Наш народ очекује да му политичар реши приватне проблеме и у томе је невоља

DalaiLama (bolnicar)
30. januar 2009.

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Biće bolje to drustvo kada ljudi sednu za sto i lepo se dogovore da stvore jednu lepu i humanu zemlju sa redom, radom i disciplinom. Valjda narod bira svoje politicare. Onda kada loše izabere drugi mu je kriv i tako ukrug. Svako ceka da mu drugi resi svoje probleme i situaciju. Niko ne shvata da politicari u svakoj zemlji samo lažu i kradu za sebe.
Nas narod ocekuje da mu taj politicar resi privatne probleme i u tome je nevolja. Narod je naivan i misli da će ulaskom u Evropu sami od sebe problemi rešiti. Mora jedna zemlja da nešto proizvodi sama, da se pokaze poznata po nečemu, ne možeš sve da uvozis preko bare a imaš tolike kvazi strucnjake koji ničemu ne vrede. Nas narod živi zivot u iluzijama, svi misle da žive zivot lagodno kao u filmovima a niko ne shvata da je surovi kapitalizam neposten svuda..

Druga je stvar sto smo mi plemenska zajednica pa kod nas privatnici ne uplacuju zdravstveno i socijalno osiguranje radniku niti mu daju prava kao na zapadu. Jer smo sami krivi ili nam zapad kriv što ne donesemo bolje zakone da se postuju i da onaj poslodavac koji ponizi radnika izgubi pravo da drzi privatnu radnju. Ne može to tako da biras neke pijanice politicare ili neke dramske glumce i da imaš ozbiljnu zemlju.

Ti mladi ljudi se ne brinu za ništa samo da se napiju i tuku po stadionima onda neka uzivaju u javasluku i cute.
Ne možeš da uporedis te jače zemlje sa Srbijom. Besmisleno je da ocekujes da Srbija bude kao Amerika ili Norveska ili Svajcarska.
U tim zemljama tamo neki Velja Ilic ili Ceda bi cistili možda WC 8 sati. A kod nas narod ih bira da se bave politikom. Omladina je kriva, zašto ne bira pametnije ljude…

Ma sve ja razumem ljudi sto vi pricate ali ko će sad pa da ispravi krivu drinu. Jednostavno resio sam da me boli uvo za sve i da mi svuda bude lepo. Kad ne možeš da ga razumes ti mu se pridruzi. Zaista skupo kosta da sad mi narusavamo naše psihicno zdravlje zbog nečega što ne možemo ispraviti. Drugo ljudska pamet je takva svako gleda da pokrije svoju guzicu a za drugoga bas ga briga.

Ja sam bio letos dole jedan mesec i bilo mi je fino. Pre toga sam prvo sebe fizicki i psihicki spremio da mi dole bude lepo. I da vidis cuda. Bilo mi je lepo. Ljudi se svi zale, da li je siromasan ili bogat sve mu nešto fali. Mogla je kuca da se rusi pored mene, nije me bilo briga za ništa. Narod je bio ljubazan i usluzan po supermarketima. Super mi je bilo. Sve je to tvoje mentalno stanje psihe. Ako se opredelis da zapazas samo pozitivne slike oko tebe ili želiš da primetis i negativne.

Obično narod polazi od toga na zapadu da svako radi svoj posao pa su odavno ovde ljudi umislili da je ovde med i mleko. Lepo ti operu ovde mozak i osuse glavu tako da možeš da živis posle bilo gde. Bio sam u Srbiji strpljiv i tolerantan sa ljudima svuda. Gledam moj cale se nervira čak i kad pakuje robu u kese na kasama supermarketa pa čujem kako nešto dobacije kevi i ljuti se. Malo ima nešto i u nasem mentalitetu. Mi sto živimo vani 20 godina znamo dobro kako je ovde preko bare pa nam nije teško da se uklopimo u neku novu sredinu.

Na Zapadu niko ne prati vesti i politiku, živis stalno za to da gledaš svoj posao i svoj pravas za ostalo verujes sistemu i državi. gde će sad taj umoran covek sa posla da ima snage da se udubi malo dublje ispod povrsine pa često cujes ovde samo odabrane pozitivne recenice i misli. jednostavno svako zapaza i vidi ispred sebe samo sto on želi da vidi, za ostalo ga nije briga. I tu je tajna dugog zivota…

Najbolja i najeftinija psihologija danas ti je da spavas, radis, jedes, gledaš te americke sapunice i uklopis se u taj trend.
Svakog koga pitas ima da ti kaže kako mu je idealno i super, on gleda samo pozitivne slike zivota, za onog sto umire i skapava u socijalnoj bedi, za njega slabo ima vremena… Ljudi su ti se pretvorili u robote nekakve, kao zombi slično…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Не ваља систем, не ваљају навике, не ваља карактер наших лекара и наших пацијената

ChromVanadiumTabletten – 11. novembar 2007.

Postovani g. Ministre Milosavljevic,

Jedan od najvaznijih resora u Srbiji je zdravstvo a koje drasticno zaostaje za Evropom.! Znamo da nedostaju mnogi aparati u zdravstvu kao i skupoceni lekovi ali u nasem zdravstvu još vise prednjaci nedostatak organizovanosti, administrativne olaksice i kultura zdravstvenih radnika prema pacijentima, sto budimo iskreni ne iziskuje neka novcana ulaganja.

Nedavno smo propratili i neke novosti oko izdavnja lekarskih recepata i pitamo se zašto su u Srbiji velike guzve u ambulantama i bolnicama?

Ako se pak zbog nedostatka bolnica, lekova zdravstvo ne može rešiti guzvi, trebalo bi bar da se uvede reda oko prijema pacijenata i izdavanja i popunjavanja recepata. U tom danasnjem sistemu rada, mora se pod hitno nešto menjati ako država Srbija želi da udje u EU.

U Svajcarskoj kad narucimo dolazak kod lekara ili u bolnicu, vreme prijema se tačno u minutu fiksira. Nikad niko ne ceka vise od 10-15 a najviše 30 minuta!.

Tamo nema desetine saltera na koje pacijenti moraju da cekaju satima, sve se to resava na prijemu u roku od desetak minuta.

Na prijemu je samo jedna ili dve sestre kojoj se pacijenti javljaju, sestra pripremi karton a pacijent samo saceka u cekaonici poziv doktora.

Nema tu dogovaranja ili pitanje između pacijenata, da li sam ja ili onaj na redu. A nema ni ulaska preko reda ili veze.!

Sve je to rešeno na prijemnom i lekar uzimajuci karton koji je po redosledu i zakazanom terminu pripremljen, on ili sestra prozivaju pacijenta i pregled može da pocne..

Kod lekara sve pretrage odmah se zavrsavaju. Vadenje krvi, davanje urina ili eventualna snimanja. Ako pacijenta upute za daljnje pretrage, proces u upucenoj ustanovi odvija se na isti način. Kad se kod lekara zavrsi pregled, lekar lično popunjava recept, udara pecat i samo još treba otici do apoteke. Zar je to dakle toliko komplikovano da se i kod nas tako nešto primenjuje? Zar nasi lekari ne umeju sami da popunjavaju recepte?

Na ovakav način, sve bi se disciplinovalo a najviše pacijenti i niko ne bi ulazio kod lekara stampedom i na ho ruk ili po preporuci. A kako je kod nas u Srbiji?

Jedne prilike zbog trovanja zeludca dosao sam u jednu nasu državnu bolnicu (ime i mesto nije bitno) jer to ništa ne menja, – jer u svim bolnicama u Srbiji je isti način prijema i isti stampedo pacijenata.

Usao sam u bolnicu i pokusao da se snadem da nadem mesto gde se vrsi prijem pacijenata. Nisam znao na koja vrata da udem a nisam mogao da bilo koga pitam. Gde sam god pokusao na ulazu kroz neka vrata da pitam, svi su imali brze pitanje od mene: stA HOćeš COVECE, IZLAZI VANI!

Nivo kulture na nuli a zovu se zdravstveni radnici!

Prilikom takvih otvaranja vrata, dogadao se je stampedo onih koji su takode cekali u hodnicima i koji su takode želeli da udu na neka vrata.

Takav tretman prema pacijentima pretezno starim osobama i naravno najviše sirotinji, koja satima ceka bez ikakva reda i bez orijentacije je van svake organizovanosti i naravno postovanja prava bolesnih.

Kad sam nekako i nasao prijemno, naisao sam na brojne administrativne prepreke i neljubaznost osoblja. Kao da sam dosao u pritvorsku celiju, pocela su ispitivanja koja nemaju veze s namerom jednog pacijenta koji se previja od bolova.

Prvenstveno vam traže knjizicu, pruzaju vam neke formulare da popunjavate uz neljubaznost ko će to da plati i naredenje, popunite to i dodite ponovo.

Dakle, opet sve iznova, stampedo, guranje kroz masu i slusanje dobacivanje pacijenata. Umesto da je to sve organizovano i koordinirano od osoblja koje tamo radi, pacijenti su bili primorani da se sami organizuju i dovikuju, da pitaju ko je na redu itd.

Kad se sve to popuni ponovo se probijam do sestre koja ili ne cuje ili nešto zvace ili nema volje za zivotom ili razmišlja o necem trecem.

Kojoj je, da budemo iskreni, potrebnija batina da je neko izudara ili momentalni otkaz, nego to što radi.

Kad je trgnete iz tih dubokih snova, umesto da vas usluzi, odmah je u startu arogancija i protestovanje ili nije ovo dobro, trebali ste onako a ne ovako a da vam niko predhodno nije pomogao da vas nasavetuje šta treba da uradite ili kako da popunite tu kupus-administrativnu proceduru!.

I pored brojnih nepismenih pacijenata, nikoga to ne interesuje od bolnickog personala. Posle prijema kod sestre i regulisanja silne administracije, opet cekanje na red kod lekara. Dok cekate da udete kod lekara, niko vas ne pita da li ste hitan slučaj ili ne, vi morate da se raspitujete ko je još ispred vas i to može da traje satima.

Kad stignete na red ulazite kod lekara i kad zavrsite pregled, tek tada su jos vece zavrzlame. Ako još treba da date krv, morate da jurite prostoriju za koju niko nezna gde je. Cesto je vadenje krvi negde na nekom drugom spratu a možda i van ustanove u drugoj zgradi.

Na kraju recept kog ste dobili od lekara u kome je samo popunjen naziv leka, morate da nosite opet onoj zamišljenoj sestri da vam ona samo još upise ime i prezime i da stavi pecat, a to može opet da potraje satima!.

To famozno pecatiranje i popunjavanje imena i prezimena, lekar nije umeo da uradi ili mu je to zabaranjeno, a ne znam zašto bi bilo?

Kada sam trebao još samo tu „malu“ proceduricu da uradim, smucilo mi se i zbrisao sam glavom bez obzira, ijako sam bio obavio skoro ceo pregled, odmah sam otisao u jednu privatnu kliniku. Naisao sam na prijemno slično nesto u CH, i tamo je bilo 4-5 pacijenata koji su cekali na red. Odmah sam rekao šta je u pitanju, bez bilo kog komentara ili pitanja, daj knjizicu, ko placa, ili vase ime i prezime uveli su me preko reda i za 40 minuta sam zavrsio pregled i sledećih deset minuta sam cekao da poplacam i ja sam bio gotov.

Od lekara sam dobio recept, koji je bio popunjen, tako da nije bilo potrebno da ga neko naknadno još dopunjava.

Vadenje krvi i davanje urina obavio sam odmah kod lekara u susednoj prostoriji u roku od pet minuta i ponovo se vratio lekaru, bez da sam morao ponovo da idem u cekaonicu ili bilo gde drugde i da se ponovo vracam posle sat vremena. Zaista kao u Svajcarskoj.

Pitam se kako su privatnici mogli tako da regulisu pravila i da zavedu reda a državne ustanove nisu?

Pod koje Ministarstvo zdravlja podlezu ovi privatnici u Srbiji koji su mogli da uvedu reda u svojim ustanovama a državne nisu? Razlika u placanju u doticnoj bolnici i kod privatnika bila je za 1200din vise. Za tu sumu, da sam znao nikad ne bi otisao u državnu bolnicu, naravno i da neću vise nikad.

Nedavno sam pratio tv reportazu na RTS-Beograd i ne malo sam bio iznenaden i obradovao se vescu da je napokon zdravstvena ustanova Doma zdravlja Dr. Milutin Ivkovic u Knez Danilovoj u Beogradu uveo red u svoju ustanovu.

Vise nema potrebe, govorili su i cerekali se preko tv ekrana odabrani koji su se hvalisali, da se neće vise satima cekati na prijem kod lekara. Sve je to regulisano samo jednim telefonskim pozivom prilikom zakazivanja prijema kod lekara. Kao na Zapadu, govorili su ljudi u belom.!

Medjutim, to je bila prica samo za televiziju i za naivne gledaoce da to i poveruju. Prilikom dolaska na odmor namerno sam pozeleo da to i dozivim, nazvao sam ambulantu i zaista zakazao termin u 11h.

Dosao sam po zapadnom obicaju 15 minuta ranije.. U cekaonici je bilo toliko ljudi kao da sam stigao na pijacu a ne u zdravstvena ustanovu…

Za svaki slučaj sam se javio na salter i upitao za moj termin.

Mrzovoljna drugarica, koja verovatno nije ni doruckovala niti još rucala, odbrusila mi je onako po balkanski: idi tamo i cekaj na red.

Kakav red gospodo ovde ima dvadeset pacijenata, prigovorio sam, ja sam zakazao u 11h.. Pocela je da se cereka kao da sam usao u psihijatrijsku kliniku i dobaci: idi covece i cekaj, ako nećeš idi kuci…

Prisao sam pacijentima koji cekaju i upitao, imaju li i oni zakazano kao ja.. Neki su rekli da nemaju a neki da su zakazali u isto vreme kad i ja!

Pitam se kako može neko javno da obmanjuje narod, pogotovo odgovorni jedne zdravstvene ustanove? Gde je tu poslovnost, organizacija, etika i savest? Dakle sva ta silna sirotinja-pacijenti koji najviše to trpe, morace bez obzira na cene, kad tad da napuste te komplikovane kupus-ustanove.

U zemlji u kojoj ima vise bogatasa nego u Svajcarskoj a sirotinja na ivici egzistencije, država dakle još uvek ima preceg posla od zdravstva i ostalih narodnih potreba.

Šta još reci o svim i silnim cinovnicima koji doprinose atmosferi nemara, javasluka i neodgovornosti?

Ali, mislim da vise od mentaliteta pojedinaca takvoj atmosferi doprinosi cinjenica da se drustvo nije ništa promenilo, bez obzira na bilo kakav standard ili državno uredjenje u Srbiji!

Postovani g. Ministre, verovatno Vi nikad ovo pismo necete ni primiti. Ako ga nekim slučajem i primate, nemoj da potcenite ovo moje zapazanje.

Ja živim skoro 45 godina na Zapadu, tamo sam se i rodio a znam šta je kultura i usluga u zdravstvu. Ovamo kad izadete iz zdravstvene ustanove, ijako ste bolesni, ozdravicete zbog humanog ponasanja zdravstvenih radnika.

Ovo nije nikava ironija, to je istina. Nas narod pa i vlast je dapace humaniji od njihovog, ali nas narod je nedisciplinovan, nema radnih navika i nezna za red i kulturu.

U tome je razlika g. Ministre, nedisciplinovanim ljudima ne pomaze stap, nego udari po dzepu, tu ga najviše boli i to ga najcesce dovodi pameti.

Образовни систем у Данској је одличан иако је бесплатан

Besplatno obrazovanje?

hami

25. jun 2007.

mišljenja sam da obrazovanje do fakulteta treba biti besplatno. vidim da ljudi sa zapada amerike i kanade posebno zaduzivanje i zatim otplacivanje 50 000 dolara skolarine ili slično smatraju sasvim normalnim kao da kupuju neku investiciju stan recimo.
u razgovoru sa intelektualcima iz evrope vidim da to po njima nije u redu i veoma se slazem sa njima. šta vi mislite o tome?

Vesna-DK

26. jun 2007.

U Danskoj je obrazovanje apsolutno besplatno.
Ne mislim samo na osnovno i srednje nego i visoko obrazovanje.
Plus sto kada nakon gimnazije/srednje skole upises bilo kakvo dalje obrazovanje (ne mora biti na univerzitetu, može biti neka poslovna skola ili marketing skola ili skola za pedagoga ili ucitelja) imaš pravo i na stipendiju koja iznosi otprilike 500 EUR mesecno ako si se odselio od roditelja (a vecina jeste) a ako i dalje živis sa roditeljima onda je ta stipendija nešto manja.

Stipendiju možeš da dobijas onoliko godina koliko je normirana duzina studija + jedna godina ekstra. Ako si zensko i zatrudnis onda za svako dete imaš pravo na duplu stipendiju godinu dana nakon rođenja deteta + produzuje ti se pravo na stipendiju po godinu dana za svako dete. Ova stipendija ti je bukvalno poklon od države jer je to nešto sto dobijes i ne treba nikad da vratis.

Ako želiš da studiras godinu dana ili neko vreme negde u inostranstvu (pa i u privatnoj skoli) država to finansira tako da ti je skolovanje i dok si u inostranstvu potpuno besplatno.
I trenutno znam da je u nekim skolama u Danskoj (npr. Royal School of Library and Information Science) nadogradnja studija (npr. Master studije) za studente van Evropske unije besplatna.

…

Tačno je kao sto komentar iznad kaže da se placa dosta veliki porez, ali ipak mislim da sistem funcionise dobro zato što apsolutno niko ne zavisi od svojih roditelja i njihovih primanja i apsolutno svako ima ista prava na visoko obrazovanje. Tako da i ako su ti roditelji čitav zivot bili nezaposleni i socijalni slučajevi iz bilo kojih razloga, ti imaš aposlutno iste mogućnosti za skolovanje kao i bilo ko drugi.

A još da se pomene i to da u taj porez na zaradu, koji je ovde minimum oko 50% i raste kako ti zarada raste, ulazi i socijalno i zdravstveno osiguranje. Dakle zdravstvena zastita je besplatna apsolutno za sve gradjane Danske, bez obzira na to da li su zaposleni ili nezaposleni, ukljucujuci porodicnog lekara, lekare specijaliste i bolnicko lecenje bez obzira na duzinu hospitalizacije. I u taj porez je uracunata i nega starih ljudi.

Dakle svi stariji ljudi kojima je potrebna pomoć u kuci (npr sa ciscenjem, kupovinom, pa i licnom higijenom) imaju pravo na potpuno besplatnu kucnu pomoć onoliko koliko opstinski zdravstveni radnici procene da im je potrebno (1 put sedmicno, 2 puta, pa sve do 5 puta sedmicno).
I naravno da deo tog poreza koji se placa ide i na još mnoge druge stvari tako da je ipak na kraju krajeva obrazovanje veoma jeftino.

…

Ne slazem u potpunosti se sa zadnjim komentarom.
Nije sve sto je besplatno jako loše.
Pod broj jedan postati profesor u Danskoj nije nimalo lako. Malo ih ima i nije dovoljno napisati jedan „bedni” doktorat pa da mislis da si bog i batina. Ne znam tacnu proceduru ali defitivno znam da bi neko mogao da konkurise za profesorat mora da je objavio određen broj ozbiljnih naučnih radova u svetskim casopisima + da je objavio i neku knjigu. Tako da ovde nema mladih profesora kao u Srbiji.

I uopste nije tačno da svako može da ti prosipa svakakve gluposti samo zato što je obrazovanje besplatno. Naprotiv, veoma se ceni kriticko mišljenje i na dosta fakulteta nema „obavezne” literature nego dobijes na papiru opis kakvo ti znanje treba da dobijes iz odredjenog predmeta po zavrsetku + evt preporucena literatura a onda je potpuno tvoj izbor koju ćeš ti literaturu da koristis za to. (A ne kao u Srbiji, gde ako nisi kupio knjigu koju je bas tvoj profesor napisao i ne naucis je od a do s, možeš da se pozdravis sa polaganjem ispita).

U svakom slučaju se dosta polaze na to da deca i studenti nauce da razmišljaju svojom glavom, tako da ima jako malo klasicnih predavanja gde studenti sede i slusaju profesorovo izlaganje. Predavanja su uglavnom takva gde svi ucestvuju u diskusiji.

Eto toliko…