Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Права „БИО“ храна се гаји у потпуно природним условима, на сунчевој светлости, из семена са самосталном могућношћу репродукције, …

Posted in Србија, здравље, земљорад, кувар by Соларић on 4 априла, 2009

Vodič za emigraciju

Kako se hranite u Americi?

Преузето са:  elitesecurity.org

Pici man @ 14.01.2008.

Čovek jednostavno razmišlja na način jednog pravog pravcatog vekovnog proizvodjača čiste i zdrave NORMALNE hrane – seljaka koji nije još podlegao „novim tehnologijama“ proizvodnje i odgovara „iz prve ruke“ što izgleda vama gradjanima koji prvo pre konzumiranja hrane čitate na kutijama iste koliko plastike i olova sadrži, … naravno da nije jasno i nikada i neće biti. Ista je priča i oko LEKOVA u toj americi gde postoje oni „zdravi“ i oni manje zdraviji iako nose identično ime ali ne iste cene … No, da se vratimo na hranu …

Znači, kako bi jeli zdravu BIO organsku hranu, moramo se latiti MOTIKE radi suzbijanja korova, formiranja guzice prema traktorskom sedištu, udisanju mirisa stajskog djubreta i naročito potrazi za zdravim semenom sa samostalnom neograničenom mogućnošću reprodukcije koje se polako gubi pod genetski modifikovanim semenima. Hmm … sa stanovišta jednog seljaka koji je ceo život koristio svoje domaće seme salate, kupusa, šargarepe, paradajza, krastavaca, krompira, kukuruza, …. jeo svoje domaće jabuke i kruške, … i svoje domaće životinje koje su primera radi nosile „domaća“ jaja hranjene domaćim kukuruzom, ječmom, pšenicom, zelenom masom … da ne govorim o sušenom mesu ili uopšte „domaćim“ svinjama koje gle čuda nemaju ni gram holesterola iako imaju više masnog nego mišićnog tkiva (i to opet naravno saznajemo iz izvora nekog stranca – nemaca koji su tako nešto ispitivali a ne od naših eminentnih gradjana kojima smeta spominjanje amerikanaca u negativnom svetlu) je zaista veoma čudno kada sada čita tekstove i žalopojke onih koji bi pre kupovine i konzumiranja hrane na njenom „pakovanju“ da pročitaju koliko ima štetnih materija ili koliko goji kako bi navodno održavali liniju ..

ghost2k3 je hteo reći da na selu i dalje hvala bogu ljudi konzumiraju dosta iz tkz. „zdrave hrane“, čak bi mogli reći konzumiramo etiketiranu „BIO“ hranu, koja se u gradovima prodaje za tri puta veću cenu (što je i normalno jer se takva hrana ne može proizvoditi u velikim količinama) i da je potpuno u pravu kada veli da njegovu babu ne može tamo neki debeli amer učiti (koji je jeli prethodno govorio kako je najbolja hrana baš u Mac-u iz razloga BRZE ZARADE, pa kada se shvatilo da to uništava organizam opet na insistiranje raznih „nevladinih i zelenih“, onda brže bolje da onu koju smo ranije odbacili kao teško proizvodivu malo ukrstimo sa tehnologijom i prodajemo kao BIO, ma da ..) kako da gaji, bere i priprema svoje šljive ma šta vi mislili o našoj poljoprivredi i „hranjenju pola Evrope“.

Jer, hraniti „pola Evrope“ nećemo moći zdravom BIO hranom ma šta lagali i govorili nama samima ili svima ostalima ili čak slušali tudja ubedjenja o tome da je moguće. „Zdrava šargarepa“ nije ona koja se od nicanja pa do berbe gaji ispod najlona, u zemlji natopljenoj veštačkim djubrivima, prskana hemijskim sredstvima ii genetski modifikovanog semena koje jeli daje mnogo veće prinose. Ako bi velike prinose, moramo se pomiriti sa time da takva hrana nije i nikada neće moći biti „BIO“ ma šta pisalo na kutiji i samoj etiketi. Prava „BIO“ hrana se gaji u potpuno prirodnim uslovima, na sunčevoj svetlosti, iz semena sa samostalnom mogućnošću reprodukcije, … i naravno, ne daje ni 30% prinosa koliko daje „nova“ BIO ili kako god želeli nazvati hranu. Kakva li je stvarno ona koja nije „BIO“ … ne želim ni da pomišljam.

Svaka čast na rezonovanju gospodine @ghost2k3 i shvatanju „problematike“:

Citat:

ghost2k3: Prvo su im punili glavu brzom hranom, nagojili ih, pa onda im sada prodaju „organsku“ hranu?! Vidim poceli i kod nas da prodaju organsko voce, jabuke?! Pa reko, a kakve su ove pored, duplo jeftinije, neorganske? Plasticne?

Pa ranije je sva hrana bila „organska“ kako vole pomodari da je zovu, pa su onda zarad brze zarade napravili „losu“ hranu, pa se sad opet vratili na organsku, ali po znatno vecim cenama …

Citat:

Andrej013ili mozda da sve ljude sa poljoprivrednog faxa prebacimo na zanat kod njegove bake pa da zivimo u zdravlju i veselju?

„Poljoprivredni faks“ je i nastao na osnovu zanata kojim se bavila „baba“ i svi ostali po poljima ove divne naše … niko na njemu nije izmislio „toplu vodu“. Na nesreću, poljoprivredni fakultet je naročito danas u službi velikih industrijskih proizvodjača koji treba da prehrane milione gladnih usta u velikim gradskim sredinama, samim tim pomogne u brzoj proizvodnji masovnih količina hrane koja brzo sazreva, duže traje do raspada(kvarenja), zbog velikih količina je vrlo jeftina i povoljna, i ne odstupa previše od one koju je proizvodila „baba“ nekada.

Na kraju svih krajeva, ultimativna težnja poljoprivrednih fakulteta i ustanova je boldovana rečenica gore koju su baš oni degradirali u misiji proizvodnje jeftine hrane, velikih prinosa i naročito važno -> biljaka otpornih na bolesti — uhhh ovo je tek za raspravu — uzmeš, modifikuješ osnovno seme sposobno za samostalnu reprodukciju koje je opstalo hiljadama godina, seme koje je dala sama priroda radi navodne zaštite od bolesti, šetočina, većeg prinosa i dobiješ JALOVI hibrid koji napadaju nove bolesti i štetočine koje su HILJADAMA puta razornije od osnovnih prirodnih bolesti koje su napadale i napadaju osnovno prirodno seme i još dobiješ seme koje samostalno dalje ne može da se razmnožava. To je uspeh poljoprivrednih fakulteta? Svaka im onda čast.

(more…)

Зеленашки дугови, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу

Posted in Србија, економија, земљорад by Соларић on 29 марта, 2009

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ

Комплетан чланак: solaric.wordpress.com/547884/

Ево, по томе, природнога реда којим задругарство врши своју улогу у подизању земљорада.

1. У земљама где маса сељака нема своје земље или где многи остају без земље утицајем новога стања ствари, задругарство је позвано да ради на томе да се сељаку набави земља. Оно то може чинити самостално, му, ради  примене новога оруђа производње, и задругарство притекне у помоћ.

Може тога ради тражити помоћи или просто споразума у које веће кредитне установе која има могућности да чини позајмице с дугим роковима, а дужност му је да и државу позове, тога ради, у помоћ. Данска држава даје сваке године 2,000.000 круна на набавку земље лицима која земље немају а хоће да је имају, и онима који су стицајем прилика остали без земље а ради су да је набаве, и дотични дужници враћају свој дуг поступно држави натраг. У нас би то могла да врши Управа Фондова, када би се нешто мало преуредила да користи у првом реду маси народној, а не, као сада, да народним каииталима служи готово искључиво варошке сопственике и спекуланте. Последице, јавних продаја“ не би биле тада тако фаталне као сада, и сељак би се, кога ново стање ствари избацује из правилнога колосека у толико брже у колико је сиромашнији, убрзо прибрао и опоравио, особито када му, ради примене новога оруђа производње, и и задругарство притекне у помоћ.

2. Где је земљиште већ подељено, да свак или бар већина има своје земље, тога првога оруђа производње, ту задругарство има само у неколико улогу у прибављању ситнога поседа: у колико је потребно да дођу до земље они који је немају. Иначе, ту је његова улога сасвим друкчија, и има се кретати поглавито у организовања производње, чини економску и политичку силу првога реда у земљораду. Ту је средиште јединога истинскога демократскога елемента на селу, коме припада будућност, ради кога вреди да се заложи сваки слободоуман човек у земљи.

Али оспм тога, ситно газдинство, које је у нас нераздвојно од ситне својине, и производније је од крупнога. На супрот процесу што је извршио нов начин производње у индустрији, у земљораду не само што није потиснуо и уништио мало газдинство, него га је, шта више, ставио у известан положај који доминира крупном газдинству. Рационалан земљорад, интенсивна култура, само се на малом газдинству може нзвести потпуно. Отуда, несумњиво, и видимо појаву да се мала газдинства умножавају и у Француској, и у Њемачкој, и у Белгији ; па чак и у Енглеској крупни посдедници све више теже да своја земљишта уступају непосредно малим закупцима, а не великим арендаторима који су закупљену зсмљу од своје стране затим уступали малим закупцима1.

3. На путу организовања производње, промета и потрошње, и на првом месту, задругарство има задаћу да организује пробитачну набавку свега онога што је производњи потребно, као : доброга семена, добре стоке, добрих садиица, добрих справа, ђубрета н свега другога што ново оруђе пронзводње обухвата. Разуме се да ће набавка бити у толико боља у колико буде потпуније уређена. Набавка, на пример, на ситно, никако не може бити пробитачна. С тога се препоручује удруживање месних задруга у окружне и главне савезе, који врше улогу великокупаца. тј. користе се својом великом куповном снагом да постигну најниже цене. Тако исто, по себи се разуме, да с организовањем ове набавке мора ићи и уређење подеснога кредита, пошто у томе и лежи олакшица и подобност целога система, да мали сопственик олако дође до свеколикога модернога оруђа производње а да не мора тога ради да пада у зеленашке дугове, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу. И скуство и наука утврдили су да је за земљорадника најпогоднији онај кредит који је у његовој непосредној блнзини, који му даје могућност лаке контроле, који је, дакле, у његовим рукама. Такав кредит је једино тзв. задружни кредит, тј. кредит без спекулативна смера, који се ствара ради земљорадника а не да другоме неком, из земљорадннчкога џепа, прибавља добит.

4. Затим,  задругарство има да организује набавку животних намирница,   или. другим речима,да утиче на појевтињавање живота на селу, који је,   као и набавка новаца, због зеленаша и интережџија дућанџијских, јако поскупео. Има људи који важност овога задружнога рада још довољно не увиђају; међутим, он је много важнији него и сама набавка новаца, јер новаца чак сваки земљорадник не потребује, док без животних намирница,   ма како потрошња на селу била ограничена и мала, не може да буде ни једна кућа.

5. Задругарство је, даље, позвано да организује прераду сировина које земљорад даје, те да користи од тога рада припадну земљорадницима. Ту долази: прерада млека, прерада воћа, прерада зрневља, прерада сточних пропзвода,   или   другим речима:   млекарске,   воћарске (и виноградарске),  млинарске, хлебарске итд. задруге.

6. После, а у заједници с организованом набавком средства за производњу и животних намирница, на задругарству је да уреди и саму продају земљорадничких производа и прерађевина, те да прибави и ујемчи земљораднику цене и погодносзи тржишне, које тек продаја на велико пружа. За тај смер препоручују се све врсте задруга за продају, које, разуме се, раде потпуно у духу задружних начела јер ми већ, на жалост имамо, у нашим варошима већ и таквих „задруга“ које су задруге само по имену, а у ствари су обичне спекулативне и зеленашке установе.

7. Напослетку, задругарство треба да осигура мал и плодове рада земљорадникова, и то не у намери да добит гради, него да осигураницима умањи ризик и штету. Особито овде ваља нагласити обезбеђење стоке, која је врло важно оруђљ производње у земљораду.

Као што се из овога види, многострука је улога модернога задругарства и свак ко ствар правилно схвата и неће за инат да говори, мора стећи уверење да на задругарству лежи велики део наде на будућност, особито средњега и ситнога земљорада.

У нашој земљи има данас око 460 земљорадничких задруга, које обухватају преко 800 села у Србији, и имају, у својој области, нешто јаче од 90.000 домова или преко 130.000 пореских глава.

Облика задружних има 8, од којих је најјачи кредитни, па затим набављачки.

У једној само години (1903), кредитне земљорадничке задруге издале су у позајмицу својим задругарима 790.815.85 дин. И примила од њих отплату 626.043.95 динара. Међутим, од како постоје, њихове позајмице износе преко 4.000.000 динара, што је дано земљорадницима већином на набавку бољега оруђа производње. Ко зна како је у нас редак новац на селу, како је он скуп и како се тешко добија у зајам, а уз то, коме су макар површно познате обавезе којима се подвргава земљорадник кад узајмљује, какав је и колики утицај зеленаша и интережџија и у нематеријалном погледу, томе ће сами ови бројевн бити довољно објашњење о корисности земљорадничких задруга и о њиховим успесима.

Смер кредитних земљорадничких задруга је да набаве земљорадницима јевтин п подесан кредит; „подесан“, велимо, јер ту баш и лежи сва тешкоћа питања. Зеленаши су дали мнлијуне народу; Управа Фондова му је и дала и изгубила милијуне, па ипак њихов „кредит“ није пмао готово нпкаква. или врло мала, утицаја на побољшање самога начина и оруђа производње. У Србији се за дуго мислило, па и данас пма, иначе паметних, људи који држе да је земљораду потребно много, врло много новаца, и да ће успеха бпти тек онда када се много новаца буде дало сељаку. Кредитне земљорадничке задруге пошле су с другога гледишта.

Пре свега, оне оснивају своју акцију у првом реду на самопомоћи самих сељана. У њима се ради по начелу да маса једна, која носи на својим плећима општину, срез, округ, државу са целим њеним огромним и гломазним апаратом: која је даље, једини потрошач занатлијских артикала и најглавнији купац у свима продавницама; која, дакле, држи и занатлије и продавце – да та маса мора имати у себи толико снаге да и саму себе помогне. У почетку је, истина, свест о тој самопомоћи још неразвијена, и тада је потребно нешто и туђе потпоре, док свест не ојача и док се властита снага не развије. Али чим то буде, а то мора бити, сељак ће сам себи бити довољан, и његова ће задруга бити довољно кадра да га прихвати у свакој оправданој прилици. За десет година свога живота, наше су задруге, држећи се овога принципа, саставиле већ близу милијуна динара својих приштеђевина, свога капитала, и за то време пола милијуна динара државне потпоре (позајмице) изврсно им је помогло.

Све доклесе не вратиш на Село и схватиш даси тамо Цар

Posted in Срби у расејању, Србија, економија, здравље, земљорад by Соларић on 8 децембра, 2008

Славко Штимац

Из Њујорка у Беомужевиће

Упркос противљењу своје браће, мајке и многобројних рођака, кренуо је Јова да обнавља урушену дедину кућу после тридесет година, камен по камен, циглу по циглу…

Seljak iz Pocerine , 05/11/2008,

Skolovani Seljakom sebe nazivam, Prosaosam Evropu i radiosam i Americi radio i ziveo i pre 3-4 godine pobegao iz Amerike jos pre krize i nekajemse,

Ljudi nema boljeg zivota nego u nasim Selima, Ali djavo neda mira trcimo trazimo“zelenu travu“

Kadase sracunam i preracunam dasam radio u Srbiji dva posla i dasam stedio i dasam radio po evropsko-Americkom preciznom sistemu skoro istobi se sracunalo nakraju.

Kazem omladini da sto pre odu iz Srbije ne cu Oni naci srece i bogatstva vec dase sto-pre OPAMETE da shvate dase svugde radi, Te plate nevredu ako covek nezna stediti i zrtvovatise za nesto sveje to iluzija imas sve i nista nemas, Sve doklese ne vratis na Selo i shvatis dasi tamo Car! Niko meni nedolazi i kaze propise, regulative, ili pomaknise!

Trebalomije skoro 20 godina dase OPAMETIM prosaosam celi Svet imao sve najlepse ali nista nije ONO „Moje“ sve to visilo na klinu taksimetra“ koliko para toliko muzike“ znaci imas dokle para imas!

To nije slucaj u Srbiji na Selu gde stalno imam i nema taksimetra. Teskoje to objasniti mladima kojisu puni sile misle da samo Oni imaju“budzu-batinu“ dugacku 3 metra jedva Svet ceka njih daim pokaze.

Naj tezi zivotni fakultetisu RADNA NAVIKA I KADACESSE OPAMETITI. Komsijama nije jasno Sto radim da to treba“neko drugi“da radi? Kazem ja nisam milioner i netrazim robove oko sebe a Ko trazi pare u zajam samo ponudim posao i svima dobro.

Jer na Selu se moze i zaraditi i ustediti, zamislite da za svoju ishranu nekoristim kantar a mnogo naroda jede preko kantara (prodavnici sveje izmereno) zamislite kakvaje to sloboda da nisam papagaj u kavezu komese baci zrnce? Mnogi nasi ljudi i zaboravilisu staje sloboda.

Извор: Политика Online (коментари корисника)