Ја сам у Селу после 25 г. лутања први пут осетио да сам жив и највише СЛОБОДАН

Teslagenerator-X , 19/01/2009,

Kada budete ziveli i radili u Americi jedno 20 godina i pre toga po Evropi 5-6 godina onda povezite i stavite sve na kamaru i vagajte“staje najlepse“ja sam odvago daje Moja Srbija najleps i to na Selu.

Imam sve i zivim kao Car! Oni koji neveruju put pod noge i nekase dobro nauce da slusaju i budu dobri pokorno vaspitani i znaju svoje mesto. Za mlade narocito preporucujem da sto pre odu u Ameriku i osete i izuce i opametuse iskuse i da sami odluce i vagaju staje bolje? Jer ako tvoj zivot sacinjava samo ustani radi spavaj i sve ispocetka tutanj za Ameriku.

Ja u Selu posle 25 godina lutanja prvi put osetiosam dasam ziv i najvise SLOBODAN. Imam lepu farmu ovaca i koza i sa njima moji zivci su izleceni posle ogromni stresova„stace biti sutra“koji dug pre da platim“imamli dolara jos“nikada kraja dok nisam posetio brata u Srbiji i vidim covek lepo zivi od stocarstva i svoj gazda svi trazu ovce a odradi svoih 6-7 sati jedino kadasu zetve zapnese i zimi napoji stoku nahrani i opet slobodan da radi sta hoce nema kredita nema dugova ima osnovno sve jede i pijese dobro deca nemaju problema,

Necemo Mi ziveti 1000godina i gdeste zapeli? Ja sam morao ispocetka da ucim „Kako se Zivi“ radmije samo zanimacija hobi koji volim uzgred i placen sam.

Vi Kako hocete izvolite pa trazite srece ja sam je nasao.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Људи из села побегли у Краљево или КГ, раде код којекаквих каубоја приватника

srđan, sombor , 26/04/2009,

Ovo sa sadnicama voća je tačno, samo se bojim da ne ostane mrtvo slovo na papiru.Moji roditelji su poreklom iz sela Vitkovac, opština Kraljevo, i tamo idem svake godine. Žalosno je videti koliko ljudi tamo teško živi, ili ne rade ništa, a voćnjaci se osušili i propali.

Ljudi iz sela pobegli u Kraljevo ili Kragujevac, rade kod kojekakvih kauboja privatnika, a mogli bi da ostanu u selu, da gaje voće i da budu pravi domaćini, samo kada bi država imala jasnu strategiju u voćarstvu.

Ovako, voćnjaci propadaju, a mi kukamo kako imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, a podneblje za uzgoj voća koje nam je Bog dao je neiskorišćeno. Pozdrav iz Sombora.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Нама, који имамо високе стручности, љубави и воље да радимо са децом није омогућено

Србија разговара: Судбина вишка запослених у просвети

Жарко Обрадовић: Нема пара за социјални програм. – Леонардо Ердељи: Директори запошљавају кога стигну

Александра Бркић – Јелена Беоковић – Ивана Јешић
[објављено: 23/02/2009]

Boban Medan, 23/02/2009,
Ovo znam iz prve ruke. Imam 29 godina i visoko obrazovanje, domaće i medjunarodno radno iskustvo. Preselio sam se iz Beograda u Južni Banat, želeo da se zaposlim u školi jer se bavim nekonvencionalnim obrazovanjem već par godina. Prijavio sam se na konkurse, nije bilo šanse da dobijem posao.

Geografiju u jednoj školi predaje nastavnik fizičkog vaspitanja, a nemački žena koja je završila trogodišnju školu, bila udata za nemca pa je direktor odlučila da je zaposli! U drugoj geografiju predaje čovek koji svaki dan putuje oko 80km na posao, direktor mu plaća putne troškove a 15 ljudi se iz tog grada prijvilo na konkurs.

To što se dešava u školama je ravno prosvetnoj katastrofi, ima se osećaj da se namerno radi na tome da se deca unište, da im obrazovanje bude ravno nuli. Ovo, verovatno najvažnije pitanje u Srbiji, pitanje obrazovanja naše dece je potpuno unakaženo. Nama, koji imamo visoke stručnosti, ljubavi i volje da radimo sa decom nije omogućeno.

Sećam se da mi je jednom prilikom žena nastavnik iz škole rekla da nema šanse da budem primljen da radim jer direktorka ima srednje obrazovanje i niko od nastavnika nema ni više ni visoko, jer se ona plaši da će, ako neko dodje sa univerzitetskim obrazovanjem, ona otići u penziju u kojoj je trebala da bude pre četiri godine!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Савремено друштво се све више индивидуализује, и традиционалне заједнице типа села и породице престају да имају велику улогу

Nema se para, ali …

karije_s (hdjdkrt) 06. januar 2009.

Ljudi u Srbiji se zale da nema para.U redu, razumem ja to , nema posla, nema para , teska vremna, itd. Nije Srbija ni prva ni poslednja država sa tim problemom.

Ali, kako onda da su kafici i kafane puni?! Odakle narodu pare a pije i pusi , provodi se a sutra opet ista prica… „nemam para”.

Jel to neki fenomen na Balkanu ili nešto drugo

tanjica (student)11. januar 2009.

Ja kad sam se odselila pre 6 godina isto tako sam mislila da je sve super (Nemacka). I polako pocnes da vidis da stvari nisu bas tako slatke ko sto ti se cinilo.
Vise je to izrazeno ovde u UK, koja je mnogo slična Americi nego kontinentalnoj Evropi. Ljudi su divni i ljubazni, gledaju te u oci i ljubazno pitaju šta im treba il dal tebi nešto treba, opusteni su. Ali kad malo dublje zagrebes, shvatis da ustvari svako samo sebe gleda, i da je „ljubaznost” kodeks ponasanja da se ne bi poklali svi ovde u 12 milionskom Londonu.

U mannjim gradovima u UK u kojima sam samo vikende provela, deluje da je ta ljubaznost umanjena, ali da su i ljudi prisutniji u svojim ponasanjima.
Ovde svako vodi racuna o sebi- ni porodica ni država ti ne priskacu u pomoć, te se ni od tebe ne ocekuje da priskoc u pomoć. A ako pokusas, obično ćeš vrlo ljubazno biti odbijen-sem ako to ne radis u okviru neke dobrotvorne organizacije. Pare koje imaš se trose na sebe i stednju, ako ostanes bez posla da imaš da prezivis dok ne nadjes sledeći.

Radi se po ceo dan, i dugo se putuje na i sa posla, ali se ne bune. Ostale privatne stvari se rade samo vikendom. O privatnim problemima nemoj da razgovaras sa kolegama na poslu, čak i ako se one ticu odluka vezanih za tvoj posao – jer ti neće pomoći i drzace svoju kulutiska distancu, jer ne žele da snose odgovornost za formiranje tvog mišljenja. Biće vrlo politicki korektni, saslusace te, prokomentarisati nešto uopsteno i to je to. Ne znam kako je među mlаdjima od mene, na univerzitetu i u skoli.

Kad se ide u pub, ide se da se pije- i to se otvoreno kaže ( i među akademskim gradjanima). I dalje se ne raspredaju privatni problemi, nego neki uopsteni chit-chat. Istina, nisu skrtice na paramo ko nemci, pa se često cascavaju ture pica.

Mladi isto tako ne sede po kaficima, jer moraju da rade od tinejdzerskih godina. Kolega je morao da radi u sueprmarketu da bi placao svoju kartu za voz nakon što su mu se roditelji razveli i on sa majkom preselio u jeftiniji kraj grada, jer otac je trosio pare na svoje hobije, a karta nije bila ukljucena u alimentaciju- jer može da promeni skolu (u zadnoj godini pred faks?).

Fakultetske troskove opet uglavnom sami placaju, uzimaju kredit koji otplacuju posle godinama kad se zaposle. Nemaju vremena da sede po kaficima, jer moraju ili da uce ili da rade.
Distancirani su od vlade i ne žele sa njom da imaju posla, te ne žele ni da vlada brine o socijalnim pitanjima (beskucnici, nezaposleni, bolesni…). Naravno, postoji neki nivo brige, ali po mom mišljenju jako nizak.

To je dovelo do toga da UK, iako jako bogata zemlja, ima puno ljudi koji ne mogu da priuste sebi da se greju zimus. Oboleli do raka koji ne mogu da rade dobijaju malu nadoknadu od države a ocigledno ne mnogo pomoći od porodice- jer žive sami i bez grejanja.

Meni je to tuzno. ja želim da živim u zemlji gde su ljudi jedni za druge tu. Gde se ljudi ponasaju kao da su jedno drustvo, i da je svako za svakoga odgovoran. Ja želIM da placam državi veci porez da bi neko ko ne može da radi imao pristojan zivot (ne bogat, al dostojanstven). I želim da znam da ako se ja nađemu istoj situaciji, da će ista pomoć doći meni.

Savremeno drustvo se sve vise individualizuje, i tradicionalne zajednica tipa sela i porodice prestaju da imaju veliku ulogu.
U americi i UK i polako i ostatku Evrope se trenutno favorizuje sistem u kom nemas ni tradicionalne socijalne grupe niti drustvo organizovano na nivou države, već je sve vise individua ostavljena sama sebi. To je ekonomski najisplativiji formular za državu, ali za duge staze po mom mišljenju jako los. Stvara izolovane, nesrecne ljude koji postaju mentalno drugaciji.

Sedenje u Srbiji po kaficima je za mene još uvek dobar znak da se ljudi drže međusobno. Srbija je siromasna zemlja, i finansijku pomoć od države ne možemo ocekivati. Ali važno je odrzati dobar nivo međusobne povezanosti i međuzavisnosti- sto u porodicama, sto među prijateljima. To se polako gubi i u Srbiji, uvodjenjem 12tocasovnog radnog vremena i velikim insistiranjem na materiajlnim dobrima za koje naravno mora da se puno radi te da se ima manje vremena i energije za druge stvari.

A od kojih para sede- pa u Srbiji su prioriteti drugaciji- oni će da sede 2 sata sa jednim picem, jer je prioritet da sedis sa drugarima, a ne da pijes jedno za drugim. Vecina ljudi spava na krevetima starim xy godina, ali ima para za izlazak i novu garderobu. Ne putuju ne znam gde, ne placaju mnogo lekare i zubare, jer retko idu kod njih, ne trose pare na strane casopise, muziku itd… Ne stede! Kad bi i vi to radili, imali bi i vi isto tako para da sedite po ceo dan u kaficu.

Ne, Iranac, nisam mislila na pomaganje da se nadje posao i slične stvari koje se u Srbiji odradjuju preko veze.
Ja barem mislim da svako od nas treba da raste i sazreva celog svog zivota, da uci od drugih ljudi kako se rade stvari- kako se radi sa ljudima, kako se trazi idealan posao, kako se uskladjuje posao i porodica, briga o roditeljima itd…Kako se interaguje sa sefom na pravi način, kako se postaje dobar sef, kako se interaguje sa onima ciji si sef tako da budu produktivni a zadovolji i inspirisani. Da li da mesnjas posao, zemlju, grad, planetu. Kako da odaberes dobrog lekara- kako ćeš znati šta je dobar lekar ako ne pricas sa ljudima? Kako ćeš nauciti kako da radis sa svojim sefom, ako ne popricas sa kolegom o tvom problemu sa sefom? Kako ćeš da saznaš da li je isplativo ici na edukaciju, ako ne pricas sa kolegama- a opet je tvoj privatan problem, a vezan za posao, jer ti rodjak mehanicar neće pomoći u tome.

I gde sam ja puno stavri nije u redu i ne funkcionise bas tako sjajno ko kod tebe. I da funkcionise, ja bih i dalje zelela da pricam sa ljudima o tome kako to funkcionise i da procenjujem koliko je to dobro ili ne. A to može samo kroz razmenu informacija!!! A za razmenu informacija treba da se PRICA, treba da se ima interesovanja za TUDJE probleme, da bi ti nešto naucio za sebe.

Ali zato što su ljudi kao ti tako zadovoljni životom u izolaciji, i sve je super, šta god da ti tamo neki serviraju, zato nam je i ovako. Samo me uzasno ljuti što se ta bolest siri pod plastom boljeg zivota!

Ja ne mislim da je loše gurati nos u tudje probleme, ako ta osoba hoće da prica o tome. Jer zar nije lepo ako nekom možeš da pomognes? A ja odvajam vreme da pomognem prijateljima ili kolegama, koliko god mogu. I volela bih da neko gura nos u moje probleme, jer bih znala da raznorazne ljude interesujem ko zivo biće, i da će meni neko pomoći.

Ako se gura nos tamo gde ti covek kaže da ne želi da mu guras nos, i gura se nos bez zelje da pomognes, onda je to loše. i to ne treba raditi.

Jedini način da znaš da ti nisi jedini koji ima probleme, i da shvatis da je to zivot, a ne da si ti bas baksus- jeste da ljudi dele probleme i guraju noseve u njih.
Koliko problema se resi jako brzo , čim neko ko je kroz to prosao već, gurne nos u njih? a bez tog nosonje ti bi se razvlacio nedeljama/mesecima samo da resis svojmali problem- hjer ti fali infomacija.

E, ZIVEO SVET NOSONJA! onih koji će ti nesebično pitati za tvoj problem, i koji će te saslusati, i onih koji će pricati o svom problemu! Oni nisu sebični!!!! A takve treba cuvati, a ne reklamirati i suriti upakovanu sarenu lažu americke samo-dovoljnosti individue. Da sam cinik, sad bih rekla da se takvo izolovano drustvo propagira jer oni mnogo vole oni- da komsiji crkne krava.
A to je najgore sto od coveka može da postane.

Pa sama cinjenica da neko samoinicijativno prica o nekom svom problemu, znači da trazi coveka da podeli to sa njim. A ti treba ad se odazoves, i nastavis da pricas i pomognes mu ako možeš. A ne samo da slusas i cekas pitanje- ajel možeš ti da mi pomognes. Pa neki ljudi imaju i malo ponosa da ne pitaju direktno dal može da im se pomogne- jer samim direktnim pitanjem ti ustvari stavljas coveka u neprijatnu situaciju da mora da kaže „ne” ili da se pravda zašto ne može.
Zato je bolja suptiulona varijanta, i to nije nakaradno ko sto ti kažeš.

Извор: SerbianCafe (Дискусије)

Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање

networker(x)

14. децембар 2008.

Немају Американци ни у цему неки нарочито другацији менталитет од нас Срба. Напротив, кад год им се указе прилика – лажу, мазу, краду, варају, фалсификују … Погледајте, уосталом, Енрон, Wорлдком, оне силне банке и берзе – шта се ту све не ради. Али једно је сигурно – Американци неће лично да раде оно сто им се не исплати. А закони су им сурови. За обичне смртнике, наравно …

У Србији се на факултетима пускице људима исплате. Зашто? Па зато што су друштво и закони тако направљени да то поспесују. Наш закон, рецимо, каже да свака фирма мора да има систематизацију радних места. Па ако пише да је за позицију X предвиђен машински инжењер смера хидраулике, на то место не може да дође неко ко је завршио средњу машинску школу и захваљујући свом ентузијазму може да ради тај посао боље од свршеног инжењера. У Америци је то могуће – гледа се прво искуство, па тек онда диплома. Због тога је сваком њиховом студенту у интересу да се сто боље практично образује, а то неће моћи преписивањем.

Такође, пошто за већину отворених радних места увек вази оно „there can be only one“ – њихови студенти нису блесави да неком тупаџији помогну и тиме сутра стекну конкурента који ће захваљујући томе што је можда елоквентнији и поседује „flirting skills“ лепше причати на интервјуу и лакше убедити будуће шефове да је баш он тај, обдарен, надарен и од Бога изабран за то место.

Осим тога, на америчким факултетима студенти на самом почетку студија потписују „code of honor“, где се између осталог обавезују да се неће бавити нечасним радњама.

Преписивање, фалсификовање научних резултата, плагијат итд. – све су то примери онога што спада у тзв. академски криминал. Онај ко прекрши повељу части моментално губи право на школовање на том колеџу и то трајно, не може да се жали никоме и ту нема милости ни према коме.

Да не кажемо да добија и мрљу на биографији и да ће га нека друга школа тешко примити. А захваљујући Интернету сви будући послодавци ту мрљу могу лако да виде … Све у свему – пук’о је!

А код нас? Најстрожа дисциплинска мера – губитак права изласка на испите у року од годину дана. У преводу: принудни одмор од студија. И после годину дана – Јово наново, на рачун мамице и татице … а кад заврши студије, татица ће отићи код кума стричевог стрица и угурати детенце у ЈАТ, Телеком, НИС, РТС, у неко министарство …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Скоројевићевски капитализам

Мирослав Лазански

Упутство за посао

Немате неко знање, немате ни школе, ни радно искуство, али сте на време постали члан неке странке, радили сте у њој годинама, прошли сте све степенице од политичког убеђивања грађана по моделу „од врата до врата“, преко уличних штандова са рекламним материјалом ваше странке, до редовних састанака на којима се расправља и о проблему пирата у водама Сомалије.

S. Vucetic , 01/12/2008,

Dobro je poznata ona izreka, koja kaze da se u kapitalizmu politikom bave bogati da bi sacuvali on sto imaju,a u socijalizmu“ golci“, da bi nesto stekli.

Pravo je pitanje dali je kod nas socijalizam ili kapitalizam? Socijalizam je razvlastio kapitaliste i oduzeo im imovinu, a ovaj nas Skorojevicevski kapitalizam ucinio obratno. Novopeceni skorojevici u politici oduzeli su radnickoj klasi ono sto je ona sticala desetljecima i to prodaju.

U tom procesu oni postaju posjednici dobrog dela kapitala i imaju svoje postovaoce, kojima eto valja ciniti usluge narocito u zaposljavanju, zdravstu, skolstvu i svim sferama ljudskog zivota.

Te, koje oni opsluzuju su partijski drugovi, jer zaboga treba misliti na izbore, kada se dug treba vratiti, pa ako treba ici i od vrata do vrata. U takovom sistemu skolovani ljudi nisu od velike potrebe, jer njima odgovaraju poslusnici, koje su zaduzili, i najverniji su tu manje obrazovane kategorije ljudi.

Zato danas obrazovanje daje manje sansi za zaposljavanje u zemlji, ako se nema dobre karakteristike podobnosti. Uostalom nesto slicno smo imali u Brozovo vreme u kojem si mogao imati vise fakultete, ali ako nisi presao Sutjesku i Neretvu manja je korist od toga.

Samo ti „podobnjaci“ su do te privilegije dosli ratujuci po „sumama i gorama nase zemlje ponosne“, a ne“setnjama „ulicama i trgovima voljenoga grada. Bilo je i kod njih vatre (ne puscane), ali samo u svom parlamentu. Na ovako zestoke kritike njihovog rada niko od njih ne reaguje,kao da se to njih ne tice.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Све доклесе не вратиш на Село и схватиш даси тамо Цар

Славко Штимац

Из Њујорка у Беомужевиће

Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година, камен по камен, циглу по циглу…

Seljak iz Pocerine , 05/11/2008,

Skolovani Seljakom sebe nazivam, Prosaosam Evropu i radiosam i Americi radio i ziveo i pre 3-4 godine pobegao iz Amerike jos pre krize i nekajemse,

Ljudi nema boljeg zivota nego u nasim Selima, Ali djavo neda mira trcimo trazimo“zelenu travu“

Kadase sracunam i preracunam dasam radio u Srbiji dva posla i dasam stedio i dasam radio po evropsko-Americkom preciznom sistemu skoro istobi se sracunalo nakraju.

Kazem omladini da sto pre odu iz Srbije ne cu Oni naci srece i bogatstva vec dase sto-pre OPAMETE da shvate dase svugde radi, Te plate nevredu ako covek nezna stediti i zrtvovatise za nesto sveje to iluzija imas sve i nista nemas, Sve doklese ne vratis na Selo i shvatis dasi tamo Car! Niko meni nedolazi i kaze propise, regulative, ili pomaknise!

Trebalomije skoro 20 godina dase OPAMETIM prosaosam celi Svet imao sve najlepse ali nista nije ONO „Moje“ sve to visilo na klinu taksimetra“ koliko para toliko muzike“ znaci imas dokle para imas!

To nije slucaj u Srbiji na Selu gde stalno imam i nema taksimetra. Teskoje to objasniti mladima kojisu puni sile misle da samo Oni imaju“budzu-batinu“ dugacku 3 metra jedva Svet ceka njih daim pokaze.

Naj tezi zivotni fakultetisu RADNA NAVIKA I KADACESSE OPAMETITI. Komsijama nije jasno Sto radim da to treba“neko drugi“da radi? Kazem ja nisam milioner i netrazim robove oko sebe a Ko trazi pare u zajam samo ponudim posao i svima dobro.

Jer na Selu se moze i zaraditi i ustediti, zamislite da za svoju ishranu nekoristim kantar a mnogo naroda jede preko kantara (prodavnici sveje izmereno) zamislite kakvaje to sloboda da nisam papagaj u kavezu komese baci zrnce? Mnogi nasi ljudi i zaboravilisu staje sloboda.

Извор: Политика Online (коментари корисника)