Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Да дијаспора не шаље својима помоћ, ситуација би била 10 пута гора”

Posted in Срби у расејању, Србија, политика, SerbianCafe by Соларић on 29 јуна, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Zakon o dijaspori

MaxBunker (radnik u Chrysleru)

25. jun 2009.

Promena politike prema dijaspori
25. jun 2009. | 15:25 | Izvor: B92
Beograd — Ministar za dijasporu Srđan Srećković izjavio je da će usvajanjem Zakona o dijaspori Srbija početi suštinsku promenu politike prema svojoj dijaspori.

Srđan Srećković (FoNet, arhiv)

Srećković je na otvaranju Vidovdanskih dana dijaspore u Beogradu naveo da će prekretnica na „suštinskoj promeni politike prema rasejanju biti usvajanje tog Zakona kojim će se postaviti ‘normativna baza’” i da će biti osnova dugoročne politike bez obzira na interese političkih stranaka i sastav izvršne vlasti u Srbiji.

Srećković je rekao da je neophodno razvijanje partnerskih odnosa i saradnje matice i Srba iz dijaspore, kao i da će izgubljeno poverenje dijaspore Srbija vraćati konkretnim potezima, odlučno, dugoročnim i strpljivim radom.

„Država je više puta do sada izneverila ljude iz rasejanja. Naš zadatak je da vam dokažemo da se Srbija menja, da se menja nabolje i da smo svakog dana bolji nego što smo bili juče”, poručio je Srećković.

b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=06&dd=25&nav_category=11&nav_id=367924

Posle ovog zakona ništa neće biti kao pre ;))

-Beli-Andjeo-(k r i t i c a r)

25. jun 2009.

HOB 3AKOH se ne moze usvojiti BEZ da se dijaspora pita,
ali
NEO-KOMUNISTI u zuto prefarbani nas i dalje CMATPAJY
za neprijateljsku emigraciju
, to je njima njina borba dala! :-)

naravno, sa pravom, jer što se tiče nas, ne volemo ih…

ono sto sam nedavno video iz tog predloga zakona je smejurija,
tako mali Mikica zamišlja situaciju, neko se igra sa ozbiljnom stvari?

AlaVolem (кад година изда)

25. jun 2009.

Za početak bi ovi SrAtjkovitji MORALI da prouce
gradivo i da shvate:

1. da između Matice-Otadzbine/Srbije i
aktuelne vlastele ne postoji NIKAKAV znak jednakosti.

2. Da se upitaju po kom sistemu jedna fanfulja kao
sto je
Seka Aleksic može da sakupi 15x veću publiku
nego i jedan politicar iz DEMO&CO establismenta
.

neimar 25. jun 2009.

Е па после обмане Фијатом остало им је да обмањују Србе ММФом и дијаспором.
Штета што дијаспора нема своју банку у Швајцарској па да преко ње банкротира жуту б**ру.

AlaVolem (кад година изда)

25. jun 2009.

Posle 20 milijardi zaduzenih u poslednjih 8-9 godina,
posle 4-5 milijardi [puta 8-9gd] godisnjeg priliva na ime
doznaka+ko zna koliko unetih bez ikakvog rekorda
,

doslo je vreme da se malo ozbiljnije „ugrade”
odnosi između emigracije i ovih sto su
„ugradjivanje” patentirali kao privrednu granu.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

Neimar, mislio sam da su te banirali, vidim nema polovine uobicajenih diskutanata :))

„I verujem u sve sto obecavaju,
verujem da je doslo vreme za SUSTINSKE promene Matice
prema prokletoj, nepoverljivoj i [skoro] neprijateljskoj
emigraciji. ”

———————-

Ja verujem da će naše vlasti tako isto pricati i u narednom veku :))

AlaVolem (кад година изда)

25. jun 2009.

masivan yeb je napravio Milosevic,
u proslom veku, narafski] krajem 80-tih i početkom 90-tih sa
zajmom za preporod Srbijeili kako se već zvase pajanje
emigranata i stampanje nekakvih bezveznih državnih obveznica-„vrednosnih papira”.

Posle toga su kumovi pokupili nekoliko desetina miliona i tama.

Ovi na vlasti su do sada mudro cutali, jerbo za pare pristigle od
emigracije nij potrebno nikome podnositi racune.

Male igre sa kursom i jacanjem domaće valute u sezoni godisnjih odmora, ustine se na bankarskim uslugama, mislio sam da im je dovoljno i da su toliko pametni da neće podizati nikakvu prasinu.

Avaj, izgleda da je Dara prevrsila mericu, da teba malo vise posvetiti „paznju”
tamo gde još ima neka kinta.

Evo, za početak saradnje, predlazem im da nastancaju slike predsednika države i da ih prodaju
po $0.75
bez potpisa i $1.00 sa potpisom.
Lova do krova.

ghb (bacac kladiva)

25. jun 2009.

ono ,sto Srbija hoće da uradi je da uspostavi evidenciju i kontrolu novca koji se salje, ili donosi u Srbiju. skontali su da je riječ o milijardama, pa sad razmišljaju kako da uzmu dio kolaca. i sami su javno izjavili da ih interesuju tokovi tog novca, i da bi zeljeli da ponude sopstveni servis transfera tog novca iz inostranstva ka Srbiji. to je to njihovo novo dusebriznistvo ka dijaspori. na izvjestan posredan način dijaspora finansira opstanak ovih idiota na vlasti (ili smo pak mi idioti zbog sopstvene pasivnosti???), jer dosta ljudi ima nekoga ‘vani’ na koga se može osloniti, bez obzira kakva je ekonomska situacija u zemlji.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

jer dosta ljudi ima nekoga ‘vani’…
———–
Pa da dijaspora ne salje svojima pomoć, situacija bi bila 10 puta gora.
60 % firmi su nelikvidne, da izvozimo… sve je manje čega. Poljoprivreda je samo potencijal, ali se sela iseljavaju. Industrija je nekonkurentna, a i uvozi se sve i svasta nekontrolisano.
Ova ekonomska kriza u zapadnim zemljama je samo dobar izgovor vlastima za sve svoje neuspehe, zvaka za naivne glasače.

I posto nema vise šta da se krade, a da se nebi digla pobuna u narodu, onda se traže varijante da se i dijaspora uvuce u kolo. Pa sad, ako neko iz dijaspore ima petlju da ulece u poslove u gladnoj mafijaskoj državi… dok mnoge firme propadaju, neka izvoli.

Nasi ljudi i u inostranstvu beze od svojih zemljaka koliko su se nakupili gorkih iskustava. Lično ne verujem da će i ova vlast uopste pribliziti dijasporu domovini, čak naprotiv.

MaliOblak (pustam kišu)

25. jun 2009.

Pa, naravno da ova vlast ne može da priblizi dijasporu. Rasturili su narod u Matici gore nego Turci pa to i nije neki primer za „strendzere”. No, sasvim je logicno da deca koja su „sreću” potražila u drugim državama pomazu svoje porodice. Ne razumem tu potrebu da se tako plasirana sredstva smatraju kao neki epohalan doprinos dijaspore Matici.
Zali Boze kad nam Srećkovic kroji sreću.

Kju 25. jun 2009.

Po mogućtsvu,ako je moguće uzmite novi pasos obavezno u Srbiji.
To je veoma važno zato što tamo piše mesto izdavanja pasosa.Ako ti stoji konzulat ili neka strana ambasada,znace da si gastos-haraclije planiraju da nam uvedu dodatne poreze.

Kad uzimas pasos u Srbiji (podnosis zahtev) reci im da to ide normalnom procedurom-NIKAKO ubrzanim postupkom.Ako je ubrzani postupak,znaju mnogo vise da proveravaju nego po normalnom postupku.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

planiraju da nam uvedu dodatne poreze.
————-
Pa tako su Italijanske vlasti pre desetak godina odrale Luciana Pavarotija za nekih 25 miliona eura. Novac koji je zaradio u Francuskoj i uneo u Italiju, trebao je da bude ocarinjen ! Znaci, posto je sada u toku pravljenje zakona prema zakonima u evr.uniji, to spremaju i nama. Znaci imacemo evropske troskove (i kineske plate).

mostro (junior member)

25. jun 2009.

Pa oni racunaju sve devize koje pristignu u zemlju. A ne možeš da ne doneses kuci ništa. Uvek nešto treba, bar da se održava imovina ili da se pomognu roditelji, braca, sestre, da kupis nešto ako mislis da se vratis i sl. Niko ne salje pare da bi spasavao ovu vlast. Ali i to malo što se posalje ili donese, iznosi trećinu bruto nacionalnog dohotka !
Znači da je jako mnogo ljudi diglo sidro i iselilo se !

„Економија је писана и финансирана од стране капиталиста, што значи да је они и воде…”

Posted in Срби у расејању, економија, образовање, SerbianCafe by Соларић on 30 марта, 2009

Posle obrazovanja u inostranstvu?

????
26. maj 2007.

Posle obrazovanja u inostranstvu, znaci zavrshili ste neki fakultet u inostranstvu i resili ste da se vratite nazad u nasu zemlju, zeljeo bih da čujem mishljenja ljudi koji odma posle njihovog diplomiranja vratili se nazad- kako su se snashli? Jeli teško naći posao s obzirom u inostranstvu si zavrshio? Jeli to prednost ili nije? Sva iskustva kroz šta ste morali proc navedite,šta ste ovcekivali? šta vas je najviše sokiralo a i možda razocaralo? Sva mišljenja vezano za temu su prihvacena. Zahvaljujem

@#@^tiny_mce_markeramp;
02. jul 2007.

Nebi se slozila sa tobom, jer su fakulteti u instranstvu nabijeni sa glupostima, vidim da si iz danske ako se ne varam, ali u kanadi su fakulteti kao sto sam rekla, npr filozofija, isto kao kod nas što se tiče gradiva, uci se fjord i drugi jevreji, economija je pisana i finansirana od strane kapitalista, sto znači da je oni i vode, mislim ekonomiju, malo ako se cita među redovima i videti će se o cemu pricam.

Mnogo je vise sazvakano ali i uce samo sto treba, zato su jako rezervisani i limitirani po meni glupi jer su tako uceni, neznaju za vise, nikad ničemu ne prilaze kriticki kao mi, nikad se ne UPITAJU zašto ovaj zakon postoji i ko ga je pisao i zašto je tako napisan, ko je doneo ovu odluku, zašto se knjige pišu kao što se pišu itd.

Ono sto nauce, bilo da je teorija ili nešto drugo shvataju kao fakt kao istinu jer su ih ucili prvo u osnovnim skolama da je teorija istina-glupost, sto po meni nije nimalo o.k, znaci razmišljaju jako jako limitirajuce, i sto je najgore svi misle da su bolji i vise u pravu od drugih, to je bolesno, a tako ih sistem uci ove zemlje jer je sam sistem bolestan. JOS su oni i ok šta ih sve uce, da ne pricam o pederstvu i koje kakvim bolesnim ispadicama.

OH, znam, sad ćete da mi pametujete, ali sama sam ravrsila ovde po drugi put srednju skolu, naravno dosla sam iz srbije gde sam i tamo zavrsila srednju i malo fakulteta, ovde sam druga godina University of Waterloo za psihologiju, stariji student,pa tako da razumem vise od prosecnog studenta koje je 18 godina.

Samo da jedno nezaboravite, zapadni sistem je napravljen i ima jako puno umesano psihologije u svemu, da bi se bolje vladalo masom i radnicima, i oni koji zavrse fakultet je ništa drugo nego „radnik znanja„, razlika je u zaradi onaj koji ga ima i onaj koji ga nema.

Ovde sve sto postoji ništa nije slučajno nastalo a da se dobro nije razmotrilo dali će kapitalisti da imaju iz toga koju dobit.

Ovde su skole BUSINESS, i ništa vise, niko te ne mazi i ne tera i ne brine, sam investiras i gubis ako ne ucis, zato su jedne od najvecih istitucija, i sve extra placas, i kad cuju tvoj akcenat pa ako te uhvate na zub, nisu svi takvi ali ih ima, ja lično osetila, izgubis ocenu tj. investiciju, sve jedno drugo vuce, mislim ja nisam pala al mi je dao losu ocenu. itd

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Једина ствар која Србе гура (али не напред) је конфликт и стрес

Posted in Срби у расејању, Србија, друштво, SerbianCafe by Соларић on 1 марта, 2009

Ne razumem šta se desava sa ljudima

mostro (junior member)
30. januar 2009. u 09.16

Ne znam kako je vama koji živite u Srbiji ili ste u inostranstvu , pa kad dodjete kuci. Ja se u Beogradu osecam kao u zemlji cuda. Nije samo zakonodavac kriv, pa mi sve ide nakrivo, već primecujem neko abnormalno ponasanje kod mase ljudi. Ništa mi ne uspeva da ostvarim bez poteskoca i bez eventualnih rasprava sa ljudima. Ne tražim ništa nemoguće, izbegavam konflikte maksimalno i uvek. Ali, kako se kod nas kaže: „ne lezi vraze“… Ni najobičniju kupovinu u samoposluzi ne mogu da obavim da mi se zeludac ne podigne.

Kad pomenuh samoposlugu ( da je samo to, bilo bi super), da ih pohvalim da su im korpe prljave, a u njih treba nekad staviti i hleb. Prodavacice smotane, pa ih i ne interesuje koliko ljudi ceka, već se i zapricaju između sebe. U samoposluzi u mojoj blizini prodaju sijalice samo od 40 i 200 Wati i to je tako mesecima, a da i ne primecuju da nešto hvali. Roba koja se jednom brzo proda, vise se i ne dobavlja. I to sam primetio. Natrpali su neke velike korpe sa glupostima da ne možeš ni da prođes ko covek, niti sa nekim da se mimoidjes. U sred radnog vremena razvuku gajtane i ciste nekom glomaznom masinom za podove svakodnevno. Na kasi je zaprska. Uvek su redovi i dosta njih placa karticama, često sume od 200-300 dinara, pa im i oni aparati za provlacenje kartica neispravni, pa im ne radi dovoljan broj kasa i stalno su neki redovi. I da ti se smuci kad kad treba da udjes da kupis neku sitnicu. A u većim supermarketima idu po sledovanja, pa se kase zacepe onima koji cekaju sa onim velikim kolicima prepunim, kao da nikad u zivotu nisu ništa jeli.

Ali nisam bas o samouslugama hteo…
Najcesce nasi ljudi ne postuju dogovor i muke imam na svakom koraku. Kad god vam nešto obecaju, to je: „obecanje ludom radovanje“! Ako pri nekoj pogodbi ili trgovini date novac, a odmah ne dobijete uslugu ili robu, već obecanje, onda u najvecem broju slučajeva postajete žrtva obmane, zavlacenja, neadekvatnog ispunjenja obaveze i ostalih problema. Ne znam da li se još nekome desavaju problemi u komunikacijama sa ljudima ? Ili ja možda delujem nekako blentavo, pa svako misli da može da me prevari, pa imam redovno probleme i sa najbanalnijim stvarima. Ali, covek nije pustinjak po prirodi i mora se sa tim ljudima komunicirati, pa i da su svi takvi problematicni. Da poverujem nekome da će ispostovati nas dogovor da mi se javi telefonom, ni to više ne verujem ako je Srbin u pitanju !

I bas me interesuje da li još neko ima slične utiske o stanju u Srbiji i o takvom ponasanju ljudi ?

verba 30. januar 2009.

Takvo stanje je oduvek, s tim sto ti je ranije, dok si živeo u Srbiji, to bilo normalno. Sada, kada znaš razliku, smeta ti.
Premda ima samoposluga koje su ciste i gde je usluga na pristojnom nivou.
Ponasanje ljudi ne možeš generalizovati, na celu naciju. Nisu svi ljudi kod nas takvi kako opisujes. Svuda toga ima, zavisi s kim se družiš i skim poslujes.

mostro (junior member) 30. januar 2009.

Pa to je tačno Verba, ali… meni se u zadnjih nekoliko godina vuce puno neobavljenih poslova zbog toga i stvarno više ne znam da li treba da budem grub i da vatam ljude za gusu.
Na primer, geometru sam platio unapred 300 evra, odmah je dosao i premerio šta je trebalo i dogovorili smo se da postavi dva kamena između mene i komsije. Odgovor je bio: ma to je cas posla, ne brini, neće biti problema. Podsecao sam ga 20 puta da hoću da to zavrsi. Već je evo 3 godine i opet ništa. Vidim da mu je neprijatno kad me vidi, ali opet se sve svodi na obecanjima i nastavlja se cekanje.

Tražio sam prošle godine limara da mi postavi oluke, jer mi je to već jednom brzo i kvalitetno uradio. Isao sam kod njega 5-6 puta da ga zamolim da dodje, obecanja… cucemo se telefonom, nazovi me sutra, nazovi me u nedelju… i tako 5-6 meseci. Nađem drugog koga poznajem od ranije i primi me lepo, popijemo po pice i ostane na dogovoru da mi se javi sredinom naredne nedelje. Nikad se nije ni javio, već sam posle mesec dana nasao treceg i rekao mu da ima 5 dana ako hoće da uradi taj posao. Cena mi nije bila bitna. Nije stigao da nadje vremena za 5 dana, ali se javio telefonom i dosao je posle 3 dana i to je bilo 3 sata posla na montazi, uzeo 500 evra i dovidjenja.

I da ne navodim more takvih primera, ali evo sada opet imam problema sa prodavcem koji nema vremena da mi isporuci nekretninu koju sam kupio i u potpunosti isplatio ! Čak je toliko „zauzet“ da nema vremena ni da se čujemo telefonom već danima, iako stalno zovem i ostavljam poruke. I eto, pokusacu još sutra, pa idem u MUP u ponedeljak da tražim pomoć. To je samo još jedan od mnogobrojnih slučajeva „poslovanja“ u Srbiji. Nemam vise volje da se bakcem sa jajarama, gubim vreme cekajuci i setajuci, ali gospoda ocigledno „nemaju vremena“ za posao od nekih svojih obaveza.

I tako sve u krug, zaludjivanja da je u Srbiji dobro i da je jeftino, a sto ti svako poslovanje sa ljudima izadje na nos, to nema veze. Zamlacivanja sa svakakvim „profesionalcima“ na svakom koraku su svakodnevna pojava, laži i prevare su ko „dobar dan“.

Ovo sam gore naveo samo par primera, a o svakodnevnim sitnicama ne znam da li da ih nabrajam, bilo bi preterano, još bi mi verovatno neki rekli i da lažem :))

iciparis (profesor) 30. januar 2009.

Mostro (junior member),

Bilo bi veoma probitačno i zanimljivo da ovo vase opazanje o tome kako funkcionisu ustanove i ljudi u dragoj nam Srbiji, pribelezite, tj.okacite na staro-novoj temi koja nije iscrpljena, a još nije izdvojena od Modernog:

Kakvo nam je drustvo u kome živimo u Srbiji?

Hajdemo, učinimo nešto veoma korisno za institucije i ljude u Srbiji koji hoće da postanu deo Evrope i deo civilizovanog i ozbilnog sveta!

Dalailama (bolnicar) 30. januar 2009. u 14.18

Ja sam dosta sit od kukanja onih sto su ostali dole da žive u Srbiji.
Sa druge strane redovno pratim´svaki dan šta se desava ovde na zapadu i
na svako kukanje kako je u srbiji loše mogu da postavim 1000. slučajeva kako ni na zapadu nije idelano. Zavisi na šta hoće ljudi da se koncentrisu. Evo danas čitam covek cekao u bolnici 19 sati dok mu nisu na kraju rekli da ima probleme sa nogom. Masa stvari ni ovde ne rade bas perfektno kao sto ljudi zavaravaju sami sebe.

Mostro (junior member) 30. januar 2009.
Dalailama
———
Pa tačno je da ni na zapadu nije bez prevara i problema, ali se bar stvari resavaju brzo. Tolikog bespotrebnog gubljenja vremena i nepostovanja musterije kao kod nas nema nigde.

sta-li-ja-radim-ovde (radim)
12. februar 2009.

Mostro, sve sto si napisao je tačno tako, i ne samo da je to bilo moje iskustvo već i svih ljudi koje tamo poznajem ili koji su nešto više od dve nedelje provodili u Srbiji. A ima naravno i daleko gorih prica, ali o njima ne smem jer se tu već radi o zivotima neduznih ljudi na koje su se sjatili „veliki Srbi“.

Svaka nacija ima nešto sto ih gura: Englezi pate od toga da su iznad svih drugih, mada su ih Francuzi prestigli po pitanju arogancije pa su im oni oduvek ostali neka bolna tacka… Amerikanci na istocnoj obali pa sve to mid-west-a vole da imaju najvece bombe na svetu i najviše para a za sve ostalo ih zabole, dok na zapadnoj obali vole da im se dive, da budu u centru paznje i da imaju najbolja kola u gradu. Kanadjani se ponose time da su poslusni i tamo bi nacizam mogao da procveta preko noćisamo još da se rodi Hitler. Japanci su fanaticno posveceni svojoj naciji i tome da budu najsavrseniji po svakom pitanju, pa čim malo pogrese, odmah harakiri… a i ako nema samoubistva zbog greške, onda će da nadju neki drugi izgovor – ili preterani rad, ili kamikaze sto je sve dokaz posvecenosti svojoj naciji.

Srbe ne gura ništa od svega toga: ni novac, ni uspeh, ni najvece bombe, ni najlepsa kola u gradu, čak ni lepe devojke a najmanje posvecenost svojoj naciji. Sve je to samo prolazno interesovanje i ne traje duže od jedne loše utakmice.

Jedina stvar koja Srbe gura (ali ne napred) je konflikt i stres. Ako toga nema, Srbin mora da izmisli svadju da bi nekako preziveo do sledećeg konflikta. Ako je sve mirno i fino, Srbin odumire. Da su to siptari i ostali neprijatelji znali na vreme, unistili bi nas organizovanim drustvom brze nego bombama. Da smo sklopili pakt sa Hitlerom i dozvolili mu da nam organizuje drustvo izgradi auto-puteve i zavrsi one telefonske centrale koje smo koristili do pre dve-tri godine, danas Srbije ne bi bilo – poubijali bi se od dosade.

Tako danas moramo da imamo kola koja zaprasuju komarce bolje od aviona da bi imali na šta da se zalimo i da se međusobno optuzujemo, mora komsija da pusti glasno „Hiljade ljudi, u moje grudi…“ u pola noći da bi sutra imao ko da ga gleda mrko, mora neki ludak da uparkira Ladu na ulaz zgrade da bi bio u ratu sa celom zgradom; i mora majstor da zabrlja posao da bi imao neko da ga juri danima, inače ga niko drugi nikada ne bi zvao na telefon!

Isto vazi i za prodavacicu u radnji, saltersku sluzbenicu, i sve ostale. Dok se na zapadu vecina zadovoljava uzivanjem u nekom filmu, koncertu, picu, hrani ili seksu, kod nas to nije dugotrajno zadovoljstvo. Jedino zadovoljstvo je psovanje, svadjanje i dizanje pritiska („svaka cast“ onima koji uzivaju u drogi, ako ništa bar su razbili monotoniju).

Droga i konflikt su hobi lenjih ljudi. Čak i za samo gledanje filma treba malo aktivnosti, makar da se kupi ili iznajmi DVD (o odlasku u bioskop da ne pricamo – potpuno su prazni tako da sve i da srbenda prica sve vreme, nema ko da mu kaže da prestane ili da mu preti batinama!); ali za svadju ne treba ništa, samo ljudi sa kojima ćemo da se svadjamo i naravno prekrsiti dogovor i sve moralne norme da bismo izazvali svadju.

Kada bi majstori zavrsavali poslove, imali bi novac, ali ne bi imali pretnje, uvrede, teske reci i milion telefonskih poziva. Ovako jeste jadan i bedan ali je bar trazen i puls mu je na konstantnih 120bpm jer stalno mora da gleda preko ramena. Mnogo je lakse i dugotrajnije tako podici puls nego fizickim naporom kao sto je to sport ili seks. Problem je samo sto je opasnije za zdravlje pa ljudi u Srbiji imaju najkraci zivotni vek u Evropi a najcesci uzrok smrti je upravo povisen pritisak.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Туђина ми никад не постаде завичај, а завичај ми постаде туђина!

Posted in Срби у расејању, Србија, породица, SerbianCafe by Соларић on 28 фебруара, 2009

Serbmuzza (Inzinjer)
12. februar 2009.

Tudina mi nikad ne postade zavicaj, a zavicaj mi postade tudina!

Rece jednom davno jedan Srpski pisac i pesnik pa nastavi…
Lako je sitom gledati gladnog a gladnom je teško gledati sitog.

Draga moja braco i sestre…

Svako od nas ima razlicita i nepokolebljiva mišljenja…I svi su u pravu sa svoje tacke gledista.Vrlo je teško porediti sva ta mišljenja i sloziti se s njima ili ih pak negirati..
Zar ne?
Iako sam gradanin Srbije i VOLIM svoju zemlju, sve svoje gradane Srbe u njoj isto toliko VOLIM i svoj narod u tudini…
Imam brata u dalekoj Australiji i on mi je jedini još ostao od najrodenijih!
Kako je mogu da ga mrzim? Ili da mrzim zemlju koja ga hrani? Nije on kriv što se sudbina poigrala sa našim zivotima, ovim malim, kratkim i jadnim. Nije ni jedan SRBIN iz dalekog zapada otisao iz svog rodnog mesta zato što je tako zeleo nego zato što nije imao drugog izbora!

STRANAC si u Tudoj zemlji a STRANAC si i kad dodes u posetu ZAVICAJU!
Sve se menja, ljudi se menjaju, sistem zivota, mentalitet naroda, sve!
Živi se potpuno drugacijim tempom zivota…U inostranstvu…drugaciji ljudi, drugacija klima, drugacija zivotna atmosfera…Kako ljudi mogu ostati isti? da se ne promene? kako? Kako nas Patrijota da ne postane Demokrata? Dali je to moguće? Ne, covek se navikne i prilagodi svakom sistemu i nacinu zivota…PROMENI SE, MORA SE PROMENITI i verovatno ko god NEGIRA da je suprotno u velikoj je ZABLUDI!

Ja nikada neću razmišljati kao covek sa Zapada jer živim u potpuno drugom okruzenju ljudi sa potpuno RAZLICITOM mentalitetom i duhom!
Mnogi kažu…Nema nas covek sa Zapada dusu…Ima, svakako da ima nego nema vremena da se okrene k njoj i sebi!…
I njima je njihovo sveto, verujem u to…To sto imaju i sto su stekli, zaradili i ostvarili neznaci da su se odrekli Srbije!Ni svoje vere! Dali su je zaboravili? Možda? A možda nisu nego nemaju vremenskih i finansiskih uslova da je posete! Svako od nas je razlicita individua koja živi u razlicitim okolnostima sa razlicitim pogledom na zivot…Ne može mo se porediti… A ne možemo ni druge savetovati ni menjati…
Kao sto rekoh…svakom je svoje sveto i najlepse, ma gde god da je.
Nekom je mala njiva sa prezrelim ne okrunjenim kukuruzom i crvenim krupnim paradajzom vrednija od celog nebodera u najvecoj metropoli…
Covek je takav…svako za sebe, vredi onoliko koliko se sretnim oseca.
Neko uziva uz hladno pivo, ili domaću prepecenicu koja polako curi iz limenog kazana…a neko ne! To je uvek tako, svako ima svoj stav i nema pravo niko da ga u njemu pobije i kritikuje…Svi smo mi u sustini isti u dusi, Srbi, posteni i dobri pomalo temperamentni i eksplozivni ali okolnosti nas teraju da se sami polako vremenom menjamo, zašto? Da bi se lepse i lakse uklopili u novi sistem zivota, zato braco..
Dakle, demokrate, patrijote, socijalisti, kapitalisti i komunisti…Svi smo mi Srbi i ista krv našim venama tece..

Demokrate, gradite i izgraduj te Srbiju i doprinesi te koliko mozete..biće dovoljno.Vi ste stekli i biznis zanat ispekli, kako rece Ilija Peric..Pametan i bogat državu na noge podize..

Patrijote, vi nas branite podrskom…Srcem svojim i dusom, moralom…
To nam je KLJUC razvitka populacije i opstanka Srpskog naroda u celini.
Bodri te nas, e nedaj te okupatoru da nam uzme ovu krvavo stecenu i jedva opstalu dedovinu a ja sam tik uz vas sve do kraja evolucije!

Ja sam covek koji živi za porodicu…Kad okupim svoju decicu i zenicu oko sebe…i svu ostalu blizu i dalju rodbinu vise mi ništa nije potrebno u zivotu…ja sam svoju sreću tada nasao i svoju porodicnu idilu stekao i izgradio..No ipak nisam potpuno sretan, moje srce tezi ka zapadu i mom rodenom bratu…
Bilo kako bilo, ostaj te mi u miru i sreći…i vi moji gradani Srbi, i vi moji Emigranti sa dalekog zapada…Želim vam svima zdravlje i sreću i da shvatite samo jedno „COVEK DOK GOD DISE UVEK ZIVI NEGDE IZMEDU I NIKAD NIJE KOMPLETAN I CEO“
Srdacan pozdrav od vaseg Beogradanina.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Да би отишао на Запад и успео, мораш бити најмање 10 пута бољи од домаћих

Posted in SerbianCafe by Соларић on 20 фебруара, 2009

namernik
05. децембар 2008.

Marko
nisam ja klinac,znam da je Djelic lazuckao,ali čim se prica o ukidanju viza,toga će i biti. Uvek je tako bilo kad se o nečemu prica toga bude, ranije ili kasnije. Ali ja bih isao iz Srbije odmah, jer imam preko 30 godina, i nemam puno vremena.
Možeš li meni da pomognes da dodjem do te zemlje tako kako kažeš?
Ne bih ti bio na teretu jer znam engleski, i imam novca za početak, da platim stan i ostalo dok se ne snadjem. …

Marko_011 (Slobodni umetnik)
06. децембар 2008.

Vidis da tema nije prošla uopste, obzirom da nasi ljudi kada se srede, vise te ne poznaju, niti ih zanimaju tvoji problemi.

Vidim ionako da ti nisi kalibar za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu, osim da slusas Beogradski Sindikat, dizes tegove ko mamlaz neki i gledaš se u ogledalo na svakih 5 minuta.

Ako si spreman na tucu, moras biti spreman i da te neko izbode ko prase ili isprazni sarzer u glavu, čega si verovatno takođe svestan.

Na primer, ovde gde sam ja, krenes da pretis nekome i najednom trci 15-20 Marokanaca sa nozevima da te iznabadaju ko prase a o siptarima i ostalim da ne pricam.

Nisu ljudi zainteresovani da im neki mamlaz dize ton.

Da bi otisao na Zapad i uspeo, moras biti najmanje 10 puta bolji od domaćih, sto je za tebe ipak nedostizan cilj, jer nemas prvo ponasanje a kamoli nešto više od toga.

Prvo moras da radis na sebi i da se izgradis kao licnost, da bi bio sposoban za neke ozbiljnije ciljeve u zivotu.

Teško je prihvatiti surovu realnost, ali sto pre shvatis realnost, biće ti lakse.

Namernice, situacija je zafrkana u celom Svetu, tako da moras da grizes 10 puta vise, ne bi li dospeo neki nivo.

Amerika pusta preko lutrije, ali tamo je kriza i nema poslova ni za Amere a kamoli dodjose, tako da bih ja Ameriku izbegavao, iako sam tamo proveo 7 godina zivota, od svoje 18, kada sam zbrisao iz Beograda sa avionskom kartom u ruci i 1000$ u dzepu.

Evropa, takođe zafrkana situacija…

Francuska je zeznuta za papire, Belelux, Holandjani daju prednost državljanima EU ako im treba neko i postoji mogućnost volontiranja od godinu dana , da bi tek drugu godinu poceo da zaradjujes, ali to ti je proces po trnju.

Austrija je zeznuta takođe, proveravaju i one sa papirima koji naprave brakove a kamoli da se dobiju papiri bez braka, uglavno se tamo vuku na nekakve vize i satro studiranje.

Državljanima BiH i Hrvatske je skolovanje besplatno u Austriji, tako da su „studenti“ sljakeri klasicni.

Nemacka, puklo, nema ništa, papiri zeznuti za dobiti.

Grcka, tamo nema ništa.

Imaš po meni dve solucije, jedna je Spanija da odes i sacekas legalizaciju, što se tamo desava.

Druga opcija je Italija, koja legalizuje godisnje oko 150.000-200.000 stranaca, tj. dodeli boravisne papire i taj program se zove Decreto Flussi.

Po meni najbolja solucija u ovom trenutku za tebe, jeste da upises skraceni kurs za medicinsku sestru i kurs Italijanskog jezika i da sa time dodjes u Italiju na gotovo sa papirima u ruci.

Moj prijatelj zabar je radio obuku za te medicinske sestre u Srbiji, ucio ih je Italijanski, tražili su nekih 550 med. sestara, prijavili se nešto ispod 200.

Plata je oko 1500-1700 eura mesecno, plus 13-a i 14-a plata i placeni svi doprinosi, kao sto su socijalno, penziono i ostalo.

Sada, kod nas je malo smesno da musko radi kao med. sestra, ali na Zapadu to rade i muskarci i normalan je posao.

Nekada, kada ni inzenjere, doktore, magistre i ostale ne zarezuje niko tri posto, uzimas u tom trenutku šta je najbolje i kasnije se boris za nešto bolje, jer se treba uvek boriti za bolje.

Sada je Italija objavila, tj. juče da prima novih 150.000 stranaca za ovu ili sledeću godinu, tako da je to još jedina zemlja gde može da se ode, tj. emigrira.

Znam da postoji neki skraceni, ubrzani kurs za med. sestre, upises to i odradis na brzaka uz obavezan kurs Italijanskog jezika, ne mora da je perfektan, cisto da znaš da se sporazumes i možeš biti siguran da sa time možeš sigurno da odes u Italiju na gotovo.

Med. sestre se zovu infermiere u Italiji i gledaj da guglas malo i pronadjes korisne informacije.

Ima i neki Hrvatski veb sajt, koji se bavi samo oko pitanja u vezi odlaska med. sestri iz Hrvatske u Italiju.

Posao verovatno nije ništa opasan, meris krvni pritisak i verovatno ne tako komplikovane stvari.

Mislim da je jedino ostala ta opcija, koja sigurno te vodi na Zapad na gotovo, dok je sve ostalo, samo prazna prica, pa makar bio i kardiolog.

Ima gomila kombinacija, sada, zavisi od licnosti i coveka gde vidi sebe, tako da…

Ko je jak igrac, teško da će ga bilo ko sprečiti da ode na Zapad.

Vizu ne možeš dobiti sa necijom preporukom, ko je državljanin zemlje EU u koju se putuje, ako se nema siguran posao, pa čak i tada mogu da te odbiju bez problema.

Ovde u zemlji u kojoj se nalazim, čak ni kuma mi nisu pustili a kamoli…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Питање је само које ћеш проблеме да изабереш: оне у Србији или ове у Емиграцији.

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on 13 фебруара, 2009

Roksa – Sep 10, 2000 10:58

Najveci shok koji nas covek dozivi odlazeci na zapad je kada spozna da ce imati onoliko koliko sam zaradi. Samim tim, prva recenica sa dubokim razocarenjem u glasu je „U, jebote, pa ovde mora da se radi!?“

Sledeci shok su zakoni koji se postuju, a sa njima u vezi i „plati pa klati“ princip.

Ovde se poslovi i ekonomija ne vode na „dodjem ti“.

Posebna prica su face koje su progutale pesmice o srpskoj superiornosti, pa im je alfa i omega strategije „uspeha na zapadu“ – „lako cemo“. “ More kada me vide ima da padnu nicice“, misli se nas covek slecuci na aerodrom u nekoj belosvetskoj vukojebini.

Ono sto jedan prosecan dijasporicar (po mogucnosti buduci, sadasnjeg dijasporicara sticanje ovog saznanja boli) treba da zna je sledece:

1.Domoroci imaju ogromnu jezicku prednost. Dok vi svoje „speaking skills“ dovedete na razumljivi nivo, proci ce bar godinu dana. Potrudite se da ne mislite o Beogradu za to vreme a pogotovu na one koji se u to vreme tamo zezaju.  Zezaju se i ovi ovde, samo ne sa vama (bar ne dok ste u istoj prostoriji). Sto je i razumljivo. Jebes fazon koji pola ne razumes zbog akcenta,  a druga polovina nije uopste smesna.

2.Ne bavite se politikom, a pogotovu ne politikom Jugoslavije. Prosecnog domoroca boli kurac gde se vasa bivsa domovina nalazi i zasto se Srbi mrze sa Albancima. Podsetite se kako izgleda pricati o muzici i ostalim neobaveznim temama.

3. Ne ocajavajte sto za prva tri dana (nedelje, meseca) niste nasli prijatelja.

3.a) ODRASTITE sto se tice prijateljstva. Ne tazite prijatelje iz detinjstva, posto vise niste dete.

3.b) Postavite realne ciljeve kada trazite prijatelja. Znaci: ne smatrajte za budalu onoga domoroca koji ne razume fazone o Muji i Hasi … Za pocetak je dovoljno da je osoba manje vise normalna (uzimamo u obzir da je pristala na druzenje sa vama, jel) i da mozete komunicirati.

4. Ne trazite Jugoslaviju tamo gde je nema. Jugoslavija (Srbija) je jedna i jedina i vi ste upravo iz nje udarali nogicama u dupe da dodjete do mesta na kome se sada nalazite.

5. I poslednja stvar: ukoliko se niste uklopili, to ne znaci da su domoroci bezdusni, da ne znaju da se zezaju. Uvek je najlakse naci krivca izvan vase koze.

UKOLIKO VAM SE UCINI DA SU LJUDI OKO VAS IZVESTACENI, TE IPAK POCNETE DA RAZMISLJATE O YU U PINK NIJANSI,

to znaci da se ste Muhamed koji ceka breg da se pomakne. NECE vam se primaci!

A to sto mislite na duhovne vrednosti je dobar znak, znaci da niste gladni. Kao 70% gradjana nase otadzbine…

*********

(more…)

Срби на ЗАПАДУ, има ли веће среће?

Posted in Срби у расејању, друштво, породица, родитељи, SerbianCafe by Соларић on 1 фебруара, 2009

Mary – Nov 10, 2000

Jedno pitanje: zasto ste otisli, da ne kazem pobijegli ? Ovo se pogotovo odnosi na Srbijanske intelektualce.
Razumijem Izbjeglicu, on nije imao izbora.
Pobjeci iz rata, tragedije, ostati bez clana porodice, kuce,rodnog kraja… To su razlozi zbog kojih se ide u Njemacku, Kanadu, USA…Za ljude iz Bosne i Hrvatske to je bilo najbolje rjesenje.
Pogotovo kad se uzme u obzir korumpiranost ljudi koji su predvodili narod u ovom ratu u Srbiji i RS.
Ali ti Dragane i ostali, vi ste POBJEGLI.
Zasto ste dopustili da vam zemlja propada.
Gdje ste Beogradska inteligencijo, najlakse je bilo pobjeci i onda cekati da neko drugi sredi situaciju u vasoj rodnoj grudi.
Zasto ste pustili sljamu da izadje na povrsinu.
I zasto sad kukate.
Pobjegli ste zbog materijalnih razloga.
Sad vam je materijalno dobro, ali to nije sve u zivotu.
Treba se boriti da sve to imate u svojoj zemlji, a ne bjezati.
Mislita li da je meni i ostalima bilo lako patiti svo ovo vrijeme ?
Pa nismo pobjegli.
Kao sto nas pijesnik kaze…
Ostajte ovdije, sunce tudjeg neba
nece vas grijat k’o sto ovo grije…

kalimegdan – Nov 09, 2000

Zasto se ne vracamo, dobro pitanje. Pokusavam da ga odgonetnem vec godinu i nesto, boraveci u zemlji „blagostanja“, Kanadi.

Moje misljenje je da ko ovde provede vise od tri godine nema izgleda da ce se ikada vratiti. Desice se neki izuzetak, ali u jako malim procentima. Treca godina je najgora, tako kazu. Do tada shvatite da ovde vaze drugacije norme zivljenja, i kada se priviknete na njih, vi ste korak blize „njima“. tezak je korak posle vratiti se.

Nije problem u Milosevicu sto se ljudi ne vracaju, i sto dalje hoce da emigriraju, problem je sto smo mi nekako proklet narod, tudje nam je uvek lepse, pa makar gledali jad i tugu na ulicama, invalide, ludake. Mnogi od nas su zavoleli tudji jezik, zavoleli su neke tudje obicaje, kojih u stvari i nema. Neki od nas bi uradili sve ne bi li dosli do boljeg posla, vise para.

Cudan smo mi narod. Ima nas preko 70 hiljada u Ontariju, ja verujem da je 50 hiljada u Torontu. imamo tri radnje, koje bolje i da nemamo mrzimo se medjusobno, saplicemo, i mislimo da sto pre pocnemo da palacamo jezik i krivimo usta dok pricamo engleski da cemo time pokazati da smo jako pametni i sposobni. I mislim da smo jedina nacija ovde koja pljuje na svoje tamo.

Nasi ljudi vas maltene teraju da se odreknete Srbije, bez ikakvog vidljivog razloga. dozivljavao sam sve i svasta za ovo vreme provedeno ovde, ali u glavnom, nista pametno, i retko sta lepo. Ko o cemu prica, to je o poslu. nema zivota, ali nema veze.

Nema veze ni sto ce nam decica nositi minice sa 12 godina u skolicama, nema veze sto gledamo svaki dan ludake, bolesne, poremecene, perverzne ljude po ulicama, a ima ih mnogo. jedini zdravi ovde su u stvari emigranti. nema veze sto ce deca zaboraviti i ko su i sta su, sto nece imati detinjstvo, sto ce biti u milosti i nemilosti perverznih Jevreja i Engleza.Nema veze sto zivimo u kucicama od najeftinijih materijala, nema veze ni surova klima, bolesno sunce, vestacka hrana. mi smo srecni, mi smo na ZAPADU! Srbi na ZAPADU, ima li vece srece?

No, da se vratimo topicu, zasto se ne vracamo? ne vracamo se jer smo presekli svoje mostove, ne vracamo se jer nas je sramota sto u stvari nemamo nista, ne vracamo se jer smo svesni da sa ovim nacinom zivota koji smo naucili ovde nemamo sta da trazimo nigde, osim ovde. Ni nigde ne idemo, samo pricamo kako cemo da odemo u evropu.

Svi smo svesni bespotrebnosti ostajanja ovde, ali ostajemo. I da zavrsim, mnogima je i zao sto je doslo do ovih promena kod nas, mnogi su izgubili sve koordinate, baljezagajuci levo desno u trazenju daljnih razloga ostajanja. najzalije mi je onih koji deci oduzimaju ono sto je njihovo, njihovo mesto, nesto sto nikada nece imati ovde…. ma kakva kriza bila, smatram da zivimo kvalitetnije i zdravije nego ovi ovde.

Pa u cemu je onda poenta? Zapad, i Srbi zeljni wooow fazona u njemu. sve bljesti, sjasti, imamo po 5 traka na putu, visokee zgrade….

(more…)

Из филмова на ТВ омладина само ствара површну слику света који не постоји

Posted in друштво, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 18 јануара, 2009


mocart – Sep 18, 2002

ZAPAD DANAS SVI SU PUNI PARA- OVA MI SE RECENICA NE DOPADA,DAJ BOZE DA JE TAKO ALI NIJE. DA BI NEKO BIO BOGAT MORA NEKO DRUGI DA BUDE SIROMASAN ITD. PUNO TOGA LJUDI IDEALIZUJU U GLAVI I MASTAJU, DALEKO JE TO OD ISTINE.

A TO DA TESIS SEBE DA NA ZAPADU SLJAKAS PO NEKOJ FABRICI ZA NEKU SKROMNU LOVU SA KOJOM PREZIVLJAVAS  SKROMNO I UPOREDJENJU SA LJUDIMA U JUGI SE OSECAS NADMOCNIM MISLIM DA JE POGRESNO, NE UPOREDJUJ BABE I ZABE.

PAREMOGU DA KUPE MATERIJALNA BLAGA ALI NIKADA U ZIVOTU NISU USPELE DA MI ZAMENE MOJ NAROD, MOJU ZEMLJU, MOJU KULTURU, OBICAJE, SALE I ZAJEBANCIJE NA BALKANSKI NACIN.

VISE PUTA SAM SE OSECAO FINO U NEKOM KAFICU U JUGI SA MANJE PARA NEGO NA ZAPADU U RASKOSNOM DRUSTVU

SA IZVESTACENIM I ODGLUMLJENIM OSMESIMA OKO MENE, OSMESIMA KOJI KRIJU STRAH I ZEBNJU A NEKAD I ZLOBU. SVE TO COVEK TREBA DA DOZIVI NA ZAPADU DA BI DOSAO OVDE I ISPRICAO. IZ FILMOVA NA TV OMLADINA SAMO STVARA POVRSNU LAZNU SLIKU SVETA KOJI NE POSTOJI.2-3 POSTO

ZIVE BOGATO OSTALI RADE ZA NJIH DANJU I NOCU.

(more…)

За мене је срећа бити са људима које волим, и учинити их срећним

Posted in друштво, SerbianCafe by Соларић on 18 јануара, 2009

Ana – Sep 24, 2002

Јedna devojka gore je rekla da ako ima para i nema nikoga uvek moze kupiti nekoga da bude sa njom. Pa ako ona to naziva srecom svaka joj cast. A koliko dugo ce ta osoba da bude tu. Ja cu vam dati svoj primer.

U Jugoslaviji sam radila u prodavnici za 100 maraka, koje sam naravno dobijala u dinarima, pa to zbog inflacije nekad ispadne i 50. Ali bila sam srecna, i nisam mogla ni postene cipele da kupim, niti negde da izadjem. Ali imala sam drustvo.

Nismo imali para, ali super smo se provodili. Bili smo zajedno, ako nista drugo sedeli bi kuci i igrali karte,i uzivali. Sad zivim u Americi. Imam para, ne preterano, ali dovoljno za pristojan zivot. Mogu da izlazim svako vece, ali nemam gde, i nemam s kim. Mogu da kupim najskuplju garderobu, ali nemam gde da je obucem.

Ima tu jos mladih ljudi,ali nema pravih prijatelja. Svi razmisljaju o novom autu, pa kreditu, pa osiguranju,i to je uglavnom na sta se razgovori sa njima svode. Ja sam i dalje u kontaktu,sa drustvom iz Jugoslavije, pa uglavnom najvise para potrosim na telefonski racun. I nije mi zao jer to mi je najveca sreca, koju trenutno imam.

(more…)

Двојезични одгој

Dvojezicni odgoj

nesigurna majka – 21. август 2004

cao svima ! posto zivim u njemackoj neznam kad moj sin pocne da prica kako da ga ucim dva jezika od jednom??? dali prvo da nauci jedan pa drugi ili paralelno da uci oba jezika? htjela bih da podje u djecji vrtic sa tri godine, ali bi tada trebao znati njemacki (nije obveza, nego da razumije drugu djecu). dali je neko od vas imao isti problem i kako ste to savladali, kako su vasa djeca ucila jezike? unaprjed zahvalna !!!

vojvodjanka_mala (privatnik) – 24. август 2004

Nemam vremena da citam sve komentare a i zurim,zelim samo da prenesem svoje iskustvo. Zivim u mesovitom braku,u selu u kojem su pripadnici druge nacije. Roditelji mog supruga su od prvog dana govorili sa mnom srpski, a ja sam iz postovanja prema njima vrlo brzo naucila njihov jezik.

Kad sam se porodila, svom detetu sam se obracala na srpskom, a oni su mu pricali na svom jeziku. Kad smo ga ucili kako se nesto zove , to je bilo istovremeno na oba jezika. Dete (musko) nije progovorio do svoje druge godine, sve je razumeo, a kad je poceo da prica pricao je perfektno oba jezika i nikad nije pogresio.

Meni je bilo zamerano (od strane nekih dusebriznika) da maltretiram dete i da ga opterecujem, sto je apsolutno netacno, jer njemu kasnije nije bilo jasno kako to da druga deca ne razumeju recimo srpski, da moraju da uce jezik , a on jednostavno zna !

Ja nisam mogla da dozvolim da u susretu sa mojom porodicom on nema pojma o cemu se radi i nista ne razume, kao i da ne razume jezik sredine u kojoj zivi i drugi deo porodice. Poznavanje vise jezika u Vojvodini u mesovitim mestima je prirodna stvar medju decom. Njima je to igra, nikako opterecenje.

Danas moj sin koji ima 17 god. govori 5 jezika (za sada).

zapadna obala – 22. август 2004

Imam devojcicu od 4 godine koja odlicno govori oba jezika a nas pise cirilicom stampano i rukopisno, cita cirilicu i ovih dana sama kapira kako se cita latinica na osnovu engleskog alfabeta koji je naucila.

U kuci se iskljucivo od prvog dana govori srpski a engleski je naucila preko TV, u obdanistu i naravno preko susreta sa ovdasnjim ljudima i decom. Engleski je najmanji problem jer je svuda a deca upijaju kao sundjeri.

Zato je fokus na nasem jeziku.  Svakog dana citamo pricice i napisemo nesto na nasem jeziku. Morate raditi svakodnevno ako zelite da deca dobro savladaju nas jezik ali nemojte na silu jer tako ne ide. Ako se pocne rano i deci jezik priblizi kroz price, pesmice, video na nasem jeziku i naravno rodbinu, prijatelje i decu (u crkvi ili van nje) sve ide mnogo lakse i prirodnije.

Moja mala stalno pita zašto mora da ide u englesku skolu kad vise voli srpski. Naravno, stvari će se promeniti kad krene u osnovnu i kasnije ali se nadam da će osnova koju je sada stekla ostati za citav zivot i ostaje da se dogradjuje i odrzava. Jedna nasa prijateljica ima malu od 6 godina koju cuva Ruskinja pa dete osim engleskog i srpskog lepo prica i ruski jezik.

buduca mama… – 23. август 2004

kompletno mi familija zivi u austriji (mislim na ujake,tetke…) i svi su svoju decu ucili do trece godine samo srpski…naravno od trece godine su deca krenula u vrtic i perfektno nemački savladali (kad se oni medjusobno druze uvek pricaju nemacki,a samo sa roditeljima u kuci pricaju srpski…i sto je po meni sasvi o.k. posto nemacki uci na svakom koraku (gde god da je vrtic, prodavnica, kroz igru sa decom…) a srpski ne (samo je taj neki mali fond što se vrti sa roditeljima svakodnevno)…moja jedna prijateljica je napravila gresku i kaže da sebi to neće oprostiti…i ona zivi takodje u austriji i kada se njen sin rodio…u samom startu pocela je da ga uci nemacki…i naravno sad joj´sin ima četiri god.

i ona bezuspjesno pokusava da ga nauci srpski, mali to uporno odbija. bili su sad kuci i mali nit koga od rodbine razumije i obrnuto i ona se zapitala šta će biti kasnije (verovatno neće ni hteti da ide ne odmor u domovinu-nece mu biti interesantno)…tuzno. inace kao pedagoski radnik; sigurna sam da je bolje po meni prvo srpski uciti, a u vrtic kad krene savladace perfektno nemacki… Sretno i pozdrav!!!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)