Таман и да на овом свету нема лудака, увек и свако се временом опусти и почиње полако да крши правила
Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)
Hrana u zabavistu!
TanjaXYZ
28. maj 2009.
Pre neki dan sam došla u zabavište mog 4-godišnjeg sina oko 12 sati i videla čoveka koji je unosio ručak. Uneo je sanduk i na njemu 2 velike, providne plastične kese, jedna napunjena sa 20-tak šnicli, druga sa salatom od krastavaca. Tu se ja onako smrknemm ali ništa.
Sutradan počne mozak da mi radi, i pitam vaspitačicu da li im sve dolazi u plastičnim kesama, i ona mi odgovori potvrdno, znači vruću supu sipaju u kese (tamo gde je kuvaju) i šnicle, i gulaše, i krompir pire, itd, itd, i onda je odnose do zabavišta. Onda vaspitačice preruče iz te velike plastične kese u tanjire i deca jedu. Kaže vaspitačica „ALI ONI SU NAMA POKAZALI CERTIFIKAT da su te plastične kese namenjene za hranu!”
Pošto sam i sama imala loše iskustvo sa plastikom (hranila dete sa Aventovom flašicom 2 godine, nakon čega je ona povučena iz prodaje u Kanadi), hvata me jeza od pomisli da bilo kakva plastika dolazi u kontakt sa hranom koju moje dete jede. Ne znam ni koliko je higijenski jer se te kese ne peru nego dolaze direktno iz fabrike i onda se hrana sipa u njih…
Dala sam direktorici (koja je ujedno i vaspitačica) par članaka sa interneta o štetnosti plastike, ali ne znam kako dalje da se ponašam ako ona odbije da promeni firmu koja im kuva hranu. Kako biste vi reagovali? Jednog dana se probudim da možda preterujem, a drugog dana opet želim da do kraja isteram stvar…Molim vas za savet…
p.s. Živim u Nemačkoj
sta-li-ja-radim-ovde (radim)
30. maj 2009.
Ima jedan savrsen „lek” za takve situacije: ako zaposleni vrtica insistiraju da je sasvim bezbedno koristiti tu plastiku u kontaktu sa vrucom hranom (da ne pricamo sto je sertifikat verovatno samo za hladnu hranu ili možda mlaku), onda im trazite da vam napismeno napisu garanciju da će snositi sve troskove sudske i troskove lecenja kao i kazne za slučaj da se vasem detetu bilo šta bilo kada desi a sto je vezano za posledice korišćenja hrane iz plastike. Da vidite kako će od jednom da promene stav!
Najcesce su ti problemi vezani za endokrin sistem, sto znaci rak testisa, kasnije rak prostate i slično… tako da sa tim nema zavitlavanja i okolevanja.
Inače ja hranu koju moja deca jedu uvek znam ko je spremio i ko je njom rukovao od početka do kraja.
Ili to, ili se covek izlaze raznorazinm rizicima pa se posle pita šta se desilo. Radio sam i sam nekada davno u restoranu gde sam video kuvare kako pljunu u hranu nekome cisto iz pakosti; i kako muve i slična gamad zavrse u salatama. A da ne pricamo sto nešto sto je palo na pod zavrsi nazad u hrani.
Koliko god vi mislili da znate kako i šta prolazi decija hrana, jako se varate. Taman i da na ovom svetu nema ludaka, uvek i svako se vremenom opusti i pocinje polako da krsi pravila sto znači da se ipak vruca hrana na kraju stavlja u kese, i da se ipak ne peru stvari kako treba, i da se na sve strane stedi i vreme i novac, a vasa deca to placaju.
Vasa deca – vasa odgovornost.
CEO (Filozof)
31. maj 2009. u
Dve najgore kombinacije za naše zdravlje: Mikrovalna pecnica i plastika (sve od plastike).
Ja sam pre 4 godine izbacila mikrovalnu iz kuce. Sve sto podgrijavam radim ili na ringli ili u rerni. Kad se desi da u svoju kancelariju ne ponesem svoj rucak ili sendvic, onda odem u obliznji restoran, nešto kao ekspres, obavezno ih pitam da mi ne podrgrejavaju hranu u mikrovalnoj, nego u rerni. Upočetku im malo bilo neobično jer ljudi većinom to ne traže od njih, ali sad su se navikli pa nekad ne moram ni da im kažem već sami urade.
Na zalost živimo u „mikrovalnom drustvu”. Hoćemo sve za 5 sekundi, a o posledicama ćemo pricati kasnije.
Nemojte ljudi da se trujete. Za gospodju sto je postavila ovu temu, ja bih samo upitala da li može nekako da odnese ona ili djete hranu od kuce, umjesto da svakodnevno jede otrov? I nije samo upitanju hrana iz kese, već i kako je to kuvano, od čega, i koliko je to hranjivo, a koliko ima masti, soli, itd.?
Ako mozete neka vam djete nosi domaću hranu. Nazalost skolske kuhinje i vrtici djecu hrane (gotovo 100%) „otrovima”.
sta-li-ja-radim-ovde(radim)
31. maj 2009.
Jolanda i ostali,
mikrotalasne pecnice su opasne zbog toga sto na neprirodan način zagrevaju hranu. One ne proizvode infracrveno zracenje ili nešto sto bismo mogli nazvati prirodnom toplotom; one u stvari menjaju svoj polaritet izuzetno brzo, sto dovodi do okretanja molekula u hrani, slično kao kada bismo vrteli magnet oko nekog magneta koji ima oblik lopte – taj magnet bi se isto tako vrteo.
Kada se molekuli vode u hrani tako zavrte, oni kroz trenje sa okolnim molekulima dovode do zagrevanja. Svi znamo šta je trenje, i sve to ima smisla i ne deluje opasno.
Međutim, kroz to trenje, dolazi do cepanja molekula tih kompleksnih jedinjenja u hrani i samim tim pojave jedinjenja koja ne postoje u prirodi. To su tzv. radioliticka jedinjenja. takva jedinjenja su otrovna za nas organizam jer jednostavno nismo nikada bili u kontaktu sa njima. Kancerogena i ko zna šta još.
Neka medicinska sestra je jednom prilikom podgrejala krv za transfuziju u mikrotalasnoj i pacijent je odmah umro. Da je to ista vrsta podgrevanja kao na sporetu to se ne bi desilo.
Jedan svajcarski naucnik je sve ovo izneo još pre 20 godina na videlo, ali su mu usta bila sudskim putem zapusena. Uz to je izgubio posao i bio izlozen popriličnim problemima i kaznama koje su tražili proizvodjaci mikrotalasnih.
Danas se isposavlja da je bio u pravu i sve mu je vraceno, kao i poprilicna odsteta. O njegovom slučaju mozete dosta toga naći na netu.
Iz tog primera se može nauciti ne samo sto-šta o mikrotalasima, već i o tome koliko je teško doći do istine kada se ona kosi sa profitima velikih korporacija.
Prijatan vam konvenkcionalno podgrejan rucak!
CEO (Filozof)
01. jun 2009.
TanjaXYZ
01. jun 2009. u 10.42 Svi mi koristimo plastične kesice za zamrzavanje hrane, za transport sa pijace, itd, nije to problem (možda ekološki jeste). Problem je sipanje vruće hrane u plastične kese. Plastika nije stabilan materijal, i od vreline se topi ili ispušta jedinjenja koja su štetna (kao što je dokazano na polikarbonatskim bebi flašicama).
Tanja u potpunosti se slazem sa tobom.
Ujedno provjerite malo onu zamrznutu hranu tj. gotova jela što se u Sjevernoj Americi popularno naziva „TV Dinner”. Nedavno je dokazano da ima kojekakve dodatke kako bi izgledala i bila ukusnija. Ti dodaci su trenutno pod zestokim ispitivanjima jer je u prvom istrazivanju dokazano da uzrokuju sterilnost, tumore, migrene, itd.
Neko je upitao cime smo se mi hranili i da ne razmazujemo svoju djecu. Nema tu šta da se dijete razmazi ako jede normalnu domaću hranu, ili bar da se tezhi ka toj normalnoj ishrani. Nismo mi jeli (bar ne do zadnjih 15 godina) nikako ili ne u danasnjim kolicinama brze hrane, preradjenih namirnica, itd. Sve je bilo mnogo zdravije i normalnije. Ogroman je problem sto je prehrambena industrija nasla način preko naših žena/domaćica kako da se obogati. Sa jedne strane im daju sve lagodnosti „brze hrane”, znaci spremanje hrane je svedeno na minimum (boze sto da se mucimo pa da same napravimo bar 5 tegli ajvara ili dzema), a sa druge strane nas bukvalno truju.
Ja lično nikad ne bih mijenjala uspomene koje imam iz kuhinje svojih baka i majke. I to isto želim za svoju djecu. Da znaju šta je prava krofna, torta, pasulj, itd. A ne ovo sve nešto vjestackog ukusa, mirisa i boje.
Pa da samo znate kako nastaje ona „baby carrot” što se skupo prodaje po Americkim i Kanadskim supermarketima nikad je ne biste kupili, a da nekazem pojeli. A tek njihovi hamburgeri. Neka hvala Srpska pljeskavica ima prednost na mom stolu.
A vi koji jedete po „Food Courts” grcki „Donair” moj vam je savjet da to nikad ne stavljate usta. Iz provjerenih izvora znam da je to cist „otrov”.
Pozdrav.
Voce i povrce je „plasticnog” izgleda, a bez ikakvog ukusa i mirisa zbog kojekakvih hormona i preparata koji se koriste da bi izgledalo tako savrseno, i da „gospodje” ne nalaze crve po jabukama, kruskama, itd. Još jedan ogroman faktor koji je bukvalno „upakovan” u tu plastiku zajedno sa vocem i povrcem je zarada i velika proizvodnja. Dok on/prodavac/država saceka sezonsku lubenicu izgubi ogroman novac, a ovako može da nam „podvali meksicku” u sred januara. Navikli su ljude da imaju i ono sto je normalno i sto nije normalno tokom čitave godine i sad je gotovo. Narod se navikao da kupi grozdze u januaru, a kakvo je i šta je sa tim vocem uradjeno nije bitno.
Moj savjet vam je ne jedite neorganske jabuke, tresnje, grozdze, breskve, kajsije, jagode, paprike, krompir, kupus, luk (crni i bijeli, zelenu salatu, spanac, mrkvu, i ne skupljajte kupine i maline po naseljenim zonama. To je puno pesticida i još kojekakvih otrova.
Najbolja razlika se uoci kad prvi put dodjete u Ameriku i probate njihovo meso, mlijeko, jaja, pa zatim voce i povrce. Pa kad sam ja prvi put ispekla jaja ili pojela kremendadlu mislila sam da ću da povratim od tog ukusa.
Sa vremenom sam pronasla prodavnice koje imaju robu sličnu ili istu kao nasu (nisu srpske (a ni od bivših država), jer ih u mojoj okolini nema) pa je sad sto puta lakse.
Ujedno imam tu sreću sto nam je kucno prijatelj naucnik bas u državnom odsjeku za hranu, vazduh, vodu, itd. On nam je dosta otvorio oci za mnoge stvari.
Pozdrav.
Što se tiče sigurnosti Orgаnske hrane to je ipak zestoko regulisano bar u sjevernoj americi. Postoji nekoliko razlicitih takoreci oznaka po kojima se zna šta je „prirodno”, šta je organsko, djelimicno organsko ili 100% organsko. Kazne su zestoke ako neko zloupotrebljava „organsku” oznaku, a taj produkt to ustvari nije.
I ja idem po farmama i kupujem neke stvari kad ih nema u prodavnici ili su jednostavno boljeg kvaliteta, a i dosta je jeftinije.
gornji komentar je upravu. Sa jedne normalne farme (znaci one što ne koristi „otrove”)sve je boljeg ukusa i mirisa. Ne moze se usporediti. Ujedno pomazete lokalnu ekonomiju i lokalne poljoprivrednike.
Pozdrav.
Наравно соја је јефтина па је стављају где год стигну у храну
Koliko je soja nezdrava?
Alapaca (Herzogin od Popova)
06. mart 2009.
Postovani,
ne znam jeste li citali ovo, jer mi ovaj sajt djeluje malo neozbiljno, ali sam nasla vise izvora koji tvrde da je soja stetna po zdravlje:
http://www.ivonazivkovic.net/SOJA-PRVI-DEO.html
Da li koristite soju i kakav je vas stav?
Nakon ovoga kompletno je izbacujem iz upotrebe, mada je koristim najviše u vidu mlijeka za vrijeme posta.
mother_serbia (roots bloody roots)
06. mart 2009.
Соју заобилазим нашироко, исто саветујем свима, поготово мушкарцима. Јесте истина да у Америци ни кравље млеко није здраво, али сојино је још мање. Ко је толико јак у вери да молитвом ствара витамине и протеине у соји, нека само изволи :)
Канађанин који је радио у млекари, причао ми је како неколико пута дневно стројеви музу краве и кад крв потече из вимена, они само искључе то црево, но контаминирано млеко иде у продају… нагруано антибиотицима и којечим још што остане од прања стројева. Наравно, кравама исто дају неке таблете да нздрже то све без бола.
Е кад то раде са природним млеком, замислите шта раде од соје која је тамно-смеђе боје, а они направе бело „млеко“ :)
Наравно соја је јефтина па је стављају где год стигну у храну.
Та шкртост и жеђ за што већим профитом, некад добро дође кад је пост на води. Неке пицерије не користе ни кап уља у пици, па само наручиш пицу без меса и сира… :)
arije (sozidatelj stolpa serpskjago)
08. mart 2009.
najizopacenije je to što danas inače nema normalne prirodne soje .tj soje od boga. danasnje soja kao i velika kolicina ostalih proizvoda je predmet ljudske manipulacije na genetickom nivou…niko dosada nije opovrgao negativnu ulogu geneticki modificirane hrane. od svih biljki upravo soja je najviše podvrgnuta ovim eksperimentima.
pravoslavna doktrina trebalo bi odlucno da odbaci ovakvu hranu jer nije spojiva se pravoslavnom etikom. po meni to je mnogo gore čak i od narusavanja posta.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Принципи здравог живота
kolesterol – 18. decembar 2006.
principi zdravog zivota
-poslije konzumiranja kafe, alkohola ili caja popiti dodatnu casu vode jer su to diuretici
–sto vise jesti hranu u prirodnom obliku
–ne piti sokove, gazirana pica I sl jer procesom pasterizacije sve je unisteno I u organizam ništa ne unosimo osim secera
–izbjegavati toksine (parfeme, osvjezivace vazduha, sminku, nositi rukavice kad si u dodiru sa kemikalijama kao sto je deterdjent za sudje i sl )
–jesti sto vise sirovog povrca I voca jer ga nam je takvog dala majka priroda
-Ukoliko kuhamo hranu onda na sto slabijoj temperaturi da bi sacuvali hranjive sastojke
–hranu dinstati na vodi ili kokosovom ulju
-Kad hoćemo da zacinimo neko jelo koristiti iskljucivo ulja cjedjena na hladno
-Obavezno koristiti morsku NERAFINISANU so
–koristiti zuti nerafinisani secer sto je mnogo manje zlo od bijelog secera. Inače secer je najvece zlo,kad je u pitanju hrana,koje je ljudski rod izumio.
-hranu sam pripremati,a izbjegavati procesiranu hranu I hranu po restoranima
Kad se kupuje upakovana hrana UVIJEK citati sastav I obratiti paznju na slijedece
Vjestacki okus
Vjestacke boje
Aspartan
MSG
Hidrogenizovana ulja
Mlijeko u prahu
Razni izolovani proteini
–ne jesti tofu I sojino mlijeko jer su visoko procesirana hrana I jako nezdravi
–ne piti mlijeko (covjek je jedina zivotinja koja kad se odvoji od sise I dalje pije mlijeko,
-jesti mlijecne proizvode samo od sirovog mlijeka
–Jaja su idealna hrana jer ih imamo u prirodi, samo moramo paziti da su sto manje pecena I to na kokosovom ulju
–meso bi trebalo biti organsko, sto znaci bez hormona I pesticida I peceno na laganoj vatri
–izbjegavati mesa sa rostilja
-izbaciti Teflon sudje
–jesti mljevene lanene sjemenke jer imaju isti sastav kao riblje ulje a prijatnog su okusa. Mogu se mljeti u mlinu za kafu I pomjesati sa jogurtom koji je dobiven od mlijeka koje nije homogenizovano
-praviti hljeb od crnog brasna
–ne kupovati hljeb upakovan u najlon kese jer je takav hljeb pun gljivica I aflatoksina koji je veliko opterecenje za jetru
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Искварено месо је РАЗЛОГ ЗАШТО већина Америчке деце пролазе кроз пубертет веома рано…
Meso
dasane – 04. oktobar 2004
Tema za danas: MESO
MRTVO MESO
Prirodna ishrana krava je trava. Trava je ziva, puna zivih enzima koji pomazu u odrastanju zdrave krave. Starovremski farmeri su koristili vodu i izmet kokosi, krava, zeceva kao djubrivo. Trava nije bila prskana raznim hemikalijama.
Sada kada cujete reci: ”Natural Grain Fed Beef” (Stoka hranjena prirodnim zitaricama). Sta to znaci? Znaci da je krava hranjena suvom mrtvom hranom koja je usput puna enzim inhibitorima a ne svezom zivom hranom, travom. I šta se dogadja sa zivotinjom.? Naravno postaje bolesna! I šta industrija mesa preduzima da resi ovaj problem. Pogodiliste!!! Daju stoci antibiotik, koji se gomilaju u masnom tkivu zivotinje. Zasto se jednostavno ta stoka ne hrani prirodno?
Naravno kakav bi to bio profit ako stoka ne raste sve brze i brze i ne tezi sve vise i vise. Da bi se povecala tezine u buducnosti stoci se daju steroidi, hormoni, sto znači da ne unosite samo antibiotike nego i steroide i hormone kada konzumirate junetinu, piletinu, svinjetinu, ribu uzgajanu na farmi, ili mlecne proizvode.
Zadnjih 30 godina kolicina hormona, antibiotika i steroida koja se koristila da se proizvede vise i deblje stoke, raste iz godine u godinu tako da meso nije samo neefikasno u pogledu nasih nutricionistickih potreba, nego je i izazivac mnogih bolesti.
Iskvareno meso je RAZLOG ZASTO vecina Americke dece prolaze kroz pubertet veoma rano u dobu od 7,8, ili 9 godina umesto normalno od 12 do 15 godine. Meso je uzrok mnogih tinejdzerskih poteskoca i uzrok je PMS, i uzrok teskoca u Menopauzi.
Modificirano meso je razlog zbog kojeg toliko puno muskaraca ima problem sa prostatom. Takodje ovo je odgovor na pitanje zašto raste broj zena i muskaraca koji pate od steriliteta Problem tezine kod Amerikanaca je direktni rezultat koristenja hormona u mesnoj industriji.
Ako zelite da se oslobodite ovog po zdravlje kobnog proizvoda potrebno je da uradite nekoliko stvaril Prvo pogledajte web stranicu eatwild.com i obrazujte sebe.
Ova stranica objašnjava zašto prirodna omega 3 i omega 6 kod goveda dozivljava promenu u suprotno od onoga sto ljudsko telo treba a kada je stoka hranjena zitaricama. Veoma interesantne informacije. Pogledajte i druge stranice i uverite se sami. Pre 35 godina FDA je odobrila pravila šta može proci a šta ne kao Certified Organic.
U to vreme ova pravila su bila napravljena sa namerom da se oteza i suzbije mladi pokret za organskom hranom. Ali na nasu srecu, ta namera ima sada bumerang dejstvo po FDA. Jedina dobra hrana je ta koja je Certified Organic. Sve ostalo dobro ispitajte pre nego sto kupite ili pojedete.
Sledecu stvar sto mogu preporuciti u vasem putu prema zdravlju je da istrazite gde mozete nabaviti Certified Organic meso. Budite oprezni sa oznakama “All Natural, ili Range Free” jer to može biti samo prikrivanje cinjenice da meso jos uvek sadrzi antibiotike, steroide i hormone.
Mozete kupiti meso koje je oznaceno sa All Natural a da bude ozraceno radijacijom!!!. Pilicima mogu biti davani antibiotici, hormoni i steroidi a da budu oznaceni kao Range Free, zato sto zive vani. Ovo je smesno.
Skoro sam cuo interesantnu statistiku da je u godini 1900 20% ljudi starosti preko 40 godina oboljevalo od degenerativnih bolesti. Danas ta cifra iznosi 70%. Sta se to promenilo od 1900 god. Tretiranje mesa. Meso je uzrok narastajucih mentalnih bolesti kod dece tako da psihijatri imaju taj uzitak da pronalaze nove vrste bolesti svake godine, i kljukaju nasu decu Ritalin-om, Concret-om, Adderall-om, Prozac-om i drugim ekstremno destruktinim lekovima.
…
Evo nekoliko mesta gde mozete pokupiti podatke i sami istraziti problem. Strogo napominjem da treba sami da se uverite u cinjenice.
Kupujte samo ribu uhvacenu u okeanu. Jedite manje mesa, i nadjite druge izvore proteina kao što su proklijali bademi, podrzavajte samo industriju mesa koja proizovodi Certified Organic. Ovo ukljucuje, jaja, mleko, sir, jogurt, i meso.
Vreme je da promene uradite sada, pre nego sto vi i vasa porodica zavrsi kao mrtvo meso.
Doc Copyright (C) 2002 by Ian ShillingtonShillington
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Хранити се здраво и квалитетним стварима, нити захтева посебан режим нити превише пара, већ само здраву логику
Dragan-Manhattan (Marketing)
14. jul 2008.
Nije problem u hrani nego u je problem u ljudima.
Prvi problem je taj što se prezderavaju.
Ne jedu da bi živeli nego žive da bi jeli.
Jedan od razloga je sto ima hrane u izobilju.
Kada sam dosao u Ameriku odem ja u kineski restoran i narucim rizu sa povrcem i piletinom. A oni mi daju pola pileta bukvalno i to za nekih smesnih $3-$4 i to sa besplatnom koka kolom. Kako oni prave profit nije mi jasno.
To pola pileta može da nahrani čitavu porodicu a ovde amer to smaze za rucak a za veceru isto ili slično.
Drugi razlog je emotivna glad koja je naročito izrazena kod žena.
Hrana je osim potrebe i zadovoljstvo a s obzirom da se živi pod velikim stresom , ljubavi i seksa obično ima manje nego što se prica onda ne preostaje ništa drugo nego hrana da se maksimalno zadovolje.
BG_NY (Basket-dzanki)
14. jul 2008.
Apsolutno je tacna svaka reč sto si napisao…mada i dalje stojim pri tome da smo generalno još uvek potpuno neobrazovan narod, kada je hrana, konzumiranje i kombinovanje iste i sl. u pitanju.
Jedan batak od pileta punog hormona ne može da se poredi sa celim piletom koje je konzumiralo „zdravu” hranu. Genetski modifikovana hrana izaziva promene na celijskom nivou i ostavlja „djubre” iza sebe koje ne može da se abzorbuje i razlozi. Samo smo srećni sto generalno imamo mnogo zdravije gene od prosecnih amerikanaca koji jedu konzervisana govna već 60-tak godina, ali to će i kod nas iz generacije u generaciju da se polako menja.
Kineski restorani su uz MCDonalds, Burger King i ostale, nešto najgore sto ovde postoji. Pocevsi od higijenskih uslova u kojima se hrana doprema i kuva, do MSG-a koji je u hrani, ali se sve to lepo prikriva aromama koje su nama egzoticne i koje odlično prikrivaju nedostatak ukusa samih namirnica. A kada se tome doda limenka koka-kole, koju maltene svi piju posle kineske hrane, haos…I niko se ne cudi zašto imamo „kung-fu” u stomaku naredna 2 sata, znojenje, i generalni manjak energije.
Ipak, na sve to mnogi kažu i sebe lažu…jednom se živi, neću da se odricem ničega.
Ako želiš da jedes zdravu hranu onda ćeš morati uglavnom sam da je spremas i kupujes na mestima poput „Trader Joe’s” „Whole Foods” kojih uglavom ima svuda po Americi.
Stvarno su smesni likovi koji se sprdaju na racun ovih drugih sto paze na to što unose u organizam. Neki od njih su imali sreću da su u USA stigli sa svojim zdravim „dinarsko-brdjanskim” genima i nisu se mnogo ugojili pa misle da ono sto unosis u organizam nije bitno. Nije sve u gojenju, jer tela su nam razlicita.
Unosenje „otrova” se u organizmu razlicito manifestuje kod svakoga. To je njihov izbor ali za sve postoji granica i neki će efekte sranja koja unose u organizam osetiti tek posle 20-30 godina, a neki posle 6 meseci. Sa druge strane, njihova deca će biti mnogo vise podloznija riziku. To se pre svega manifestuje ako ne kroz probleme sa kilazom onda kroz alergije i slabim imunim sistemom, astme i sl. stvari.
Hraniti se zdravo i kvalitenim stvarima, niti zahteva poseban rezim niti previse para, već samo zdravu logiku, malo samo-kontrole, slusati svoje telo kako reaguje na odredjene stvari i biti malo obavesten o tome šta se i gde unosi u organizam. Ako se posle odredjene hrane osecas kao da ćeš da puknes, spava ti se, nemas energije, bi trebala da bude svima odredejen signal da nešto nije u redu. Kod nas se smatra da je sasvim normalno da se posle neke 30-te godine svi ugojimo, jer to naravno govori da smo „zdravi” i „da se ima”, posle 40-te već pocinjemo da se „raspadamo” i da nas sve boli.
Već u 50-tim i 60-tim cepamo tablete za visok krvni pritisak, i one koja nam pomazu da skinemo kilazu bez modifikovanja ishrane i vezbi, ne možemo normalno da vezemo pertle na cipelama (koliko od velicine stomaka, toliko od ledja koja ne mogu da se saviju) i pitamo se odkuda to da inače „zdravi” ljudi umiru iznenada od infarkta u ovom dobu.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
У Америци углавном људи вишег сталежа дуже живе
dejan-a (dirigent)
13. jul 2008.
Radim u zdravstvu i slobodno mogu da kažem da je slika totalno iskrivljena što se duzine zivota tiče. Ja radim u bolnici koja je okruzena sa 27 starackih domova i nasi pacijenti su od 70-100 godina stari. Ali ti velikom većinom (95%) nepokretni, na ventilatorima, vegetiraju uglavnom. I njihove godine ulaze u prosijek duzine zivota. Imaš neku bakicu od 84 koja je već 5-6 godina vegetira.
To za mene nije zivot.
U Americi uglavnom ljudi viseg staleza duže žive. Tu nema debelih, redovno se trenira, masaze, niko ne radi u fabrici, imaju se dadilje, kucne pomoćnice itd. Ne jede se u restoranima tipa lanaca kao Applebee i sl.
Kupuje se hrana u posebnim prodavnicama, pa čak i raznorazne kreme nisu markirane tipa Loreal, Este Lauder itd.
Kakva je to krema za lice na kojoj piše da ne smije da bude u kontaktu sa ocima ili da se cuva daleko od djece.
Ja ne mogu da vodim racuna o svemu tome. Pokusavam da kupujem organsku hranu, da se ne mazem raznoraznim otrvima, ne koristim stik sa aluminijumom, itd. Stres ne mogu da izbjegenem. Da li sve ovo ima neki efekat, ne znam. Vidjecemo..
Извор: Serbiancafe.com (дискусије)
Различити људи имају различито мишљење и тако под „здравом исхраном” не подразумевају исто
Zdrava ishrana
MBee (artist)
27. maj 2008. u 10.56
Čitam sve ove recepte… ma voda mi na usta ide… ali vecina je nezdrava. Mi koji živimo u S. Americi moramo dobro da pazimo šta jedemo da nebi nakvasali kao Amerikanci. Inače, ja pokusavam da se hranim zdravo, znaci bez soli, secera, brasna, bijele rize, maslaca, sira, krompira itd. Šta nam ostaje: sirovo ili kratko bareno povrce, belo meso na raznju, riba, braon riza… neke zitarice…hm…ima li još nešto?
ecolid19 (hemicar)
30. maj 2008.
O hrani se dosta raspravljalo na Fitnesu u okviru dijeta, a i na Zdravlju.
Ima tu da je americka hrana nezdrava i losa i neukusna, masna je zasecerena, kalorijske bombe, ogromna pakovanja i porcije, a ne zasiti nego navlaci na još, jako malo corbaste hrane, voca i povrca. I nema se kud ili da nosis od kuce ili da jedes svo to neukusno masno djubre, a uz sve to malo kretanja, pa steres, i rezultat je vidljiv.
Što se kretanja tiče ovde u NYC se dosta hoda, nema mesta za parkiranje i vrlo je skupo.Ali je nesreca u americi da su im naseljena mesta tako napravljena, sa velikim razdaljinama da se bez automobila teško može živeti, jedino u bas velikim gradovima.
Ono sto je do nedavno bilo izuzetno nezdravo su trans masti, to su neprirodni sastojci u maragarinu i biljnim mastima (gori od svinjske masti) koji potpomazu stvaranje naslaga u krvnim sudovima i nastanak arteroskleroze, drugo je holesterol iz jaja i masnih mesnih i mlecnih preradjevina.
Nazalost takav način zivota stize i u Evropu, gde ima sve vise gojaznih, ali još uvek ni blizu kao u Americi.Njihov način zivota je najnehumaniji i najgori.
HOLESTEROL I MASTI
Holesterol je prirodni proizvod, steroidni alkohol, koji nastje kao i masne kiseline biosintezom iz acetil koenzima A (acetlCoA) u svim živim organizmima, nalazi se u celijkoj membrani, ali pre svega kod zivotinjskih vrsta i coveka, najviše prisutan u jetri mozgu, kicmenoj mozdini, masti, kozi i kod prtica zumance od jajeta. Ne rastvra se u vodi već u mastima. Znatno manje se javlja u biljkama, biljke imaju razne fitosterole za koje je nadjeno da snizavaju nivo holesterola, margarin Becel u Nemackoj. Tako sve zivotinjske masti sadrže male kolicine holesterola, i zbog toga su bile proglasene nezdravim.
U biljnim uljima gotovo da nema holesterola.
Inače prirodne masti i ulja su smesa raznih triglicerida (estri glicerina i visih masnih kiselina od C8 do C18) zasicenih i nezasicenih, ali kod masti preovladjuju zasicene masne kiseline (palmitinska i stearinska), a kod ulja nezasicne masne kiseline (oleinska) .
Trigliceridi sa pretezno zasicenim masnim kiselinama su cvrste supstance zbog kompaktnog pakovanja molekula, dugacki cik-čak lanci. Nezasicene masne kiseline u uljima imaju većinom dvogubu vezu u cis konformaciji, sto daje krivinu ugljovodonicnom lancu, pa se ti molekuli ne pakuju tako dobro, te su na sobnoj temperaturi tecni. Trans konformacija dvogube veze zdržava cick čak niz i vrlo konmpaktno pakovanje molekula pa su ovi izomeri cvrste supstance visoke tacke omeksavanja.
Na ovom linku ima slika i detaljna objašnjenja:
http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat
Biljna ulja nemaju holesterola ali su tecna i nezgodna za mnoge upotrebe u kulinarstvu. Da bi se dobile biljne masti i margarin koje nemaju holesterola vrsi se hidrogenizacija biljnih ulja.
Hidrogenizacijom ulja se dobijaju trigliceridi kod kojih su sve masne kiseline potpuno zasicene, sto im daje dosta visoku tacku omeksavanja (tvrdja su, voskasta). Pošto je to nezgodno, i da bi se to izbeglo hidrogenizacija se ne vrsi do kraja, već parcijalno, jedan deo nezasicenih masnih kiselina prelazi u zasicene, a ostatak se pod rekcionim uslovima izomerizuje iz cis u trans-kiseline posto su one stabilnije, tako se dobija jedna bas losa kombinacija, sa zasicenim i trans masnim kiselinama, i nešto manje korisnih cis-nezasicenih masnih kiselina. Margarinu se još dodaje ulje da bi bio meksi te vitamini A,D, i E kao antioksidat.
Postoji VELIKA DILEMA šta je korisnije prirodne masti sa malim kolicinama trans-masti i holesterola ili biljne masti i margarin bez holesterola ali sa velikom kolicinom TRANS-MASTI ZA KOJE JE DOKAZANO DA SU STETNE, JER SE TALOZE NA KRVNIM SUDOVIMA, POVECAVAJU NIVO LDL holesterola i pospesuju aterosklerozu. Buter ima dosta zasicenih masti i 2-5% trans masti i dosta holesterola 33mg u kasicici. Margarin nema holesterola, manje zasicenih masti ali može imati veliki procenat trans-masti. TREBA OBRATITI PAZNJU NA DEKLARACIJU O SASTAVU KOD KUPOVINE MARGARINA I BILJNIH MASTI ima raznih vrsta. Zasada je to samo u americi naglaseno.
FDA preporucuje zdravim ljudima da ne konzumiraju dnevno vise od 200mg holesterola, te 10-15 g zasicenih masti i sto manje trans-masti.
Evo primera radi napisacu priblizni sastav nekih najcescih PRIRODNIH MASTI, ono sto mi je pri ruci.
Govedji loj: zasicene masne kiseline 55-65%, nezasicene 35-35%
Maslac: zasicene masne kiseline 45-55%, nezasicene 28-49%
Kokos: zasicene 85-92%, nezasicene 6-12%
Kukuruz: zasicene 11-16%; nezasicene 75-98%
Salo (svinjsko): zasicene 38-47%; nezasicene 48-65%
Maslina: zasicene 8-25% ; nezasicene 58-98% (oleinska)
Palm: zasicene 34-60% ; nezasicene 42-63%
Kikiriki: zasicene 15-27% ; nezasicene 57-95%
Soja: zasicene 10-18% ; nezasicene 75-95%
Bakalar jetra: zasicene 9-20% ; nezasicene 70-98%
Lan: zasicene 10-20% ; nezasicene 65-97% (polinezsicene provladjuju)
Od zasicenih masnih kiselina koje idu od C8 do C18 preovladjuju kod svih vrsta C16(palmitinska), a slede C14 (miristinska) i C18 (stearinska), uvek je paran broj.
A kod nezasicenih masnih kiselina koje idu od C16 do C20 preovladjuje kod svih vrsta C18, oleinska kiselina, sa cis dvogubom vezom,slede C18 dienske kiseline (linolna). Trans- nezasicenih masnih kiselina ima 2-5%.
Masti sa polinezasicenim masnim kiselinama sa cis-dvogubim vezama nalaze se u ribljem ulju i lanenom ulju.
Osim ovoga prirodne masti i ulja sadrže vitamine rastvorne u mastima A , D, E i još mnoge druge supstance u tragovima.
Maslinovo ulje je vrlo zdravo za ishranu zbog velikog procenta sis-nezasicene masne kiseline (oleinska), ali ga ima u razlicitim kvalitetima zavisno od tehnologije prozvodnje. Extra virgin oil je najbolji kvalitet (hladno presovano ulje).
http://en.wikipedia.org/wiki/Olive_oil
http://en.wikipedia.org/wiki/Trans_fat
http://en.wikipedia.org/wiki/Margarine
E tako je nauka utvrdila da su trans masti iz margarina odprilike stetnije od holesterola iz prirodnih masti (svinjsa i buter). I sto je najlepse to nije ništa novo, to se zna već nekih 50 godina, a trovani smo „zdravim” margarinom, koliko li smo toga pojeli, sva idustijska hrana (slatkisi) su pravljeni s tim. Sad kad su u americi stigli rezultati te ishrane, oni su zabranili trans masti, shvatili su da je veca steta nego korist, slično kao sa duvanom.
Neko moje razmišljanje je drzati se prirodnog, voditi racuna, ja nisam fanatik, gurman sam i tako balansiram.
Cimet regulise nivo secera u krvi i pojacava produkciju insulina kao i nivo holesterola i to snizava LDL (stetan).
Procitajte ovo:
http://www.thyroid-info.com/articles/cinnamon.htm
http://www.whfoods.com/genpage.php?tname=foodspice&dbid=68
http://en.wikipedia.org/wiki/Cinnamon
Pored emotinal eating, prejedanja od nervoze do gladi se dolazi sa losom hranom.
Glad dolazi zbog pada secera u krvi. Naime ko jede hranu sa dosta ugljenih hidrata onda se po inerciji luci vise insulina i nivo secera pada na minimum i to daje osecaj gladi, i to vuce na slatko, da bi se naravno podigao novo secera, sto opet kratko traje.
Taj zacarani krug se može preseci sa proteinskom ishranom, tj. Atkins dijetom, koja može biti manje vise rigorozna. Ili dijeta sa naizmenicnim porcijama proteinska , pa ugljeni hidrati.
Osecaj gladi i prejedanje je jedna vrsta zavisnosti od zadovoljstava, isto kao i duvan, alkohol ili droga, jer se u mozgu aktiviraju isti receptori.
Mozete procitati i ovaj naucni clanak:
http://www.sciencenews.org/articles/20050903/bob10.asp
Dijeta je ishrana za bolesne ljude, i nazalost takvih je danas sve vise: di…etes, poviseni lipidi u krvi, povisen pritisak, bubrezna slabost, osetljiva jetra, alergije, da i gojaznost kao bolest, i to ne samo kod starijih nego već i kod mladjih ponekad već oko 30-te.
Takvi ljudi po preporuci lekara moraju da jedu specificnu hranu, koja se drugacije priprema.
No i ti ljudi imaju pravo da jedu ukusnu hranu, pa su im potrebni odgovarajuci recepti.
Sva hrana koja ima dozvolu da može da se konzumira je zdrava sad zavisi od nas šta će mo da jedemo i koliko će mo da jedemo.
————————–
Upravo ovo nije tačno.
Eto opisala sam gore na primeru MARGARINA, da su nam godinama svi pricali da je to zdravo, zdravije od svinjske masti i butera, a sad ispalo da je gore, ili barem isto, naravno kad sadrzi neprironi satojak.
Kafa bez kofeina je isto proglasavana boljom od obične, dok posle nauka nije utvrdila da je gora od prirodne kafe.
Pa kontraverzni zasladjivaci, napitci i slatkisi bez secera, gde se još uvek prelama da je bolje jer nema kalorije do onoga da su vestacki zasladjivaci kancerogeni i kozna šta još. Istina je da nema boljih vestackih zasladjivaca od postojecih. Samo još da dodam da je saharin koji je bio proglasen kancerogenim rehabilitovan kao neskodljiv, bila je greška u ispitivanju.
Pa čak i voda iz vodovoda se proglasava zatrovanom i preporucuje flasirana voda, sto je opet diskutabilno.
Još i da pomenem gomilu raznih dodataka sa E oznakom, od koji su neki povuceni sa trzista, na listu dodati novi, prica se okolo da su stetni, čak i kancerogeni i sl.
Nauka menja svoje mišljenje o mnogim stvarima.
Lično smatram da se treba drzati najprirodnijeg nacina ishrane, onako starinski, te izbegavati industrijsku hranu i preradjevine.
I sve su to namirnice koje imaju dozvolu i nalaze se na trzistu, a diskutabilno je da li je uredu i koliko se može toga konzumirati, i ko kolike potrebe ima.
Drugo reč diet u engleskom i reč dijeta na srpskom bas i nemaju uvek isti smisao i upotrebu u govoru.
Evo još moram da dodam, pre oko 15 godina su otkriveni lekovi statini koji blokiraju biosintezu holesterola, lepo, ali nekako u isto vreme je spustena granica max dozvoljenog za holesterol u krvi sa 260mg/dl na 200mg/dl, sad moje koleginice koje ceo zivot rade u tim biohemijskim laboratorijama tvrde da nema teorije da osoba starija 50+ ili naročito 60+, ima tu novu nizu vrednost, i ljudi se ubijaju sa dijetama bez zivotinjskih masti i bez jaja, i ništa, da vrednost je nedostizna bez tih novih lekova, Zašto je to tako? i Šta je normalna vrednost?
Još da dodam da savremeni zivot nam je doneo tri vrste dozvoljene hrane, tj. osnovnih namirnica:
1. Obična hrana, za koju se prica da je zatrovana
2. Organska hrana (organic food), obelezena sertifikatom, bez hemijei bez gentskih modifikacija
3. Genetski modifikovana hrana, sa manje hemije,trebalo bi da je isto obelezena, još uvek diskutabilna u nauci ali legalno na trzistu
I šta je sad zdrava hrana, pa nije teško pogoditi, ono sto je najskuplje, organska. Ona prva vrsta pa zavisi od namirnice, a treca ko zna, videce se jednog dana. Možda nisam u pravu.
MBee, ne postoji definicija zdrave ishrane, može se samo reci šta su zdrave namirnice.
Zato je i doslo do toliko zabuna. Ono sto zdravstveni radnici preporucuju je BALANSIRANA I RAZNOVRSNA ISHRANA, da bi se obezbedili svi potrebni hranljivi sastojci. Svaka jednolicna ishrana je stetna.
Procitajte onaj link Nutrition.Razliciti ljudi imaju razlicito mišljenje i tako pod „zdravom ishranom” ne podrazumevaju isto.
Što se pripreme hrane tiče nema nikakvih preporuka, možda da se ne kuva i ne maltretira suvise dugo. Dimljeno ne treba jesti previse često.
Zagorelo ne valja.
Ja ne mislim da se kinezi zdravo hrane niti da žive duže od nas, i sto bih ja njih imitirala. Uzgred azijati imaju 80% laktoza intoleranciju, zbog toga ne koriste mleko i mlecne proizvode, pa su orjentisani na soju, i puno koriste natrijum-glutamat koga ima u Vegeti.
Ne mislim da je Vegeta stetna, diskutabilna je, može se povremeno koristiti.
Ne mislim da treba jesti sve sirovo, ima i takvih ljudi.
Ne mislim da su vegetarijanska ili makrobioticka ishrana zdrava, naročito ne vegan, ne bih nikad mogla tako da se hranim.
Ja ne mislim da je pohovano i zaprska stetno, može ponekad sto da ne, treba ishrana da bude raznovrsna, ali ne svakodnevno.
Može i belo brasno i secer, ali ne uvek, bolji je crni hleb.
Ne mislim da je so u ishranni stetna, stavise je korisna, ja imam nizak pritisak i treba mi bas dobro slana hrana.
Jaja su vrlo zdrava namirnica, bas to zumance i ne treba živeti bez toga, za one sa povisenim holesterolom se preporucuje 4-6 jaja nedeljno.
Neko smatra da ne treba jesti presna jaja zbog zaraze, neko bas tvrdi da je to zdravo.
A za zdrave namirnice treba imati svoju kucu sa bastom i onda imaš većinu bez ili sa minimumom hemije. Ja sam tako živela 43 godine svog zivota, do pre 8 godina.
Gore sam napisala šta je zvanicno stetno, a do nedavno je masovno korisceno, u Srbiji još uvek, biljna mast sa trans mastima, jer je neprirodno, to je ipak nešto sto kod mnogi svakodnevno tokom celog zivota konzumiraju.
Evo da preporucim jednu interesantnu knjigu:
Foods that fight cancer (Preventing cancer through diet), od Richard Beliveau i Denis Gringras, ima na Amazon.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment