Значи, ми са обе стране углавном прихватамо оно најгоре
Извор: Нова Српска Политичка Мисао
Србија – машина за копирање
Миодраг Зарковић
субота, 11. јул 2009.
Непријатно сам се збунио претпрошле године, негде у летње доба, кад су ми познаници из Норвешке, који су први пут боравили у Београду, затражили да их одведем у неки ноћни клуб у којем могу да чују српску музику.
Чекај мало, зачудио сам се у себи: странци, а захтевају српску музику?! Не српске ратне злочинце, српску колективну кривицу или мултикултурно парче српске територије – с тим не би било проблема, такве робе имамо у изобиљу, увек спремне за све који је траже – него српску музику!
Океј, закључио сам, колико год ненормалан био њихов захтев, испунићу га, водићу их на такво место. Само, које?! У ком то београдском ноћном клубу пуштају српску музику? Постоји ли уопште српска музика прилагођена ноћном животу, панично сам се запитао…
Са истим тим проблемом који сам ја решавао пре две године, ових дана суочавају се волонтери на Универзијади. Оне хиљаде спортиста, пристиглих са свих крајева света, неминовно од својих домаћина траже да им покажу карактеристичне, оригинално овдашње знаменитости. Па и у ноћном животу. Поготово у ноћном животу! Могућности за добар вечерњи провод важно су обележје сваке метрополе, а они су све млади људи. Пожелеће да виде како се њихови вршњаци у Србији забављају кад падне мрак. Као и они моји луди Норвежани, затражиће од својих домаћина да их одведу у типично српски амбијент.
Они који су то већ урадили, мало се разочарали. Дневни лист „Блиц“ је пре неколико дана пренео утиске појединих такмичара, придошлих са разних страна света, на почетку боравка у Београду. Поред укусне хране и лепоте овдашњих жена, што су већ општа места, истакли су и ноћни живот. Али, пожалили су се да није превише аутентичан. Тако је један турски спортиста (који је инсистирао на анонимности како га тренер не би казнио), рекао да су се он и његови саиграчи већ прве вечери искрали из универзитетског села и упустили у провод:
– Осим стране музике, пуштали су и српску, која је слична нашој, па не можемо да је слушамо баш целу ноћ – искрен је био млади Турчин.
Аустралијски кошаркаш Нејт Томлинсон каже да је потпуно одушевљен сплавовима, јер никада раније није видео клубове на води. Ипак, и он има примедбу:
– Једина замерка је што сам слушао страну музику, коју слушам и код куће. Волео бих да сам чуо нешто ваше.
Искуства ова два академца заиста верно одсликавају овдашњи ноћни живот, најурбанију страну Београда (и сваког другог велеграда). Клубови у Београду деле се на оне у којима трешти турбо-фолк, и оне у којима грувају западни хитови. У једном од ових првих био је млади Турчин, па му је досадило да слуша песме које су накарадне копије музике његове земље. У једном од ових других обрео се млади Аустралијанац, па му је недостајало нешто што не може да чује и у својој земљи.
Музика која се слуша по ноћном Београду ни по чему није специфична, јединствена, оригинална. У реду, та чињеница, сложићемо се, није највеће зло које може да снађе један град и земљу којој је он престоница. Али, није ни пријатна, јер указује на озбиљније проблеме од губљења музичког идентитета. Рецимо, на свеобухватно одумирање националног идентитета.
У школству је преписивање регулисано на врло једноставан начин – забрањено је законом! Зато ученик који преписује може од тога да има неку корист само ако га наставник не ухвати, па се из петних жила труди како би његова илегална активност остала непримећена. У српској политици, међутим, ствар стоји потпуно другачије. Преписивање као да је не само дозвољено, него и пожељно. Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо. Срећни смо када нас неко похвали да смо добро преписали и очекујемо неку награду за уложени труд, најпре „бели шенген„, а касније и чланство у Европској унији.
Насупрот очекивањима, такво одрицање од својствености и посебности не доноси никакве користи, нити олакшице. Нико не воли плагијаторе. Још мање цени. Анонимни Турчин, кошаркаш Аустралијанац и остали спортисти који буду схватили да је српска урбана култура ишчезла не само из ноћног, већ и из дневног живота, а да нам је национални идентитет страдао у транзицији, неће нас због тога нимало више поштовати. Управо супротно. …
Darko Andzic
8 субота, 11 јул 2009
Pa nije sve sto je u ovu zemlju doslo sa zapada bilo apriori lose. Ako sam protiv omogucavanja gej brakova ili legazizacije narkotika, nisam protiv klasicne muzike, rock n roll-a, jazz-a itd. Ja bih ta pomalo fundamentalisticka shvatanja cenio samo kod onih ljudi koji se odreknu svega sto dolazi sa zapada, to su dosledni ljudi. Sa druge strane za istok smo vezani pravoslavljem, slovenstvom, mentalitetom, kulturom ali iygleda da se nista od toga sa istoka ovde nije primilo, kao komunizam i turski mentalitet. Znaci, mi sa obe strane uglavnom prihvatamo ono najgore.
Ne vidim nikakav problem da uzivam i u srpskoj autenticnoj muzici (STAROGRADSKE,IZVORNE, KAFANSKA BOEMIJA) i rock muzici. Sa druge strane dosta tih sto na taj nacin srbuju,slusaju muziku koja se moze podvesti pod „radio teheran“, i taj melos nije nas, vec od onih koji su nas 500 godina kinjili i ubijali.
„Нема смисла, ни постојања без идентитета”
Преузето са Нова Српска Политичка Мисао
У Европу само са идентитетом
Маринко М. Вучинић
четвртак, 09. април 2009.
…
Шта је председник Србије рекао на овој манифестацији што је изазвало тако жустру реакцију? „Нема уласка у Европу без идентитета. Нема смисла, ни постојања без идентитета. Бавећи се политичким послом, врло често сучељавам се са људима који мисле да са лакоћом можемо у периоду процеса глобализације изгубити свој идентитет. Није процес глобализације губљење идентитета, већ допринос и нашег идентитета идеји заједничког света. Дакле, у Европу само са идентитетом. Политику не чине само економија, европске интеграције и партијска препуцавања, већ у њу спадају култура и идентитет. Управо због тога границе не би требало дефинисати само државним границама. Тамо где се дешава наша култура, где се певају наше песме тамо су наше границе. Не треба никада да дозволимо да се скупљамо унутар постојећих граница. …“ …
Посебно је важно наглашавање значаја културе као везивног ткива нашег националног идентитета. Култура уноси у национални идентитет толико неопходно осећање припадања једном обрасцу и систему вредности. У реаговањима на ставове председника Србије присутна је и нека врста чуђења шта се он уопште обрео на манифестацији фолклора „Златни опанак“ чија логика, како каже Петар Луковић, не захтева памет, већ добар рад ногу. О томе сведочи и карикатура Бориса Тадића (у седећем положају, спуштених панталона држи се за врх опанака шиљкана и говори у микрофон) на првој страни Борбе коју прати коментар да је председник Тадић својим говором потврдио тачност теорије о настанку опанака и тако увеличао манифестацију фолклора. …
Milan
четвртак, 09 април 2009
Izmišljeni kontrapunkt između Borisa Tadića i DS i Petra Lukovića i LDP jeste upravo to – imaginacija i tendenciozna predstava koju su zajednički finansijeri obe strane uredili kako bi u Srbiji postojao privid više političkih mišljenja. Sav patriotizam našeg predsednika svodi se na predizbornu i međuizbornu kampanju i mora se biti jako naivan kako bi u toj ispraznoj dijalektici neko uvideo i ponešto realno. Mene sva ta halabuka uz nultu realizaciju nije ubedila da je predsednik zaista privržen liniji patriotizma i integriteta ove zemlje. Dakle, predsednik je tu da bude dobra marketinška priča – sa druge strane Liberali i NVO pričaju otvoreno o zajedničkim projektima koje uz predsednika realizuju. Žao mi je što ova podmetačina koja dolazi iz američke kuhinje i dalje uspeva neke da zavede i da ih ubedi kako je predsednik tobož u nekoj zavadi sa liberalnom strujom. Ima li bolje dimne zavese od te?
Hajde da vidimo i nešto sem praznih priča pa da poverujemo. Sećam se da je proslavljajući izbornu pobedu, predsednik baš delovao kao „spreman za akciju“. Vidim da se sva predsednikova energičnost i završila te noći.
Neka nam je sa srećom, trebaće nam.
Полако губимо себе, зато ништа и не нудимо западу, јер смо прихвтили њихове вредности. Доказ ВЕЛИКИ БРАТ
Ж Јововић, 22/03/2009,
И сувише си умерена према Чанку и овој емисисји. Тешко ми је да схватим да данашња младеж са толиким интересовањем гледа ове глупости, па нешто размишљам колико књига данас ђаци прочитају из лектире, колико се песама познетих песника анализира у школи, они се чуде што моја генерација и данас без по муке одрецитује Дучића, Ракића, Змаја. Јесењина…Одакле да науче, са ТВ-а, интернета, тешко. Сада се само чека шта ће да нам поклони „запад“. Полако губимо себе, зато ништа и не нудимо западу, јер смо прихвтили њихове вредности. Доказ ВЕЛИКИ БРАТ.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Па наши људи мисле ако прихвате туђе обичаје и културу да су културни а у ствари не знају да у Европи се највише цени и поштује баш та различитост у језику
potok (profi vozac)
18. decembar 2007.
a evo nekih pravih srpskih reci koje smo mi zamenili turcizmima germanizmima, i drugim tudjicama
Srpski Turski
vratnica – kapija
dvoriste – avlija
dimnjak – odzak
vreca – dzak
put – drum
most – cuprija itd.
besplatno – dzabe
Srpski Nemacki (germanski)
zanimljivo – interesantno
tacka – punkt
besplatno -gratis
snizenje- akcija(akcion)
unazad – rikverc
zavrtanj -sraf
uredjaj(naprava)-Masina
Srpski Italijanski
shvatas – kapiras
A o novim engleskim recima moglo bi da se pise cela jedna knjiga. Ovako ni jedan narod ne omalovazava svoj jezik kao Srbi. Ako ovako nastavimo da ubacamo tudje reci za nekoliko generacija potpuno ce da izgubimo svoj jezik. Zalosno je sto niko odgovoran u ovoj zemlji nista ne preduzima vec nemo posmatra nestanak sopstvenog jezika,a toboze puna su im usta nacionalnog interesa. Ako uopste znaju sta to znaci.
Kod nas treba u skoli da se uvede predmet gde ce da se izucava o patriotizmu identitetu o razlikama medju narodima, o kulturi i o svemu sto je vezano za jedan narod i drzavu.
Pa nasi ljudi misle ako prihvate tudje obicaje i kulturu da su kulturni a u stvari neznaju da u Evropi se naj vise ceni i postuje bas ta razlicitost u jeziku, pismu,mentalitetu, i uopste kulturi. Pa Evropska unija pociva na tome.
„Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други”
Рокфелер: Интернет је највећа опасност за нацију
abvgd (…)
23. mart 2009.
http://www.abovetopsecret.com/forum/thread448462/pg1
Ето, дошло је време да се лепо поздравимо…ускоро неће више бити овог немарног ћаскања, кад друг Рокфелер и другови Ротшилди лепо уреде интернет, да не буде више опасности…
‘Ајд’ у здравље, лепо је било :)
abvgd (…)
23. mart 2009. u 14.46
Каже друг Рокфелер да би можда било боље да се вратимо на папир и оловку, толико су опасни ови хакери…нападају на основне националне вредности. Јадан Рокфелер.
Иначе, из две државе стиже далеко највише хакерских напада на свету…није тешко погодити:
1. Израел
2. САД
loret (kvizer)
23. mart 2009. u 15.19
Slobodna misao i reč se ne da sputati.
Drecun (natikurovic)
23. mart 2009. u 15.19
cika roki i rotsild su još 90-ih odlucili da zaustave svaki tehnoloski i ekonomski razvoj kako bi sto lakse mogli da manipulisu ljudima.
iz knjige bivšeg britsnskog obavjestajca dzona kolemana koja se zove „hijerarhija zavjerenika i komitet 300″, a stampana je 1991.
plan iluminata i komiteta 300 (cika roki i rotsild su glavni iluminati):
1.svijetska vlada, novi svijetski poredak sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlascu.
2. potpuno unistenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa.
3.unistenje religije, posebno hrišćanske, sa izuzetkom samo njihove, gore spomenute tvorevine.
4. kontrola svakog pojedinca pomoću cipa- cipovanje.
5. potpuni prestanak industrijalizacije i prestanak koristenja nuklearne energije.
postojeci industrijski pogoni iz USA će se preseliti u zemlje treceg svijeta gdje ima robovske radne snage u izobilju koji će raditi tako reci za dzbe.
6. legalizacija droge i pornografije.
7.depopulacija velikih gradova prema ugledu na rezim pola pota
8. obustavljanje svakog naucnog razvoja.naročito u oblastima fuzije, medicine i elektrotehnike.
9.ogranicenim ratovima, izgladnjivanjem i sirenjem bolesti smanjiti broj stanovnika planete za bar dvije milijarde.
10.oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radnicke klase.
11. svim ljudima sirom svijeta onemogućiti da odlucuju o sopstvenoj sudbini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom upravljati tim krizama dok se ljudi ne zbune i ne demoralisu stoce dovesti do masovne malodusnosti.
12.uvodjenje novih kultova licnosti i naduvavanje postojecih među koje spadaju rok muzika, gangsteri poput prljavih i perverznih roling stonsa mika dzegera. gangsterske druzine koju posebno podržava evropsko crno plemstvo i svih rok zajednica koje je stvorio tavistok institut pocevsi od bitlsa.
13.prouzrokovati POTPUNI SLOM SVIJETSKE EKONOMIJE I TAKO STVORITI POTPUNO POLITICKO RASULO.
14.PREUZETI VLAST NAD SVEUKUPNOM SPOLJNOM I UNUTRASNJOM POLITIKOM USA
15. dati punu podrsku nadnacionalnim institucijama poput ujedinjenih nacija, MMF, svijetske banke, međunarodnog suda itd.
16.podrediti vlade svih država i u njima subverzivno djelovati iznutra kako bi se unistio integritet i suverenitet država koje te vlade predstavljaju.
17.organizovati svijetski teroristicki aparat.
18. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u americi u namjeri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog unistenja.
ima još desetak tacaka, ali i ovo je previse za one koji razmišljaju svojom glavom.
ockap_
23. mart 2009. u 15.56
Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.
TeslianA
23. mart 2009. u 16.44
>> Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.
Camerika se može i te kako izolovati pa da postane totalno nepristupna za razlicite kanale komunikacije. Samo ja mislim da će oni sto vise da krenu u akciju kontrolisanja većih sajtova (Google, YouTube, itd.) kao sto kontrolisu vece medijske kuce.
Vidite, i pored interneta mi Srbi u opste ne uspijamo da prodremo bilo šta našim sirim masama u matici a i dalje vecina njih bleji na u92. Na neku ruku nas iskorastavaju kao rematolicki faktor (kroz upotrebu „JEWEA” i drugih ekipa) da bi podvalili b92 i ostale neprijateljske sajtove kao nešto normalno.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…
Некада смо као народ били уважавани и цењени чак и од непријатеља, а данас нас нико не зарезује…
jedan u iseljenju 09. septembar 2007.
Dragi gradjani sa naših prostora,
Neverovatno je koliko negativne energije i jalove pameti trosimo na
ovim diskusijama koje obično zavrse u cor sokaku.
Po svemu sudeci iz prethodnog, izgleda da je svako od nas dovoljan sam sebi, pa se i nalazimo na globalnoj pozornici tu gde jesmo. Bilo
koji region u bivšoj nam zajednici „bratskih“ nam naroda (izuzetak Slovenija), nije postedjen ovoga poroka, pa nam se zato i svasta izdesavalo.
Nekada smo kao narod bili uvazavani i cenjeni čak i od neprijatelja,
a da nas niko ne zarezuje kao ozbiljnog sagovornika i ravnopravnog
partnera po svim pitanjima koja se odnose na nas opstanak.
Pre vise od pola veka kao narod smo sticajem okolnosti, nasilno poceli
gubiti svoj identitet, koji nas je pre dve decenije doveo pred svrsen cin. O svemu ovome prilično uverljivo je pisao covek sa prostora o kojem sad raspravljamo. Danko Popovic.
Oduzimanjem lične imovine u ime nekakve socijalne pravde, poremecene su osnove na kojima opstaje i traje svako napredno drustvo, a da ne pominjemo masovnu likvidaciju uglednih gradjana koji su bili glavna prepreka u stvaranju „novog coveka“.
Ta tkzv. drustvena pravda, od sumadijskog marljivog domaćina nacinila
je pecalbara, prvo na sopstvenom posedu, a kasnije i njegove potomke
po zapadnoj Evropi. Radnicka klasa je bila osnova opstanka novog jedno
partijskog sistema, imala je izvesne privilegije, ali je uglavnom
prezivljavala sa poseda na kojoj su ostali stariji clanovi porodice.
Ovo međusobno prepucavanje koje se odnosi na nekakve dezurne krivce iz raznih oblasti Srbije i bivše zajednice „bratskih naroda“ koji su se naselili u Sumadiju, nema ništa zajednicko sa stvarnoscu. Narod se ponasao bas onako kako su prilike „odozgo“ diktirale, na koje niko nije smeo javno suprostaviti.
Setite se samo slučaja Djordja Martinovica kojeg su „nasi“ u ime bratstva jedinstva nagovarali da prizna da je sam sebi stavio flasu
u chmar, a da ne pominjemo silovanja, pozare, oslepljenje stoke i niz
drugih pritisaka. Nikad skoro nijedan slučaj nije pravno rešen.
Nije ovo nesreca pojedinacna, već celog našeg naroda na svim prostorima bivše nam zajednice.
p.s. mnogo smo posrunuli i trebace prilično vremena da se uspravimo.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Све сам „поштен“ свет који се крио иза лажног идентитета
poLUTKA (pa lutka brate) – 18. januar 2006.
Prilog o tome da je tile bio spijun. Navodno ga „rođeni“ u Kumrovcu nisu prepoznali pa se i zgledase:„Ovaj ne lici na našeg Jozu.“ I navodno da je pravi J. Broz sahranjen u Zemunu. To bi valjalo proveriti. ALi može i ovo da se pridoda. Jedna od ranijih diskusija:
Отворен један од најважнијих архива
Ninoslav (Traktorist) – 26. juli 2005.
Руси су отворили приступ архиву Коминтерна. Цела документација је стављена у режим он-лајн и доступна преко интернета. Доступ је могућ преко академских организација из целог света.
…
Огромна количина материјала – документована комунистичка подривачка политика јудејских комуниста према националним државама у првој половини 20. века – слично ономе што се данас ради у оквиру „демократских револуција“.
honeybrownale – 26. juli 2005. u 14.02 (registrovani član)
Vidi personal fajl za Hromog Dabu:
Kominterna ga vodi pod pravim imenom Valter, Fridrih a ostalo ukljucujuci i Broz su mu nadimci. Koje je bilo pravo ime Valtera Fridriha djavo će ga znati.
BROZ-TITO IOSIP, iugo
Valter, Fridrih
GEORGIEVICH, iugo
RudiPepo, I.
Stari
Valter,
Fridrih ALIAS BROZ-TITO IOSIP, iugo
GEORGIEVICH, iugo ALIAS BROZ-TITO IOSIP, iugo
Rudi ALIAS BROZ-TITO IOSIP, iugoPepo, I. ALIAS BROZ-TITO IOSIP, iugoStari ALIAS BROZ-TITO IOSIP, iugo
Za Mustafu Golubica:
Ismet, Mustafa
GOLUBICH, iugo
DUBROVICH, iugo
NENADVICH, iugo
NikolicGOLUBICH, iugo ALIAS Ismet, MustafaDUBROVICH, iugo ALIAS Ismet, MustafaNENADVICH, iugo ALIAS Ismet, MustafaNikolic ALIAS Ismet, Mustafa
Mustafa Golubic je bio Mustafa Ismet, Bozidar Maslaric je bio u stvari Bruno Feliks.
Pogledajte za Milana Gorkica:
Bernasek, Jaroslav ALIAS Gorkic,
MilanZomer ALIAS Gorkic,
Milan Gorkic, MilanCizinski, JosipHajnes, ErnestZomerBernasek, JaroslavCizinski, Josip ALIAS Gorkic, MilanHajnes, Ernest ALIAS Gorkic, Milan
Biće da smo mi svu tu komunisticku g***d znali pod laznim imenima.
SVE SAM „POSTEN“ SVET KOJI SE KRIO IZA LAZNOG IDENTITETA
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Сродне теме:
Данас сиромашнији имају право викати на богате…
Neofeudalizam?
Bob_Marley (lekar) – Feb 19, 2004
Da li postoji?
Molim za odgovor
Mz
Ako zelis Svjetlu,zavoli Mrak – Feb 19, 2004
Jaci kaci, dok slabiji ne sjebe. Tada slabiji postaje jaci….
Da ga jebes, ljudi smo, fuj….
Veliki moralisti i dobrotvori, dvolicnjaci i lazovi pokvareni. Svi bi bili isto ili slicno da su u istoj situaciji. Niski zele postati visoki, ruzni lijepi, bogati jos bogatiji, gladni siti…..
Uvijek zelimo ono sto nemamo, hranimo se znanjem, a gutamo neznanje u zamjenu za slast, bogatimo se da bi si priustili neke prolazne vrijednosti, a tada, ukoliko nam nesto suska u mislima,zaboravimo na moral. Idemo (ne ja,vec oni, iako oni nisu ja, ja sam covjek, pa moram postati ONI) u crkve, Bogu se molimo, a krademo, lazemo, pokazujemo s prezirom pokvarene, grozimo se ubojica, a ubijamo svakodnevno mesozderski i krvolocno, salimo se, a vrijedjamo….
Jaci vlada, slabiji gubi=zakon zivotinja. Ne razlikujemo se od zivotinja, samo sto zivotinje prozdiru samo odredjene vrste, a mi prozdiremo sve, a prozdrijet cemo na kraju i nas same. Organizam ce nas sjebat, srce ce nam otkazat, tumor ce nas pokosit.
Ono sto nastane u trenutku (zivot je posljedica sexa, a ne nevino zanimanje roda) i traje trenutak. Trenutak nam je dan. Mozemo biti isti kao svi, a mozemo jesti samo kad smo siti, mozemo spavati samo kad smo odmorni, i mozemo bacati sve sto smo zaradili, ili raditi da ne bi zaradili….
Jedinu korist koju mozemo izvuci iz toga je pobjeda, pobjeda protiv zakona kojima smo odredjeni. Zivot se moze pobijediti samo tako da ga vlastitim snagama i kad mi to zelimo pretvorimo u NEzivot. Sve ovo ostalo sto svi nazivaju zivotom je prezivanje, a svi mi smo nekima mravinjak, nesvjesno cuvajuci i hraneci nase gospodare, njih, na vrhu….
NADcovjek je pobjeda nad zivotom, pobjeda nad sudbinom i precica koja nas vodi do spoznaje koju iscekujemo cijeli zivot….
Има нешто што је јаће од самог народа, нације, њене вере а то је њена култура
Реквијем на бувљаку
Модне обмане уместо Обаме
Живот ври око мене, али нећу да се поново суочавам са разочарањима, нећу да звоцам о томе да ме је Обама разочарао, како је уместо промена, које је прокламовао у току предизборне кампање, вратио на престо стару гарду Клинтонове администрације. Како му драго, прихватам, а шта бих друго могла, као што ми се допада и кованица Борис Тито коју је унутрашњост Србије пласирала.
Ева Рас
[објављено: 15/12/2008]
george wordy , 19/12/2008,
Danica Anastasijevic, 18/12/2008, 11:30 …Ima nesto sto je jace od samog naroda , nacije, njene vere a to je njena kultura koja stoji kao hram , Partenon, uzvisena i ponosna nad narodom nacijom , a njeni neimari su mnogi znani i neznani graditelji, kako iz civilizacijskog miljea kojem nacija pripada tako i mnogih kultura koje su kroz istoriju boravile na tlu nacije i one pre samog dolaska naroda na odredjen prostor.
Jednom narodu mozete da unistite sva utvrdjenja ali poslednji bastion odbrane je kultura koja opstaje i daje snagu da narod nacija i sam pojedinac sacuvaju svoj identitet. Svakom umnom i razboritom coveku nezavisno da li je pripadnik odredjene nacije ili nije, kultura toga naroda u kojem je odrastao i izgradio svoj identitet, predstavlja vertikalni stub psihicke struktutre licnosti , kao glavni nosilac sigurnosti, poverenja u sebe , i kreativnosti, stvarlastva..
Najbolji primeri za to su mnoge istaknute licnosti drugih nacionalnosti a koji su Srpskoj kulturi dali svoj puni doprinos, kao sto su Danilo Kis , David Albahari i mnogi drugi. Oni su daleko osetljiviji na napade kulture kojoj pripadaju jer je ona njihov oslonac u zivotu i brane je bez otstupanja od svakog vida njenog narusavanja, kako spolja tako i iznutra.
O Srpskoj kulturi pisali su mnogi njeni postvaoci izvan Srbije, koji su imali prilku na ovaj ili onaj nacin da je upoznaju. Flora Sandes, engleskinja , narednik u Srpskoj vojsci, Rebeka Vest ,autorka putopisa „Crno jagnje sivi soko“ , i mnogi drugi.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Молитве, стихови, афоризми, виц и псовке једног језика представљају кумулативну експресију духа културе коју дешифрују
ПСОВКА
Прошле недеље провео сам два дана у Ванкуверу. Све време је падала киша. Сада, у Калгарију, пада снег и за наредне дане најављују температуре до минус тридесет. Гледам телевизију, канал посвећен времену. „Спремите се за дубоко замрзавање”, каже водитељ уз беспрекоран осмех и ја се одмах осетим као ћурка у фрижидеру у оближњој самоуслузи. После те визије, кишни дани у Ванкуверу делују као време у рају.
Давид Албахари
[објављено: 18/12/2008]
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment