Због чега се Војводина, која је превелика, централизује а остала Србија регионализује ?

Коментари пренети са Нова Српска Политичка Мисао

Децентрализована и ефикасна Србија

Чедомир Јовановић

субота, 06. јун 2009.

(Политика, 06.06.2009)

КОМЕНТАРИ:

Јозеф К.

3 субота, 06 јун 2009

Све и да овај човек, од данас, па још сто наредних година, говори само оно са чиме бих се могао слагати – не бих му веровао! И не мислим да у мом ставу према њему има нешто погрешно! Не, напротив – то је тек разумни опрез и ништа више. Кад би он био „мањи католик од Папе“, мањи војвођанин од њих самих, кад не би био инжењер туђих душа и „хирург који преобликује Србију“ можда бих и рекао: млад је човек, требало би му дати шансу. А овако: шанса њему – пропаст нама! Жалосно је што он и његови и не траже шансу од мене и осталих грађана, овде у фингираној демократији. За њих се нађе начина, па наметљива асоцијација на просећени апсолутизам и не изгледа претерано. Уз то, и „сила бога не моли“, а они су њена претходница. Пример је Република Српска; замислите тамошњег Чеду (ипак, извините – немојте га ни замишљати)!
И када каже: „Што се ЛДП-а тиче, процес децентрализације заправо је механизам за суштинску демократизацију друштва. Он мора брзо да доведе до већег непосредног учешћа грађана у доношењу одлука“ – то је светла страна, а тамна? ЛДП без ње није! ЛДП да жели више демократије?! Шупља прича за наивне!
Зато: „треба се чувати Данајаца и кад ти дарове доносе„!

Млади Џедај

субота, 06 јун 2009

Ништа од овога није тачно. Србији не треба федерализација (како је Јовановић зове, „децентрализација“), не постоји ни једна корист од тога, само штета. Напротив, Србији треба јака централна власт, као у Русији, да брани национални интерес, уједини народ и контролише олигархе. Јовановић се залаже за ово не из убеђења, него из личне користи. Можда није свестан, али овај план пректично значи уништење Србије као независне државе. Да ли он то не зна или га није брига?

Много тога „смрди“ у овој идеји. Мени она делује као покушај „коначног решења“ европских и америчких глобалиста за Србију, исцепкај земљу, уништи заједничке институције, нагласи регионалне, верске и националне разлике – завади па владај.

Тај ЛДП ми је мистерија, како ти људи не виде да раде на штету земље у којој живе. Или, ако виде, како живе са тим. Баш због те антидржавне и ненародне политике не прелазе 7% на изборима.

Jovanovic – strucnjak za regionalizaciju?!

субота, 06 јун 2009

1. Zbog cega se Srbija regionalizuje, a Vojvodina, koja je prevelika, centralizuje?

2. Molim citaoce da navedu argumente i kvalifikacije Jovanovica za pisanje i objavljivanje ovog teksta. Da li su ovo novi politicki ‘strucnjaci’ u Srbiji??!!

3. Za sta je Jovanovic strucan? Znaci: Ne kontekst, ne politicka funkcija, vec radna biografija, kvalifikacije i disciplina, pa onda odgovor u dve reci (Za ekonomiju, za pravo, za reziju, za dramaturgiju). Samo u dve reci.

Ala

субота, 06 јун 2009

Srbiji treba Parlament u kome sede obrazovni,ozbiljni i radni ljudi koji ce da stite sve prerogative drzave zapisane Ustavom.
Interesantno je da javni tuzilac,sudije ustavnog suda nisu ni analizirale protivustavne (protivnarodne) stavove LDp i njenog vodje.
Srbija je mala i jedva samoodrziva drzava-potrebno je ucvrstiti poverenje i saradnju naroda i vlasti,insistirati na zakonima ,proizvodnji i izvozu,zastiti prestale namenske industrije,jacanju skolstva i ukupnog obrazovanja gradjana.
U bilo kojoj zapadnoj drzavi,ne samo sest ministara kao u GB, vec bi cela vlada, sa sve predsednikom letela,da postoji ovakav parlamentarac koji zivi u luksuzu nepoznatog porekla. A Ministarstvo pravde cuti?!Poreska uprava cuti?!A gone sirotinju sto prodaje snale po ulicama!
Ceda, Pajtic, Drinjakovic, Comic , Canak, Ostojic su pravi reprezenti aktuelne vlasti.
Potrebno je da gradjani cele teritorije budu reprezentovani (kao u anglo-saksonskim parlamentima) i imaju pravo na ucesce u razvoju drzave; kao i odgovornost, sto se cesto potiskuje u drugi plan.
U istorijskom momentu prezivljavanja nacije ove „strucnjake“ treba ostaviti da se izgradjuju i obrazuju uz rad. Samo neznaje velikih razmera,opijenost spanskim serijam moze da podrzi slicne likove.
I Djindjic je odstranio i njega i Bebu-zasto?
Bilo bi dobro da smo saznali.
Cedo,ostavi nas!

MILAN

субота, 06 јун 2009

On samo otvara usta a govori Latinka Perović.

НИКАДА се суштина непрегелдних политичких мутних времена и вођа може успешно разрешити ЛИНЧОМ ПОЈЕДИНЦА

Шта је то Ђинђић учинио?

dulebg (posmatrach)

29. april 2009.

Ево ме неко критикује како не патим за Ђикијем, а његовом смрћу смо се уназадили за 15-20 год. Ајде сад да чујем: шта је то Ђинђић урадио за ову замљу и народ, одн. шта је (конкретно) изјавио да ће урадити?

Унапред да кажем – не верујем да ћу добити иједан јасан одговор, јер их ни нема.

maliperica1 (ing)

29. april 2009.

У политици ниси само оно што јеси, већ много више оно што дозволиш да други од тебе направе…

Ђинђић је ипак био на жалост свих, сувише наиван.

***

НИКАДА се суштина непрегелдних политичких мутних времена и вођа може успешно разрешити ЛИНЧОМ ПОЈЕДИНЦА. Такав линч говори много више о свим отвореним али, много више и скривеним стварним разлозима напада и тоталитарне хистерије која иде до ликвидације.

Непоновило се НИКАДА и никоме таква ситуација, не због онога који је ликвидиран, већ због народа у целини.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Апсурд технолошког развоја

ecolid19 (hemicar)

26. avgust 2007.

Ima mnogo vise, mnogi nikad nisu ni bili u evidenciji nezaposlenih.
Znam dva doktora hemije 50+ koji isto kao i ja već godinama ne rade ništa, nisu prijavljeni na biro, jedna je u inostranstvu sa stalnim boravkom domaćica, drugi u BG sa americkim doktoratom i postocom. Nekada smo zajedno radili u BG i svi mi redovno konkurisemo i ništa.

U vreme Djindjiceve vlade vise stotina istrazivaca je odpusteno sa beogradskog univerziteta zbog specijalizacija u inostranstvu, sve magistri i doktori, većinom mladji.
A na visokoskolskim ustanovama u Srbiji se dobija zaposlenje samo preko teskih veza. Beogradski univerzitet (fakulteti i instituti) imaju oko 30-40% viska zaposlenih, rad se ne može se uporediti sa zapadom. Nasoj idustriji takvi kadrovi nisu potrebni jer nemaju istrazivanje i razvoj, rade po stranim licencama.

No na zapadu situacija nije ništa bolja, SVUGDE SE TRAžE SAMO MLADI, kako u americi tako isto je i u EU. Čak ni doktorati sa najelitnijih univerziteta danas nisu vise garancija za miran i bezbedan radni vek. Imam jednog kolegu iz generacije u inostranstvu koji je sa doktoratom i postdocom sa Harvarda i 16 godina u elitnoj industriji dobio otkaz pre neku godinu, nije nasao posao u tom ogromnon gradu, morao je da se preseli u provinciju, u manju firmu i na slabiji posao.

Univerzitetima u svetu su potrebni magistranti i doktoranti da jeftino odrade mnoga naucna istrazivanja, a šta će oni posle to nikog nije briga. Ima dosta onih koji godinama rade neke postdoktorate, ali posao nikako da dobiju.

Idustrija mnogo bira, može, za svako visokostrucno radno mesto konkurise vise stotina kandidata iz celog sveta. Ako traže sa iskustvom onda industrijsko i usko strucno, i ne primaju ništa manje od odnog sto traže, često se vise puta obnavljaju isti konkursi, tarze se svakojaki uski najaktuelniji profili. A kad se posle reorganizuje vrlo lako se odpustaju radnici, i zaposljavaju neki mladi novi profili. Na primer Pfizer odpusta 10.000 radnika, vise R&D se zatvara.

Sa vrlo brzim tehnoloskim razvojem (kompjuterizacija), vremena su se drasticno promenila, tako strucni profili i iskustva brzo zastarevaju, mada zvanicno diplome važe. Mladi za penzije i stari za posao. Apsurd tehnoloskog razvoja. Sto je vise obrazovanje i uzi strucni profil utoliko je teze naći posao. Teško se dobija prilika za neku manju prekvalifikaciju ili usavrsavanje zbog ogromne konkurencije, samo preko teske, teske veze.

Recimo hemija je prolazna svugde u svetu bez problema, ali se puno traže novi profili: life science ili medicinal chemistry (mesavina hemije, farmacije i biohemije), zatim material science (hemija, ficika hemija i tehnologija), biotehnologija i još uze strucniji. Toga nije bilo u moje vreme, radila sam za dve oblasti ali samo deo, ne sve sto ti novi doktoranti rade.

Ja sam gotovo digla ruke od svoje profesije i strucnosti, dosta mi svega, 25 godina u nauci i to nikom ne treba, ali je nesreca da zbog tereta diploma i radnog iskustva ne mogu dobiti ni najobičniji posao gde se trazi samo srednja strucna sprema. Ako precutim iskustvo pitanje je sa mojim godina šta sam dosada radila, a preporuke od predhodnih poslodavaca? Nema nekog izbora. Muka mi je od svega.

To je moje vidjenje prirodnih i sličnih primenjenih nauka.

Eto ja nisam kao student ništa drugo radila osim studirala, zavrsila sam za 4 godine 10 semestra i sa 30 doktorirala, nisam imala potrebe ali ni vremena.
Sad odem u neku prodavnicu da se prijavim za prodavacicu, pa mi kažu veliki je nedostatak da uopste nemate nikakvog iskustva u prodaji (retail) u velika strucnost!? i ja ne dobijam, NE MOGU DA DOBIJEM BILO KAKAV POSAO, a prijavljujem se za sve moguće, verovatno ni za čistacu me ne bi primili jer nemam iskustva u toj oblasti ili zato što nisam u stanju da dizem terete od 10-20kg svakodnevno, i nemam preporuku i vezu. Pa ja treba od nečeg da živim, ja već 2 godine ništa ne zaradjujem.

DIPLOME I AKADEMSKO RADNO ISKUSTVO SU OGROMAN HEDIKEP ZA DOBIJANJE ObičnOG POSLA, a o ponizenju da ne govorim.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Београдски универитет

Valja li taj Beogradski Univerzitet?

Ivan – Dec 10, 1998

Ovo je odgovor na post na topicu ‘valja li ta amerika’…

ali mislim da zasluzuje poseban topic. BlackAdder je pomenuo kako neko treba da bude zahvalan sto je studirao besplatno kod nas…

u odnosu na USA gde se to placa.

Terapeutista – Dec 11, 1998

Dobra tema.

Diplomirao sam na B.U. pre 15 god. sa prosecnim uspehom (u roku). Gimnaziju zavrsio i to onu staru, klasicnu (matematicki smer – hvala lepo – predzadnja generacija pred „usmereno“).

Vec 9 god. u Kanadi radim isti posao kao i u Beogradu.  Ovde polagao ispite i bio na obaveznoj praksi da bi dobio registraciju i verifikovao Diplomu. Ukratko, smatram da imam iskustvo za ovu temu.

Posto je Ivan pitao „Sta se trenutno desava sa B.U.?“ moj odgovor je NE ZNAM. Da se politizovao vise nego ikada je cinjenica. Da li valja kao sto je nekada valjao mislim da NE, ali sam siguran da je to posledica sistema a ne krivica B.U. Isto tako sam SIGURAN da oni ljudi koji imaju cilj u zivotu i dovoljno volje i ambicije da ga ostvare, mogu sa uspehom da ga zavrse (Univerzitet) i da budu jako priznati i poznati strucnjaci.

Проблем српске државе и српског народа није демократија већ одсуство морала и националне свести

Pitanje za Dimitrija a i ostale..

miskop(besposlicar)

17. novembar 2008.

Šta mislite, zbog čega je Voja Koštunica pristao da pomoću neregularnih

izbora dodje na vlast ?

On je morao da zna da su izbori pokradeni.

Da su od početka neregularni makar i zbog toga sto je USA ucestvovala

na izborima a to je zabranjeno.

Šta je u pitanju ?

Voja bi trebao da je posten covek…nije lopina.

Nije gladan vlasti (po svaku cenu).

Zašto je onda pristao da uradi nešto protiv čega se decenijama on

sam najviše bori …a to je Legalizam i vladavina prava a ne rulje ??

Dimitrije_17. novembar 2008.

Коштуница је дошао на власт јер Слободан Милошевић више није могао да буде на челу Србије. То је бар јасно. Да је Милосевић био паметнији, требао је да смири страсти и демотивише противника тако што би дао оставку и пустио да се опозиција сама побије око места председника, а СПС би са неких 40% посланика у Скупштини веома лако могао да контролише ситуацију у држави и тиме обезбедио »мекану смену власти«.

Дакле, уместо да је Милошевић пружио тајну логистичку подршку Коштуници и неким другим поштеним странкама, он је заоштравао ситуацију и себе довео у позицију да власт изгуби у »мини револуцији«.

Уместо да отупи оштрицу опозиције и индиректно задржи позиције у власти, он је дозволио да се створи тензија у држави, а самим тим и преузимање власти од стране криминалаца са чарапама на главама.

Имати Милутиновића на челу Србије, Павковића као начелника генералштаба, контролу полиције, контролу ДБ-а, имати власт у локалу и држави – а све то рескирати тиме што је излазио на црту Коштуници, то је била велика грешка.

Што се тиче самих избора, тачно је да Коштуница није имао више од 50% гласова, али је исто тако тачно да ни Милошевић није имао већину. Нема никакве сумње да је Милошевић покушао да покраде изборе и тиме још више погоршао своју позицију. Милошевић је био потрошен политичар и све што је требало да уради је да се повуче уз обећење да неће бити испоручен Хагу. Да СПС није доживео крах, и да се Ђинђићу није дало толико власти, Коштуница би имао много већи маневарски простор и Милошевић никада не би био испоручен Хагу.

Уосталом, сви добро знају да само две особе нису потписале папир о изручењу Милошевића. Једна од те две особе је био Коштуница. Милошевића су издали његови полтрони као што су Милутиновић, Павковић, Ивковић, Легија, Станишић итд., а не Коштуница. Милошевич изгледа није знао за ону народну: »Боже, сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.« Коштуница је био Милошевићев противник, али поштен противник.

Слободан Милошевић је сам себе уништио, а Мира га је докрајчила. Коштуница ту ништа није могао.

Коштуница је први српски политичар свих времена који је мирно напустио власт. Он на примеру показује како се води држава и политика, али шта то вреди када народ то не зна да цени.

Целокупна Коштуничина политика се ослања на два стуба – демократија и национални интереси. Једно без другог не иде. Није могуће бранити интересе државе без подршке у народу, а исто тако нема демократије ако је држава угрожена.

Са теориског аспекта демократија је утопистички концепт јер пре или касније капитал деформише политичку слику државе, а самим тим и демократија постаје фарса, али са становишта реалполитике и праксе – демократија у нашим условима је нужност. У целој српској истоји владари су се убијали и самоубијали, а Србија је стално била под окупацијом или у рату. Било је крајње време да се проба и та демократија.

Мада, као што рече цига за социјализам »што прво на мишеви нисте пробали?«.

Проблем српске државе и српског народа није демократија него одсуство морала и националне свести.

Важно је да један Коштуница буде на политичкој сцени Србије, да народ има прави избор, а ако не гласа за нега онда нека не криви друге за пљачку и хаос, него нека криви себе. Излазак на изборе је одговоран чин, тада се глас не даје циркузантима и лажовима који се утркују у лажима, већ онима који знају шта раде и не обећавају оно што не могу да испуне.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ђинђић је био мали човек на погрешном месту у право време!

novelist (essayist)
01. novembar 2008.

Djindjic je bio mali covek na pogresnom mestu u pravo vreme! Nije imao ni kapacitete ni karizmu da vodi jednu zemlju u tako vaznom trenutku.

Djindjiceva vizija nije bila kako da spasi srpski narod od tudjeg, pa i sopstvenog nacionalizma, nije bila ni kako da izvrsi prelaz sa socijalne na trzisnu ekonomiju. Jedino sto je pokretalo Djindjica i njegovu svitu je bilo kako da srusi Milosevica i docepa se vlasti. Ni Djindjic pa ni njegovi nasledinici nisu imali, niti sada imaju, viziju kako da Srbiju uvedu u red malih, ekonomsko srednje razvijenih, i politicko relativno stabilnih zemalja jugoistocne Evrope.

Sve sto je Djindjic radio je bilo po inerciji, bez plana i programa. Mnoge je stvari radio po ‘direktivi’ a nije znao ni kako da ih odradi ni zašto ih radi. Oslanjajuci se na kriminalne grupe da ga izdignu u njegovoj borbi za vlast, a kasnije pokusati da se oslobodi istih tih svojih kriminalnih ‘saboraca’ bio je veliki zalogaj za Djindjica, pa i za malo sposobnije nego sto je Djindjic bio.

Mogao je Djindjic lekciju da nauci na primeru Juzne Amerike (Kolumbija) ali je samo pokazao da je bio covek bez politicke svesti koji je zeleo da menja buducnost a da nije savladao ni proslost. Djindjic je jedan od mnogih sa ovih prostora koji je ostavio balav trag iza sebe, trag nedostojan ozbiljne politicke analize.

Kao sto je Djinciceva politicka karijera nedostojna ozbiljne analize, tako ni diskusija sa bubuljicavim ‘reformatorima’, kojima mracna strana Srbije pocinje sa dolaskom Milosevica na vlast, a svetlost na kraju tunela se javila sa dolaskom Djindjica i njegovog protage-a Tadica, nema nikakvog smisla.

Pubertetlije koji nisu u stanju da prepoznaju sličnosti između grobara Jugoslavije, Milosevica, i grobara Srbije, Djindjica, ne mogu da razumeju da prosperitet jednog naroda ne podrazumevaju sengenska viza, skupa kola, kondominijumi i lake zenske. Tragedija je još veca uz cinjenicom da ovi ‘europski’ orijentisani bubuljicari ne bi bili u stanju da prezive ni 5 dana u toj istoj EUropi bez roditeljskog kazana.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)