„Највише мрзим селективно кажњавање”
Легијина имовина блокирана
Забрана располагања, према незваничним информацијама, биће стављена на Улемекову вилу у београдском насељу Церак, стан у Атини, али и на два рачуна у банкама у Швајцарској и Грчкој. Решење којим се блокира Улемекова имовина прво је које је донето после ступања на снагу Закона о одузимању имовне стечене криминалом.
М. Дерикоњић
[објављено: 10/04/2009]
neša marković, 10/04/2009,
Živim u komšiluku g-dina Legije. Kuća je napravljena i useljena 1998 (prva u tom nizu) i većinom finansirana iz kredita (ko je omogućio toliki kredit to ne znam) Kada bi samo dotični g-din bio problem ali se bojim da se sve svodi na povike kako bi se usmerila pažnja na drugu stranu a naša država prikazala kao beskompromisni borac protiv kriminala.
Uzgred, da li su poslanici prijavili svoju imovinu, šta bi sa onima koji su otišli iz politike i napravili imperije (Vlahović, Mihajlović, Bogdanović, Beba Popović, Mihajlović itd)
Najviše mrzim selektivno kažnjavanje – pozdrav
Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)
„Моју сте бабу после дединог стрељања избацили на улицу са 5 малолетне деце”
Коментар пренет са Политика Online
Bozidar Cosovic Javorski, 24/05/2009,
„Nebih da se „istresam“ nad jadnom i nezasticenom staricom Jovankom Broz“ – Ali nemogu da da se ne-osvrenem i prokomentarisem neke od njenih reci iz teksta. – Jovanka se zali na to kako nema penziju Titovu? J.B.Tito nije imao platu. Tacno to je deo komunisticke propagande. Nista nije imao a imao je sve. To sto su je izbacili iz kuce u Uzickoj 15. Drugarica Joka bih da zivi u tudjoj kuci i da uziva na tudjoj muci….Sta je sa tvojom kucom u Lici ? Ko tamo zivi? – Kako su se ponasali Broz i Jovanka i njihovi partizani prema nama koji to nismo bili a imali smo kuce u Valjevu, Kraljevu, Beogradu, Nisu. Koliko ste „drugarice“ Broz vi(nemislim licno vi nego vasi komunisti), familija izbacili na ulicu? Moju ste babu posle dedinog streljnja izbacili na ulicu sa 5 maloletne dece.Bez igde icega. Na Badnje vece ste ih istarali iz sopstvene kuce koja je sticana u 3 generacije. Deda je ubijen bez suda, advokata i prava na odbranu, po zakonu komunista, zakonu kolta. Tako da to sto ste vi doziveli od svojih partijasa nije nista cudno. Oni samo rade ono sta su navikli svo vreme. – Da li ste se „drugarice“ Broz zapitali kako je bilo udovici moga dede sa 5 maloletne dece na ulici. Da li im je bilo hladno. Sta su imali da pojedu? Cime da se pokriju i gde da provedu noc? Da li su se mogli skolovati ? Ne „drugarice“ Broz. Vama je bilo toplo i lepo i vama i vasim pertijasima komunistima. Vi ste to sve radili u „ime naroida“. Ni dan danas niste vratili oteto i opljackano. I dan danas zivite u tudjim kucama i vilama. Komunisticki sinovi i unuci. – Neka mi Bog oprosti ako gresim. Ali samo rekoh ono sto je istina i sto mi je na dusi. Zelim vam dug zivot „drugarice“ Broz!
Srbin III generacija proterana sa sopstevene dedovine i iz sopstvene kuce.
PS: IV generacija sve manje govori srpski jezik. Ali vama to „drugarice“ Broz nista neznaci, pa vise niste se osecali kao Srbkinja ili Srpkinja i zato niste ni borili.
Nenad , 24/05/2009,
Moze li neko da pita drugaricu iz Seste Licke pre nego sto umre gde je moj dede nestao 28. oktobra 1944. kada su ga partizani iz Seste Licke sa Vracara odveli na “razgovor“ i niko do dan-danas ne zna sta se desilo sa njim. Molio bi da mi ona to kaze jer je sve vreme rata radio u svojoj apoteci i bio farmaceut, a to vama komunistima je smetalo sve obrazovano i sa mozgom u Srbiji i jos bi je pitao zasto ne vrati kljuceve te otete Vile na Dedinju predratnim vlasnicima postenim srpskim trgovcima familije Petrovic, sta ona Licanka radi u toj otetoj Vili na Dedinju. Neka ljubitelji lika i dela njenog muza joj od njihove donacije izgrade nesto a ne stalno da otimaju sposobnim i pametnim Srbima njihovom komunistickom negativnom selekcijom. Ona je iz Like a Lika je u HRVATSKOJ a ne Srbiji, neka je oni placaju penziju jer zahvaljujuci “Sestoj Lickoj“ ta avnojska drzava danas postoji.
Кучи – живот и обичаји
ПЛЕМЕ КУЧИ – ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ
…
4. Давање утока (азила) било је у Куча свети обичај за свакога.Кад би неко , био пријатељ или непријатељ, обегао у Куче и потражио у њих утока (уточишта) од непријатеља, који га гоне, они су га свесрдно примали под своју заштиту. О томе говори и војвода Марко (Пл. Кучи, 100) и каже, кад би такав бегунац наишао на неког Куча од слабијег братства, тај би га одвео јачен братству, код којега је могао бити безбеднији. …
5. Деоба задруге вршила се у Куча, како у Срба тако и Арбанаса, по пасовима а не по главама, т.ј. имање се делилило на онолико једнаких делова, колико је било мушких представника онога паса, који је задругу основао.Кад би се отац делио са синовима, добијао је једнак део са њима. Ако отац није био у животу, па су се делили синови с мајком, и она је добијала део раван љихову, самошто она није смела од тога ништа окрњити, јер се тај део сматрао као својина њених синова и они су га по њеној смрти делили на равне делове. Оно што је нека задруга сама својим трудом стекла, што дакле није наследила од својих старих, делилио се подједнако међу све одрасле мушке задругаре. Девојка није добијала од подењљеног задружног имања никаква дела. Ако су јој родитељи помрли, дужна су била браћа старати се о њеном издржавању и удадби. Ако је не би хтео нико од браће држати код себе, морала су сва издељена браћа плаћати за њено издржавање у некој другој кући.
6. Особац. Кад се удавала нека девојка, давали су јој (као што дају и сад) родитељи, односно браћа, по неколико брави или нешто новаца, што се сматрало као њен особац, т.ј. њена особена или засебна својина. Њен муж није имао никаква права на тај особац, и она је могла располагати њиме, како је хтела. И кад би жени неко од њених браственика нешто поклонио, то је такође спадало у њен особац. Обично су особац наслеђивале од мајке само кћери. – Као што видимо, прости народ је сасвим здраво и раумно решио питање о праву располагања жениним миразом.
7. О друштвеном положају Бањовића, кучких ковача, већ смо говорили на страни 135. Откуда толико презирање у Куча према овим ковачима, није лако разумети, у толико мање, што Кучи не тврде нигде, да су Бањовићи некога ниског порекла. Може бити, да у томе презирању имамо просто изражен витешки понос ових ратника од заната према људима, који се – по њиховом схватању – баве пословима ниже врсте.
8. У Арбанаса су вределе већином правне уредбе из познатог Лека Канума неписаног арбанашког законика, који се приписује арбанашком владару Леки Дукађинију („Лека Капетан“ српских народних песама) из друге половине 14. века. Ја сам био по казивању Арбанаса написао повећи број чланова тога закона и кад сам их упоредио са немачким преводом Лека Канума (в. Берлински лист Zeitscrift für Ethnologie za 1901, по саопштењу P. Traeger-a), видео сам, да се готово у свему слажу са њим. Зато их овде и не доносим.
Г. Неколико последица племенског живота
Вековима су Кучи, као и многа друга српска племена и братства, живели засебним, а врло дуго и сасвим самосталним политичким животом. Никаква власт није их држала дуже и потпуно под собом, они нису знали за какве дужности према држави,чак и против најмањег данка они су се одсудно бунили. Племе, братство и уопште сродство служило је као заштита од непријатеља. Сваки, који је стојао изван тих кругова, па ма био и Србин, сматрао се мање више за природног непријатеља. Човек се у оним данима општег безвлашћа и борби свију протов свакога још једино могао поуздати у своје крвне сроднике, братственике и племенике.
У таквим приликама морали су неодољиво поникнути и погледи и врлине особине врсте. Племе је сматрано за средиште целокупног народног живота. Оно је имало у сваком погледу своје засебне интересе који су готово увек били супротни интересима скоро свих околних племена. Свако је племе увек било готово, да те своје засебне интересе најодлучније брани па ма против кога било. Развила се дакле јака племенска саможивост, сепаратизам, који је врло јасно и врло често избијао у свој ранијој и скорашњој прошлости Црне Горе и свих суседних јој области. Сваки је племеник сматрао за дужност заступати свуда своје племе. Ко би покушао, да погледа мало даље изван узаног оквира месних интереса и да ради виших, општенародних задатака жртвује један део племенских интереса, тај се излагао погибли, да га племе огласи за издајника.
У племену је опет, као што знамо, братство имало улогу мањега средишта, које је прикупљало око себе блиске сроднике. Крвно сродство, најприроднија и најчвршћа веза, која може људе спајати, чинило је, да су узајамни односи међу браственицима били веома чврсти. Била је света дужност потпомагати и бранити свуда свога браственика без обзира на то, да ли је прав или крив: браство га је морало осветити, ако би погинуо, морало је на суду бранити његову невиност и јавно заштићавати његову част и углед. У многим другим српским крајевима, где није било установа братства и племена, указивале су оваке исте улсуге својим члановима задруге или веће групе од сродника.
Црна Гора а у многом погледу и Србија имају у својим напорима за политичким и културним развитком још врло много да се боре с овим наслеђеним погледима доскорашњег друштвеног живота у Срба, и нису мале сметње, које ти погледи чине напредовању младих српских држава. У Црној Гори се још не може замислити, да се у неком племену постављају за чиновнике иноплеменици, туђи људи. И грађански и војни главари, свештеници па чак и учитељи – све то морају бити људи из истог племена. Племе се још непрестано осећа засебном целином, која своје посебне интересе врло пажљиво чува.
Извор: наставља се…
Сродне теме:
Треба знати, да велику бол изазива губитак родне груде
Избеглице из Хрватске остају без земље?
Нови Закон о пољопривредном земљишту отворио пукотине у савезу ХДЗ са сранком Милорада Пуповца
Од нашег сталног дописника
Загреб, 17. децембра – „Српско народно веће учиниће све да спречи реализацију и примену Закона о пољопривредном земљишту. Закон жели да вас спречи да обрађујете земљу и да је пребаци у руке онима за које не знамо шта ће на њој радити”, рекао је на данашњем загребачком округлом столу о задругарству на подручјима страдалима у протеклом рату у Хрватској председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац.Радоје Арсенић
[објављено: 18/12/2008]
S. Vucetic , 18/12/2008,
Na jednoj sednici sabora Tudjman je za Pupovca rekao: „Ovakovog ja Srbina trebam“. Treba li tome nesto dodati, kada je rec o Pupovcu?.
Kakovu su oni zamisljali svoju ulogu u Vladi HDZ? Valjda im je sada jasno zasto su ih ugurali u vladu, Odlucila je da izbegle Srbe ucini bezzemljasima, kako bi svetu rekli da je to ucinjeno uz prisustvo predstavnika Srba u Saboru. Lepo ste zastitili svoj nacionalni korpus i „zduzili“ svoj narod i sasvim sigurno ce te uci u povijest sa marionetskom biografijom.
Uostalom u takovim Srbima „kvislinzima“ nikad u historiji nismo oskudjevali. Srbija pak spava, kao da se nista ne dogadja mada se oduzima zemlja onima kojima je AU sa razlogom dodelila. Dok Sanader predsedava Vecem sigurnosti, a mi o stvaranju prestiza u svetu ni ne razmisljamo.
Tko se setio da u Srbiji formira vladu u izbeglistvu od koje Hrvati od straha ne mogu mirno spavati. Srbija sve cini da se ne organizujemo na zdravoj osnovi i da se afirmiramo u znacajan politicki faktor. Mozda je to deo dogovora Milosevic-Tudjman. Ono sto se odmah mora uciniti je organirati protestni skup ispred HR ambasde. Ovde se radi o vrlo ozbiljnom slucaju, koji odredjuje sudbonvnu ovog dela srpskog naroda, koje nazalost mnogi nisu svesni.
Slusam opsirne komentare na RTS oko pogranicnog spora izmedju HR i SLO na temu vlasnistva na delu pogranicnog prostora a o nasem sluscaju ni reci. O cemu se ovdje radi? Treba znati, da veliku bol izaziva gubitek rodne grude, pored egzistacione. Nastavice se.
Извор: Политика а.д. (коментари корисника)
Већина младих људи се не може вратити, јер то је политика државе Хрватске
Избеглице из Хрватске остају без земље?
Нови Закон о пољопривредном земљишту отворио пукотине у савезу ХДЗ са сранком Милорада Пуповца
Од нашег сталног дописника
Загреб, 17. децембра – „Српско народно веће учиниће све да спречи реализацију и примену Закона о пољопривредном земљишту. Закон жели да вас спречи да обрађујете земљу и да је пребаци у руке онима за које не знамо шта ће на њој радити”, рекао је на данашњем загребачком округлом столу о задругарству на подручјима страдалима у протеклом рату у Хрватској председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац.
Радоје Арсенић
[објављено: 18/12/2008]
Bianca , 18/12/2008,
Hrvatska s time krsi gomilu medjunarodnih zakona, osobito svih onih koje je Hrvatska potpisala od Dejtona na dalje.
Srbija bi mogla pomoci izbjeglicama i povratnicima da se angazira pravna firma, i da se Hrvatsku tuzi na svim sudovima koji bi bili nadlezni.
Od pojedninacnih prava, do prava Srpske manjine garantirana medjudrzavnim sporazumima i UN nakon okoncavanja vojnih akcija. Taj problem se nece rijesiti drukcije. Ne moze se racunati da ce se starci i invalidi moci odbraniti od surovih zakona; a jos manje njihova djeca u unuci u izbjeglistvu.
Vecina mladih ljudi se ne moze vratiti, jer to je politika drzave Hrvatske. Da li je osoba „na spisku“ ili ne, nije bitno. Kada se osoba povrati, i kada se uspjesno angazira za obnovu svoje imovine i poljoprivrede, pronadje se uvijek neki sumnjivi postupak da se ta osoba uhapsi, odvede na „ispitivanje“, dok se njihove supruge i djeca moraju seliti opet u izbjeglistvo.
Nakon nekoliko godina, cesto nema nista od optuzbe, ali je tada kasno. Oslobodjena osoba se pridruzuje svojoj porodici, i obecava — nikad vise u Hrvatsku. I to je sto vlasti zele. A sada je na redu zemlja.
Ako se Vlada Srbije za to ne zainteresira, onda Srbija zaista nema vladu. Nadam se da ce se prestati u Srbiji sa praksom pljuvanja na Srbe u Hrvatskoj. Oni moraju, za opstanak onih koji tamo zive, ucestvovati u koalicijama na svim nivoima, osobito na lokalnom.
Nije to lako, ali je neophodno. Nisu oni u poziciji da se zanimaju herojstvom. Njihov cijeli napor je u izgradnji bilo kakve kooperacije sa onima u Hrvatskoj koji to zele.
Iako se neprirodne koalicije stvaraju na sve strane, ipak je to u korist Srba. To smanjuje tenzije, i omogucava da se rjesavaju sva moguca osnovna pitanja, od komunalnog, do dravstvenog i socijalnog stanja. Vrijeme je da Srbija obavi svoj posao. Da angazira pravni tim, i da se izbjeglice i povratnici imaju kome obratiti za zastitu svoje imovine.
Извор: Политика Online (коментари корисника)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment