Још један злочин над Србима стављен је, сва је прилика, ad acta

Трговина српским органима ad acta??

MaliOblak (pustam kišu)

21. maj 2009.

Још један злочин над Србима стављен је, сва је прилика, ad acta. Честитамо властодршцима. Добисте прву траншу кредита који ће враћати наши чукунунуци па сада можете на летовање у Лијепу. Кад крену избори а ви хајте опет о трговини органима.

neimar 21. maj 2009.

Ратни злочини не застаревају па нема разлога да зликовци који су их направили мирно спавају.

Па макар потрајало четврт века као у Шри Ланки.

ratMu 21. maj 2009.

Carlu Del Ponte za vrhovnog Manitua svih NVO, neka se postide sve Natase, Biserke, Sonje i ostale šonje…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Дакле, иако су званично у опозицији, чланови ЛДП-а добијају прилику да кроје српску културу, политику, историју!

Коментар преузет са: Нова Спрска Политичка Мисао

Izborna reforma

петак, 15 мај 2009

Boris Tadić nagovestava promenu izbornog zakona – opet se vracamo u Milosevicevo vrerme, gde jedna partija – ali ovaj put „demokratska“ – moze da kontrolise celu drzavu i celo drustvo. Tadiceva „reforma“ vec je zapocela! Naime, i pre izbora on daje vazna mesta clanovima stranke koja uopste nije u vladinoj koaliciji! Dakle, iako su zvanicno u opoziciji, clanovi LDP-a dobijaju priliku da kroje srpsku kulturu, politiku, istoriju!

Zato se manimo ovog zelenog i nadmenog Dimitirijevica – problem je Tadic, koji takve katapultira u srpsku kulturu i politiku, odnosno upropaštava tu kulturu i politiku takvim nedoraslim „likovima“!

Bez Tadica – ne bi Srbija nikad ovakvog nemustog Dimitirijevica imala za „pomocnika ministra“, a sutra, uz bozju pomoc, mozda i za pomocnika predsednika!

У паници моле они који су у овој земљи, не подигнувши ништа,продавши и потрошивши све што је створено од Краљевине до данас

Седам мера против кризе

Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника предлаже парламентарну расправу и нуди мере за ублажавање последица кризе

Н. Е. Р.
[објављено: 04/04/2009]

seljak srednjebosanski-ruralni, 05/04/2009,

@Velizar I< @Astronom<

Iz moje seljačke perspektive stvari stoje ovako: Asocijacija malih i srednjih preduzeća, umjesto Vlade, saopštava koliko inostranstvu treba da platimo 2010. godine.Time postavlja i pitanje ko nas je, u naše ime, zadužio toliko i kada je za to dobio naš pristanak? Ako ga je dobio na izborima lako ćemo za to, ali opet kod biračke kutije a ne na ulici.

Zato što njih mozete tući samo kod kutije, umjesto da se na ulici tučemo međusobno i sa njihovom policijom. Konačno, Međunarodni monetarni fond koji je prije dan-dva dobio mandat planetarnog finansijskog gospodara, kakav na vojnom planu ostvaruje NATO, nakon što odobri pozajmicu za koju u panici mole oni koji su u ovoj zemlji, ne podignuvši ništa,prodavši i potrošivši sve sto je stvoreno od Kraljevine do danas, može i da nam relaksira taj dug.

Tako što će npr. da zamoli ove koji nas zadužuju za još 3 milijarde da mu predamo EPS, Telekom, pravo na korišćenje Dunava, resurse pitke vode… A ovi Usrećitelji neće imati srca da mu tu molbicu odbiju. Sto se tiče „ćornutih“ 600 miliona evra, cifra je malo viša. Bez sumnje pošteni gosp.Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke ( čitaj:zabavke) već godinu dana, upozorava da naručioci, dakle javna preduzeca, zdravstvo dakle država, dakle partije, dakle partijski ljudi, koji nam su u lice smiju sa bilborda uoči izbora, ne „ćornu“ nego brate lijepo drpe cijelih 800 miliona evra godišnje.

Pa mu neki dan naredilo da izađe sa novim podatkom; eto nije 800 nego“svega“ 400 miliona evra, koje ćemo opet lijepo, radi ostvarenja plemenite poruke o socijalno odgovornoj državi, pokriti mi, Njihovi Vijerni Glasači.

Vidimo se uskoro „Kod Biračke Kutije„.

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Народну вољу је најлакше извргнути тако што се народу убије воља

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Dimitrije logdanov, 08/01/2008

I opet cemo cekati da se iz kupusa rodi nova elita koja ce da povede nas, ovce u tor koji je eufemisticki nazvan „svetla buducnost“. Ne sporim analizu 2008 i analizu „suverenista“ i „unionista“ iako se duboko protivim podeli oligarhije na bilo kakve frakcije, jer svaka podela ima za cilj da nam zamaze oci.

Ne trebaju nama Supermeni, Soloni, Solomoni i slicni. Moramo prestati da polazimo od pretpostavke: da je narod los, da mu se mora nesto objasniti, da mora narod da shvati, da ima lidere. Svi ovi stereotipi su metod prljavog specijalnog rata koji ima za cilj da zanemari volju naroda. Jer je narodnu volju najlakse izvrgnuti tako sto se narudu ubije volja.

Prvo: Demokratija nije nesto sto se uci. Ona se upraznjava. Narodni poslanik bi trebalo da bude onaj kojeg je narod poslao u skupstinu. Vlada bi trebalo da bude izvrsna vlast skupstine. Narod BIRA poslanike, a POSLANICI BIRAJU vladu. Poslanici bi trebalo da budu odgovorni biracima. Birači bi trebalo da budu vlasnici mandata poslanika.

U SFRJ narod je na izborima birao jednu partiju, a ona je delegirala svoje clanove u skupstinu. Danas, ta partija je pocepana na vise frakcija, a mi opet na izborima zaokruzimo za koju frakciju navijamo, da bi cela bivsa SKJ, odnosno sve njene danasnje frakcije, delegirale svoje clanove po proporciji.

Drugo: cela Srbija je jedna izborna jedinica sa cenzusom od 5%, sto iznosi oko 300000 glasova. U praksi to znaci da VI ili ja ne mozemo da se kandidujemo da predstavljamo ljude svoje opstine kao nestranacke licnosti, jer nikada ne mozemo preci cenzus. Nama je izbornim zakonom oduzeta komponenta birackog prava, tj. pravo da budemo birani.

Trece: Jedino resenje vidim u tome da se izborimo za sistem u kojem ce „osrednji“ pojedinci moci da vode iole stabilnu politiku. Ako uspemo da nametnemo većinski izborni sistem (po kojem se bira jedan covek imenom i prezimenom), ako potom izaberemo coveka kojeg poznajemo, i ako on nije obavezno clan neke partije, ako mozemo da komuniciramo s njim u toku mandata, imamo dobar sistem. Tada vise necemo morati da se ponasamo kao narodni ucitelji koji drzimo lekcije tupavom narodu. I mi smo narod. Ja necu da meni neko drzi lekcije iz demokratije ili evrope, ili kapitalizma ili ovog ili onog. Za razliku od svih ostalih naroda na svetu koji su pola dobri pola losi, nas narod ima 50% vrlina a 50% mana. Ne govorim o narod kao zbiru. Svaki pripadnik svakog naroda je takav. Drugaciji pogled na nas same je uvek propaganda i manipulacija.

Zato se moramo boriti protiv „neprijateljske“ propagande. Kazem „neprijateljske“ zato sto je „njima“ (oligarsima) cilj samo jedan, a to je da nas pretvore u robove. Njihove metode su proste ali uporne. Ubedjuju nas da smo los narod, da ne znamo nista, da smo nekulturni i naravno, najvaznije, da uzimamo kredite za neproizvodne svrhe. Uzeti kredit za stan vodi u ropstvo. Kredit za kola vodi u ropstvo. Kredit za letovanje vodi u ropstvo. Kredit za pokretanje proizvodnje u preduzecu je OK.

U nasoj zemlji na vlasti je multinacionalna bankarska oligarhija koja ima vecu lojalnost prema svojoj banci nego prema svojoj zemlji. Primera radi, verovatno se malo ko seca Dzefrija Saksa. Bio je kreator reformi Ante Markovica, poljske tranzicije i ruske tranzicije. Rusi su ga oterali. I njega i njegovog pomocnika Božidara Đelića. Boza je posle tvrdio da ce Rusi zbog toga propasti. Hvalio je Poljake (koji su postali clan EU i nista) zbog njihove predanosti reformama. Boza je istovremeno jedan od 100 evropskih lidera (po casopisu ekonomist za 2004) i potpredsednik nase vlade i bankar. Kome je lojalan?

S druge strane nasa ekonomija ne moze da se razvija jer mora da odrzava ogromni partijski sistem. To je pravi uzrok nase krize jos pre svetske krize. Partijski ljudi su delegirani u skupstinu. Oni se ne dogovaraju o vladi – dogovaraju se partije. Partijski delegati u skupstini ne mare za raspravu. Oni vec znaju za sta treba da glasaju – rekla im je partija. Partijski ljudi sede u javnim preduzecima. Oni ne mare sto ta preduzeca imaju monopol (kao NIS). Ekstraprofit tih preduzeca preusmerava se u partijske kase.

Partije su u nasoj zemlji jedina preduzeca koja nista ne proizvode, a zaposleni imaju ogromna i stabilna primanja. Oni ne strajkuju. Oni ne traze povisicu. Prosto je izglasaju. Nasa borba mora biti usmerena na odbranu naseg osnovnog birackog prava. Tek kada budemo mogli da budemo birani, necemo imati elitu. Kad ne bude elite, imacemo demokratiju. Kad budemo imali demokratiju, imacemo sistem u kome ce svako moci da nadje sebe i pored korupcije i svih zloupotreba.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Потребно је поновно успостављање морала и система вредности

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Млади Џедај, 08/01/2009,

Мислим да нисте у праву кад очекујете нешто од власти – наши политичари су корумпирани извршиоци наређења домаћих и страних магната и обавештајних служби и ту се неће променити ништа ни у 2009. Подела на унионисте и суверенисте је вештачка, они су у суштини исто.

Они своје политичке идеје стварно не заступају, што је очито из њихове недоследности, демагогије и лакоће мењања дресова. Нема ту „сазревања власти“, то је само група људи вођена личним интересом.

Напротив, потребно је „сазревање народа“, како сте такође назначили, кад сте рекли „шта може неко да уради за земљу без надокнаде“. Потребно је поновно успостављање морала и система вредности. Ако би сваки појединац у друштву био свестан шта је добро а шта није, и био спреман то да брани, то би имало два добра ефекта:

(1) међуљудски односи би били бољи на свим нивоима и

(2) власт би била контролисана од свог народа.

Сами избори нису довољни као средство контроле власти, потребно је нешто више. Већ сада је уочљиво отуђење власти (тј. елите, која се дели на власт и опозицију) од народа. Изабрани представници не раде оно за шта су изабрани, него свој привилегован положај користе за лично богаћење, а одлуке које доносе нису у интересу народа већ разних интересних група. У време монархије, од личности краља је зависила судбина земље, па ако је краљ добар, земља је просперирала, ако није, онда је назадовала.

Овај наш систем је базиран на негативној селекцији где само најгори испливавају на врх јер су за то потребне најгоре људске особине: себичност, превртљивост, лицемерство, демагогија.

У монархији је макар случајно земља могла да има доброг владара, док је у овом систему је то апсолутно немогуће, чак ни случајно.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Србија не мари за државу и остварење државности

ПОСВЕЋЕНИЦИ ОПШТЕГ ДОБРА

Ова криза ће показати какву елиту имамо. Компетентну и посвећену или неспособну и саможиву

политички аналитичар

Слободан Антонић

[објављено: 08/01/2009]

Srboljub Savic, 08/01/2009,

Kratka analiza proslogodisnjeg „zemljotresenija“ i post potresa je tacan prikaz. Srbija ne mari za drzavu i ostvarenje drzavnosti, sto cudi, samo ako zaboravimo da su sve republike bivse Juge, gradile drzave od 1974, sem Srbije.

Cak ni Kostunica nije uspeo da izazove dovoljan osecaj za stvaranje drzave i politicki sistem parlamentarne demokratije. Prosle godine (a nista sse ne menja ni ove), „multi- partijski“ („prodavan“ kao jedini put u demokratiju i srecu) sistem je delovao kao nedefinisana fudbalska liga.

Nekoliko termina (praznih)- floskula, narod je malo uz pritajenu sumnju, ipak prihvatio, kao i svojevremeno „socijalizam“, „drustveno“, … Posle bezbrojnih tragedija – gradjanskog rata, bombardovanja, organizova- nih (jos teze i gore, jer su ih odobrili drzavni organi) pljacki – jednostrano blokiranje (arogantno nipodastavanje ugovora) devizne stednje, dirigovane inflacije i „piramidalne“ kradje, narod je lako prihvatao svaku novu prevaru.

Tako su prihvacene sve partije „zvucnih“ naziva (ma koliko bile lazne ili smesne „etikete“), „kapitalizam“ (bez kapitala ili sa nesto pokradenih ili „ujdurisanih“ para), „privatizacija“ („svoj na svome“-odmah postajemo svi bogati i srecni), „drustveno-komunisticki uzas“ ( nije bitno sto je i to bilo lazno).

Vodje i medijski istaknute clanove partija proglasavamo elitom (nazalost i g. Antonic). Doduse, ako se elita meri po ceni automobila (pre svega-dzipova) i odela (kako bi nesto i bila, ako ne „markirana“, a nema veze ako su „sanirana“). Ni nova Vlada nije poboljsala organizaciju upravljanja drzavom, pa tako imamo visak od najmanje 3-4 ministarstva, da ne govorimo o nekima ciji se naziv tesko moze suvislo prevesti na neki strani jezik, a jos teze objasniti nadleznost.

Cak i kad MMF (poznat po „sredjivanju“) upozorava na visoku zajednicku potrosnju, preko „medija“ nam dolaze tumacenja o platama radnika i penzijama. “ …

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Да се схвати какви нас „економисти“ и „стручњаци“ воде од 2000 г. до данас

Ефекти прецењеног динара

Налазима главног економисте Европске банке за обнову и развој, саопштеним крајем прошле године, да је Србија у групи од шест земаља у транзицији најрањивијих на негативне ефекте светске финансијске кризе, званичне институције и званичници у Србији нису поклањали посебну пажњу. Напротив, до пре два месеца два потпредседника владе (Динкић и Ђелић) говорили су да нас та криза неће погодити.

Млађен Ковачевић

[објављено: 18/12/2008]

Aleksandar Mihailovic, 17/12/2008,

Dobra analiza, sazeta, precizna i dovoljna da se shvati kakvi nas „ekonomisti“ i „strucnjaci“ vode od 2000 godine do danas. Naopake reforme, pogresni i pogubni potezi koji su nas doveli do ivice ambisa.

No, nasi glasaci ne citaju ovakve analize. Dobar deo ih je zaludjen praznim i jalovim obecanjima dok su im ruke vlasti duboko u njihovim dzepovima. Kada se budu uradile analize svega od pocetka „bager revolucije“ do danas, bice jako velikih potresa.

Dinkica i Djelica, kao i kompletnu vlast, sto pre treba udaljiti iz vlasti i formirati nacionalne komisije spasa po svim resorima i to od pravih, a ne kvazi strucnjaka, a profesionalnih politikanata.

To sa „spasavanjem“ dinara opet nisu cista posla i pitanje je gde se te pare, navodno date u stabilizaciju kursa, usmeravaju i za sta trose. Dovoljan razlog za vanredne izbore na svim nivoima je i tvrdnja vodecih politicara da „cemo iz krize izvuci koristi“ i da nas ona „nece pogoditi“. Posle toga te „strucnjake“ priupitati na koga su to mislili?

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Постоје само подобни, који могу да имају своје рубрике и своје емисије

М. Бобић-Мојсиловић

Издајници

Онај ко лепи такве етикете, за себе, самозвано, узима ексклузивну позицију онога ко је у праву

[објављено: 15.01.2008.]

Snezana Popovic,

Draga Mirjana, Vec 6 godina zivim na zapadu, tacnije u Kanadi. Ovde je satanizovanje politickih protivnika normalna stvar, pogotovo pred izbore, tako da to nije bas srpska specijalnost jer se desava i u Kanadi. Znaci pre bi se moglo reci da je to svetska pojava.

Od kako sam ovde, shvatila sam da istinska demokratija ne postoji, cik da neko kaze da je protiv kanadskih trupa u Avganistanu. Pa dobio bi otkaz momentalno. Znaci postoji jedna velika cenzura tako da me stvarno vise podsecaju na Gebelsa nego na neki razvijeni zapad.

E, sad realno gledano Ceda je dosta satanizovao Srbiju i Srbe, i nema nikakvo postovanje medju nama Srbima u inostranstvu.

Da napomenem, da sam svojevremeno glasala za Djinjica, i iskreno se kajem zbog toga, jer sam sticajem okolnosti (zivot u Kanadi) shvatila da demokratija ne postoji.

Postoje samo podobni, koji mogu da imaju svoje rubrike i svoje emisije. Ovo govorim za zapad, ne verujem da je u Srbiji nesto drugacije. Sta cete, zivot nam se okrenuo 180 stepeni, pa zavrsimo tamo i gde nismo sanjali da cemo biti.

Recimo ko bi rekao te daleke 1990. godine dok mi je vasa sestra Zorica, kao asistent profesora Sretena Petrovica, drzala vezbe iz sociologije, da ce mnogi biti poklani vec od sledece godine i da cu da zavrsim u Kanadi.

Da se ne udaljavam od teme, iz svega proizlazi da se izbori blize, cim tako pocinje da se pise, sve vam je to demokratija, tako je i na zapadu.

Belinda Stronak (ko ne zna ko je ona neka ukuca u google Belinda Stronach) je u Kanadskom parlamentu nazvana kuckom. I sta , jel′ bilo nesto ? Nije, napustila je politiku. Svake godine neka afera, i kradja iz drzavne blagajne. Milijardu dolara je nestalo iz drzavnog budzeta Kanade za takozvani „Gun registry“ gde su trebali da popisu ko sve u Kanadi ima vatreno oruzje i nikad takav spisak nije zavrsen a gde su pare, pa valjda negde na Karibima.

U Srbiji je bilo aktuelno da se novac salje na Kipar, u Kanadi na Karipska ostrva. Zaseda njihov parlament noc i dan, da donesu zakone koji odgovaraju samo bogatima.

Strasno je to sto se droga toliko odomacila u Srbiji, pa skoro svaka druga zgrada ima svog dilera. Ali i to je po ugledu na zapad. Ja zivim u gradu gde se po statistici svaki cetvrti gradjanin drogira. Ali mi sve najgore uzesmo od zapada. Umesto samo da uzmemo ono sto nama odgovara mi sve preuzesmo. I ono najgore.

Ali u Srbiji se od zapadnog sveta i zapadnog nacina zivota pravi pravi pravcati idol. Volela bih i ja da vidim druge face u Skupstini, ali ne one face koje idealizuju zapad ili one koje idealizuju svoj kiparski racun pa misle da bas sve mogu da kupe. Ne, ne, ne veruj u idole.

Da se nadovezem na moje prethodno pisanje. Odlicno zivim u Kanadi (sto se ekonomske strane tice). Korupcije nema na nizim nivoima, tako da dobro funkcionisu sve vrste administracije i sve se brzo regulise (od licne karte, do pasosa i tako dalje). P

Posao uvek moze da se izgubi i mislim da je i to jedan od glavnih motiva zasto ti ljudi dobro rade. Na visim nivoima ima korupcije, i posto je velika lova u pitanju naravno da se sve brzo zataska. Sve u svemu srednji sloj ne trpi, dobro ljudi zive i niko se ne buni.

E sad posle silnog rada u Srbiji kod privatnika koji te uopste ne prijavljuju, naravno da mi je Kanada kao godisnji odmor. Porez mora da se placa na vreme, ko ne plati nadrljao je. Svako ko je legalno usao ima staz od prvog radnog dana. Znaci nije moguce ne prijaviti radnike.

Rada na crno ipak ima ali jako malo, i to su nesrecnici koji su ilegalno usli, pa jure nekoga da se vencaju da bi dobili papire ili na neki drugi nacin pokusavaju da dobiju papire (politicki azil na pr.).

Ali da su im mediji uzasni jesu. Prvo cenzurisani su i to puno. E, sad i u Srbiji su mediji uzasni. A drustvena situacija se ogleda i u tome sta se sve objavljuje. Ali verujte, isti su nam mediji kao i na zapadu (zar nisu i gazde nekih medija sa zapada). Ta neka glad za krvlju, za senzacijom (valjda misle to ce im podici tiraze), medju tim novinarima sigurno ima mnogo …. cim mogu da pisu takve tekstove.

A ima i mnogo nepismenih. Poltrone ne moram specijalno da pominjem. Tako je isto vladika Artemije bio satanizovan od nekog neobrazovanog novinara koji ga je bio napao sto nece da drzi opelo nekom decaku koji je poginuo na Kosovu, a nije bio krsten. Nesrecni novinar uopste nije znao da se opelo drzi samo krstenima, a raspisao se i udario po vl. Artemiju samo tako. Nisam videla da je neko reagovao tada. O objavljivanju fotografija onog nesrecnog mladica sto je pao u kavez sa medvedima i da ne govorimo. Sta sad tu rade urednici? Pa kako im gazda kaze. Da ne izgube posao.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Кредитне линије и кред. деривати су искључиво амерички ручни рад почет од Регана па надаље

Ко је крив?

У најновијем тексту Фридман цитира и једног неименованог банкара који каже да су Американци коначно пронашли оружје за масовно уништење, оно због којег је председник Буш започео рат у Ираку, који не зна како да заврши. То оружје је, вели поменути банкар, „било закопано у нашем дворишту – то су труле хипотеке и деривати проистекли из њих”.

Милан Мишић

[објављено: 29/11/2008]

james bond, 29/11/2008,

U nastojanju da ublazi konstantan pad profitne stope kapital pokusava tri stvari; prvo da se seli u potrazi za povoljnijim trzistima (ovo je narocito podvuko Marx a ameri izveli prakticno u Kini, Indiji itd.), drugo da umanji troskove narocito socijalne i administrativne (ovo je program Miltona Freedmana i Chicago boysa naroctio obradila Naomi Klein kao shock doctrine) vracajuci kapitalizam sa Kejnsovog drzavnog na free market koncept i trece zamrzavanjem nadnica i otvaranjem kreditnih linija gradjanima (za kuce, auta, zdravstveno osiguranje, skolovanje) pakovanjem i prodavanjem ovih dugova kao i uvodjenjem inovacija u osiguravanje firmi od gubitka i pakovanjem i prodavanjem ovih osiguranja (sto je genijalni pronalazak nekog iz US CB a sprovedeno od strane Greenspana &comp, Poulsona i Bernankea i naravno cijelog Wall Streeta).

Nista od ovoga nije bilo slucajno vec dugorocno jako dobro osmisljeno i sprovedeno od strane US u borbi za opstanak na vodecoj poziciji u svijetu.

Naomi Klein misli da su neoliberalni kapitalizam narucili Latino Generali od amera i onda ga primjenili ja pak mislim da su ameri bili dovoljno pametni i sami i da su ga prvo pokupli od Freedmana jer je teorija bila vec na raspolaganju pa izvezli u Latinsku Amerku i onda sirom svijeta.

Kreditne linije i kred. derivati su iskljucivo americki rucni rad pocet od Regana pa nadalje.Dakle zna se ko je i kolko kriv a zna se i motiv.

Jedino je malo vjerovatno da ce neko zbog toga odgovarat jer je cijela vormula pravljena das napravi dobar kermez koji tek sto je poco.a potrajace. Druga stvar iz ovoga proizilazi da se definise konacno sta je to demokratija. Osim slobode govora sta se stalno pominje i slobodnih izbora pravi parametar se jednako preskace i precutkuje a to je ekonomska potka drustva, mustra na kojoj je ekonomski zivot satkan.

Cijeli ekonomski sistem bi trebo da bidne samo alat u sad vec medjunarodnoj drustvenoj podjeli rada a nikako za osvajanje moci.

Samo eto neke nacije ne mogu da pobjegnu od lose navike..

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Проблем српске државе и српског народа није демократија већ одсуство морала и националне свести

Pitanje za Dimitrija a i ostale..

miskop(besposlicar)

17. novembar 2008.

Šta mislite, zbog čega je Voja Koštunica pristao da pomoću neregularnih

izbora dodje na vlast ?

On je morao da zna da su izbori pokradeni.

Da su od početka neregularni makar i zbog toga sto je USA ucestvovala

na izborima a to je zabranjeno.

Šta je u pitanju ?

Voja bi trebao da je posten covek…nije lopina.

Nije gladan vlasti (po svaku cenu).

Zašto je onda pristao da uradi nešto protiv čega se decenijama on

sam najviše bori …a to je Legalizam i vladavina prava a ne rulje ??

Dimitrije_17. novembar 2008.

Коштуница је дошао на власт јер Слободан Милошевић више није могао да буде на челу Србије. То је бар јасно. Да је Милосевић био паметнији, требао је да смири страсти и демотивише противника тако што би дао оставку и пустио да се опозиција сама побије око места председника, а СПС би са неких 40% посланика у Скупштини веома лако могао да контролише ситуацију у држави и тиме обезбедио »мекану смену власти«.

Дакле, уместо да је Милошевић пружио тајну логистичку подршку Коштуници и неким другим поштеним странкама, он је заоштравао ситуацију и себе довео у позицију да власт изгуби у »мини револуцији«.

Уместо да отупи оштрицу опозиције и индиректно задржи позиције у власти, он је дозволио да се створи тензија у држави, а самим тим и преузимање власти од стране криминалаца са чарапама на главама.

Имати Милутиновића на челу Србије, Павковића као начелника генералштаба, контролу полиције, контролу ДБ-а, имати власт у локалу и држави – а све то рескирати тиме што је излазио на црту Коштуници, то је била велика грешка.

Што се тиче самих избора, тачно је да Коштуница није имао више од 50% гласова, али је исто тако тачно да ни Милошевић није имао већину. Нема никакве сумње да је Милошевић покушао да покраде изборе и тиме још више погоршао своју позицију. Милошевић је био потрошен политичар и све што је требало да уради је да се повуче уз обећење да неће бити испоручен Хагу. Да СПС није доживео крах, и да се Ђинђићу није дало толико власти, Коштуница би имао много већи маневарски простор и Милошевић никада не би био испоручен Хагу.

Уосталом, сви добро знају да само две особе нису потписале папир о изручењу Милошевића. Једна од те две особе је био Коштуница. Милошевића су издали његови полтрони као што су Милутиновић, Павковић, Ивковић, Легија, Станишић итд., а не Коштуница. Милошевич изгледа није знао за ону народну: »Боже, сачувај ме од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам чувати.« Коштуница је био Милошевићев противник, али поштен противник.

Слободан Милошевић је сам себе уништио, а Мира га је докрајчила. Коштуница ту ништа није могао.

Коштуница је први српски политичар свих времена који је мирно напустио власт. Он на примеру показује како се води држава и политика, али шта то вреди када народ то не зна да цени.

Целокупна Коштуничина политика се ослања на два стуба – демократија и национални интереси. Једно без другог не иде. Није могуће бранити интересе државе без подршке у народу, а исто тако нема демократије ако је држава угрожена.

Са теориског аспекта демократија је утопистички концепт јер пре или касније капитал деформише политичку слику државе, а самим тим и демократија постаје фарса, али са становишта реалполитике и праксе – демократија у нашим условима је нужност. У целој српској истоји владари су се убијали и самоубијали, а Србија је стално била под окупацијом или у рату. Било је крајње време да се проба и та демократија.

Мада, као што рече цига за социјализам »што прво на мишеви нисте пробали?«.

Проблем српске државе и српског народа није демократија него одсуство морала и националне свести.

Важно је да један Коштуница буде на политичкој сцени Србије, да народ има прави избор, а ако не гласа за нега онда нека не криви друге за пљачку и хаос, него нека криви себе. Излазак на изборе је одговоран чин, тада се глас не даје циркузантима и лажовима који се утркују у лажима, већ онима који знају шта раде и не обећавају оно што не могу да испуне.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)