Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Сувише се даје пажња индивидуи, често на уштрб заједнице. А то није природни закон.

Posted in друштво, образовање, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 10 марта, 2009

Nekoliko zapazanja citajuci ovu stranicu

djede_niko – Jan 20, 2001

Za imanentnu komponentu univerzuma kako od prostih manifestacija prirodnih zakonitosti, tako do najvisih inteligentnih oblika (to ne mora biti samo covjek u ovom univerzumu) potrebna je inteligentna informacija i njen nehaoticni redosled. Njena negacija haos se iskljucuje dokazivanjem enormne entropije i malog matematickog ocekivanja za istu.

Postoje teorije koje primjenjuju teorijsku fiziku, vjerovatnocu i teoriju informacija, i koje opisuju tu neophodnost kako na nivou makroskale kosmosa tako na nivou mikroskale subatomskog svijeta, tako i neophodnosti za razvoj zivota. Diskusije oko tih teorija cu ostaviti kada budem imao vremena, a ne da raspravljam sa jednom vremenski svezanom rukom sa ljudima koji su sada dokoni.

Postavlja se pitanje „NOSIOCA“ te informacije. Termin „nosioca“ pokazuje ogranicenost nase terminologije. U hriscanstvu kazu Bozija rijec za tu informaciju. Nebih se zalijetao da je Bog stvarao covjeka po svom oblicju, jer Bog vjerovatno nije iskljucivo u 4D prostoru u kome se nalazi covjek. Anatomija covjeka je najvjerovatnije plod usavrsavanja anatomije najpametnijeg primata. Ovde bih bio oprezan i rekao da nemam ozbiljnu predstavu o tome. „Imago Dei“ ce ostati black box. Sto implicira raznovrsnost interpretacija zbog OGRANICENOSTI covjekovog uma.

Dalje, besmisleno je da se zloupotrebom predstave Adamovog rebra i Nojeve barke negira neophodnost inteligentne informacije. I za mene je ne prihvatljiva predozba o stvaranju vaseljene prema Starom Zavjetu. Bozija inteligentna informacija koja je zaista stvorila vaseljenu je za covjeka transcedentna i mislim da ce ostati neovisno od razvoja nauke (kao u Isakovoj prici o nedokucivost toplotne smrti, mada nije sve tako crno i o tome bismo diskutovati kasnije). Transcedencija nije ona kako je nakaradno upotrebljena u jednom od prethodnih topic-a.

Za mene u prici Asimova ima bitan nedostatak – zavrsetak kako ce usamljena vjestacka inteligencija obrnuti red kako je Asimov (toga je i on svjestan) ekstrapolirao na kraju (to je samo pisceva parabola koji ima potrebu da djelo zavrsi sa optimisticnom vizijom ipak ljudske kreacije-inteligentne vjestacke masine koja ga prevazilazi brzinom procesiranja i inteligencijom u dijapazonu 2020-2050 ). Taj zavrsetak je neprihvatljiv, jer ona mora imati energetsku komponentu kao svog nosioca(ona je samo produkt istog tog univerzuma).

Bozja inteligentna informacija i njeno djelovanje se manifestuje mozda sa nizom drugih univerzuma (izuzetak -postoji teorija i o simetricnim kosmosu) koji cak mogu imati potpuno druge pojavne oblike i zakonitosti, a covjek je samo mali produkt te univerzalne dinamike. Covjek postaje suvise narcisoidan razvojem tehnologije, ali ako se ZAISTA bavi naukom (a ne rutinskim poslovima na bazama podataka i odrzavanjima mreza) koja treba da dokuci ka novim zakonitostima, onda je tu mnogo komplikovanija prica i svjestan je neizvjesnosti brzine u progresu sledecih koraka. Ajnstajn je ucinio sjajne pomake u nauci u jednoj deceniji, a onda pocinje njegovo tumaranje do poslednjeg daha na stolu sa nepostignutom formulacijom objedinjene teorije polja. Neke stvari su za sad tesko dokucive i nisu stvar samo pukog statistickog predvidjanja hoce li se nesto desiti prije 2020 ili 2050.

Cak sta vise neka saznanja nece nikad biti postignuta jer nije u domenu najinteligentnijem sisaru. Covjek je suvise mali u ovoj vaseljeni ali treba da se usavrsava, bori, jer to je smisao njegove dijalektike zivota. Ta narcisoidnost i epikurski poklici panicno prizivaju nauku za formulu besmrtnosti. Suvise se daje paznja individui, cesto na ustrb zajednice. A to nije prirodni zakon.

Takodje mi je besmisleno kukanje o „nepravdama“ koju dozivljava individua. Zapadni covjek ima potrebu da svaku nepravdu posmatra individualno, ali je mnogo bitnija kompletna zajednica, drustvo, njen razvoj i opstanak. To je prirodni zakon, to je ono sto je u kodu Bozije informacije.

Samo da jos nesto dodam o vjestackoj inteligenciji,
Opasnost od vjestacke inteligencije je da ne ugrozi prirodnu inteligenciju mnogo prije potencijalne potvrde teorije toplotne smrti vaseljene. Da vjestacka inteligencija ne bude oce-ubica jos u trecem milenijumu. (jednom prilikom se moze analizirati )

(more…)

У супротном неби се деценијама исељавали у друге земље у којима има реда и поретка

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, SerbianCafe by Соларић on 28 фебруара, 2009

baresh (zanatlija)
25. februar 2009. u 10.49

„Kod nas su malo poremecene vrednosti i ima se jako pogresna predstava o zapadu sve dok se ne ode i proba.“

Ova recenica od postavljaca teme, potstakla me je na komentar.

Pocetkom sezdesetih pohadjao sam i zavrsio turisticko-ugostiteljsku
skolu u BG,u vremenu kada se još uvek znao nekakav red i poredak.
Ovo zahvaljujuci tadasnjim generacijama koje su stekle radno-moralne
i ostale vrednosti u prethodnoj drustvenoj zajednici.
Reč je o strucnim nastavnicima i ostalim kadrovima koji su imali sasvim drugaciji pristup prema radu, obavezama istog, moralu i ostalim
vrednostima jedne zajednice koja je tada trajala – funkcionisala.

Moji strucni nastavnici bili su uglavnom srednjeg ili starijeg doba,
sa radnim iskustvom iz evropskih metropola, sto podrazumeva strucnost
i znanje dva-tri ili vise svetskih jezika.
Po zavrsetku skole, cekalo me zaposlenje u firmi ciji sam bio stipendist. Ova firma je bila poznata sa poslovanjem, gde su zaposleni osim plate primali tkzv. „viskove“,ravne prosecim primanjima, ali je to nazalost trajalo kratko. Ovo sam saznao od osoblja firme kada sam poceo raditi posle skolovanja.

Šta se dogodilo: direktor je bio covek „starog kova“, koji je često
dolazio pola sata pred početak radnog vremena, i pratio dolazak zaposlenih koje pocinje u 6 ujutro. Zakasnjenje nije tolerisano, osim
u izuzetnim slučajevima, sto je uticalo na smanjenje prihoda doticnog u procentima. Ovo je bila javna tajna i trn u oku gradskom komitetu.
Isti su hteli da ova firma prihvati u svoje okrilje drugu koja je bankrotirala, sto podrazumeva i gubitke. Kada se ovaj usprotivio imajuci podrsku zaposlenih, onda mu „drugovi“ isceniraju skandal, o cemu se na veliko pricalo u javnosti. Naime bio je „zenskaros“, i pojavilo se na sudu nekoliko pripadnica lepseg pola razlicitih zanimanja gde nije postedjena ni starija cistacica.

U toku pritvora, na njegovo mesto postave coveka od poverenja, pripoje drugu firmu, i od tada firma nije imala nekadasnjih viskova.
Posle vise meseci sudskog procesa gde su dokazane lazne izjave, isti bude oslobodjen optuzbe i ode daleko u drugu firmu.
Ovo je samo jedan u nizu primera kako i pod kojim okolnostima i uslovima je nastajala nova zajednica ciji smo savremenici svedoci.

Zavrsetkom radnog veka ove generacije„stare skole“, krajem sezdesetih
i polovinom sedamdesetih, iscezle su i vrednosti jedne zajednice koja
se kasnije sama od sebe raspala.
Po onoj narodnoj: „Zlo radjenje – gotovo sudjenje.
Pocetkom sedamdesetih otisao sam sa porodicom u iseljenje. Nije mi
trebalo mnogo vremena za prilagodjavanje, jer sam već imao stecene
radne navike ne birajuci poslove u početku.
U posete odlazimo prosecno svake četvrte godine,uglavnom zbog poseta uzoj rodbini, prijateljima i znamenitostima kojih ima na svakom koraku.

P.S.,razlog mojeg javljanja je da napomenem da sam poznavao i drugacijeg našeg coveka, cije se vrednosti nisu mnogo razlikovale od drugih evropskih naroda, na koje smo hteli ili ne upuceni i zavisni. U suprotnom nebi se decenijama masovno iseljavali u druge zemlje u kojima ima reda i poretka.“

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Савремено друштво се све више индивидуализује, и традиционалне заједнице типа села и породице престају да имају велику улогу

Posted in Срби у расејању, друштво, породица, SerbianCafe by Соларић on 13 јануара, 2009

Nema se para, ali …

karije_s (hdjdkrt) 06. januar 2009.

Ljudi u Srbiji se zale da nema para.U redu, razumem ja to , nema posla, nema para , teska vremna, itd. Nije Srbija ni prva ni poslednja država sa tim problemom.

Ali, kako onda da su kafici i kafane puni?! Odakle narodu pare a pije i pusi , provodi se a sutra opet ista prica… „nemam para”.

Jel to neki fenomen na Balkanu ili nešto drugo

tanjica (student)11. januar 2009.

Ja kad sam se odselila pre 6 godina isto tako sam mislila da je sve super (Nemacka). I polako pocnes da vidis da stvari nisu bas tako slatke ko sto ti se cinilo.
Vise je to izrazeno ovde u UK, koja je mnogo slična Americi nego kontinentalnoj Evropi. Ljudi su divni i ljubazni, gledaju te u oci i ljubazno pitaju šta im treba il dal tebi nešto treba, opusteni su. Ali kad malo dublje zagrebes, shvatis da ustvari svako samo sebe gleda, i da je „ljubaznost” kodeks ponasanja da se ne bi poklali svi ovde u 12 milionskom Londonu.

U mannjim gradovima u UK u kojima sam samo vikende provela, deluje da je ta ljubaznost umanjena, ali da su i ljudi prisutniji u svojim ponasanjima.
Ovde svako vodi racuna o sebi- ni porodica ni država ti ne priskacu u pomoć, te se ni od tebe ne ocekuje da priskoc u pomoć. A ako pokusas, obično ćeš vrlo ljubazno biti odbijen-sem ako to ne radis u okviru neke dobrotvorne organizacije. Pare koje imaš se trose na sebe i stednju, ako ostanes bez posla da imaš da prezivis dok ne nadjes sledeći.

Radi se po ceo dan, i dugo se putuje na i sa posla, ali se ne bune. Ostale privatne stvari se rade samo vikendom. O privatnim problemima nemoj da razgovaras sa kolegama na poslu, čak i ako se one ticu odluka vezanih za tvoj posao – jer ti neće pomoći i drzace svoju kulutiska distancu, jer ne žele da snose odgovornost za formiranje tvog mišljenja. Biće vrlo politicki korektni, saslusace te, prokomentarisati nešto uopsteno i to je to. Ne znam kako je među mlаdjima od mene, na univerzitetu i u skoli.

Kad se ide u pub, ide se da se pije- i to se otvoreno kaže ( i među akademskim gradjanima). I dalje se ne raspredaju privatni problemi, nego neki uopsteni chit-chat. Istina, nisu skrtice na paramo ko nemci, pa se često cascavaju ture pica.

Mladi isto tako ne sede po kaficima, jer moraju da rade od tinejdzerskih godina. Kolega je morao da radi u sueprmarketu da bi placao svoju kartu za voz nakon što su mu se roditelji razveli i on sa majkom preselio u jeftiniji kraj grada, jer otac je trosio pare na svoje hobije, a karta nije bila ukljucena u alimentaciju- jer može da promeni skolu (u zadnoj godini pred faks?).

Fakultetske troskove opet uglavnom sami placaju, uzimaju kredit koji otplacuju posle godinama kad se zaposle. Nemaju vremena da sede po kaficima, jer moraju ili da uce ili da rade.
Distancirani su od vlade i ne žele sa njom da imaju posla, te ne žele ni da vlada brine o socijalnim pitanjima (beskucnici, nezaposleni, bolesni…). Naravno, postoji neki nivo brige, ali po mom mišljenju jako nizak.

To je dovelo do toga da UK, iako jako bogata zemlja, ima puno ljudi koji ne mogu da priuste sebi da se greju zimus. Oboleli do raka koji ne mogu da rade dobijaju malu nadoknadu od države a ocigledno ne mnogo pomoći od porodice- jer žive sami i bez grejanja.

Meni je to tuzno. ja želim da živim u zemlji gde su ljudi jedni za druge tu. Gde se ljudi ponasaju kao da su jedno drustvo, i da je svako za svakoga odgovoran. Ja želIM da placam državi veci porez da bi neko ko ne može da radi imao pristojan zivot (ne bogat, al dostojanstven). I želim da znam da ako se ja nađemu istoj situaciji, da će ista pomoć doći meni.

Savremeno drustvo se sve vise individualizuje, i tradicionalne zajednica tipa sela i porodice prestaju da imaju veliku ulogu.
U americi i UK i polako i ostatku Evrope se trenutno favorizuje sistem u kom nemas ni tradicionalne socijalne grupe niti drustvo organizovano na nivou države, već je sve vise individua ostavljena sama sebi. To je ekonomski najisplativiji formular za državu, ali za duge staze po mom mišljenju jako los. Stvara izolovane, nesrecne ljude koji postaju mentalno drugaciji.

Sedenje u Srbiji po kaficima je za mene još uvek dobar znak da se ljudi drže međusobno. Srbija je siromasna zemlja, i finansijku pomoć od države ne možemo ocekivati. Ali važno je odrzati dobar nivo međusobne povezanosti i međuzavisnosti- sto u porodicama, sto među prijateljima. To se polako gubi i u Srbiji, uvodjenjem 12tocasovnog radnog vremena i velikim insistiranjem na materiajlnim dobrima za koje naravno mora da se puno radi te da se ima manje vremena i energije za druge stvari.

A od kojih para sede- pa u Srbiji su prioriteti drugaciji- oni će da sede 2 sata sa jednim picem, jer je prioritet da sedis sa drugarima, a ne da pijes jedno za drugim. Vecina ljudi spava na krevetima starim xy godina, ali ima para za izlazak i novu garderobu. Ne putuju ne znam gde, ne placaju mnogo lekare i zubare, jer retko idu kod njih, ne trose pare na strane casopise, muziku itd… Ne stede! Kad bi i vi to radili, imali bi i vi isto tako para da sedite po ceo dan u kaficu.

Ne, Iranac, nisam mislila na pomaganje da se nadje posao i slične stvari koje se u Srbiji odradjuju preko veze.
Ja barem mislim da svako od nas treba da raste i sazreva celog svog zivota, da uci od drugih ljudi kako se rade stvari- kako se radi sa ljudima, kako se trazi idealan posao, kako se uskladjuje posao i porodica, briga o roditeljima itd…Kako se interaguje sa sefom na pravi način, kako se postaje dobar sef, kako se interaguje sa onima ciji si sef tako da budu produktivni a zadovolji i inspirisani. Da li da mesnjas posao, zemlju, grad, planetu. Kako da odaberes dobrog lekara- kako ćeš znati šta je dobar lekar ako ne pricas sa ljudima? Kako ćeš nauciti kako da radis sa svojim sefom, ako ne popricas sa kolegom o tvom problemu sa sefom? Kako ćeš da saznaš da li je isplativo ici na edukaciju, ako ne pricas sa kolegama- a opet je tvoj privatan problem, a vezan za posao, jer ti rodjak mehanicar neće pomoći u tome.

I gde sam ja puno stavri nije u redu i ne funkcionise bas tako sjajno ko kod tebe. I da funkcionise, ja bih i dalje zelela da pricam sa ljudima o tome kako to funkcionise i da procenjujem koliko je to dobro ili ne. A to može samo kroz razmenu informacija!!! A za razmenu informacija treba da se PRICA, treba da se ima interesovanja za TUDJE probleme, da bi ti nešto naucio za sebe.

Ali zato što su ljudi kao ti tako zadovoljni životom u izolaciji, i sve je super, šta god da ti tamo neki serviraju, zato nam je i ovako. Samo me uzasno ljuti što se ta bolest siri pod plastom boljeg zivota!

Ja ne mislim da je loše gurati nos u tudje probleme, ako ta osoba hoće da prica o tome. Jer zar nije lepo ako nekom možeš da pomognes? A ja odvajam vreme da pomognem prijateljima ili kolegama, koliko god mogu. I volela bih da neko gura nos u moje probleme, jer bih znala da raznorazne ljude interesujem ko zivo biće, i da će meni neko pomoći.

Ako se gura nos tamo gde ti covek kaže da ne želi da mu guras nos, i gura se nos bez zelje da pomognes, onda je to loše. i to ne treba raditi.

Jedini način da znaš da ti nisi jedini koji ima probleme, i da shvatis da je to zivot, a ne da si ti bas baksus- jeste da ljudi dele probleme i guraju noseve u njih.
Koliko problema se resi jako brzo , čim neko ko je kroz to prosao već, gurne nos u njih? a bez tog nosonje ti bi se razvlacio nedeljama/mesecima samo da resis svojmali problem- hjer ti fali infomacija.

E, ZIVEO SVET NOSONJA! onih koji će ti nesebično pitati za tvoj problem, i koji će te saslusati, i onih koji će pricati o svom problemu! Oni nisu sebični!!!! A takve treba cuvati, a ne reklamirati i suriti upakovanu sarenu lažu americke samo-dovoljnosti individue. Da sam cinik, sad bih rekla da se takvo izolovano drustvo propagira jer oni mnogo vole oni- da komsiji crkne krava.
A to je najgore sto od coveka može da postane.

Pa sama cinjenica da neko samoinicijativno prica o nekom svom problemu, znači da trazi coveka da podeli to sa njim. A ti treba ad se odazoves, i nastavis da pricas i pomognes mu ako možeš. A ne samo da slusas i cekas pitanje- ajel možeš ti da mi pomognes. Pa neki ljudi imaju i malo ponosa da ne pitaju direktno dal može da im se pomogne- jer samim direktnim pitanjem ti ustvari stavljas coveka u neprijatnu situaciju da mora da kaže „ne” ili da se pravda zašto ne može.
Zato je bolja suptiulona varijanta, i to nije nakaradno ko sto ti kažeš.

Извор: SerbianCafe (Дискусије)

Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди

Posted in алтернатива, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 26 децембра, 2008

Narko-zavisnik

IsidoraD

04. novembar 2008.

pozdrav svima,
Htela bi da pomognem jednoj bliskoj osobi u familiji,radi o decka od 27 godina zavisnik heroina već 5-6 godina, probao je nekoliko puta ostaviti ali za sada ništa.
Bio da se raspita za neku inekciju koja kosta 1500eura i mislim da traje 2 godine ,iskreno ne znam tačno koe je dejstvo i kako deluje.
Hoće da proba i sa Nemeksin (ovo nema kod nas u MK) ima samo u nemacku koliko ja znam.
Pošto vidim da stvarno je svesan svog tanja i da stvarno hoće da ostavi tražim vam malu pomoć,da mi neku bar razjasni nešto više o toj inekciji,nemaksinom i slično šta bi moglo da pomogne.

i koliko kosta lecenje u klinuku dok.Vorobiev u bg?

hvala puno

VinonaFromSerbia 05. novembar 2008.

Draga Isidora,

Bila sam u sličnoj situaciji u kojoj si ti, ali važno je isto da njegovi roditelji shvataju da je on bolestan i da hoće da mu pomognu.

Postoje blokatori u mnogim oblicima; tablete, injekcije, blokatori koji se ugradjuju u telo na određeni vremenski period idr. ali lečenje blokatorima je neizvesno. Iako on popije ili mu ugrade blokator i dalje je u istoj sredini okružen istim izazovima, ljudima i td.

Okolina ga verovatno odbacuje i osuđuje, a sa druge strane tu su i ’’drugari’’ za svakodnevno nabavljanje droge. A poznato je da je njima volja u stanju krize jako slaba pa oni ne mogu da se odupru izazovu da dodju do droge, što im je ustvari i najveći problem.

Znam za neke koji su se čak sekli da bi izvadili iz sebe blokator, a tablete blokatora se ne moraju popiti, oni imaju razradjene šeme kako da prevare svoje da su popili blokator a nisu. Dalje tu postoji velika opasnost ako uzme heroin a u sebi ima blokator.

Naravno postoje i ljudi koji su se izlečili uz pomoć blokatora ali je uz to išla i ogromna podrška i dobrota porodice i najbližih i njihovo strpljenje i ljubav.

Ako neko misli da je dovoljno poslati zavisnika u neku bolnicu, ili kupiti najskuplje lekove i to će biti dovoljno – u velikoj je zabludi. U najvećem broju slučajeva ispostavi se da je uzaludno bilo trošenje vremena, živaca pa i para na razne lekare, bolnice, lekove.

Da bi se osoba izlečila potrebne su druge stvari: razumevanje, ljubav, strpljenje, dobrota. Ono što ti preporučujem iz mnogih pozitivnih slučajeva je lečenje preko zajednica.

Evo vama nije daleko manastir Crna reka mada mislim da se tamo plaća, a na severu postoje zajednice preko manastira u Kovilju koje su besplatne i imaju mnogo izlečenih zavisnika koji danas žive normalnim i zdravim životom. Najjednostavnije rečeno oni u tim zajednicama nauče da ponovo žive bez heroina. Dani su im tamo ispunjeni raznim obavezama i poslovima i to bez ikakvih lekova, da bi što manje mislili na drogu i lečenje traje dok psihički ne ojačaju skroz što se i desi u velikom broju slučajeva.

Ako te još nešto interesuje pitaj. Ne odustajte od te bolesne osobe i naoružajte se ljubavlju i strpljenjem, i dobro je što i on sam hoće da se leči, treba mu pomoći.
Pozdrav i srećno!

Manastir Crna reka se nalazi na planini Mokra Gora na tromedji Kosovske Mitrovice, Rožaja i Novog Pazara. Možeš kontaktirati manastir radnim danima 9 – 14 h na tel. +381 15/853 494 ili na mob. +381 64/ 420 7880
nešto više o tom manastiru trebalo bi da ima i na:

Сретење.org

Tamo ima zavisnika na lečenju iz MK, SRB i okoline.

Postoji i manastir Ilinje u okolini Šapca u kome se isto leče zavisnici, nešto više o tome pronadji na:

Глас Јавности.rs

Lečenje preko manastira Kovilj jeste besplatno ali se relativno dugo čeka na ulazak u program i mora se dolaziti tamo svake subote na kolokvijume.

Postoji i jedna besplatna zajednica sa u blizina Mostara koja se zove Senacolo. Ona traje preko 20 godina i mnogo ljudi se tamo izlečilo.
Pokušaj preko Google da nadješ nešto više o tome.

Imaš i forum na:

Никад-хероин.com

U suštini lečenje preko zajednica se pokazalo kao najbolje i sa najvećim procentom izlečenih ljudi.
Ako treba još nešto ne ustručavaj se da pišeš!

Srećno!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме: