Средњевјековна српска презимена, имена и надимци

Libero2000 – 31. maj 2006.

У давна времена, у средњем вијеку Срби су имали презимена слична, па и идентична данашњим. То показују старе повеље, углавном сачуване у манастирима краљевским, царски, кнежевским, деспотским задужбинама.

Презиме је породично име, а на старосрпском одговарајуће ријечи су; порекло, прозвиште, придјевак.
Старинска народна лична имена, па од њих изведених презимена, заступљени су у Дечанској повељи под именом – дед, предак појединих сељачких породица.
Међу презименима преовлађује очево име, односно име неког претка (патроним).

Пишући о српским средњевјековним презименима бечки историчар Константин Јиречек, иначе Чех, дао је и више конкретних примјера.
Рецимо, сељачке породице на баштини протопопа Прохора зову се; Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи. Нека поповска породица код Призрена „Попови Дикановићи“ (Дечанска повеља 1330.године).

Код Дечана, налазимо у истој Повељи, сељаке који се презивају по неком преtku: Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић и друга.
Многа имена упућују на занимање претка: Ковачевић, Шавчић (од шавац), Поповић, Прахторовић (прахтор је порезник).

У Призренској повељи има неколико патронима из којих се види да су преци оних који су их носили доцније постали монаси, па су као такви доспели до високих црквених положаја. Тако неки шавац Драгомир презива се Калуђеровић, а неки поп Хранислав презива се Епископовић.

Из тог времена српске феудалне државе имамо још једну групу имена и надимака, од којих су настала презимена, каквих је било у свим европским земљама.
Такви су: Лисица, Муха, Јеж, Козодер, Свиноглав, Лојеоча, Злобрадић, Опаритул, Мутивода, Голозло, Голклас итд.
Занимљиво је да се презимена Голозлов, Голозловић,Голозлић јављају и у Загребу 1386.godine (Mažuranić: Prinosi za hrvatski pravno-povijesni rječnik 325).

У подужем списку учесника у битци код Ангоре, у којој је Србе предводио деспот Стефан Лазаревић, спомиње се и неки српски витез са презименом, сада тако драгом Хрватима – Павелић.
Гарантовано – није се звао Анте! То може посвједиочити г.Игор, који нам је раније постирао тај списак.

Више о Бјелопавлићима

Molim – vise o Bjelopavlicima? – Apr 11, 2004 Posebno me zanima, uz navodjenje bratstava, i opsirnije o onoj, u istoriji Crne Gore, poznatoj POHARI BJELOPAVLICA. Zelio bih vise znati o brdskom plemenu Bjelopavlici. Znam da se u nekim mletackim dokumentima, prvi put ,to pleme spominje l411. godine. Po narodnom predanju Bjelopavlici su nastali od Bijelog Pavla, kosovskog junaka, koji se, prezivjevsi tu bitku, zajedno sa dva brata doselio u Zetu. Bjelopavlici zive u najplodnijem dijelu danasnje Crne Gore, u dolini rijeke Zete, od Danilovgrada do manastira Ostroga. Znam za neka bratstva ,kao sto su Fulipovici, Pavicevici, Miljevici, Popovici, a sigurno ih ima jos. Poznato mi je da je o Bjelopavlicima pisao P. Sobajic [1923.], ali mi je ta njegova studija nedostupna. Da li bi me neko mogao uputiti na link ,na kojem bih mogao vise procitati o Bjelopavlicima.

---

IG0R – Apr 12, 2004

Мани се чланака у Кишобрану. Та новина није баш најбољи извор за историју, код пријатеља сам само на брзака прегледао чланак, спомињу су славе а није тачно да сви у Пиперима славе једну славу, ваљда је писало Аранђеловдан?

Шта те занима о Бјелопавлићима, неко посебно братство? Јави ми се ако те занима једна модернија студија братстава Бјелопавлића, из рецимо 1980-их, која узима у обзир и Шобајићеву и ажурнија је од ње.

Иначе репринт издање „Бјелопавлићи и Пјешивци“ (1923.) је издао Подгорички ЦИД 96. године, могу ти дати

Похара Бјелопавлића је настала поводом сакупљања пореза, нека ме исправи Аријевац уколико негде омашим. „Зеко манити“ илити књаз Данило (Зеко због зелених очију, манити зато што није најбоље упамћен међу Црногорцима) је обесчастио Даницу Кадић (удату жену) а његови перјаници друге бијелопавлићке девојке у Острогу.

Онда су се Бијелопавлићи дигли да се освете књазу, истерали њега и перјанике, а Зеко манити кренуо војском на Бијелопавлиће. То је била похрара Бијелопавлића, када су хтели истребити Бошковиће све под командом Мирка Петровића-Његуша (оца краља Николе).

Тодор Кадић је убио књаза Данила у Котору 1860. и осветио злочин. Потом се књаз Никола осветио Кадићима које је трајно протерао из Црне Горе (побегли у Ускоке-Дробњаке, Васојевиће и друге крајеве под Турцима, мењали презимена у Пешиће, Кљајиће итд.)

Потом су Бјелопавлићи (па и Кучи и Дробњаци) као најјача бијелашка племена узвратили зеленашима у Катунској нахији мило за драго (крв није вода) током Божићног устанка као ударне трупе бијелашких снага. То је била освета за похаре Куча и Бијелопавлића, за правашки терор над клубашима итд.

Детаљније о похари Бјелопавлића можеш овде прочитати

http://pub34.ezboard.com/fmontenegrofrm2.showMessage?topicID=66.topic

Пропаст Византије је порука западној Европи

Lavovic

11. decembar 2008

Поука оца Тихона

(Н. Коцић)

Откако је 31. јануара први пут приказан на програму руске државне телевизије, документарни филм „Пропаст империје – византијска поука” не престаје да узбуђује јавност у највећој земљи на свету. Ускомешали су се и многи духови ван њених граница. Не без разлога. „Пропаст империје – византијска поука” у основи се бави успоном и падом хиљадугодишњег царства, али, истовремено, и на не много скривен начин, говори о свему што се дешава у данашњој Русији, о проблемима са којима се она суочава, али и онима који јој се свакодневно намећу од стране такозваног Запада. Није стога чудно што је судбина Византије готово преко ноћи прерасла оквире средњошколских уџбеника и постала незаобилазна тема разговора свугде – од научних института и телевизијских дебата, до подземне железнице и фризерских салона…

iciparis (profesor)

11. decembar 2008.

Uzalud se svadjate i pokusavate nemoguće:

-ispravljati greške ili

-ponistavati uspehe istoriskih vojskovodja i careva!

Rastko Nemanjic je duhovni poglavar koji je putovao po istocnim hrišćanskim državama srednjega veka i sklapao mir sa duhovnim-crkvenim vlastima, koje su u to vreme krunisale Evropske i istocno-hrišćanske careve.

On je pripremao duhovno odlazak Stefana Nemanje sa prestola i primopredaju srpskog srednjevekovnog prestola, dok su se njegova dva brata (kao i danasnji Srbi, ) borila za prevlast (presto-krunu).

Stefan Nemanja je ocenivsi propadanje Vizantije, napravio kao veliki vojskovodja i svaki ujedinitelj, pokusao za zivota, da ujedini rasturene srpske državice na Balkanu u jednu veću hrišćansku i snazniju državu, poput Vizantije.

Dakle: Vizantija mu sluzi kao u z o r , u stvaranju nacionalnih država -zupa :Raska, Zeta, Duklja, Hum…kojima je na celu car ili kralj.

Sveti Sava je duhovno, u ime Hrista Spasitelja putovao i mirio zavadjene vojskovodje i otudjene srpske zupane, od svojih podanika Zecana, Dukljana, Rascijana, Humljana, Kotorana…

Za sve sto je radio i kao misionar postupao, Sveti Sava je iza svojih postupaka imao odobrenje rimskih poglavara i Konstantinopoljskih Patrijarha!

Propast Vizantije je poruka i Zapadnoj Evropi, Ujedinjenim Americkim Državama, Engleskom Komonveltu, da je propast imperije neizbezna kad nestanu duhovne vrednosti jedne ogromne ljudske zajednice koja živi na zajednickom državnom prostoru, pod istim barjakom, pod istim najvisim Zakonom-Ustavom, pod istim amblemima i vodjenoj istim geslom.

Npr. u Francuskoj: Liberté-Egalite-Fraternite, kod Srba: Samo Sloga Srbe Spasava…itd

Kada se iznevere duhovna gesla-devize, pocinje propast državnosti i raspad države i imperije.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)