Наш народ очекује да му политичар реши приватне проблеме и у томе је невоља

DalaiLama (bolnicar)
30. januar 2009.

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Biće bolje to drustvo kada ljudi sednu za sto i lepo se dogovore da stvore jednu lepu i humanu zemlju sa redom, radom i disciplinom. Valjda narod bira svoje politicare. Onda kada loše izabere drugi mu je kriv i tako ukrug. Svako ceka da mu drugi resi svoje probleme i situaciju. Niko ne shvata da politicari u svakoj zemlji samo lažu i kradu za sebe.
Nas narod ocekuje da mu taj politicar resi privatne probleme i u tome je nevolja. Narod je naivan i misli da će ulaskom u Evropu sami od sebe problemi rešiti. Mora jedna zemlja da nešto proizvodi sama, da se pokaze poznata po nečemu, ne možeš sve da uvozis preko bare a imaš tolike kvazi strucnjake koji ničemu ne vrede. Nas narod živi zivot u iluzijama, svi misle da žive zivot lagodno kao u filmovima a niko ne shvata da je surovi kapitalizam neposten svuda..

Druga je stvar sto smo mi plemenska zajednica pa kod nas privatnici ne uplacuju zdravstveno i socijalno osiguranje radniku niti mu daju prava kao na zapadu. Jer smo sami krivi ili nam zapad kriv što ne donesemo bolje zakone da se postuju i da onaj poslodavac koji ponizi radnika izgubi pravo da drzi privatnu radnju. Ne može to tako da biras neke pijanice politicare ili neke dramske glumce i da imaš ozbiljnu zemlju.

Ti mladi ljudi se ne brinu za ništa samo da se napiju i tuku po stadionima onda neka uzivaju u javasluku i cute.
Ne možeš da uporedis te jače zemlje sa Srbijom. Besmisleno je da ocekujes da Srbija bude kao Amerika ili Norveska ili Svajcarska.
U tim zemljama tamo neki Velja Ilic ili Ceda bi cistili možda WC 8 sati. A kod nas narod ih bira da se bave politikom. Omladina je kriva, zašto ne bira pametnije ljude…

Ma sve ja razumem ljudi sto vi pricate ali ko će sad pa da ispravi krivu drinu. Jednostavno resio sam da me boli uvo za sve i da mi svuda bude lepo. Kad ne možeš da ga razumes ti mu se pridruzi. Zaista skupo kosta da sad mi narusavamo naše psihicno zdravlje zbog nečega što ne možemo ispraviti. Drugo ljudska pamet je takva svako gleda da pokrije svoju guzicu a za drugoga bas ga briga.

Ja sam bio letos dole jedan mesec i bilo mi je fino. Pre toga sam prvo sebe fizicki i psihicki spremio da mi dole bude lepo. I da vidis cuda. Bilo mi je lepo. Ljudi se svi zale, da li je siromasan ili bogat sve mu nešto fali. Mogla je kuca da se rusi pored mene, nije me bilo briga za ništa. Narod je bio ljubazan i usluzan po supermarketima. Super mi je bilo. Sve je to tvoje mentalno stanje psihe. Ako se opredelis da zapazas samo pozitivne slike oko tebe ili želiš da primetis i negativne.

Obično narod polazi od toga na zapadu da svako radi svoj posao pa su odavno ovde ljudi umislili da je ovde med i mleko. Lepo ti operu ovde mozak i osuse glavu tako da možeš da živis posle bilo gde. Bio sam u Srbiji strpljiv i tolerantan sa ljudima svuda. Gledam moj cale se nervira čak i kad pakuje robu u kese na kasama supermarketa pa čujem kako nešto dobacije kevi i ljuti se. Malo ima nešto i u nasem mentalitetu. Mi sto živimo vani 20 godina znamo dobro kako je ovde preko bare pa nam nije teško da se uklopimo u neku novu sredinu.

Na Zapadu niko ne prati vesti i politiku, živis stalno za to da gledaš svoj posao i svoj pravas za ostalo verujes sistemu i državi. gde će sad taj umoran covek sa posla da ima snage da se udubi malo dublje ispod povrsine pa često cujes ovde samo odabrane pozitivne recenice i misli. jednostavno svako zapaza i vidi ispred sebe samo sto on želi da vidi, za ostalo ga nije briga. I tu je tajna dugog zivota…

Najbolja i najeftinija psihologija danas ti je da spavas, radis, jedes, gledaš te americke sapunice i uklopis se u taj trend.
Svakog koga pitas ima da ti kaže kako mu je idealno i super, on gleda samo pozitivne slike zivota, za onog sto umire i skapava u socijalnoj bedi, za njega slabo ima vremena… Ljudi su ti se pretvorili u robote nekakve, kao zombi slično…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Умјетници, ствараоци, научници, и сви други који су доприњели стварању нечега су најчешће били најмањи конзументи свега што је било створено

smisao zivota?

mali mikica – Jun 23, 2001 17:57

sta je smisao zivota?

Olja – Jun 23, 2001 18:45

Smisao života se moze definisati kao vjecno “bauljanje“ na staklenim nogama u zelji da dohvatis sve sto je nejasno i sto nema neku preciznu formu tj. upravo ono sto nisi nikada mogao da nadjes ni u jednom prirucniku, knjizi, ono sto nikada nisi mogao da cujes ni od jednog mudraca, ono sto si uvijek i samo ti pomislio da uradis a nikad se nisi usudio jer to nikada niko, (ili jako mali broj ljudi) , nikada nije uradio prije tebe. Smisao je u stvaranju neceg sasvim novog i originalnog.

Smisao zivota je postavljanje sopstvenih pravila po kojima ces da se vodis, ali znaces da je to ono sto si ti htio i nikada neces doci u situaciju da zbog toga zalis jer si ti i jedino ti bio kreator sopstvenog puta.

Sve sto je vec unapred sazvakano i oprobano od strane drugih nam daje iluziju smisla jer i u tom slucaju, na kraju krajeva , mi smo samo obicni konzumanti necega sto je vec vidjeno, oprobano. Da li ikada imas osjecaj da si i sam proizvod besmisla, jer si od rodjenja pa do dana danasnjeg svoj zivot prepustio nekom drugom da ga vodi: porodici, drzavi, rodbini, normama i pravilima, drustvu, okruzenju, medijima itd.

Ne, smisao neces naci cak iako ti budes prvi koji je nesto probao.

Zbog toga covjek najzad nije sretan ni kad kupi auto veci i bolji nego sto je imao, kad kupi kucu vecu nego od one koja mu je potrebna, kad proba sve ono sto mu je drugi vec stvorio, kada pocne da gomila bilo sta i sto je najgore ostavlja u zalihe sve ono sto mu mozda nikada nece trebati.

Smisao se nalazi onoga trenutka kada budes sam taj koji je stvorio nesto sto nikada niko nije do tada, kad si rekao nesto sto niko nije rekao do tada, kada si pomogao čovjeku a da od njega nista nisi ocekivao zauzvrat itd.

Umjetnici, stvaraoci, naucnici, i svi drugi koji su doprinjeli stvaranju necega su najcesce bili najmanji konzumanti svega sto je bilo stvoreno ili sto su oni do tada stvorili.

Oni su formulu smisla upravo pronasli u stvaranju neceg novog sto bi ljudima (konzumantima) bar na trenutak zivot mogao uciniti ljepsim. Njima je ta ‘ljudska satisfakcija’upravo davala najveci smisao.

Zamisli Ajnstajna u ferariju, Nikolu Teslu u vili sa 30 soba, Ivu Andrica kao vlasnika broda, …

Smisao jeste u kreiranju svog sopstvenog zivota na nacin na koji ce tebi i tvojoj dusi najvise prijati, pa cak iako se kosi sa drugima, to je ono u cemu si ti nasao smisao.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Срби на ЗАПАДУ, има ли веће среће?

Mary – Nov 10, 2000

Jedno pitanje: zasto ste otisli, da ne kazem pobijegli ? Ovo se pogotovo odnosi na Srbijanske intelektualce.
Razumijem Izbjeglicu, on nije imao izbora.
Pobjeci iz rata, tragedije, ostati bez clana porodice, kuce,rodnog kraja… To su razlozi zbog kojih se ide u Njemacku, Kanadu, USA…Za ljude iz Bosne i Hrvatske to je bilo najbolje rjesenje.
Pogotovo kad se uzme u obzir korumpiranost ljudi koji su predvodili narod u ovom ratu u Srbiji i RS.
Ali ti Dragane i ostali, vi ste POBJEGLI.
Zasto ste dopustili da vam zemlja propada.
Gdje ste Beogradska inteligencijo, najlakse je bilo pobjeci i onda cekati da neko drugi sredi situaciju u vasoj rodnoj grudi.
Zasto ste pustili sljamu da izadje na povrsinu.
I zasto sad kukate.
Pobjegli ste zbog materijalnih razloga.
Sad vam je materijalno dobro, ali to nije sve u zivotu.
Treba se boriti da sve to imate u svojoj zemlji, a ne bjezati.
Mislita li da je meni i ostalima bilo lako patiti svo ovo vrijeme ?
Pa nismo pobjegli.
Kao sto nas pijesnik kaze…
Ostajte ovdije, sunce tudjeg neba
nece vas grijat k’o sto ovo grije…

kalimegdan – Nov 09, 2000

Zasto se ne vracamo, dobro pitanje. Pokusavam da ga odgonetnem vec godinu i nesto, boraveci u zemlji „blagostanja“, Kanadi.

Moje misljenje je da ko ovde provede vise od tri godine nema izgleda da ce se ikada vratiti. Desice se neki izuzetak, ali u jako malim procentima. Treca godina je najgora, tako kazu. Do tada shvatite da ovde vaze drugacije norme zivljenja, i kada se priviknete na njih, vi ste korak blize „njima“. tezak je korak posle vratiti se.

Nije problem u Milosevicu sto se ljudi ne vracaju, i sto dalje hoce da emigriraju, problem je sto smo mi nekako proklet narod, tudje nam je uvek lepse, pa makar gledali jad i tugu na ulicama, invalide, ludake. Mnogi od nas su zavoleli tudji jezik, zavoleli su neke tudje obicaje, kojih u stvari i nema. Neki od nas bi uradili sve ne bi li dosli do boljeg posla, vise para.

Cudan smo mi narod. Ima nas preko 70 hiljada u Ontariju, ja verujem da je 50 hiljada u Torontu. imamo tri radnje, koje bolje i da nemamo mrzimo se medjusobno, saplicemo, i mislimo da sto pre pocnemo da palacamo jezik i krivimo usta dok pricamo engleski da cemo time pokazati da smo jako pametni i sposobni. I mislim da smo jedina nacija ovde koja pljuje na svoje tamo.

Nasi ljudi vas maltene teraju da se odreknete Srbije, bez ikakvog vidljivog razloga. dozivljavao sam sve i svasta za ovo vreme provedeno ovde, ali u glavnom, nista pametno, i retko sta lepo. Ko o cemu prica, to je o poslu. nema zivota, ali nema veze.

Nema veze ni sto ce nam decica nositi minice sa 12 godina u skolicama, nema veze sto gledamo svaki dan ludake, bolesne, poremecene, perverzne ljude po ulicama, a ima ih mnogo. jedini zdravi ovde su u stvari emigranti. nema veze sto ce deca zaboraviti i ko su i sta su, sto nece imati detinjstvo, sto ce biti u milosti i nemilosti perverznih Jevreja i Engleza.Nema veze sto zivimo u kucicama od najeftinijih materijala, nema veze ni surova klima, bolesno sunce, vestacka hrana. mi smo srecni, mi smo na ZAPADU! Srbi na ZAPADU, ima li vece srece?

No, da se vratimo topicu, zasto se ne vracamo? ne vracamo se jer smo presekli svoje mostove, ne vracamo se jer nas je sramota sto u stvari nemamo nista, ne vracamo se jer smo svesni da sa ovim nacinom zivota koji smo naucili ovde nemamo sta da trazimo nigde, osim ovde. Ni nigde ne idemo, samo pricamo kako cemo da odemo u evropu.

Svi smo svesni bespotrebnosti ostajanja ovde, ali ostajemo. I da zavrsim, mnogima je i zao sto je doslo do ovih promena kod nas, mnogi su izgubili sve koordinate, baljezagajuci levo desno u trazenju daljnih razloga ostajanja. najzalije mi je onih koji deci oduzimaju ono sto je njihovo, njihovo mesto, nesto sto nikada nece imati ovde…. ma kakva kriza bila, smatram da zivimo kvalitetnije i zdravije nego ovi ovde.

Pa u cemu je onda poenta? Zapad, i Srbi zeljni wooow fazona u njemu. sve bljesti, sjasti, imamo po 5 traka na putu, visokee zgrade….

Период детињства је од непроценљивог значаја за формирање карактера

sofija2 (filozof) – Jan 10, 2004

Period detinjstva je od neprocenjivog znacaja za formiranje karaktera, posto se njime usmerava razvoj svesnosti svakog coveka. Naime, decija svesnost nije dovoljno razvijena da bi bila u stanju da shvati interakciju sa okolinom kao odrasli ljudi.

Ukoliko dete dozivljava neprijatna iskustva i stresne situacije, gde je liseno ljubavi i razumevanja, njegova decija svesnost nece biti u stanju da pravilno interpretira takvu interakciju sa okolinom, tako da ce se u njemu formirati razne i razlicite zablude i iluzije i o sebi i o svojoj okolini. To ce isto tako usloviti formiranje negativnih osecanja ili NESVESNI EGO koji ce se na taj nacin formirati.

Buduci da je on najblizi svesnosti, dete (kasnije odrasla osoba) ce reagovati iz tako bolnih i nagomilanih iskustava, a ne iz svoje sustine. To ce se odraziti kao odredjena nefunkcionalnost ili destruktivnost ili prema sebi ili prema okolini, a ponekad i prema sebi i prema okolini.

Ni jedno dete nije u stanju da svesno usmeri svoj razvoj kao odrasli ljudi. Svaki covek ukoliko to iskreno zeli moze sam sebi najvise da pomogne. Medjutim, za to je potrebna hrabrost i upornost. Dokle god se covek ne suoci sa bolnim iskustvima u sebi (ma koliko to neprijatno izgledalo) on ne moze ni da ih prevazidje, posto ce njegova svesnost uvek biti afektovana njima.

To se moze postici samo iskrenom i dubokom samoanalizom kojom ce se proniknuti kroz takva mracna osecanja do same svoje sustinе ILI DUHOVNE SVESTI. Kroz nju se jedino moze pronaci mudrost, istrajnost i odgovornost za svoju sopstvenu promenu i razvoj.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Не постоји „запад“ нити „исток“, већ јединствен систем прерасподеле вишка рада

М. Бобић-Мојсиловић

Издајници

Онај ко лепи такве етикете, за себе, самозвано, узима ексклузивну позицију онога ко је у праву

[објављено: 15.01.2008.]

Ceda Bradic, 05/09/2007,

(1) Bojan Todorović, 05.09.2007, 00:38 „…sve više shvatam koliko smo srećni što živimo u državi koja je ovako dobro uređena.“

Ne postoji „zapad“ niti „istok“, vec jedinstven sistem preraspodele viska rada – tamo gde se obezvredjuje rad, zove se „istok“, tamo gde je rad precenjen, zove se „zapad“ (za Eskime i pingvine, preporucujem podelu sever-jug:).

Uredjenje drzave ne definise relacije medju ljudima, vec raspodelu vrednosti viska rada. R Srbija je imala poslednjih pola veka, akomulaciju viska rada-pretvaranjem u „drustvenu svojinu“ (u sastavu SFRJ) i unistenje tog viska rada-pretvorenog u „drustvenu svojinu“ koji se zatim, sistematski unistavao: raspad SFRJ, metodom finasiranja rata, sankcijma, hiperinflaciom, bombardovanjem i definitivnom rasprodajom u bescenje.

Opredeljenje za „zapad“ je forma i metod dalje preraspodele viska rada, JEDNOVREMENO, i unutar R Srbije, i unutar „zapada“. Efekat je odrzavanje iluzije „o zapadu“ uz tome odgovarajucu dalju, preraspodelu viska rada unutar R Srbije (kakvu ?) i u odnosu na svetski sistem preraspodele viska rada (sta se desava, ne samo sa viskom rada, vec i sa prirodnim resursima i teritorijom ?). Banovci ? Komsijske relacije ?

Sadrzaj „zute stampe“ koji odslikava samo neke (idiotske) „aspekte“ realcija medju ljudima ? (ali, ne SVE relacije). To je posledica predhodnog-ne, nikako posledica aktivnosti g Jovanovica niti glasanja na izborima.

(3) Autor teksta (i svi mi), previdjamo gresku u naslovu: puni naziv ne moze biti „satanizacija“ (koga ?), nego satanizacija – CEGA ? Sta je to, sto satanizacija unistava, obezvredjuje ? Nemamo odgovarajucu REC (termin !). Imamo li tome primerene pomisli (zamisli), reci, dela? Ako nemamo – kako mozemo ocekivati NAPREDAK ? Napredak CEGA ? Kako opisati opredeljenja, nastojanja, aktivnosti i rezultat (grupe, plemena, nacije, drzave, sistema)…ako za merilo koristimo termine „komunisticki“, „demokratski“, „zapadni“ „istocni“? STA SVE ne koristimo u opisu napretka – i postizemo indikaciju elemenata satanizacije ?

Da li terminima, pojmovima, koji oznacavaju „relativno malu satanizaciju“ opisujemo „relativno veliku satanizaciju“ ? Da li smo svesni gde nas to vodi ? Ne na istok-zapad, vec u ambis. Ako to shvatamo – javalja se IZRICIT ZAHTEV da se definise sta satanizacija satanizuje, pa tek onda NA TOME bazirati misli, reci, dela. Tada se moze ocekivati napredak (ne levo-desno), vec _uzdizanje_. IMERATIV ! Jer, buducnsot se ne ceni pozicijom (levo-desno) u ponoru, vec u odnosu na visinu prepreka, koje sami stvaramo! Znamo i sta nas ceka na dnu ponora. A sta nas ceka IZNAD ? Iznad, ne samo iznad prepreke, vec i iznad oblaka ? Oblaka neprozirne prasine, kojeg stvara „topot kopita i ljudskih nogu“.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Већина нас бира оно што нам је понуђено од стране контролног система а истовремено живи у илузији да има избора

bor – May 25, 2004

Ja na internet gledam kao na sredstvo za komunikaciju i ne vidim načina kako on nekoga može odvesti na dno.
Mi smo svi manje više već odavno na dnu ili u njegovoj blizini, (naravno, ovisno iz koje perspektive čovjek gleda) i sada se radi o tome hoćemo li se uspjeti izvući ili ne.
Problem je u tome što mi na to dno gledamo kao na našu normalnu prirodnu sredinu a na društveni sistem koji tu vlada, kao na nešto, takođe, sasvim normalno.

Do toga nas je između ostalog upravo doveo kontrolisani sistem dezinformisanja koji traje vijekovima, tako da je većini nas vid već sada toliko zamagljen da nismo u stanju ni da vidimo istinu, čak i u slučaju da nam ona igra ispred nosa.
Dno u suštini ni ne postoji, osim ukoliko ne uzmemo materiju kao poslednju stanicu na putu prema dole.

Čovjek je danas kondicioniran da čeka da mu se gotove informacije serviraju kao na tanjiru, a onda reaguje na ono što mu je servirano u skladu s tim kako je programiran. Kontrolni sistem je svjestan toga, te ljudima servira informacije koje će kod njih inducirati određeno stanje svijesti, odnosno, – reakcije. Tako se formira i vještački realitet, baziran na lažima a ljudska civilizacija vodi prema ambisu.

Mislim da oni koji, koliko god da to u ovom momentu izgleda teško, uspiju da ugase televiziju i ostala sredstva “informisanja” i upale svoj vlastiti um, imaju neke šanse, ukoliko ustraju u tome.

U Svemu Što Jeste postoje dvije glavne sile.

Sile kreacije teku odozdo prema gore, od materije do Jedinstva sa Jednim (7-mi denzitet) dok sile konstrukcije teku u suprotnom pravcu, odnosno od viših stanja svijesti prema nižim, završavajući u primarnoj materiji. To možemo zamisliti kao dva lifta, od kojih jedan vozi samo na dole a druge prema gore. Problem je u tome što kretanje prema gore zahtjeva i adekvatno stanje svijesti određene individue.

Sada samo treba zamisliti da se određene sile trude da čovjekovo stanje svijesti ostane takvo, da mu može garantovati samo – kretanje prema dole ili da se što duže brčka tamo gdje već jeste, a da on tu, ili krečući se prema dole, ima utisak da – napreduje. Zona Jehove-Demijurga je zona inverzije, gdje je sve obrnuto i gdje se laži nazivaju istinom.

Tako, malo ko od nas je u stanju da istinski nešto kreira. Većina nas bira ono što nam je ponuđeno od strane kontrolnog sistema a istovremeno živi u iluziji da ima izbora. Kontrolni sistem nudi opcije koje mu odgovaraju, a mi biramo između njih.

U vezi naših lidera, mi biramo obično između dvojice koja su nam ponuđena, a obojica dolaze iz istog tabora.
Npr. Tetra je vec pisao pod drugom temom da su svi američki predsjednici u srodstvu sa evropskim kraljevskim familijama, sto je tačno. Znači, radi se o jednoj lozi. Čak i u Times magazinu su objavili kako su i Bush i Al Gore u srodstvu s Windsorima a i ovaj novi kandidat Kerry. Ljudima se ostavlja da izaberu od onoga što im je ponuđeno i to se zove demokratija, a stalno se nude članovi jedne te iste porodice, odnosno – loze.

To je tzv. prva liga  illuminata/satanista.

Što se tiče ovih koje Rep-Starchild promoviše, već sam rekao da se radi o drugoj ligi.
Druga liga su oni koji nisu u krvnom srodstvu s ovima iz prve lige, i oni imaju samo potpornu funkciju, kao uostalom i druga tajna društva, kao npr. Masoni (takođe, u sustini satanisticki pokret), Rozenkrojceri, Sionski Priori, Teozofisti itd.itd.

Radi se o entitetima koji bi za malo vlasti, lične moći i bogatstva, “prodali i rođenu mater”, kako bi to naš narod rekao. Takvih je uvijek bilo i biće.  Radi se o specifičnom stanju svijesti koji je u rezonanciji sa demijurgovim silama konstrikcije. Njima ne treba ni u kom slučaju zamjerati, jer je to njihov lični izbor, i to treba poštovati. Svaki nas lični izbor povlači i određene konsekvence koje idu zajedno sa tim.

Takve oni iz prve lige koriste koliko god mogu a onda ih odbace. Naravno, dok ih koriste, obećavaju im sigurnu karijeru “božanstva”, u budućnosti naravno, kao i gomile drugih gluposti.

Istorija je kažu učiteljica života, a malo kome je ona i poznata. Npr. u nacistička Njemačka je bila generalna proba za ono što bi uskoro trebalo usljediti.
Tako, recimo, gledajući u prenesenom smislu, u koncentracionim logorima za vrijeme Drugog Svjetskog Rata, Njemci su osnovali jednu elitnu grupu po imenu Sonderkomando, koju su mahom činili Jevreji. Njima su omogučili odlične uslove života (u koncentracionom logoru!), s tim što je ovima bio zadatak da obavljaju najprljavije poslove, što je podrazumjevalo čuvanje zatvorenika, masovne likvidacije Jevreja i drugih naroda, sprovođenje monstrouznih eksperimenata nad zatvorenicima itd. itd. Za malo vlasti i bolje životne uslove, iako unutar ograde, ovi su bili spremni da rade šta god je kontrolni sistem logora od njih zahtjevao.

Naravno, kada se logor zatvarao, prvi koji su bili likvidirani od strane kontrolnog sistema bili su niko drugi, do pripadnici te “elitne” grupe po imenu Sonderkomando.
Zar je onda čudno što se u jednom od Protokola Sionskih Mudraca kaže da će masoni biti prvi na listi za likvidaciju kada se uspostavi novi svjetski poredak.

Isto tako, interesantno je kad se cijela priča završila, i kad se njemački narod povratio iz transa, ono što su stalno ponavljali bilo je: “Nismo znali” (…u smislu šta se sve dešavalo u njihovoj državi za vrijeme Hitlera).

Pa zar nije isti slučaj i danas? Kad bude kasno, niko neće imati pravo da kaže: “Nisam znao”. Sve se odvija ispred naših očiju a mi se pravimo da ne vidimo. Kao što je Hitlerova propagandna mašinerija uvela narod u trans, tako je i ova današnja isto to učinila. Primjer Njemačke je samo jedna “cjelina u malom,” na osnovu koga se mogu povući paralele s ovim što se trenutno dešava u našem realitetu.

Čak je i fluor, još tada, bio ubacivan u vodu za piće u onim koncentracionim logorima, jer je to jedna od glavnih kemikalija koja mijenja svijest čovjeka i čini ga podložnim programiranju, isto kao što se to i danas čini (kobajagi dobar za zdravlje zuba).

S kojim silama će se čovjek uskladiti, to je njegov lični izbor i odgovornost. Da li s onima koje imaju tendenciju da drže ljudska bića u koncentracionom logoru ili s onima koje mu mogu pomoći da izađe napolje, na slobodu. (Naravno, kontrolni sistem je većinu nas ubjedio – da smo već sada slobodni.)

Da se vratimo na pitanje interneta. Nešto nisam siguran da bi neko sredstvo informisanja objavilo ovo što sam rekao, čak ni u rubrici “pisma čitalaca”. Ovdje mogu da iznesem svoje mišljenje s kojim se mnogi ne moraju složiti, ali bar mogu nešto da kažem. Informacije koje neki mogu ocjeniti da bi mogle njima lično biti bitne, oni mogu ako hoće malo bolje da proanaliziraju i da sami vide da li ima tu istine ili nema (od “vjerujem – ne vjerujem” nema nikakve koristi, ukoliko čovjek ne poduzme svoje vlastito istraživanje).

Istinska informacija ima potencijal da promjeni svijest čovjeka, isto kao i laž koju je čovjek prihvatio kao istinu a svako od nas je lično odgovoran za stanje svoje vlastite svijesti, kao i svoje ponašanje koje odatle proizilazi.

Pozdrav!

ko stoji na takvom stanovistu – May 25, 2004

bore, izvesno je da se nalazi na klizavom terenu.

ubedjen sam da bi tvoj tekst objavilo neko sredstvo informisanja, ali ti se verovatno ne bi dopao karakter, ciljna grupa ili ponajvise: cena tog, recimo, casopisa. zona sumraka bi ovo verovatno objavila, ali ne i beogradska politika. autor bi zeleo na tv, ili, jos bolje u neki casopis sa kredibilitetom, ali takvi po definiciji ne objavljuju ovakve tekstove.

svako sredstvo informisanja je dizajnirano za odredjenu ciljnu grupu i ona prihvata informacije i uzima ih zdravo za gotovo, ne razmisljajuci o njihovoj istinitosti. najbolji primeri za to su se nalazili u srbiji, kao malom, relativno zatvorenom sistemu, tokom prethodne dve decenije, a koji je bio izlozen do tada neverovatnim pritiscima sa svih strana. recimo studio b, u pojedinim trenutcima na oko deluje kao opoziciona tv stanica, dok je drzavna televizija jasno rezimska. gledaoci i jedne i druge nekriticki prihvataju sve sto se tamo objavi, a potpuno gube iz vida da su obe televizije pod apsolutnom vlascu i kontrolom jednog centra moci. i sta god da ta dva na oko ideoloski dijametralno suprotna medija objave, gledaoci to prihvataju. prastara igra zandara i lopova.

veoma efikasan nacin u oblikovanju javnog mnjenja su glasnici, obavesteni ljudi, ljudi koji znaju. recimo da se i hriscanstvo prosirilo bas ovim metodom licne komunikacije, jasno je da u davna vremena nije bilo medija. (nejasno je zasto se ljudi pouzdaju u nekog kog kao znaju, npr ides kod automehabnicara kog poznajes, a kucu lakse kupujes preko tebi unapred poznatog agenta – mene do sad niko zeznuo niko nepoznat, vec samo znanci).

policijski sistem komunisticke zemlje u kojoj smo svi ziveli je do savrsenstva razvio i obilato koristio prednosti ovakvog nacina proturanja informacija u javnost. ono sto nisu mogli da objave na tv, to puste kao buvu u carsiju, preko agenata, kelnera, brica, rodjaka, kasirki u samoposluzi, svastika i zaova, recepcionera, glasnika sistema kojima je to rekao neko ko zna, (ne)imenovani izvor najveceg kredibiliteta, neko ko zna istinu. i tako to ide, od vajkada do danas…

slicna je situacija sa internetom. nejasno je ko je medijator i ko kontrolise internet i sa kojim ciljem, na prvi pogled ceo internet deluje deregulisano dok su vlade kao u pokusaju da i cyberspace regulisu, ali je izvesno da ti sad imas mogucnost da ovde objavis nesto sto ti ne bi lako prihvatili u novinama, mediju koji je dostupan siroj publici nego sto je internet.

znaci, neko ti je dao tu mogucnost u poslednjih 10 god. do pre izvesnog vremena, o temama uobicajenim na ovom forumu nije nigde bilo govora, i ne verujem da je ranije bilo knjiga ili kakvih pisanih dokumenata, a danas svaki klinac koji ima pristup internetu misli da zna sve o tajnim drustvima, vanzemaljcima, hibridima, planovima za buducnost, itd. jednostavno zato sto se obilje informacija na ove teme nalazi na samo nekoliko klikova misem udaljeno od citaoca. iznad svega zahvalan medij za promovisanje ideja u obliku istine koja do sad, eto, nije mogla da se objavi (zbog sveprisutnog velikog brata, njegovih cenzora i nemogucnosti pristupa masmedijima pojedincima voljnim da kazu istinu).

problem kredibiliteta izvora informacije je od krucijalnog znacaja za percepciju verodostojnosti iste, sto opet stvar dovodi u ravan licnog, buduci da ipak i na internetu postoje promoteri ideja, neciji emisari. nije isto da li mediji citiraju izjavu neimenovanog funkcionera ili potpisanog zvanicnika koji je pred svedocima i kamerama rekao to i to. tako magus ne moze nikada da identifikuje njegov izvor informacija o svemu i svacemu sto on pise, jer na taj nacin odaje informaciju o sopstvenom integritetu i istinitosti svojih tvrdnji. magus to pravda koa nismo mi spremni i ne bi razumeli, hehe. on intenzivno i na veoma sugestivan nacin iznosi te svoje tvrdnje i jedan broj citalaca sve to apsorbuje. magus se i obraca samo toj svojoj ciljnoj grupi, sa ostalima izbegava da komunicira i ne moze da diskutuje. poznato je da neke ljude mozes da lazes sve vreme, sve ljude mozes da lazes neko vreme, ali ne mozes sve ljude da lazes sve vreme. usamljeni su komentari i misljenja koji kritikuju ovakav magusov pristup, sto ni malo ne znaci da je misljenje vecine uvek relevantno ili cak istinito. naravno, ciljna grupa je u interakciji sa onim sto plasira informacije, tako da recimo na forumu politika ove price sto prolaze na zoni ne bi nikad prosle, ali ima jedan diskutant i tamo koji zastupa slicne teze kao i neki ovde.

zanimljivo je uporediti komentare sa jedne sada izdvojene teme sa diskusije politika sa komentarima na istu temu na zoni, a moj utisak je da o istim stvarima ljudi tamo diskutuju mnogo realnije. teme kao sto su chemtrails ili ufo na diskusiji avijacija jednostavno nemaju prodju, a ovde se diskutanti pale i loze oko istog. razlike tumacim razlicitim polaznim tackama i pristupom jednoj te istoj materiji, vec zato sto predeterminisane populacije diskutanata uporno traze i nalaze odgovore u njima prihvatljivim sferama racionalnog, odnosno iracionalnog. zato se cini da su internet i posebno diskusije u funckiji ispiranja mozga, tome podloznima i onima kojima je moguce isprati mozak, onima koji nemaju veru i viziju.

doduse, namece se pitanje sta ako je istina ovo sto pise na ovdasnjim stranicama? kako se vecina diskutanata bavi samo posledicama ili opisima izvesnih fenomena, nigde reci o uzrocima a nema ni traga od razmisljanja ili komentara na temu sta mi ljudi treba da radimo i kako da se covacanstvo postavi u cilju opstanka i/ili prosperiteta?

Izvor: SerbianCafe.com (дискусије)