da zabrlja posao da bi imao neko da ga juri danima, inače ga niko drugi nikada ne bi zvao na telefon!

Isto vazi i za prodavacicu u radnji, saltersku sluzbenicu, i sve ostale. Dok se na zapadu vecina zadovoljava uzivanjem u nekom filmu, koncertu, picu, hrani ili seksu, kod nas to nije dugotrajno zadovoljstvo. Jedino zadovoljstvo je psovanje, svadjanje i dizanje pritiska („svaka cast“ onima koji uzivaju u drogi, ako ništa bar su razbili monotoniju).

Droga i konflikt su hobi lenjih ljudi. Čak i za samo gledanje filma treba malo aktivnosti, makar da se kupi ili iznajmi DVD (o odlasku u bioskop da ne pricamo – potpuno su prazni tako da sve i da srbenda prica sve vreme, nema ko da mu kaže da prestane ili da mu preti batinama!); ali za svadju ne treba ništa, samo ljudi sa kojima ćemo da se svadjamo i naravno prekrsiti dogovor i sve moralne norme da bismo izazvali svadju.

Kada bi majstori zavrsavali poslove, imali bi novac, ali ne bi imali pretnje, uvrede, teske reci i milion telefonskih poziva. Ovako jeste jadan i bedan ali je bar trazen i puls mu je na konstantnih 120bpm jer stalno mora da gleda preko ramena. Mnogo je lakse i dugotrajnije tako podici puls nego fizickim naporom kao sto je to sport ili seks. Problem je samo sto je opasnije za zdravlje pa ljudi u Srbiji imaju najkraci zivotni vek u Evropi a najcesci uzrok smrti je upravo povisen pritisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Туђина ми никад не постаде завичај, а завичај ми постаде туђина!

Posted in Срби у расејању, Србија, породица, SerbianCafe by Соларић on фебруар 28, 2009

Serbmuzza (Inzinjer)
12. februar 2009.

Tudina mi nikad ne postade zavicaj, a zavicaj mi postade tudina!

Rece jednom davno jedan Srpski pisac i pesnik pa nastavi…
Lako je sitom gledati gladnog a gladnom je teško gledati sitog.

Draga moja braco i sestre…

Svako od nas ima razlicita i nepokolebljiva mišljenja…I svi su u pravu sa svoje tacke gledista.Vrlo je teško porediti sva ta mišljenja i sloziti se s njima ili ih pak negirati..
Zar ne?
Iako sam gradanin Srbije i VOLIM svoju zemlju, sve svoje gradane Srbe u njoj isto toliko VOLIM i svoj narod u tudini…
Imam brata u dalekoj Australiji i on mi je jedini još ostao od najrodenijih!
Kako je mogu da ga mrzim? Ili da mrzim zemlju koja ga hrani? Nije on kriv što se sudbina poigrala sa našim zivotima, ovim malim, kratkim i jadnim. Nije ni jedan SRBIN iz dalekog zapada otisao iz svog rodnog mesta zato što je tako zeleo nego zato što nije imao drugog izbora!

STRANAC si u Tudoj zemlji a STRANAC si i kad dodes u posetu ZAVICAJU!
Sve se menja, ljudi se menjaju, sistem zivota, mentalitet naroda, sve!
Živi se potpuno drugacijim tempom zivota…U inostranstvu…drugaciji ljudi, drugacija klima, drugacija zivotna atmosfera…Kako ljudi mogu ostati isti? da se ne promene? kako? Kako nas Patrijota da ne postane Demokrata? Dali je to moguće? Ne, covek se navikne i prilagodi svakom sistemu i nacinu zivota…PROMENI SE, MORA SE PROMENITI i verovatno ko god NEGIRA da je suprotno u velikoj je ZABLUDI!

Ja nikada neću razmišljati kao covek sa Zapada jer živim u potpuno drugom okruzenju ljudi sa potpuno RAZLICITOM mentalitetom i duhom!
Mnogi kažu…Nema nas covek sa Zapada dusu…Ima, svakako da ima nego nema vremena da se okrene k njoj i sebi!…
I njima je njihovo sveto, verujem u to…To sto imaju i sto su stekli, zaradili i ostvarili neznaci da su se odrekli Srbije!Ni svoje vere! Dali su je zaboravili? Možda? A možda nisu nego nemaju vremenskih i finansiskih uslova da je posete! Svako od nas je razlicita individua koja živi u razlicitim okolnostima sa razlicitim pogledom na zivot…Ne može mo se porediti… A ne možemo ni druge savetovati ni menjati…
Kao sto rekoh…svakom je svoje sveto i najlepse, ma gde god da je.
Nekom je mala njiva sa prezrelim ne okrunjenim kukuruzom i crvenim krupnim paradajzom vrednija od celog nebodera u najvecoj metropoli…
Covek je takav…svako za sebe, vredi onoliko koliko se sretnim oseca.
Neko uziva uz hladno pivo, ili domaću prepecenicu koja polako curi iz limenog kazana…a neko ne! To je uvek tako, svako ima svoj stav i nema pravo niko da ga u njemu pobije i kritikuje…Svi smo mi u sustini isti u dusi, Srbi, posteni i dobri pomalo temperamentni i eksplozivni ali okolnosti nas teraju da se sami polako vremenom menjamo, zašto? Da bi se lepse i lakse uklopili u novi sistem zivota, zato braco..
Dakle, demokrate, patrijote, socijalisti, kapitalisti i komunisti…Svi smo mi Srbi i ista krv našim venama tece..

Demokrate, gradite i izgraduj te Srbiju i doprinesi te koliko mozete..biće dovoljno.Vi ste stekli i biznis zanat ispekli, kako rece Ilija Peric..Pametan i bogat državu na noge podize..

Patrijote, vi nas branite podrskom…Srcem svojim i dusom, moralom…
To nam je KLJUC razvitka populacije i opstanka Srpskog naroda u celini.
Bodri te nas, e nedaj te okupatoru da nam uzme ovu krvavo stecenu i jedva opstalu dedovinu a ja sam tik uz vas sve do kraja evolucije!

Ja sam covek koji živi za porodicu…Kad okupim svoju decicu i zenicu oko sebe…i svu ostalu blizu i dalju rodbinu vise mi ništa nije potrebno u zivotu…ja sam svoju sreću tada nasao i svoju porodicnu idilu stekao i izgradio..No ipak nisam potpuno sretan, moje srce tezi ka zapadu i mom rodenom bratu…
Bilo kako bilo, ostaj te mi u miru i sreći…i vi moji gradani Srbi, i vi moji Emigranti sa dalekog zapada…Želim vam svima zdravlje i sreću i da shvatite samo jedno „COVEK DOK GOD DISE UVEK ZIVI NEGDE IZMEDU I NIKAD NIJE KOMPLETAN I CEO“
Srdacan pozdrav od vaseg Beogradanina.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Београд је био некада град на високом нивоу, било је то пре II. светског рата

Posted in Србија, друштво, SerbianCafe by Соларић on фебруар 25, 2009

Šta fali Beogradu?

ScGirl (one and only!) – 16. mart 2005.

Pošto ga ovde pljujemo i hvalimo, mazimo i pazimo, kritikujemo .. Ajde da vidimo šta mu to fali, po vama?

Ovo verovatno muskarci neće razumeti, ali cavrljamo drugarica i ja pre neki dan i dodjemo do istog zakljucka.. DEFINITIVNO mu fali veliki broj ogromnih prodavnica garderobe, gde vas nezadovoljna butikasica neće stalno zapitkivati da li može da vam pomogne :) (uh to sam mrzela :)) Nego, slobodica.. BEZ PITANJA, biras, setas, uzivas, …

Molim da ne predjemo na politiku i socijalu i ostalo.. Pitanje je šta mu fali od sitnica?

skomu – 16. mart 2005.

Kako neko može uopste govoriti o kulturi tih zapadnjaka, kad isti ti zapadnjaci, kad odu u druge zemlje na odmor, postanu stoka, da ih nema vece. Znam, da su Spanci vise voljeli ljude iz ex YU, nego Nijemce, bas zbog tog razularenog ponasanja njemackih turista. Čak Nijemce nisu pustali u pojedine diskoteke, vjerovao ili ne.

Nama se čini da su oni kulturni, jer država svojim kaznama omogućava njihovu ‘kulturu’. A da nema toga, bilo bi kao kad odu u Spaniju na odmor. Tamo su ogromne kazne ako se ne propusti pjesak na pjesackom prelazu, ako se ne plati porez isto su velike kazne, muskarci moraju biti pazljivi jer ih žene mogu tuziti za seksualno zlostavljenje ako kažu neku pogresnu riječ…

A koliko su zapadnjaci samosvjesni, najbolje govori to, da npr. skandinavske države moraju kontrolisati prodaju alkohola, i alkohol prodavati po ogromnim cijenama da stanovnistvo ne bi samo sebi naskodilo zbog pretjeranog konzumiranja alkohola…:)

ma nebitno – 16. mart 2005.

Nedostaju mu pravi Beogradjani, pogotovo oni mladji koji su se zadnjih petnaestak godina sticajem raznih okolnosti rasejali po celom svetu za boljim zivotom , od Aljaske do Australije…:)

P.S. moja definicija „pravog Beogradjanina“ je sledeća:

To nije obavezno neko ko je rođen na teritoriji grada Beograda, već neko ko je živeo bar neko vreme u ovom divnom nasem Beogradu, zavoleo ga, voli ga i dalje i svojim ličnim ponasanjem daje primer kako se treba ponasati kulturno u svakom gradu pa i u nasem Beogradu. (npr. nebacati otpatke i zvake po ulici i sl.:) )
primer: Duško Radović,itd,itd

beogradu fali... – 16. mart 2005.

malo kulture, ali one osnovne, koja ništa ne kosta… a to je da se koristi redovno hvala, molim, izvolite, posle vas, dovidjenja – uz obavezan osmeh i gledanje u oci kada sa nekim razgovaras. ponavljam, malo opste, osnovne kulture, lepih manira…

znam da me razumete…

kocka*secera – 16. mart 2005.

ja bih volela da u beogradu cene budu srazmerne standardu, ne zato da bi se bilo ko iz inostranstva osecao ovako ili onako, nego da bi narod živeo kako treba. što se mene tiče, cene da budu tolike da ne mogu ni przeno jaje da kupim, ali da plate gradjana srbije prate korak sa tim i da isti žive kako i treba da žive.

izvini, scgirl (ovo nije bila sitnica), ode ti tema u pm:-)
a bas je dobra, kao sto rekoh već…

nešto razmišljam ovih dana (evo sitnice):-): fale beogradu kampovi za decu od 3 god pa na dalje (da mogu da plivaju-bude vruce leti napolju:_-), zezaju se, igraju (možda neki sport) i uce (o srbiji, beogradu, geografiji…), a da je otvoren leti tipa od 9 do 17h, da deca budu po godinama svrstana). znaci kamp bi imao bazen, neki park ili teren za igru, ucionice, i da deca budu u normalnim grupama ( u smislu, na toliko i toliko dece-ucitelj plivanja ili onaj koji vodi grupu).

+ona+ – 16. mart 2005.

Zaista bih volela da se to sa smećem kod nas regulise, i prestanite da pricate da nije tako strasno. Prvi utisak koji ljudi steknu pri dolasku u Bg-je taj. I ScGirl, šta karikiras, nisam spomenula da neko nekome baca na glavu u sred dana kesu. (ali na kvarno kad niko ne vidi-da)
Da nastavimo temu. Beogradu nedostaju nove fasade (nešto se radi na tome) i ono sto bih jako zelela lepi balkoni, sa cvecem a ne sa raširenim gacama na uzetu. To bih zabranila da se pitam.
Beogradu nedostaju normalne ljuljaske i klackalice za decu po parkovima, a ne one iz kojih vire zardjali ekseri, znaci u svakom stambenom bloku lep park.
Možda to za ScGirl nisu sitnice, ne znam. Da li me prodavacica spopada ili ne, zaboli me uvo. Kažem, hvala-samo gledam i u cemu je tu problem. Opet vise volim da su i takve nego da ne ustaju sa stolice kad musterija udje, turpijaju nokte, popunjavaju ukrstenice ili razgovaraju na telefon.

Boombastic – 16. mart 2005.

Nisam dugo bio u Beogradu ali bi po meni Beograd trebao da promeni: potpuno imidz i da izadje iz proshlog milenijuma sa folk top listama, da se vrati stari renome beogradskih fakulteta, da se pozabavi korupcijom, traziti i kaznjavati odgovorne na funkcijama, suochiti se sa neorganizovanom gradskom chistocom, organizovanim kriminalom, loshim gradskim prevozom, loshim putevima, zameniti jednolichne komunistichke gradjevine lepim i raznobojnim fasadama, uloziti u gradsko zelenilo, uchiniti pristupachnijim kulturni zivot grada, uloziti u sportske objekte, iskoristiti potencijale koje sam grad nudi kao shto su Kalemegdan, Ada Ciganlija i Avala, obnoviti stari grad, dozvoliti tehnologiji da zazivi u svakom domaćinstvu…
A sve to se samo može postici prilivom kinte i popravljanjem standarda, ispravnom međunarodnom politikom, povratkom raseljene beogradske inteligencije, mladim snagama koje su negde u svetu već videle kako to treba da funkcionishe i kako već stotinama godina negde tamo funkcionishe…
Dozvoliti priliv stranog kapitala, znachi prihvatiti već razradjen sistem a ne biti po svaku cenu razlichit i nishta time ne postici.
Rezime: Menjati se i ići u korak sa svetom,  jer chemu nam svi ti potencijali ako nisu iskorishceni ?
Raditi na sebi i na svome okruzenju, prihvatiti pohvale ali priznati i poraz a uz priliv kinte Beograd će dobiti takvu dushu kakvu mnogi velegradi nemaju jer ljudi su ono shto chini dushu jednog grada a to je Beograd uvek imao, nekada vishe, nekada manje… Sada je chini mi se kao da spava… Ali probudice se beli grad, to je samo pitanje vremena …
Pozdrav !

Nunki – 16. mart 2005.

Bio sam u Beogradu prošle nedelje, na kratko. Mracno, ulice u centru grada su bile prekrivene ledom, kao da grad ne pripada stanovnicima, nego cekaju da se Bog smiluje i istopi taj sneg i led i pusti ih da idu ispucanim trotoarima, kako su navikli…otisao sam pomalo rastuzen, premda nicim zacudjen. Mrtvilo i apatija je neki generalni utisak. Ljudi odseceni od realnosti, mahom. Naravno, nisu toga svesni, svaka zajednica ima neku logiku opstanka, inače je ne bi bilo.

Kad gledam iz daljine, želim da se vratim, kad odem tamo, konkretno sposoban i organizovan da to izvedem, vrpoljim se do leta sa Surcina koji će da me izvuce iz još jedne moje uzaludne „izvidnice“.

Mnogo, mnogo, mnogo prazne price, svi su puni nekih „grandioznih“ planova, gotovo nikakvih konkretnih predloga. Samo daj pare. Ma, okej, ali, gde je realan plan? Dobitak? Racunica? Ono što se zavrsava, zavrsava se u krugu nekolicine na vlasti, kao i pre njih, ne vidim razliku, samo su lica nešto umivenija i negovanija. Mentalitet cinovnika Otomanske imperije.

Volim moj Beograd, ali, nazalost, deluje mi trenutno kao da su ga Turci napustili koliko juče.

-cica (jedva ceka prolece) – 16. mart 2005.

Nuki,
stoji sve sto si rekao ali pored toga ja mislim da si bio u pogresno vreme u bg-u. kraj februara, početak marta…sivilo bg-a, hladno, bljuzgavica u gradu, blato, led…
a ljudi, umorni i smoreni od hladnoce i zime…pomalo depresivni i bez energije…

bg je totalno druga prica na proleće i leto :) onda se oseti onaj duh beograda i energija koju nosi. Ali kao sto neko rece, bg je bg upravo zbog ljudi i nekog opustenog nacina zivota. Zbog izlazaka, zbog kafenisanja, zbog kafica…

Setila sam se još nečega sto mi smeta u Bg-u. Definitivno način skolovanja. U razredu po 40 ucenika, prfesori nadrkani. U srednjim skolama se i dalje uci iz kompjutera PASCAL (kompjuterski program koji odavno ne postoji vise niti se koristi). Engleski se uci 2 puta nedeljno a treba svaki dan i to iz nekih bezveznih knjiga koje imaju mnostvo dosadnih tekstova.
Na fakulteima se ne zna ko pije ko placa. Profesori otkazuju zakazuju ispite kada im se cefne, kasne na predavanja i ispite, izivljavaju se. Nisu nikada slobodni van predavanja da pomognu studentima itd.
Takođe kao sto neko rece trebalo bi pola grada da se renovira. Mnoge zgrade izgledaju toliko prljavo i oronulo da je to neverovatno. Takođe mnoge lepe gradjevine ni ne dolaze do izrazaje jer su neocuvane.

E da smeta mi sto pravosudje ne fukcionise pa može svako da te vuce za nos. Nikog ne možeš da tuzis.
I smeta mi sto kada kupis nešto ne možeš da vratis ako ti se ne svidja ili ako ti u bilo kom slučaju ne odgovara. To se svuda u svetu praktikuje.

(more…)